Употреба речи поћуташе у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

« па притвори врата и нешто још прогунђа... Они замакоше за воћњак и нестаде их у помрчини. Сава и Никола поћуташе још мало, док се све утаја. — Дед сад!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Не знам, то мој Лазар ујдурисао. Он ти је мајстор око тога. — Па шта ми радиш? — упита поп, пошто мало поћуташе. — А шта ћу радити? — рече Иван. — Ова киша не да напоље. Него ти овде седим с децом и разговарам.

— Ништа... Сад нам се ваља мирити с њим. — Знам, али како ћемо? — Јест, како ћемо? Обојица сагоше главе. Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: — Хајдемо њему! — Коме? — Алекси. — Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа.

Сад нам се ваља мирити с њим. — Знам, али како ћемо? — Јест, како ћемо? Обојица сагоше главе. Поћуташе, поћуташе, док тек рече поп: — Хајдемо њему! — Коме? — Алекси. — Алекси? — рече кмет и погледа зачуђено у попа.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— И кад преко нас мртвих прегазе! — викну Тола, а сељаци га погледаше, поћуташе, па се гласно сложише: — А ви се, браћо, не дајте! Не дајте народну слободу и право...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности