Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
на вакацију, приђе му да га пољуби, а отац опет њега загрли; но, то парче платна тако је било јако ушкробљено да је у пољупцу с њим оца заклао. — Ексцелент виц! Дође кафа. Фрајла се дигне, поздрави госте, па оде у другу собу.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Већином би се то свршило на мењању погледа, стиску руке, или неком брзом шапату, па и пољупцу, а затим би дошао плач и сузе у мраку, док би муж, крај тих несретних жена, хркао.
Била је снажнија, видно, а није била весела. Загрлила је и пољубила и сад Павла, али у том загрљају, и том пољупцу, није било никакве плахости, па ни топлоте. Пољубила га је, сузно. Била је бледа.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(8. ВИИ 1989) РАВНОДНЕВИЦА Два кљуна ваге у пољупцу скоро, А лето као да оклева, цеди Још кап, онда још једну, тако споро, Као да мери својом метафором Колико бивше вреди
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Међутим, у Вечитом пољупцу иста се девојчица - видно трансформисана појављује само у сну као знатно неодређенија „она. Дата је с приметним
Сем тога, најчистије, најпоетскије љубавне емоције - како се то ваљда најбоље види у Вечитом пољупцу183 - скопчане с јаким потискивањем, и долазе канда из „мртве љубави.
Безимена „она - што у свом пољупцу носи „неисказано блаженство” - појављује се из најмрачнијих слика које код Станковића налазимо.
Занимљиво је такође, и веома је просто, решење које је Станковић дао у Вечитом пољупцу. Читалац ту лако подлегне једном варљивом утиску да тобоже о себи, о својим повременим ноћним сновима, приповеда
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
Свет са ветром испод сваког листа у тами Који се завршава звездама изнад назначених Гора И наказом у пољупцу која се родити мора Својим доласком измислили смо сами.
Трешњо неверице без облика срца Људског, звездане падавице вруће, У пољупцу се ништавност копрца, А пут је само упознато беспуће.
И гром је припитомљен певао у стаклу. Не рекох ли: ватру врати на место право, А пољупцу је место у паклу. И хлебови се под земљом школују; Ја бих се желео на страни зла тући; Па ипак, по милости
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
И свет се смеје, небо радује, А у пољупцу жарке љубави Исполин неба, сунце ватрено, Испија сузу туге земљине... А каткад копљем гнева небеског Неизбројене
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Док га нисам окусио, ја сам о пољупцу мислио да је то само једна нешто слађа бонбона, али чим сам наслонио усне на усне, ја сам из основе променио мишљење.