Употреба речи права у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Маџари! Сад је тек настала права забуна. Кола се ломише, а под точковима кола ломише се кости. Мати је тражила своје дете, а јадно дете изгубљену мајку.

Наши су Дишкрећани тражили неке рачуне и нека још пређашњим царевима потврђена права. Царски комесар прећаше им робијом, а како би их лакше заплашио, удараше на то како је он царски човек.

Као: да није била права Српкиња, да није у петак постила а о Ускрсу да је друкче шарала јаја него остале сељанке... А то је у оно време било

А то је у оно време било све подозриво. — Та да је она била чиста и права Српкиња, — говорила је жена Николе Белића, — зар не би и њу сахранили у оно гробље у које се сви поштени људи

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но стару и немоћну смејати се што посрће, то је права лудост и знак зла срца. На клизавици падне човек, препадне се, скочи на ноге, обзире се гледајући јесу ли га многи

превелику красоту, жалосни живота конац имале, како Лукреција, Виргинија и Кама галатска, и премноге друге, ово је права жалост! Лепота је без разума цвет у блату.

Не више!” — рекне ова задушивајући се. Каже право да је мазга и којег је пода. Наравоученије За права бога се ко издаје да је великога рода, кад он сам не ваља.

Срамити се својега рода, то је права худост. Агатоклес, сиракуски краљ, будући лончарев син, но за велике заслуге отечеству учињене, на таково

Што права љубов неће рећи! Што ли неће поднети! „Крјепка јако смерт љубов.” Ово му је конац. 93 Медвед и пчеле Медвед дође

баш и кад страда и злопати за своју добродјетељ, и тада се радује и весели (ако је само његова добродјетељ нелесна и права). Ова дакле радост мора бити вечна, како је и сам бог вечан, у коме она свој извор и почетак има.

просвештена над собом цесара, зашто га умеду познавати и слушати, и заслужују не само његову љубав но и почитаније. Права љубав не може бити без почитанија, а истинито почитаније нејма места без добродјетељи.

Но то је ништа, нека иде. Али ово што ћу рећи видиће се многима за παράδοξον (чрезвичајно), обаче права је истина: баш онда кад получи ко оно што није за њега, највећма се осрамоти.

Предваравати ваља на сваки начин да се ленштивост не уводи у обичај; а гди је права потреба, онде преблажен онај који показује по своме могућству милостиво и благодјетељно срце и утробу.

уводи притворност и лажљивост, и гди не само на реч, него ни на заклетву један другога не смеду се поуздати; а то је права истина: да ко је год кадар своју реч без крајње нужде погазити, онога ни клетви не ваља веровати.

”, Тојест: и кад сте у послу, нека срце ваше о богу и о добру мисли, ово је права к богу жертва и молитва. Нејма небу благовонијега тамњана ни прија|тнијега приноса и молепствија него кад добри и

” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој. „Та ето те по величини тела колик ја, а ни перје ти није од мог перја отлично; зашто дакле

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Неко, не видим ко, позива ме у борбу за слободу, тражи победу истине и правде, победу устава, закона и права! А мени се спава! Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег! На сто се спушта, као на дно, моја глава!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

да га глобе и колико више могу да узму, то је свагда мој отац у таквом случају заступао и одговарао како Србина тако и права Турчина, и глобити није давао; зато су га поштени и мирни и Турци врло уважавали; а особито Срби љубили су га као

кад смо у пролеће наше депутате у Цариград послали, по њима и квиту (послали), од које се Порта уверила да смо баш права раја, кад нисмо његове топове и муницију уставили и себи задржали, а лако се могло. У ваљевској нахији 1805.

Бећир-пашу побити, и могли смо оне топове и муницију себи задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права раја царева, који смо то све на Дрину одвезли и Турком предали преко Дрине, и ево турски тавил (писмо) итд.

великога за његова дела у синоду јавити, синод пак врховноме вожду Карађорђу, који ће согласно крива каштиговати а права одбранити.

прекратити, да ћу без лицемерија, беспристрастија по мојој чистој совести у синоду јављати, да синод, како знао буде, права одбрани и крива да каштигује и проче”.

било више браће него господина), је ли вам Ђурица јавио, да је њему познато, како је један буљубаша једнога поштена и права човека испребијао, ногама и чизмама газио, и да је тај човек после четири дана сав испребијан умро?

— Недоба каже: „То је мучно веровати, и не смемо цару представљати, но да се разбира је ли права истина, пак онда ћу ц(ару) ја(вити).” 10. марта одем Булгакову, јавим вишеречена писма.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко? — О те још како, господине! Ова луда светина... шта ти она зна? Права марва! — Само, Ђуко, паметно!... Нећу ником да си словца проглавио. Ја нећу да ми се рекне да узимам мит...

! — Истроше људи и црно испод ноката док дођу до неког свог права. — Све је тако, ама нема ни смисла ни вајде доказивати тако што капетану Паји.

Није то! Пређоше у другу. У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није крива, него пукла права — као под конац одсечена. Није ни то! Пређоше у трећу јаругу.

Иако је Вуја био тако послушан и вредан, опет се никако није могао отрести сиротиње као други људи. Био је права одрпаница. Кроз капу му вири прамен косе, гуњ већ од самих закрпа, чакшире још горе, опанци никад нови.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А Шокчанић онде, уза ме, рече Поповићу: „Вала грех нам на душу што обедисмо права здрава човека!” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка... Слуша што му се заповеди...

Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.

Јелица му није силазила с очију. Откад је није видео, па опет она стојаше у машти његовој права правцата... Он је видео како се она брани, опире, не стрепећи ни од гнева очева ни од клетве материне...

Да јој дају меда и шећера, она би опет окренула главу!... Знао сам!... Јеси чула, Јело!... Ти си баш права правцата девојка!... И што је мени на бога тешко? Та, он је мени дао што никоме није!... Хвала ти, Господе!...

— Тако је! — Онда нека буде као што рекох. Станку би као да му неко опали шамар. Он је мислио да Ивану нема права више нико судити до он. Зато се испречи пред харамбашу, погледа га мрко, па рече: — Ја ти то не вермам!

” Коме?... Зар зликовцу?... Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила.

— Шта ти је?... — упита пришавши му. А Станку дође да се заплаче... — Ти се љутиш... А немаш права! Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: — Немаш право!...

Окрете се још једаред и виде њу где стоји и гледа за њим, стоји поносита и права као онај стари храст што је вековима одбијао ветрове и олује, и остао сталан и још чвршћи него што је био у младости

Земља оголела, а овде-онде види се по који прамен суве и спарушене траве... Јесен, права јесен, пуна и туге и лепоте; па кад човек погледа око себе, а њему се нека сета свије око срца, почне га обузимати

Зар мени не треба мушког друштва и разговора?... Ако је бој — бој; ако је левентовање, зар немам права на њ?... Суреп се уплете: — Станко има право!... Ја бих се убио кад бих морао лежати а да ме само жене дворе!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ја ипак не знам за радост и срећу; Ја се бојим твоје подмукле Лепоте, Да освету једном не затражи већу За свирепа права што јој други оте.

И ми смо луч на другој страни, Предстража и мач права — И у нас подли адвокат брани Што пређе брањаше слава! И ми имамо те Лавале, Имамо и твоје Више — И бруке које

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. — Молим, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не

— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се служим њиме.

Дође ми ужасно гадан. — Не бих — рекох му и почех да дршћем. — Не бисте? А зашто? Молим, опростите, ја немам права поставити вам тако питање. Ја не одговорих ништа. Макса сами ђаво тераше да ме задиркује.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— Дође ми понекад да га шчепам па да га треснем на сокак! Него и јесте чудан био тај дуварски сахат. Права антика, што наши кажу. Био је мало мањи од иконе св.

Једном речи, то и није била она права биртија, него пулгерска кафана, где се мало говори а мало и попије. Још нико у селу није запамтио да је у њој ко коме

У авлији се указа путнику диван призор. Права идила; дивна идила сеоског газдинства! Ах, чега ти ту све није било! Један спахилук, једно богатство, па не знаш где

поп-Спирина, која је била велика, сучељавала се с баштом тетка Мáкре коју је цело село звало тетком, али која је била права тетка само Шаци хирургу.

Тишина, она права баштенска тишина пред подне; само се чује зујање и треперење вилиних коњица око оних силих бикова у лејама, и силно

али туве све, и чекају зиму, јер су, кажу, лети млитави, а кад засвира северац и заокупи мећава, а њима тек онда дође права њихова снага, па се онда њихов цар само прекрсти са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве

? Говорим ја њој откад још: »Госпоја-Сидо, ако сте права мати, и пријатељ своме детету, немојте да је оставите да буде слепа код очију и без изображења; подајте је у лêр код

— крсти се гђа Перса. — Каква је то само пасија: тумарати тако брез нужде по блату! Е, ово ти је баш права каштига божија за село! — вели гђа Перса гледајући расејано за њом. — ’Ајте, децо, озепшћете!

— Сад... ви, на прилику — умеша се у разговор онај бојтар из буџака, један танких подужих бркова, права руина, кога сад први пут и приметише гости, — ’оћете к’о једни путници да знате шта ће то, бити у недељу код нас

стидела и устезала се; а стидела се зато јер ју је замолио стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева) да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Како је ко пецне, а она га тако приклопи да се убезекне, једном речи, била је права наџак-баба. Просиоца би имала на сваки прст сто, али се не удаје.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

онај остали свет што се гушио у некој мутној душевној узбуни, мрзовољан, блед, са црном брадом и чудним очима, студент права Алексије Јуришић.

Што се тиче Христића можда он има права да буде кукавица, само је и то врло бедно и ниско. Има ту ваздан ствари за и против и ѕумма ѕуммарум остаје оно да

А ја имам права на опстанак и батерија која ме не разуме, и част моја и дужности испуњене све то нека иде..... Али брзе, сметене

је друга баба, са очима као у сове, чији је изглед подсећао на ону огреѕѕе, оно чудовиште из гатке што једе децу, — права сатана. Она је, широко раскречених колена, седела подбочена на високу, црну дршку од амрела.

Жена која је веровала у човека па се разочарала, јер он то није био, на то има права. Чујте, господине Јуришићу, ја волим човека, ја волим јунака, ја волим . . . ја волим храброст и снагу.

Поред такве тетке и поред оних књига одрасла је и дивно се расцветала Наталија, да постане права девојка баш онда кад се Јуришић у оној паланци налазио на двомесечној вежби и кад је случајно упознао.

мутном, замршеном и видљивом неуређеношћу духа, нарочито и чудно привлачио пажњу мимопролазника између којих се као права правцата утвара аветно и буновно вукао. „Како је весео, ведар и раздраган овај свет — мислио је он.

Африка

Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!

обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим. Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по

Али Европљанин је ипак најбоље умео да прави кућу. Ја хоћу да моја кућа буде права кућа у пределу којим ниједан белац не пролази.“ Кад стижемо пред колибе, пола дванаест је.

Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н. није имао права да постане људождер или бар сличан људождеру, чак иако је његов живот тежак и горак.

Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј. она чији ће син бити краљ, носи будућег владаоца притегнутог на плећима.

Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе

Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и земља, и

Мислио сам да то бој чека, да би скувао чај, међутим једна жена, права и нага, најежена од зиме и сна, диже се одмах из шарене материје.

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се

Црњански, Милош - Сеобе 2

Он и није више официр ћесарски, него капетан у војсци императорке Елисавете Петровне и задржан мимо закона и његовог права. Њему је речено да ће бити касирован и да може ићи куд му је воља и он је апшит, из војске, добио, без икакве кривице.

Они су били формирани у колону, заогрнути својим црвеним, сербским, гуњевима. Издалека, чинили су се једна права, црвена, линија.

Тек тада је настала права лудорија. Отимали су сабље хусарима, који нису били, још, омирисали барут, ни крв људску, у биткама.

да га је спопала нека, тешка, главобоља, гледајући пут параде, која се, у даљини, сад опет видела, као нека црвена, права линија.

Старац му је, после тога, просто окренуо леђа. За то време, у унутрашњости касарни и казамата, настала је права гужва, а по улицама вароши паника. Оних, везаних, тридесеторица војника одведено је у казамат, који је био крај бунара.

Сад знамо што смо пуни рана! Возе га у ариште као арамију и ребелијаша, јер тражи наша права! За нас нема суда. Него ариште и два хусара! Убиће га, пази шта ти рекох, у аришту Осека!

Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша права!“ Варвара, сад задовољна, на руци свога мужа, вукла је за рукав Павла: „Бијежаћеш, кажеш, а од тог ми се сердце ципа!

Само су људи са ситном децом пристали да погну главу и изврше бефел из Темишвара. А сиромах Трифун није имао права више да се у то меша, и да је хтео. Ђурђе му је говорио: „Немаш права, матори! Немаш права, де иуре!

А сиромах Трифун није имао права више да се у то меша, и да је хтео. Ђурђе му је говорио: „Немаш права, матори! Немаш права, де иуре!

А сиромах Трифун није имао права више да се у то меша, и да је хтео. Ђурђе му је говорио: „Немаш права, матори! Немаш права, де иуре!

трговца будимског, Георгија Ракосавлевича, који је, у то доба, за те официре, који су се селили у Росију, био права мајка. У том писму, тај трговац јављао је, увијено, да је Павле био код њега.

Гроф је, у то време, код сербских официра, уживао глас да им је права мајка. Чим Росија сазна, шта се ради са њима, Сербима, у Темишварском Банату, све ће бити другаче, него што је било.

Теодосије - ЖИТИЈА

А парамонар, видевши га свег права и здрава где хода, још већим страхом обузет, помисли да је нека утвара и укрепивши се крсним знаком рече к њему: —

А архимандрит и сви иноци с њим, дошавши у цркву и видевши Неофита права где хода, задивише се. Архимандрит исприча ово цару и патријарху, п сви благодарише Бога за сва чудесна дела која

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

„Нада нема права ни у кога, до у Бога и у своје руке“, каже народна песма. Ако мора пред већом силом попуштати, динарски човек ће

У турско доба се Стари Влах сматрао као права хајдучка област. Још дуго после ослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке због неправде,

Североисточно су области племена Брда и Херцеговине, рашких племена; јужно су права црногорска племена, племена првобитне Црне Горе, која су остала потпуно или готово независна чак и за време Турака:

Једнакости је било само међу јунацима. Остали су „никоговићи“, никакви људи, и они нису имали иста права. Црногорци необично цене „лову“, порекло.

Тако је створена паклена ситуација, која није оставила на миру ни освајаче ни земље чија су права била погажена, ситуацију противу које су све народне силе у сталном и огорченом отпору.

Код босанских сељака се све више развијала права вера у Србију. Под утицајем своје динарске маште замишљали су Србију као живо биће, као изванредну, добротворну снагу,

Да би показали да су имали права што су примили нову веру трудили су се да је прикажу као бољу, особито пред својим ранијим сународницима.

Понеки пут се може у Загори чути и која талијанска реч. Код Загораца пада у очи права јужњачка живахност духа која изненади кад се долази из Босне.

Негова збирка народних песама је права настава о српским легендама и о српском родољубљу, а многобројна издања ове збирке су доказ њеног утицаја.

ограничена са источне стране бедемима Бабуне и Јакупице, које се дижу изнад десне обале Вардара; јужна Македонија, права Македонија, јужно од вардарске клисуре која се зове Циганска клисура (Чингане дербент); шопска област, источно од

Због тога је тешко увидети праву духовну и моралну вредност људи централног типа. Још је теже разазнати њихова права унутрашња осећања.

Упоредо са овим напредним сточарством се развила права пљачкашка привреда. Пошто су ратови били ретки, Арбанаси нису имали прилике да иду у војску или да се удружују у

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ја сам наишао баш на време. Нисам изгубио ништа и немам права да се љутим. - Мислиш? - рекох, али ме она није слушала, јер је настављала да говори, како јој се та другарица

- Не прави будалу од себе, Рашида! Ти немаш права да будеш љубоморна! - миловао сам јој рамена понављајући то или нешто друго, све док се њена рамена под мојим прстима

Као да не знам да постоје и приче у наставцима, и као да и ти то не знаш. - Можда и знам, али знам и то да ти немаш права да будеш љубоморна!

пут на острва Јужнога мора, она ми је поклонила Грету, добила је данас батина због мене и шта ја онда мислим: ко има права да буде љубоморан? - Оно што је моје, то је само моје, то запамти, ја нисам колективно газдинство!

- прошапутала је милујући ми руке већ пуне ожиљака. - Ти више немаш права да гледаш на друге, нити да разговараш с њима, нити било шта.

Отац је ту био кратак: Меланија је нашла оно што је тражила. Они од педесет немају права на оне од двадесет и пет. Хтедох да га подсетим на ону Станикину пријатељицу с носем као у пекинезера, тој заиста

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

јер господар Софра кад седи, са својом главом и прсима, леп је, импозантан човек; како устане, стоји — карикатура, права кртина.

Сад тек, као удовица, морала се мучити госпођа Татијана; била је права „мученица” Татијана”. Син јој већ дорастао, и секао је разно месо и покрај тога су живели.

Цвеће је после увело. Шамика сврши права и дође кући. Оцу сузе очи од радости. Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој

Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”. Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче.

Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија. После вечере пије се кафа, па опет вино.

јурат аскултант — судски приправник јуратус (лат. јуратус) — судија, судац јуриста — правник, студент права јуфка — фино, танко развучено тесто Кабінеттсстüцк (нем.

) — доказ, предмет који доказује кривицу Цорпус іуріс (Корпус јурис, лат.) — Зборник права, збирка римског права коју је у ВИ веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле) котиљон (фр.

) — доказ, предмет који доказује кривицу Цорпус іуріс (Корпус јурис, лат.) — Зборник права, збирка римског права коју је у ВИ веку приредио цар Јустинијан (Институције, Пандекте, Кодекс, Новеле) котиљон (фр.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Залупаше добоши и настаде права јурњава дуж редова гомилица пепела и жари што је још димила. Исправише се и испрсише. Донесоше им три заставе.

Тад, када је први пут нађе бремениту, Аранђел Исакович виде кога је привео своме брату. Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај

Аранђел Исакович, сасушен и жут, проживео је то неколико недеља као у паклу. Велики, царски град учини му се права лудница, по којој трче војници, коњи, матори каваљери и полуголишаве жене, дворски официри и занатлије, нит знаш

Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада.

То му је била прва, права љубав, баш кад му и отац зажеле да га ожени. Ужаснут ипак, при помисли да је можда никад више неће видети, он је ширио

их исправљаше, јашући дуж редова, узимајући неколико пута „пред перси“, док их најзад доби баш како треба, у два реда, права, према застави. Тада им заповеди да се не мичу више и дозволи им да протегле каткад само једну ногу.

лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима. Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића.

Тим више што му се доживотна веза са њом и сад још чинила права лудост. Навикнут на разврат, при свом трговању и сељакању, Аранђел Исакович заволе своју снаху пред њену смрт, једним

Грех његов остаће тајна, нико је више неће имати, а та његова једина, права љубав у животу, свршиће се у некој светлости, без које би, то је осећао, постала неиздржљива, мрачна патња и казна.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

За такво дете Срби из Баније и Лике верују да ће као девојка бити мора, а тек када се уда постаје права вештица.⁵³ Дете које се роди у крвавој кошуљици сматра се да постаје репач.

Вук у свом Рјечнику наводи обичај у Црној Гори да родитељи хришћани дају својој деци, као надимак, права турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин

). Моба је не само облик добровољног радног удруживања људи, већ и нешто више од тога, она је права свечаност. У овом обичају на најбољи и најлакши начин дошли су до изражаја народна слога, солидарност и спремност на

Он има огромна права, велике почасти, али и многе дужности и одговорности у задрузи. Према стандардном опису структуре и дистрибуције моћи

Домаћин, разуме се, нема само велика права и моћ, већ и многе одговорне дужности. Његова је обавеза да чува и умножава стечену имовину, да се стара да сви

²² Задругари. Мушки чланови задруге су међу собом једнаки, односно имају иста права на земљу, кућу и целокупно имање.

Њихова је дужност да слушају домаћина, да добро и на време обављају послове за које су задужени. Они имају мање права од домаћина, али и мање обавеза, тако да живе прилично безбедно.

На питање (у Богишићевој анкети) која су права и дужности жене у односу на мужа, један извештач из Херцеговине даје следећи веома карактеристичан, сликовит и

Дете док је сасвим мало заузима најнижи, почетни ранг у друштвеној хијерархији. Оно нема ни права ни обавеза, ни угледа, знања ни потребне културне вештине.

За разлику од детета, одрастао припадник патријархалне културе има многа права (у складу са својом полном и друштвеном улогом), много обавеза и, сразмерно томе, знатан углед.

Када се замомчи, мушко дете већ има многа права која женска деца немају: може да се понаша слободније и делимично учествује у породичном животу.

, првенствено су намењене деци. „Педагошки гледано, ти облици традиционалне културе су прави програмски садржаји и права дидактичка средства која култура ставља на располагање родитељима и свима који се баве децом“, пише Ивић.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЈЕРНЕЈА Тражим помиловање за слугу Јернеја који откако расте трава и небо огроздом звезда роди узалудно тражи своја права.

За оне о чија се права оглуше сви, од кметова па до цара, чија клетва буде силнику тешка по неколико тешких тона, ма не било душе, ма не

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пропустио си највеће чудо у животу... – Завежи! Бел Ами се протегне: – Будала... права будала! Да је то казала мени... – Било би исто. – Врага би било исто!

Али, то је најзад права сцена и више нема напуштања. То је најзад прави живот за којим је данима чезнуо, и испоставља се да је то опасан

човек, и да своје студенте није водио у велике европске градове у којима су ствари пријатне за око и где је куповање права радост, а образовање по музејима — задовољство; да су одлазили чак преко оних река, па у планине, да изблиза упознају

— Најзад, једно тихо безбедно место . . . — рече. Најважније у животу: изабрати право место за права осећања! Одједном, негде дубоко у згради, зачуше цилик школског звона, а мало касније до њих допре топот многих ногу

– Не покушавај да будеш духовит! То ти не полази за руком... – Нисам знао да сам ожењен борцем за угрожена женска права! Феминисткиња! – Имаш ли нешто против? – Не, сем што су или лезбоси, или нимфоси, или габори!

Матавуљ, Симо - УСКОК

Смеђи брчићи дијељаху мала округласта уста од права носа; образи му бјеху такође округласти, а чело пространо и равно; очи плаве, велике; на десној страни тјемена видио

Ја сам сад добјеглица и ништа више, а стараћу се да у новом животу стечем права која има сваки Црногорац. Ништа пак урадити нећу без твога савјета, кнеже, јер те одсада сматрам као другог оца!

— Ништа. — А колика мислиш да је Црна Гора? И то не знам. Е, ево ћу ти ја казати, колико ти треба. Права Црна Гора има седам племена: Цетиње, Његуше, Ћеклиће, Бјелице, Чевљане, Цуце и Пјешивце. То је све Катунска нахија.

Каза му да је то попадија Гојача, жена попа Марка Пунишина, родом из Приморја, најдушевнија, вели, жена у браству, права задушна мајка, а и међу људима цијењена као паметна. Али је, вели веома несретна, јер је нероткиња...

Она је зими служила за вечерња посијела, за ложницу стражарима и као збориште главарско. Права кујна бјеше у засебној зградици, у њеком малом дворишту, које се налазило на боку старије зграде, и које захваташе, с

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

на овом подручју они су се од почетка осећали најслободније, полажући на дечју књижевност неку врсту наследног права.

Можемо према њој бити благонаклони, а да, притом, мислимо како права књижевност почиње касније, друкчије, на вишем нивоу, отприлике онако као што и истински живот почиње тек кад детињство

Достигли су мајсторство на том нивоу; на једном другом, који се, с правом или без права, сматра вишим, мајсторства не би било.

Он је лучоноша, неодговоран и недодирљив. Зар овај положај не подсећа на посебна права што их народне вође у извесним земљама уживају?

књижевноисторијске околности: ограничен моралним начелима једног времена и једног друштвеног слоја, Змај је имао права на идеализације које су се већ у песмама његових првих епигона показале као површне и заглупљујуће.

Пада у очи необазирање Вучових дечака на захтеве и наређења одраслих, на родитељска старатељска права и навике. Репресивни поредак којем је дете по сили ствари потчињено у овој поетској визији једноставно не постоји.

(Глас из дјетињства) Од таквих узбуђења, од таквих дрхтаја и присећања, сачињена је права лична повест сваког човека.

Вековно искуство, дуго изграђивани облици понашања, нашли су у Ћопићу посматрача који осећа њихова права значења, и који речите појединости хвата у њиховом најизражајнијем контексту То познавање јесте пишчева изворна,

Могла би се сачинити права мала енциклопедија сељачког искуства и понашања од заокружених фрагмената и описа којима обилују ове приче.

Поука тек сада почиње да делује: пародирањем се ствари доводе на своја права места. Као да је узор према којем је пародија грађена био карикатуралан, па је пародирањем карикатуре добијена слика у

корак; следе муњевити укрштаји слика, са исто тако брзим промицањем знака К кроз речи и слике; последња три стиха су права снохватица: К кракато спремило се за скок. Копитом копа, као кошута скакутаће кроз речи.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

У слободи само има „иљен“. СВИ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Немеш, биргер, простак, једнака права имаду. Сви су полгартаршаи. СВИ: Иљен! ЖУТИЛОВ: Јесте ли читали они дванаест пунктова? СМРДИЋ: Нама нису познати.

Кад се сви буде, Србин спавати не сме. Скупштина је одређена за први мај; ту ће се поновити наша стара права, избраће се војвода и патријарх, и установиће се војводина српска! ШЕРБУЛИЋ: Охо!

ЛЕПРШИЋ: Одрођени синови праотаца своји, ја ћу га подићи! СМРДИЋ: Ви и можете, зашто сте учили права, па се умете и одговорити. ЛЕПРШИЋ.: Ја оћу душаново царство, а, по оваковим родољупцима пропало би Српство.

Зар Маџари не уму после враћати, као што је и било свирјепства пређе сто педесет година. Иштите ваша права, пишите, доказујте, а немојте да се грдимо и ружимо. Зар после нећемо опет живити заједно?

Волио је сићи с кола и ући пешке у варош него да га сјајно вуку. ЗЕЛЕНИЋКА: Је ли то све истина забога? ЛЕПРШИЋ: Права, цела истина. ЗЕЛЕНИЋКА: Та то је мађарон! ЛЕПРШИЋ: И ја сам казао. Да видите како је псовао што су спалили Дебељачу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Црквени луди су све мање писали, у штампаријама су се почеле штампати црквене књиге, али права књижевност није се могла створити.

Угарски сабор од 1791. укида све изузетне законе против Срба, и даје им грађанска права. У већим местима Срби улазе у општинске одборе, и у јаван живот.

После стогодишњих искушења и борби, Срби у Аустрији на крају XВИИИ века су задобили верску равноправност и грађанска права, и после неколико буна и исељавања дошли су до сношљивијега живота.

У почетку војне старешине су ишле заједно са народом у свима борбама за верска и грађанска права, али уколико су се више милитаризовали, постајали »царски људи«, официри у државној служби, они су се издвајали из

српску штампарију, али када му је постављен услов да се у тој штампарији морају штампати и унијатске књиге, он се тога права сам одрекао.

Он стално пише молбе и жалбе, тражи своја права, ступа у везу са представницима српскога народа, којима помаже у националним тражбинама и који у њему почињу гледати

строгим полицијским надзором, он се отима, пише на све стране жалбе и молбе, покушава да се избави и да дође до својих права. Све му је било узалуд, и он из Хеба није жив изишао. Умро је 19. децембра 1711. године.

године, да историјски подупре своје молбе и жалбе које је на све стране слао. Други део књиге је одбрана његових права и његове политике, један мемоар ради личне одбране.

Али пуна и права влада његова започиње после смрти царице матере, од 1780. Јака духа и воље, одлучан да буде онако како он мисли да

Он укида феудална права и племићке повластице, ослобођа сељаке од спахијске експлоатације и тираније и даје им личну слободу и правну

Он устаје против моћне католичке цркве и као владалац који брани своја права и моћ и као присталица модерних филозофских начела, ради остварења модерних идеја: световности државе и школе, слободе

жена није имала права ни у цркву да иде. Обрадовић устаје против тих жалосних заблуда и тражи да се жена подигне до свесног и разумног

Милићевић, Вук - Беспуће

довољно снаге да покуша одлучно да је избрише или да јој дода нешто не добро, рђаво, ружно, — осјећајући да нема права да је вријеђа и да би та увреда исто толико бољела и њега, као и њу, кад би је знала.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Био је тачан, смеран, права практикантска душа. Ишао је на прстима кад је што подносио на потпис казначеју или претпостављеном писару, тако да му

део целе приповетке, тако главан да су оне раније две главе управо излишне, јер тек од ове треће главе и почиње права приповетка. Освану и давно жељени благдан рождества Христова.

Тако, прико, фала! Ти овде, а Каја ће на леђа менице да се потпише. Распитао сам, па ми казали да има права да се потпише.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Фала, Боже, на дар ови, О помози, благосови, Да ми како с права пута Душа млада не залута! (1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио

Ни зубуна, нити пеленгаћа, Кô што чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике,

Ведро лице и слободно око, Права кичма, глава на високо, И још они дивни разговори: „Ето свиће, ето зора зори!“ Ту вас, ту вас стаде веља дрека,

Ох, опрости, ако с права пута Кадикада млађано залута, Та боље је спреда оберучке, Него страга ударати мучке; Боље чедо и пређаволасто,

О ноћи тавна, ти некима веро. Некима веро, а неким неверо, Не кажем да те рад не има нико, Ма ја те немам, самрти права слико.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку. Дјед Раде био је добродушно и честито сеоско момче, права бијела врана међу пустопашном и распојасном гомилом својих вршњака, личких спадала и лопова од сваке руке.

— Прангија ти је то, она права, црквена. — Зар и ти, Веселине, дијете моје, а син би могао да ми будеш?! — мученички се обзире осумњичени Пантелија

Сад су тек, у ствари, постали права војска, јер докле год чучиш на прагу свога села и очеве куће, ниси ти, братац, истински војник, спреман да се бориш

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

После венчања опет је било весеља. Јело се, пило, просипало до миле воље. Али тек у ноћ настаде права свадба. Димитрија се опет опи.

Кажем: механа им за људе, а кућа за сиротињу. А пород им здрав, на очи кремен. Гледаш: око чисто, снага права и у сваком покрету кипти и пролева се здравље. Имали су четири сина и три кћери.

Свадба је била скромна, према мужу, удовцу, као свака удовачка свадба. Али опет је била боља. Истина не права свадба, велика, што траје четири дана, али ипак не опет и онаква, као кад удовац узима удовицу, па кад се пре службе,

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И ЊЕГОВ ШЕГРТ 105 КРАВАРИЋ МАРКО 109 ВЕЗЕНА МАРАМА 119 ДВАНАЕСТ МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА

Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје

Дакле чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу,

Тада их благослови анђео и остави онде, те су срећно живели до свога века. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе.

— Но, јеси ли момче био код кадије? — упита га старац. — Валај, брате, овдје нема човјеку другог права ван да се објеси.

Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала! Ја, матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити“, па се врати натраг и отиде оном старцу

Турчин и Циганин једва дочекају, те повале рају, те му отресу обилатно дегенека. Те опет спахија: — А ти, Турчине, права вјеро, право би било да си ти бољи од ове двојице, јер ти знаш што у ћитапу заповиједа наш светац Мухамед, да не дираш

22. КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ: Све као под 3. 23. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ: Све као под 3. 24. ПЕПЕЉУГА: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

То кажи и Освиму. ШАЉИВАЦ (слегне раменма читајући): Доста умерено написано. ДОКТОР: То? Није ли то права пашквила? Гледајте подло извртање речи. Је ли то лепо и поштено?

) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето

МИЛОШ: Ти отоич ниси хотео магарца за твога признати, је л’? СЕЉАК: Јесте. МИЛОШ: Ко се једанпут свога права одрече, он нема више права на то. Је ли истина? СЕЉАК: Јесте.

СЕЉАК: Јесте. МИЛОШ: Ко се једанпут свога права одрече, он нема више права на то. Је ли истина? СЕЉАК: Јесте. МИЛОШ: Ко двапут каже: јесте, не може трећи пут казати да није. Је л’ тако?

Је л’ тако? СЕЉАК: Јесте. МИЛОШ: Кад јесте, ти онда немаш права више с магарцем располагати. СЕЉАК: На моју душу, децо, маните се ви тог ђаволства. Магарац је мој. СВИ: Није, није!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Били смо права правцата екипа махача. Праве две излуделе махалије! Неко би нас позвао на кувани кукуруз, неко други би опет на

Али, оставимо њу! Пређимо на остале… Знате ли с ким седим у разреду? Не знате? То вам је права генерација кокаколичара! Богами! Кад их човек посматра са стране, учини му се да су то све сами голи кошаркаши!

Као да вас мале беле мачке гребу по кичми. Бар ја тако налазим, мислим, чинило ми се да тако треба да изгледа права љубав! И шта је било? Тај кошаркаш је некако стално гледао некуда преко мене.

То кад се недељом перу кола, мислим! Маман опет тврди да нисам као остали свет и да једноставно немам права да говорим на тај начин о целом човечанству, да сам сујетна, уображена и све, али свака њена оптужба звучи ми

Дајте ми само шансу; кажите ми где да се пријавим за дегустатора цигарета и видећете — направићу права чуда, достојна светлих примера старијих генерација: наших очева и дедова ...

Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца и књижевника од писца романа, а затим, пошто је филм снимљен и

— Аха — рекох — оћеш ли да је опипаш? Тако она опипа Снежану и истог часа се онесвести, кад се уверила да је права! Људи моји, шта мрзим те животне аматере! Чим виде нешто живо, одмах питају да ли уједа. Кретени!

— Па нек се разведе! Чудна ми чуда! Хоћу да кажем: ожењен је са мном! — Ма шта кажеш? — запањи се матори. — Права штета што се такви момци више не рађају! Заиста, штета.

Ма нисам се још честито ни повратила од шока кад имам шта да видим: Миша спава у кревету као беба од шест месеци. Права љубавна сеанса! Тако сам седела и посматрала га док дише у сну, а мало сам му мерила и дужину трепавица.

Бик је одбијао све лепотице које су му доводили. Читав персонал пољопривредног добра увати права паника. Позваше и најпознатијег швајцарског психијатра за биковску импотенцију, а он одмах утврди да се не ради о

Имајући свој идеал непрестано пред очима, бик је изводио права чуда, изашавши на глас као чисти сексуални манијак. Чича Мића и готово прича!

Хоћу да кажем нисмо ми баш фамилија без икаквих вредност! А зар и ја нисам права реткост? Где би се то данас, уосталом, могла пронаћи ћерка која у недостатку ловијановића проглашава излизане џемпере

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

макар то био преварин сомот, крађин калопер, али и наде промил, ембрион заметак нечег чему се не зна потреба права, разлог ни веза.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права? АЛЕКСА: Видиш да си прост. Треба знати шта је криво, па се за правду не брини.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Шуља се Мјесец, утвара права, кад, гле, на прагу — бакица спава, спустила главу, сребри се коса, на пруту трепти јутарња роса.

„Ено ми куће, Мамице ено и чика-Жуће!“ Одјури јагње ко чигра права, остаде Вујо кратких рукава. Поново облак прозбори сив бакиним гласом: „Био ми жив!

Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром. Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца Црвеног.

Мишу би укор због торбе рекȏ, али је мјесец много далеко. Е, баш је мишић скитара права ... Хајдемо кући, мени се спава.“ КУЋА ПОД ПЕЧУРКОМ У шуму тајна стазица води под сводом лишћа у сјени вије.

Гдје ти је купус, о, хоја-хо?! Јутрос га рано појео во.“ Кад стигли кући, паника права, у соби дивна цурица спава, а кућа мала, сређена, чиста, сија ко роса с ружина листа.

Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса. Ту птица рајска на грани спава шарена репа ко дуга права. „Ех, то је поклон за малу лијеп!“ — прогунђа Ловац и зграби реп.

„Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!“ — поскочи свиња, лавина права, а вук јој нато објашњава: „Тражимо разлог, блатњава звездо, зашто јеж воли рођено гнездо“ „Рођено гнездо!

“ ТРИ ГАЛАМЏИЈЕ Медвед и свиња и с њима вуја грмнуше громко — права олуја: „Будало јежу, бодљиви соју, зар тако цениш страћару своју?!

! Колиба твоја права је баба, кров ти је труо, простирка слаба. Штенара то је, тесна, и глува, сигурно у њој имаш и бува!

— посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.

триста ... хиљаду — поплава права! Кад би све биле перје! Доста ... баш ми се спава ...“ . . . . . . . . . . . . . . . . . .

У том је само невоља права: он увек дође кад стража спава.“ А мачак Тоша такођер прети: „Скуваћу Ждерку чорбу! Нека га само у њиви видим,

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Мислим да су задовољни. — Изгледа ми с љубављу вођена. — О, моја снаја је силна жена, права матрона. Када она реши, ствари иду увек добро и с љубављу.

Жена је можда одвише енергична, један од младића сувише пун себе, али девојка је права реткост. Сви се удварају верениковом другу: за будућност вереникову изгледа да он може бити од велике користи.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Он измиче привиду сличности са Ничим. Свемоћ Ничега према њему је, слути се, права немоћ. И само зато што постоји свет који је свет, и створени свет има своју малу светост, и не-свет, односно свет

мрака крај је снази човека и бесмртност пада крај је пороку сузама трговини и штампи у самопослузи уништења права је навала Нестају уметничка дела повлачи се критика возови пробијају бране рекама не треба извор корење плази

не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему довољно непријатеља и борбе за сва могућа права да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега

4. Када човеку свака плата изгледа мала животна размена тесна и права на трајање уска и безукусна самога себе треба да сабије натраг у љупки оклоп пужа на степенице спиралне одакле

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: А где ти је Прока? ГИНА: Он оде у општину да потражи правнога референта да га припита: имамо ли ми права даа се уселимо овде у кућу? АГАТОН: Шта има то да пита? МИЋА: То се само по себи разуме.

СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити. ВИДА: Ију, благо нама! Ама, зар ми, фамилија, па да немамо права? ТАНАСИЈЕ: Па добро, Агатоне, ја мислим да ти то као човек од закона најбоље знаш? АГАТОН: Па знам, дабоме!

ВИДА: Реци му да смо се ми овде уселили као фамилија; нисмо ми туђинци с улице. СИМКА: И ваљда имамо преча права него тетка. МИЋА: Реците му, пријатељ-Агатоне, да смо ми наследници.

АГАТОН: Како да се погодимо? АДВОКАТ: Кад свако од вас верује да је главни наследник, значи да сви имате подједнака права; према томе, могли би лепо као фамилија, пријатељски и споразумно да поделите имање. АГАТОН: Одиста, то би могли.

писаних закона, то се у овоме дабоме случају могу применити природни закони, а по природним законима фамилија има права да чува имовину свога преминулог члана. ВИШЕ ЊИХ: Тако је!

ВИДА: Боме, тај није имао срца. ГИНА: Ни срца ни душе. ТРИФУН: Искрено говорећи, покојник је био права лопужа. АГАТОН: Лопужа, дабоме, лопужа, бог нек му душу прости!

тиче, он није имао образа, и, ако ћемо искрено да говоримо, покојник је, бог нека му душу прости, у том погледу био права свиња. СИМКА: Ију, Сарка! САРКА: Јесте, јесте!

АГАТОН: Знаш ко сам, па шта питаш? ПРОКА: Питам, јер хтео бих да знам по чему ти имаш већега права у овој кући него ја и него овај, и него овај, и него овај?

На основу чега си ти нешто друго, и ко ти је дао права да се испрсаваш пред нама? ТРИФУН: Јесте, то хоћемо да нам се објасни. АГАТОН: Јес', баш теби да се објасни.

СВИ: Хоћемо сви да нам се објасни. ПРОКА: Иначе нећемо да се селимо одавде; ако ти имаш права да седиш, онда имамо и ми! СВИ: Тако је! Нећемо да се селимо! (Сви пуштају кофере на земљу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Саопштих му. На лицу овога доброга човека видео сам сажаљење и он ми пружи руку у знак саучешћа. — Али ја немам права да сада дајем одсуства. Знаш... због заразе она су обустављена. Уосталом, питаћу команданта...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...« »А после, Боже мој, кад би се залегла љубав, она права љубав, што је песници певају, што сав свет о њој говори... па ја и она — муж и жена!...

Љубица плану и намршти се. Писар то опази, па се обрте ћати : — Баш си права гејачка цепаница; нећеш се никад истесати.

Ми се слажемо лијепо; јес’, братићу... ка нека права вамилија. Гојко обори главу па ућута. Њега је вазда побеђивала Стојанова речитост, па и сад он немаде шта одговорити,

Ту се ређају многи »предмети уздисаја«, Док не дође на ред Драгутин. Тада се заче прва и права ђачка љубав, која је трајала и свршила се исто онако, као што се све сличне »ђачке болести« свршују.

И Гојко изиђе у ходник, па погледавши Љубицу презриво, добаци јој: — Сад и сами јамачно увиђате, да сам имао права бринути се о светињи школе. Љубица плану. У таквој несрећи и страдању нађе се још снаге за терање ината.

Поглед му остаде на њој подуже, и на лицу његову беше јасно исписана мисао: »Хо, море, па ово је баш згода жива!... Права лепотица!«...

Ха, сетио се!... Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити... Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под...

Он се загледа у њу... Како то да је не познаје, ако је из овога села!... Али је лепотица, права лепотица!... — Шта сте се, море, ви учитељи, данас проскитали!

Он је онакав, каквог је она замишљала још у школи; њих је саставила необично јака, силна љубав, права љубав, велика, заносна, онаква, како се то описује у романима... И све је тако некако испало, како се у романима пише..

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

И да камене куће трају дуже од нацртаних? И да су од њих сигурније? И да нацртана кућа није права кућа? ЈЕЛИСАВЕТА: Немојте да слушате његове фантазије! ФИЛИП: И ви за себе кажете да сте глумци!

СИМКА: То се није десило... то је процветало! ФИЛИП (драматично упада у разговор): Да, процветало! То је права реч! Ко милијарде пупољака одједном!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У кући ми је пијанка, и блуд, а тужан је живот на свету, свуд – изузев оптимисте! Ја нисам певач проданих права, ни ласкало отмених крава. Ја певам тужнима: да туга од свега ослобођава. Нисам патриотска трибина.

Печате плаве и румене жуте и црне и шарене, љубичасте и зелене. Печате устава и права, закона и штатута, привилегија хиљаду пута, обећања и фермана, похвала са свих страна, народа мог: да види Бог.

Био је шеф опозиције у Црквеној општини и експерт за наша народна и црквена права. Кад је, у аустријској артиљерији, код Вердена, за време првог светског рата, његовом сину ампутирана рука и кад је, у

У сваком случају, у оно доба, сва је српска сиротиња била за одбрану наших права, наших статута, наших привилегија. А ренегата је било само међу имућнима. Уби бене, иби патриа!

Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим

“ А.О.К. У тој команди ја сам био телефонист, у екипи експерта, високог, железничког чиновника, са титулом доктора права. Радило се, као у рудницима, на смену и дању и воћу. Два дана дању, трећи дан и дању и ноћу.

У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека. То је моја мати.

Само, њему недостаје неколико дана до права на пензију, па неће да му пензију даду, него га отпуштају. Спрема се да упражњава велику уметност трговачког путника.

И Дука се у њу био заљубио. Дучић је имао очи као у коња, водене, а Шантић је био права лепота међу мушкарцима свог времена. Он се уклонио. Дучић се после поиграо том девојком, и прекинуо.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Како шкодило, зашто? — Зато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи. Ја сам доктор права, али то кријем и не смем ником рећи: јер кад би министар дознао, не бих добио службу.

Министар поћута мало, па продужи: — О овоме треба да размислите, господине! Тај закон, којим имамо права да кажњавамо сваког ако неправилно употребљава речи и прави граматичке погрешке, има неоцењиве вредности још и са

Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.

Чл. З. После пет година сваки Србин (у којој кући нема Србина, може и Српкиња) има права на пуну пензију. Чл. 4. Пензија има периодске повишице од 1000 динара годишње. Чл. 5.

па дошао натраг и започео да ми прича: треба овако, треба онако, па не знам уређење, па закони, па устав, па грађанска права, па слобода збора, па избори... Мани, молим те, вазда је он бунцао којешта! — Па шта му ти кажеш? — Ништа!

добро а по вечери чачкао зубе, пијуцкао вино, а затим, пошто сам тако куражно и савесно употребио сва своја грађанска права, легао у постељу и узео књигу да бих пре задремао.

Неке мајке понеле и малу децу у наручју да и њих жигошу ропским, односно почасним жигом, како би доцније имали преча права на бола места у државној служби.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А у селу права мртвачка гробница... Тек у некој кући зачује се врисак гладног одојчета, кога сањива мајка притискује на пуначке дојке

Али Љубиша — не знам. Мањ ако није држао, да, као »исписник« Ђокићев, има једнака права с њим. Па ипак је, и у том погледу, морао дати првенство — каплару. Али, он се надао...

— Као што видите, — права узбуна! А пред Тапуровом механом слеже се народ све више и више, придолази као поводањ после плахе кише.

кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа. — Ах — прекидох је — ми смо то називали свињским животом. Човеку смо стављали много узвишеније циљеве...

Знали су га сви, и сви су га веома поштовали. Чича Пера је био права анђеоска душа. За њега су сви говорили да неће ни мраву на жао учинити. Такав је био од како га памтимо.

фирма с натписом Видело, Комарчић излази и путује у Сремчицу да пољуби у образ онога дрипца, коме је ономад одрицао права учешћа у самоуправи. Радоје стао на раскршће па раздаје сиротињи некаквих 3.000 динара...

прљав, прашињав, брише се некаквом марамицом и прилази ми слободно, онако, како обично улазе људи у места где имају и права и власти... То ме малко текну ... дође ми, управо појави се у даљини једна мисао нејасна, неодређена: »да није то ?...

Ех, што ме је то болело!... Жена ми је права лепотица. Кад идемо улицом, свако се у њу загледа и видим баш на свачијем лицу мисао: »Лепа женица !

— А јеси чула, нано Јоцу Илиног како каже, да зна њега, скоро је — вели — свршио права, па каже да је млад и леп и лане га је, каже, видео у Београду, па није ожењен. — Ама зар то заиста Јоца каже?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ДАНИЦА: Мањ ако то не помогне! ПАВКА (крсти се): Ју, ју, ју! Е, јеси чула, ти си пустила језик као права опозиција. Зар те није срамота тако да разговараш с мајком? ДАНИЦА: Па, не, али...

? (Сети се.) А, јест!... Не, није! Не знам просто ни с кога краја да Почнем... Е, ово је баш права ситуација. И дедер ти сад реци ми, шта да радим? (Размишља се и досети се.) Младене! (На друга врата.) Данице, Данице!

Диван говор! ЈЕВРЕМ: Па добро, шта каже, знаш ли макар прве речи? ДАНИЦА: Не знам! ЈЕВРЕМ: Баш си права ћурка, зар ниси могла да упамтиш макар прве речи? XX МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ МЛАДЕН (упадне и раздере се): Иду!

ЈЕВРЕМ: Боже мој, што ти је то кад се народ разбуди! ПАВКА (крсти се): Права чуда, бога ми! Бог нек нам је на помоћи! СПИРА: Нису то чуда, Павка, него то ти је народни обичај.

СПИРА: Немој да се мешаш кад ја говорим. СПИРИНИЦА: Ама, човече божји, ваљда и ја имам права да зинем, не могу тек целог века ћутати. СПИРА: Знам, ал' кад зинеш, а ти не знаш да се зауставиш.

охрабри их; реци им да је власт само толико јака колико се ми бојимо; реци им да је власт немоћна да грађанима ускрати права која им закони дају; реци им... Та већ знаш ваљда толико. ЈОВИЦА (полазећи): Знам. Не брини.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

природњака, Шта нас кошта господар и бог, Приповетка како је геја наранио два начелника, Пир бездушника, Народна права.

у оном клопавом и раскоканом сламњем шеширу, са пропалим перчином, што се сви с њим шале, јер држе да имају права на то. Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао.

И то су сви гости с њим радили. Је ли се неки путник само два дана задржао у селу, већ је држао да има права да га дира и товари. Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана.

Постаде од главе до пете (на којима носаше нануле) права наша женска. Ни по чему је не можеш познати, само кад говори, кад рекне нешто, мораш се насмејати, јер не говори

Застој, чамотиња, немар и равнодушност, а што је најгоре: конзерватизам ужасан! Најсветија грађанска права и не практикују се, скоро заборављена; покриваше их столетна дебела прашина. Један ужас, да човек заплаче!

Допис је био подужи и послао га је у једне паланачке новине које се звале: Стражар народних права. Ту је изнео у живим бојама капетанов долазак у село, а наслов допису гласио је: Злочин од осмога маја, а садржина му

и од реакционарског бунила освешћени народ устати као један човек, једна индивидуа; устати и потражити своја погажена права и подвикнути и Милисаву бирократи, и Јовици буржоазу, и Пурку, том јадном представнику милитаризма и слузи тираније (а

на лепши пол у селу; јер ако још немају (на вељу жалост Сретину, а на срамоту овога века) право гласа, оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде.

оне имају права да се интересују, да бар, како наши кажу, кроз плот гледају ту политичку борбу, имају, накратко, права да се грде. Али тој омрази не беше граница; пређе од људи на жене, а одатле на десето.

Виде ли како је село пренуло из дремежа и постало будан чувар својих права. Дед’ сад шта ће Милисав! А ти кажеш: не може! Може, само треба бити мушко.

и јако ценио због тога његовог смелог и одлучног корака, што је, то јест, своју грађанску слободу и своја грађанска права више свега ценио и изашао из те средњевековне и непроизводне класе, и на тај начин спасао и очувао селу једну радну и

Но то ништа није сметало Срети да у привременом допису од четири пуна табака под насловом Рестаурација народних права или народно славље, напише како је то »неописано весеље трајало све до бела дана, када се весели и задовољни гости

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Тужна, слепа и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу. Ко ђак кад забије нос у свеску, Ној тражи свој спас у песку, Самозаборав воли ној!

ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског закона и права Имаш да поједеш дванаест баклава!” Ех, чича Богоје, Што је много — много је!

А још малопре је гонг ломио пространства, Дрхтала је ноћ, врела, афричка, права... Онда је дошао месец, однекуд — из иностранства Да види чувеног поглавицу док спава. Хрче ли? Ох, не!

(Камиони у Ренесанси! И у Верони, обашка! Ово вам је права шекспировска омашка!) А Јулија би потајно сузе ронила: „Боже, ово није човек, него гомила Месишта — ах, у шта сам

Веска Весић из Горњега Осоја Поста права београдска госпоја, И како то госпојама пристаје, На пијацу сваког дана ишла је.

Историјо, зар ти је уназад потекла река? Ко нож да ми је сад у грудима: То је насртај на основна права човека! Ви не знате да је трговина људима Укинута још пре пола века!

Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права? Флагрантно гажење! Париз и Беч Морали би осудити поступак груби!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Она тада добије и зубе и почиње се хранити ловећи. Од јегуљице је постала права јегуља, позната у тој фази свога развића под именом »жуте јегуље«, која ће ту, у месту, провести своју младост и која

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

кукољ цвета, Узвикнућу громко кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само је она лепотица права, А ја њезин пророк за вечито време!'' КИНЕСКИ МАДРИГАЛ Целле qуе ј̓аіме еѕт à прéѕент ен Цхіне.

лава, у истоме часу Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.

Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном. Буди права мати, Дижи, стварај, руши, ко да нема мене, И дај срећу коју ја не могох дати'', — Ја бих тужна срца и погнута

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Вук на овцу своје право има кâ тирјанин на слаба човјека. Ал' тирјанству стати ногом за врат, довести га к позванију права, то је људска дужност најсветија! Ако сабљу пољубиш крваву и запловиш у ноћне валове, сљедује ти праху светковање.

Чвор не треба на прȁву младику; што ће луна на крст страданија, што л' бијела сунцу на зјеницу? Вјеро права, кукавна сирото! Страшно племе, доклен ћеш спавати? Неки један, то је кâ ниједан, нâко да је више мученија.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Сада је већ она своја, није Софка девојка, Софкица, ефенди-Митина, већ права жена, своја, ничија више. Од беса стискајући прса, да би од бола чисто јаукала, и дижући шалваре, да што брже и

свирци, него да, држећи тако своју шупељку испред себе, пред светом изгледа како и он свира, те да би после имао и он права на јело и пиће. — Муса, јеси ти, Муса? — чуше Цигани како га одозго поче ословљавати ефенди Мита.

Морала да буде права, истинска служба, без скраћивања. Софка чу како отпочеше њени, поређани тамо у столове, да одговарају на јектенија.

И то прво старци, деде, који због свога старешинства као највише права имају, па онда млађи, Испрва су долазили појединце, као да јој се представе, рукују се и дарују је, а после у групама

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А када је зора засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Није ли га она у тешкој болести дворила, није ли тијем стекла нешто као материнскога права над њим? А сад кад му болови душу савлађују, тежи болови од тјелеснијех, зар сад да га не потјеши ријечима?

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 26 А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 27 1) БЛАГОСЛОВИ 28 2) ЗАКЛЕТВЕ 31 3) КЛЕТВЕ 34 Б) ПОРЕЂЕЊА 39 А) ПРАВА 40 Б) СУПРОТНА 48 В) ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА 51 1) ОЗБИЉНИ 52 2) ШАЉИВИ 60 Г) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА 62 1) ОДГОВАРАЊА

Тако се не згрчио као клупко у решето! Тако се не мучио као пртена жица итд.). Поређења могу да буду: а) права (Љут као рис, Ушутио се као миш у мучњаку, Пијан као мајка,1 Засукао бркове као да ће њима амове прошивати!

лимун; зелен као јед, јогурида; шарен као детлић, лептир; и динамичка, изведена од истих: побелео као овца итд. Права поређења су више стварна и озбиљна, а супротна шаљиве и ироничне намене.

Оне се најчешће и памте по том свом најзначајнијем делу (Нека иде на славу свете Госпође, Около бого, у кућу ђаволе, Права се мука не да сакрити итд.).

пословима и свечаностима, забавама и играма, постоје не само узгредни и спорадични драмски елементи и текстови, него и права глумачка приказивања, са маскама, шминком и костимима, уз инсценацију и другу театарску реквизиту.

Све ти натраг, а пете напријед! Убило те јајце од кантара! Умро од студени на Илин-дан! Б) ПОРЕЂЕЊА А) ПРАВА 1 БИЉЕМ Висок као бор. Витак као јела. Дркће као прут. Жути се као смиље. Заруменио се кô јабука. Здрав као дрен.

— Што тко учи, то умије. — Тога је поље, тко умије боље. — Риба рибу — а рибар обе. — Ко умије тому двије. — Права преља и на криво вретено зна прести. — Вјешт гору ломи, а невјешта гора. — Од невјешта гора плаче.

— Боље с братом братовати, него с пашом пашовати. — Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био. — Господска до вријемена, а братинска до вијека.

— По курјаку се јагње не шиље. — Помоз’ бог чаршијо, на обадве стране. — Попо, попуј, ама мало и приоруј! — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Пред немогућим нема делије. — Преста вјетар — стадоше галије.

Љубили се као крух и вино и миловали као права браћа, а бог свијех нас и у сваки добри час! 3а здравље и дуги живот свакојега мојега пријатеља и побратима, кума и

Бог и у наше и у ваше племе удијелио у свачем срећу и берићет, како у права и сретка мјеста ришћанска! За здравље нашијех племеника и договорника!

Сад почне везир питати овако: — Хеј, права рајо! мене је послао частити султан падишаха да обидујем царску земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

43 З. НЕМУШТИ ЈЕЗИК. 45 4. ЗЛАТНА ЈАБУКА И ДЕВЕТ ПАУНИЦА. 47 5. СТОЈША И МЛАДЕН. 52 6. ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. 56 7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11.

Онда човек помисли у себи: „Баш сам права будала! ја матор човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном

(Немушти језик), 4. (Златна јабука и девет пауница), 5. (Стојша и [ВІІІ] Младен), б. (Ђаво и његов шегрт), 7. (Права се мука не да сакрити), 8. (Аждаја и царев син), 14. (Ко мање иште више му се даје) и 39.

7. ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. Био један сиромах човек, па се прибије у некаква богата човека да служи без погодбе.

Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје

Онда чоек помисли у себи: „Баш сам права будала! ја матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити;” па се врати натраг, и отиде оном старцу

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

ГЛАВА 22 О уписивању свега што треба уписивати Него, још и то вам заповедам, да се све бележи од манастирских права. Приходи оних који служе подробно да се преписују, издаци — када и камо, а приходи — када и откуда.

Не скрећи ни десно ни лево, јер десне путеве зна Бог, а развраћени су они који су с лева. Ти, пак, права чини учења твоја, а хођење твоје у миру да буде.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

То говорећи, ја и[х] не осуђујем; тога се ни они сами н[е] одричу. Но теби кажем да је права светиња да млађи старијега слуша, да се деца своји[х] родитеља не од|ричу, како ни родитељи своје деце, и да чловек

учинити, какве новине уводећи, а старе обичаје уништожавајући, ваља да добро народу даду да позна да је то његова права полза и да се с њим добро мисли.

Но сву ову моју горећу жељу моја срдечна, права синовња, к оној чистој и добронаравној мојега благодетеља Теодора Милутиновича души, љубав обуздавала је на неки начин

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Хоће, прионуће својски. Па липо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ!

Та права најезда опроштеника нареди се с богом, па отиде ка Тетки у трпезарији да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди

Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе. — Немам ни тренутка вримена. Прид реферторијем чека ме права војска. Сви смо у великом послу. Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла.

Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони. Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима све што он може учинити.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И нек му је јасно да у овој кући нема више права ни парче хлеба да затражи. Нећу да чујем. Ја знам шта радим. А кад буде отишао, ти ми за знак на стог пободи виле са

Ништа не брине, па спава. Раме јој је као пањ. Бели се у мраку. Гадно. Цео навиљак косе има на глави. Чума. Права чума! Не дише, већ издимује. Прејела се. Моје муке се најела. Тако је то кад надничарка постане прва газдарица у срезу.

“ Кад Аћим тако каже, како онда можеш.. мисли Тола. ... „Да бранимо општину, браћо! Слободу да бранимо! Наша уставна права, ову кућу да бранимо!“ Лупао је песницом о закатанчена врата и реза је звечала. „Боље, браћо, Турци да се врате!

— Ја сам. — Зашто си скупио народ? — Да бранимо своја уставна права и слободу. А питам ја тебе, официру, је ли ово турско село да водиш војску на њега?

— Војници, синови наши, на кога пушке нишаните? Зар на сељаке, Србе, поштене грађане што бране своја права, зар на своју браћу и очеве? Чујеш ли ме, војско? — Аћимов глас се губи у вреви пушчаних окидача.

Мени је деце жао. Нису већи од тебе а плачу као пилићи. Они, сирочићи, нису криви. Тежак си. Па ти си права момчина, не могу више да те носим. Мораш мало да ходаш. Ту, на тој лицитацији, купићу ти једно лепо ждребе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Узалуд је мали чистач тврдио да на то име нема права! Златоусти постаје само онај ко нађе Сребрну ружу. Причао му је о томе дед који је то чуо од свога прадеда.

Више их нико није другачије ни знао ни звао. Је ли им права имена украо ветар? Или су сама некуд одлутала? Ко зна. Дечацима то није сметало, али Плачко је стално био незадовољан,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

од угла Француске, Госпо– дар Јован је увек помало увређен: у улици која носи његово име нема ви дрвета, ни травке. Права и без сенке, улица води на Калемегдан, сав од сенки.

) Према том споразуму, Срби ће опет давати цару царево а цар ће Србима дати већа права и неће, за себе, тражити више но што је одређено. Срби ће се смирити а Турци повући војску.

Мек, одједном пун празнине, Рига је проговорио и, код прве речи, знао да ће успети: реч је била права а глас којим је говорио исто.

Призива га неизвесност већа но икад, и изазива га. Сад је, слути, пред њим прва права одлука: ако откупи ту робу са којом не зна шта ће, може много да изгуби или много да добије.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

младост пров'о, Па на оно мирно Стражилово; Ту још једну стару отпевајте, Ту ми, браћо, кости закопајте, Ту бих мртав права мира дост'о - Србадијо, не било ти просто! Ј. Јовановић 3мај XЛИИИ ДИЖИМО ШКОЛЕ! Дижите школе, Деца вас моле!

лава, у истоме часу, Сурваше се на ме бол, туга, и страва, Тајна страва која у тренутку засу Клице нове наде и живота права.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У временом и бурном жилишту човјеку је срећа непозната - права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће

“ „Источниче среће бесмртнијех и надеждо права и свијетла усопшијех у бездне мировах, којијема слијепо мртвило не да познат великога творца отеческо

Истина је, сви бесмртни дуси да свободе права уживају, свашто раде што је њима драго по лакоме и светом правилу.“ „Свјетилниче, правдом окруњени!

и гордости метнемо границу, да с гордијем влацем небеснијем дијелимо владу и могућство, да имамо сви једнака права.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Ко сам, шта сам и шта ли ћу сада? - запитах сам себе и пођох кући. Без позива, звања и грађанских права, личио сам риби коју су морски таласи избацили на сув песак да ту угине. Кад стигох пред своју кућу, разведрих се.

Онамо је водила, као што ми је писац тога писма објаснио, права, широка, поплочана улица. Лево и десно од ње били су поређани, истесани из гранита, натприродно велики камени овнови,

Њена права дужина не може се, дакле, никад претставити таквим бројем. Број који изражава њену дужину претставља један виши појам,

Он се изненади: овде се та поворка кретала другачијим ходом но на другој страни храма. Ово беше права јурњава и трка.

Својим колом љупких крилатих девојчица, скулптура те балустраде беше права химна младости. Кад виде ову дивну скулптуру, нашег младића обузе осећање блаженства.

„Па шта је истинска стварност?“, упита плашљиво Аристотелес. „Права стварност је нематеријална“. „Нематеријална? - А ја читах у списима Демокритовим, до којих сам успео да дођем, да је

„Нематеријална? - А ја читах у списима Демокритовим, до којих сам успео да дођем, да је материја једина права стварност“.

„А баш је обрнуто случај! Облици праве стварности су појмови, категорије, помоћу којих се једино може упознати права стварност која, чиста по себи, једнострана и непроменљива, непостала и вечна, чини свет за себе који је, као

„Сад ми је јасно!“ „Није, дакле, права наука, учење о материјалним стварима, већ учење о идејама. Нико не може без претходног знања геометрије стећи такву

Почећу са Демокритом. Смешљиви филозоф! - Зато што се на све смејао, мислила је и судбина да има права да са њим тера шегу; она од седамдесетак радова Демокритових није сачувала ниједан једини.

Али нека ме то осећање не спречи да о њему донесем праведан суд. Морам, пре свега, да се запитам, имам ли права да га, као што чине неки познати историчари филозофије, ставим у исти ред са два највећа грчка филозофа; смем ли га са

Једна права, широка и углачана летва, која је на својој средини имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да учиним да је само онда то пожелела... ти знаш ко. „И такав ћеш умрети.“ „То не знам.

Шта ту ваздан! Ја бих се само тако и женио. Јер права срећа осећа се само после победе, а брак што се закључује у општој сагласности личи само онима што нису способни да

оно што је била, пространа и непроходна, те да бар од вас, кад вас нека комисија случајно нанесе тамо где је он, сазна права наша осећања и да овамо не долази јер нема где. Може по целом свету тражити своју срећу, ја сам своју нашао.

А остати без отаџбине, осим тога, значило је остати без грађанских и политичких права, без свих права. Огњиште изгнанога гасило се; без отаџбине он је без моралног живота, без достојанства човека, он је

А остати без отаџбине, осим тога, значило је остати без грађанских и политичких права, без свих права. Огњиште изгнанога гасило се; без отаџбине он је без моралног живота, без достојанства човека, он је изван права, он

Огњиште изгнанога гасило се; без отаџбине он је без моралног живота, без достојанства човека, он је изван права, он нигде не може наћи оно што је у њој имао. Сад сам о томе читао једну добру књигу.

човек је сад воли због доброчинстава и користи што му их она пружа, због њених институција и закона, сигурности, права и благодети што му их даје. Дабогме. Ниво људскога духа пео се.

А у току времена, затим, друштвено уређење развило се дотле да је појединац налазио своја права и на другом месту, изван онога где се родио и где су живели његови преци.

Све огромне препреке вере пале су. Оборило их је хришћанство. Сва тешка, неправедна и несносна ограничења права ублажена су или сасвим нестала. Њих, та права, човек је могао да нађе скоро свуда.

Оборило их је хришћанство. Сва тешка, неправедна и несносна ограничења права ублажена су или сасвим нестала. Њих, та права, човек је могао да нађе скоро свуда.

„Збогом. У бунар, сигурно у бунар, као мачка. Или можда јашем на јарцу, или на гребену, или на вратилу, као права правцата, гола вештица, а можда сам ја баш та гола вештица: сигурно, посигурно на јарцу јашем, после ћу се претворити

Играћемо се по винограду као права деца, знаш ли, као кад смо били вереници и кад си се ти скривала иза великог ора код бунара?

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

је кућа била на обали, камена двокатница с балконом и с гвозденим кукама у које се о светковинама утицао барјак — права начелничка кућа.

Они се понекад чак и вријеђају кад им се не признају. Јер они имају право на њих, онако као што човјек има права на своју рођену физиономију. А право на властиту физиономију једно је од најосновнијих људских права.

А право на властиту физиономију једно је од најосновнијих људских права. Најличније, најнеотуђивије, Та које друго право, та што друго уопће остаје човјеку који је испливао го из бродолома,

И да то, штовише, и јест њена права бит, да у том и јест права моћ музике, и њена права вриједност. Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније,

И да то, штовише, и јест њена права бит, да у том и јест права моћ музике, и њена права вриједност. Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније, за звукове) моји су у

И да то, штовише, и јест њена права бит, да у том и јест права моћ музике, и њена права вриједност. Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније, за звукове) моји су у детињству закључили да сам јако

Једина сигурна истина је го човјек који стрепи и страда, једина права стварност је стварност наше патње. Неко црначко племе, рецимо, вјерује у некакву митску неман, некакво божанство, у

А њихова поезија једина је истинска; искрено наивна поезија — једина права поезија. Ја сам се страсно занимао за људе, за све људе, за њихове животе и њихова животна питања, за њихове

Једно угодно филантропско иживљавање, једна права мала страст. А у исти мах, и једно госпојинско друштвено натјецање.

Јер одрасли имају мало, тако мало смисла за срећу, за све што је права цпећа. Одрасли су уопће чудни. И сваким даном дају нам новог разлога да над њима безнадно машемо главом.

Ти си у суштини добар... (А-ха! сад почиње !)... Али ти си умјетник, права правцата умјетничка природа... — Хвала вам, оче, за тај еуфемизам, — насмијем се ја.

Јер то би — послушај ме добро! — то би за тебе било страшно, права трагедија!... И уопће — надода малко оклијевајући, — рекао бих готово да је код сваког бога, па ма какав био и у ма

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

»Па то је већ права ноћ« — помисли он, и неко чудно, загонетно надање испуни му душу. Стаде да чека још, али пролазници беху врло ретки,

да преза од свакога суварка и пања, стаде да дршће од шуштања суха лишћа, које постаје од његова трчања, постаде као права зверка која се спасава од велике хајке. Вараше га куцање рођенога срца или пиштање уха.

застане блед као смрт, стане да слуша с напрегнутом пажњом: учини му се да ту негде у близини засвира труба, али баш права војничка труба, само мало тањега гласа. Послуша тренутак други и најзад опази да му ухо пишти.

Младост ступа у своја права, не разбирајући ни за прилике, ни за последице, ни за шта на свету... У вече Радован стиже први на ноћиште.

— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. — Алал ти вера, снахо! — викну Радован. — Такву жену и ја бих слушао.

Ђурица плану. Наљути га права истина, коју му Станка рече, и на коју он не могаде дати оправдања. Своја кривица се обично заглађује љутњом.

Чим он испали на један прозор, са другога већ сипа ватра на њега... Бој... права битка!... Испалио је већ оба револвера, па дохвати магацинку. А споља одједном престаде ватра... Шта ли ће сад?...

— Хвала им — одговара Ђурица механички, и гледа како пандур расеца бурек кривом бритвом. Настаде права гозба. Пандур је често доносио разне понуде, постављао их на сто, а друштво је све јело и пило.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс. — Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија, и закле му се свим на свијету да га неће преварити.

Кад после тога прође неко време, али из оне јаме никла зова, и три прута нарасла лепа и права као свећа. Чобанчад, кад нађу зову, одсеку један прут и од њега начине свиралу, али кад почну свирати, свирала издаје

Дакле, чуј ти нас. Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и да не јаше на зецу,

— Богме, милије потоње. — Аферим, анумо, свака ти је права као по концу; а дедер кажи ми: али је боље масло али скоруп? — Богме, боље прво.

чипчије на конак, никад није дао да се закоље јагње као што су га били научили, него би рекао: — Берићет версум, права рајо! Ја нећу тебе чинити зијана, него ми само попригај у масло џигеричицу од јагњића, то је мени вечери доста.

А, по души, од свега онога што, СИ ме досад учио ништа у нашем селу не служи, нето је еве права беспослица. Нити ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи ради а појата гради, како се у

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Данас сам шет'о улицама тужан, Сваки ми корак беше права беда: Знам да изгледах тада врло ружан, И тебе спазих, ти си била бледа.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић. Промена места становања за мене је била права несрећа. Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака

А уз то, мора бити јасно да се овај дивни изум у потпуности развио овде и може да се назове “америчким“ са много више права припадности нацији, него што су то телефон, сијалица или авион.

без територијалних претензија са неисцрпним изворима и огромним становништвом које је потпуно прожето духом слободе и права, ова земља заузима јединствен и привилегован положај.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Прво насеље било је на једној узвишици која је мало северније од садашњег места. Банат је права равница, али је река Тамиш у близини Идвора, прокопала минијатурни кањон, а на једној од узвишица крај тог кањона

Онако како га и гуслар описује, Краљевић Марко је истински борац за права и правду. Некако у то време се био завршио грађански рат у Америци и кад год би Баба Батикин поменуо име Линколново,

од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и повластице Војводине и Војне границе.

Осећао сам да немам права да молим за помоћ јер се нисам сасвим посветио послу ради чега сам дошао у Праг. И док сам размишљао о Ригеровом

попреко гледале на мене јер сам био на страни народа, а посебно на страни оца који је протествовао због гажења старих права и привилегија. зајемчених од стране цара као награда за услуге које мује чинио српски народ у току две стотине година.

Уобразио сам да она може да чује најслабије звуке, да може да види у најтамнијој ноћи и да као права вила, може да осети најмање поветарце, па чак и да осети мисли људи у њеној близини.

Пуна опреза, она ме је посматрала са ивице шуме као права српска ”вила”. Мора да јује привукао и забављао мој црвени фес који је вирио са високог седишта иза мазги.

Гибонса за време једне моје посете том граду, када ми је универзитет Џонс Хопкинс доделио диплому почасног доктора права. Испричао сам му тада шта сам осећао при првом сусрету са овим градом.

“Али у том случају не бих добио данас диплому почасног доктора права Џонса Хопкинса, а ту част не би мењао ни за коју другу на свету”.

Почев од тог дана, моји пријатељи у Аделфи академији су ме сматрали једним од својих пулена. За мене је била права школа да слушам њихове похвале о мојој привржености према њима и њиховој Академији, које сам, како су ми творили,

То није била права туча са сломљеним носевима и модрицама, већ право надметање у ”новуци-потегни” вештини. Студенти друге године су

То ми је дало здраву подлогу за озбиљно размишљање. Права линија од Лондона до Идвора пролази кроз Швајцарску и ја сам се одлучио да тај правац следим до крајњих могућих

Ћипико, Иво - Приповетке

буни је ни Спасоје, који се у град из Америке повратио и кога често види: газда је као и господар јој, а и жена му је права госпођа.

— Барем си мирна, а ја сам права мученица... Горчи ми је живот но што је ово море...И јутрос...ма што да на се пљујем?!...Е,да ми није ради дјеце!

Чекаше дуго док је слуга донио кључ од жупника, а вели им: — Једва ми га фра—Јуре даде. Љути се. Каже да немате права на воду него само у недељу, кад к миси дођете... Овако, вели, не би је залегло ни до по лета...

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

] шта је са мојим љубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем!

] шта је са мојим љубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем!

И као што права поезија, права књижевност настаје онда кад се захвата у граничне егзистенцијалне ситуације, па ма у којој се културној

И као што права поезија, права књижевност настаје онда кад се захвата у граничне егзистенцијалне ситуације, па ма у којој се културној и историјској

становишта ја сам се од почетка освртао и не престајем да се осврћем на радове Станислава Винавера, свеједно што је он права супротност оној научној систематичности коју сам волео да тражим и налазим у лингвистици код Белића и у математичкој

Зато је и важно истицати и утувити (народски речено) без чега права књижевност никада није могла и без чега не вреди.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ДАРА: Не знам! ЖИВКА: Зову га у Двор. ДАРА: Оца? А зашто га зову? ЖИВКА: Зашто? Е јеси права глупача! О боже, како се то ниједно дете није измет'ло на мене. Сви су глупи на оца! (Имитира је.) „Зашто га зову?

АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети?

Запиши, ујка-Васо: једна државна шума да се посече, јер, напослетку, какав би то министарски рођак био ако не би имао права бар једну шуму да посече. ЖИВКА: А ти, Саво? САВА: Ја ћу, Живка, укратко да ти кажем.

ЖИВКА: Сад сам дошла отуд! ВАСА: Па шта ти каже? ЖИВКА: Не могу, вели, по закону; то није, вели, права увреда, то је само алузија. Ама, каква алузија, побогу брате, зар назвао ме одвратном бабом па то алузија?!

Не могу да дођем себи! НАТА: Шта ћете, таква је та дипломатска љубав. ЖИВКА: Чујте, госпа-Нато, ово је нека права дипломатска свиња. НАТА: Само слушајте, госпа-Живка, то писмо много значи.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

” Први пут сада она делује као да су у мозаику све коцкице враћене на своја права места. А складна је, уравнотежена и - по поступности именовања ликова од најдаљег ка најближем - прикладна баш као

Сељачка кућа подно вароши за јунакињу - која се у њој кобном удајом обрела - очигледно и није права кућа, у којој би се човек угодно осећао; јер не ограђује довољно не затвара довољно унутарњи, кућни простор.

То и јесте оно тегобно психосоматско стање - права аура у медицинском значењу - у које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да

и Немачке избио на Рајну, где су се налазиле сукобљене аустријска и француска војска због оспоренога наследног права Марије Терезије на хабсбуршки престо после смрти (1740) њеног оца Карла ВИ.

296 А о њему се са много више права може говорити као о начелу које је узело маха у синтакси. Код Црњанског, видели смо, све води од сложене синтаксичке

Ето то је, значи, осим свега осталог, ратнике - те дивљачне људе који су у Печуј улазили као права хорда - и потресло и снуждило.

лежаше као у гробу, у тој колиби, клонећи се цео дан да изиђе у логор, који беше начињен на утрини, међу колима. Права черга, у којој се урлало уз гусле, крај ватре, више од глади него од пића.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

бекташ што је на самрти поделио својих последњих триста гроша текији, џамији и Дечанима: „пред Богом једна је вера права — ваљда ће која од ове три помоћи мени грешном пијаницу!...

“ — А служиш ли, прото, кад? — Не. Не више после Метове смрти. Осетио сам олакшицу кад сам сазнао да на то немам права. Сам себи сам пресудио. Сам себе сам распопио. Хоћу да умрем као човек. А пре сам служио и у крвавим хаљинама.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Краљ је гледô и не нагледô се, Уметнику тапше, одобрава: „Евала ти, уметниче драги, Ја анђела данас видех права; Него скидај сад и други превес, И ђавола дедер нам обнажи, Да видимо шта још не видесмо, Па награду какву хоћеш

»Босанска Вила« 1889. НОЋ Рујна зора јесте лепа, А данак је радост права, А вечер је тако мила — Ноћу ваља да се спава.

Мртвима с приближит’ свако права има; То је право дато и нам’ песницима, И што гробу рекнеш то се прима само, Та гробови знају да им не ласкамо.

— То је оно од чег’ подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава — Врле крепећ’ худе застрашава.

Али стан’мо; то је доста, Ближе с’ тајни не сме прићи. Љубав му је кумовала. — Љубав има своја права Кâ и слава што ће да му Спомен вечно обасјава. — Па зар кога прати ваља Од божанског оног плама?

с’ горда сила, Како сиротиња Јад на јад гомила; Како јој је горак И санак и јава, Како робљу нема Ни од куда права. Ал’ кад буде пехар Препун горка једа, Дићи ће га у вис Сиротиња бледа.

кућа сељанска, Нит’ ја хоћу да останем довек сељанка; За мене је да постанем вел’ка госпођа, Па да живим у палати, права бољарка.“ Покуњи се стари рибар, опет мору хајд’; А по мору гибали се дебљи таласи.

стара баба-Анушка, Она неће да остане више сељанка; За њу ј’, вели, да постане вел’ка госпођа Па да живи у палати, права бољарка.“ Златна риба нашег старца не укорава, Већ срдачно отпушта га: „Иди, биће све!

у некоме цирку Проводила време уз добош и свирку; Највише је ишла ради једног лава, Што ј’ укротитељу био дика права. Укротитељ беше по дужности тиран, А лав у кавезу беше здраво миран. Мислио је ваљда: „А што да се љутим?

А трбуху? Шта ћу њему? И он има права своји’ — Постом нек’ се не претањи, Мрсом нек’ се не прегоји. Желуцу вам желим снаге, Нек’ савлада, нека свари

Ено јарко сунце дивно сија с неба, Жеље оживљава, наде обасјава Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. Деца као деца лепша и од цвећа, Тренутни пољупци вечитих пролећа.

Слатко дете не зна шта све обећава. Да л’ вам се привиђа слава и држава? Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

све што се креће јер све што се креће Креће се по законима мировања и смрти Волим све истине које нису обавезне Јер права истина је стидљива као мирис Ја волим јучерашње нежности Да кажем своме телу „доста“ и да сањам биље Прсте очи слух

нереч каже касно је Нецвет каже ноћ је Нептица каже плам је А је каже није На то птица опсује Цвет каже то је пакао Права реч се још родила није СУНЦЕ ИСКОРИШЋЕНО КАО ЕПИТАФ Узех змију и уђох у врт Лешеви се распадају од посмртне

Краков, Станислав - КРИЛА

Падали су аероплани кроз румене облаке у пламенима над Изонцом, и за њима су стајале у зраку дуга права повесма дима као над жртвеницима праведника.

Петровић, Растко - АФРИКА

Забадава му се нуди да му плате и остали, забадава му се објашњава да ми који смо платили имамо права да идемо на свој брод. „Ви право, ви право, али сад не може, сутра!

обали, као што је споменуто, увијају у себе, и тако поступно ископају огроман округао олук под собом, који је затим права млеваоница чак и када је море мирно.

Изложен опасности од невидљивог, лишен права пред видљивим. Чланови племена Дјере шаљу своје синове, младиће, у гору, да под смотром врачева и фетишера проведу по

Али Европљанин је ипак најбоље умео да прави кућу. Ја хоћу да моја кућа буде права кућа у пределу којим ниједан белац не пролази.“ Кад стижемо пред колибе, пола дванаест је.

Људождерство у мени не изазива никакав ужас кад је код примитивца, али Н. није имао права да постане људождер или бар сличан људождеру, чак иако је његов живот тежак и горак.

Пре уз робове!“ — он, смешећи, се сасвим љубазно, долази да се постави. Права краљица, тј. она чији ће син бити краљ, носи будућег владаоца притегнутог на плећима.

Осећа се да је овде права раскош и слобода за звериње које сву ноћу мора да лута око села, те је Небинге градњу својих домова морао према томе

Њина мраморна брада и права рамена чине их сличним ономе архаичноме Аполону кога су Грци добили из Египта, и који је био, као небо и земља, и

Мислио сам да то бој чека, да би скувао чај, међутим једна жена, права и нага, најежена од зиме и сна, диже се одмах из шарене материје.

Фотографишем их. Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Да је било каквога уметника да препочне овога очајнога старца, то би била права слика великога мученика. Изгледало је као да ће овај саморани, немоћни старац скоро померити памећу, толико је било

Али мирно разбојиште, после крваве битке — то је права слика гнусобе; ту све прелази у трулеж, ту човек види све појединости разорења, па кад погледа како је цела природа: и

То је што се тиче »бунтовништва.« А што рекосте да сам републиканац — то је како се узме. У идеји права република увек је за мене бољи облик владе и достојнији једнога слободног народа но монархија, али у практици ја бих

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Две душе загрле. се, А срце бију два, У Тој се срећи рађа Тек права молитва. У сузама се купа Па све јој трепти сјај, — И повије се у меки, У топли уздисај. А ко ће је попети?

Појте, појте својој срећи, Не дајте је из свог круга! Само цпећа нек је права, Као што је моја туга. Усклик ваша радовања Жице срца мога њија, — Гласи цпеће, — гласи бола, — Па ипак је

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Свукли смо га и превили му ране. Из разговора са њим дознали смо да је резервни официр, студент права. За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима.

— Шта читате ово? — „Злочин и казну“, од Достојевског. — Ви сте ђак? — Студент права... — Откуда ви овде? — Неко мора бити... — Знам... али јесу ли вас одредили, или сте добровољно дошли?

Направе тамо масу скандала и враћају се право у своју земуницу, као да је ту њихова права и једина кућа. Као кад весели људи промене локал... — Али они за време мира не успевају — додаде Драган. — Изгубе се.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

тачно оно што је о њему већ једном речено: пре ферментација поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и чистог стила, — пре импулс за лирско усредсређење него лирика.

Никто јеја гроз избјежит, зане всјем нам смерт предлежит; савјест чистаја, права, свјатаја, не бојит сја, она једина јест невредима от стрел јеја. 1766.

Да пропадну и да иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!

Не пази свето! Само луде слепе и жеље Роб крвави, не чује тужеће човечество, Гази његова права! Нит’ пиштећу чује децу, Мати је са кћерима раскоши худе грабеж — — — О, видиш ли ти то, Самостворитељу силни?

Опет човек сад сме гордо погледати земљу, Сме своја права вечносвета искати! Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа

Искреног тражи пријатеља. Тај прави је. Људи гину но слабо за Њим; поклонима мисле Права наћи пријатеља. Ту се варају. — Гле, гле! добродетељ нит’ Мит нит’ тражи поклон. Хоћеш је? — Она је Ту. Љубиш ли је?

Хоћеш слободу? Наћи ћеш у гробу. Гроб скида ланце дугосужном робу, Ћути насилник, нит’ оружје звечи Права да гњечи. Тражиш једнакост? Та под земљом влада.

О, зар може и ход слатко говорит тако? Хоће л’ -неће л’ иде; на страну очице гледе; Цена је права у том што се без воље хоће. О, ти неуко срце, о срце драже од злата, Крај тебе цену губи најлепши алем камен.

С надеждом се мисли боре: „Ваљда мила јошт не спава!” До поноћи и до зоре Не мирује љубав права. Прозори су прешкринути, А ја нагло ходам туда. Видићу је — срце слути, Ал’ ње нигде ниоткуда.

Поповић — „само извесни делови певали, на пр. песма ,шестој госпођи’ која и јесте главно у Јеђупци и која је уствари права љубавна песма; можда су се певали и само делови шесте песме”, који се лако могу замислити као згодан текст серенаде.

и варошко племићство, сви окружни чиновници, а особито генералитет и штаб, овде налазећи се сви чиновници код меничног права и цео магистрат. Разговор народним језиком и о народности вођен оживљавао је цело вече и весеље.

Данас сам била права кућаница, и то сеоска кућаница. Моја мајка отпутовала је своме оцу и брату на сутрашње свечарство, повела је собом и

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Гласића свога слашћу меденом Заслади горке збиље опоре, Које на себи носи истина; Послушаће те, кажи све: Да није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Људи, нећете ми вјеровати, а ово је цијела цјелцата истина: кад се огледа' на шјену — ни узми, ни подај — права правцата швапска гереналина! — Е, људи, да и то чујем, док нијесам умро: шјен брез сунца! — чу се неко иза каце.

Судац: О-хо, људи, људи! Што још човјек неће доживјети у овој будаластој Босни! Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш?

“ На чијој је страни права, не знам. Само знам да зато свијет ту њивицу зове Ни Давидова, ни царска, ни спа'иска. А ја би' рекô да свијет у једну

Судац: Ти си, Штрбац, права правцата будала. Јазавца осуђивати! Ти си луд, божји човјече! Давид (као увријеђен, љутито): Немој ти, господине,

Ја сам Срб, а таки Срб, Боже сачувај и заклони!“ Он се ражљути, па подврисну: „То је наша, газдинска права што тражимо од 3емљане Владе! И ко таки Србин није није ни Србин, већ Швабо, Шокац, шпијун, издајник!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

О, разумем пада страховити тресак: Ја сам био глумац и пред самим собом. ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје?

Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права? ИВ За мене ноћас васељене није, Очи су твоје сунца, звезде, дуге, Усне скуп сласти, осмеха и туге, Косе дах мора

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Сам. Не можеш у целој кући да нађеш места где можеш поверљиво да разговараш. Она наша канцеларија права јурија; тек зинеш, а неко упадне! Овде опет, можемо! (Седа.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Теодосијев Живот Петра Коришког, једина права српска хагиографија (1310), пружа богат репертоар пластично насликаног надреалног света пустињакове маште и могућност

Народне епске песме виделе су у хајдуцима заштитнике народних права, осветнике који су у Турке уносили неспокојство, одметнике од закона, али туђег, окупаторског.

У младости више слављен него схваћен, он је у старости доживео свеопште оспоравање, а права слава долазила је тек после смрти, и то врло споро.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Она, што је удајом заове постајала као свекрва, добивала права, без бојазни за љубомору мужа, да овамо, код њега, прије, долази, а мајка, што бар млађи јој син, дете, усрећава се,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Смрдљика. »Дрво за које се приповиједа да је уље на њему расло док није некакав цар некад о њему објесио права човјека« (Вук, Рјечн., ѕ. в.). Према веровању у Херцеговини, о с. се обесио Јуда (Св. Томић).

Ћипико, Иво - Пауци

оштра дугуљаста лица и живих црних очију, па млади калуђер; с лијева, пако, фра Анте, приморац, доктор црковнога права, а осталих њих десеторица поредаше се по вољи. Маша, коју је поп Вране позвао да спреми ручак, донесе чорбу.

Једући, друштво помало разговара, претргнуто, обично. : Дебели фра Јере гледа како доктор црковнога права узе кришку пршута вилицом и на тањиру реже га ножем; то он не може да поднесе: једи се у себи, и очи му једнако тамо

Доктор црковнога права, љуштећи јабуку, потврди фра—Јерине назоре углавноме, али се њему чини да исквареност у нашем народу још није ухватила

Али кад га друштво изгуби с вида, леже испод дрвета у хлад да бар опочине док бар пробава траје. Доктор црковног права извади из рукава смотру „Ла цивита цаттолица”, (он је ионако дошао да се провоза и разоноди у простој природи), па

Усред пољских радња Ради стиже судбени позов са стране опћине за признање права власништва ограде „Брљача” у планини.

Честит, надахнут најљепшим мислима, отпутовао је из свога врлетнога краја да се упише на свеучилиште међу слушатеље права. То бијаше први растанак од села кад није осјетио туге.

— Ти би сад оста дома, — љутио се отац, — сад кад сам за те... — и ту га стаде права вика. Иво хтједе изићи, ну тога часа дође мајка у дућан. — Је ли доша слуга? — окрену се нагло к жени.

— А воде, путеви, поља, каматници? — јави се с огорчењем Иво. — То је права иронија! Баш данас сам добио писмо од једнога мога сумјешћанина. Пише да није ни тамо добро, а ови наши селе к'о луди..

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Узалуд. Оно што сам сазнао било је све друго само не цела, права истина о боју. Лаушеви људи причају како су у цик зоре грунули међу разбојнике, разјурили их и сасекли.

Нико нема права да их самовољно мења и преиначује под изговором да је добио упутства од самог неба. Шта ли би било ако бисмо сви ми

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Историја силних страсти То је бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала.

Пламен је лојане свеће Озаравао бледо убоге и влажне куте, Станиште нужде љуте. А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се

светој служби отаџбине своје; Речју их крепи, а делом јуначи, У страшне дане да одважно стоје Бранећи народ и његова права, Кад бура бесни и кад игра глава. Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом.

Сви чекају само да затутње звона И топовске паљбе са Неве и Дона. Па дневни журнали... Чега нема туна! И народна права, потребе и буна. Па порез, па прирез, па различне трице, Да ти срце плаче и црвени лице. Мој амице слатки!

Он није изрећи смео. „И она да греши тако!“ Толико рећи је хтео, Но та га уплаши мисо. Узбуђен, ко сабласт права, Он тихо одаји приђе где Амор безбрижни спава, И трипут палицом куцну.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Чаршија, кроз коју пролазимо, права је и широка, пресецана споредним улицама. Прошавши поред десетине таквих улица, долазимо опет до једног великог зида.

На левој обали реке, опет висок зид са широком капијом кроз коју улазимо у свештени део вароши. Права, широка и лепо калдрмисана, улица води кроз зеленило тог гаја богова.

Зато је ова кула нешто нижа од доње. Гледајући њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не искључује могућност нове, уже куле над овом.

Узалуд се преслишавам, ја сам све сигурнији да права, повучена од Сириуса преко Канопуса, не удара ни на какву сјајну звезду.

Зато је она симбол бесмртности. На такву бесмртност немам, и поред својеручног потписа претседника Заимиса, никаква права. Зато ћу ово одликовање - као што ћу то још подробније образложити - предати другима, достојнијима.

да говори гласно, као на своме предавању: „Зенитско отстојање Сунца, то је онај угао што га затвара ова вертикална права која иде кроз моје теме и удара у зенит, и права која иде из мога ока ка Сунцу.

отстојање Сунца, то је онај угао што га затвара ова вертикална права која иде кроз моје теме и удара у зенит, и права која иде из мога ока ка Сунцу.

То следује из паралелитета оних двеју права и из 27. става прве књиге Еуклидове.“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога

Зато је била права срећа да се у Клеопатриној пратњи нашао Сосиген, којему је Цезар поверио реформу календара. Сосигенова календарска

Најстарији син Тодоров Урош, рођен 1800, умро 1849, свршио је права, а затим постао војносудски аудитор. Отишао је рано у пензију и живео до своје смрти у Бечу где је написао и

Те рупице зову се жиже ове елипсе. Ограничена права коју сам повукао преко њих, од једног до другог краја елипсе, зове се њена велика оса.

А већ дескриптивна геометрија, трећи предмет прве године технике, била је за мене права играчка, јер сам је већ у реалци добро научио.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута. МАТИ ЈОВАН СУНДЕЧИЋ Дјетињства њежног у првом цвијету, Кад не знах да ли живим на

Завршио је права и филозофију, радио као писар, учитељ српске школе у Пешти, преводилац. Написао је сатирични роман Епитафијум и сматра

Јован Суботић (1817–1886), песник и политичар, рођен је у Дубановцу, умро у Земуну. Завршио је права у Пешти, докторирао филозофију и правне науке.

име Алексије), рођен је у Славонском Броду, гимназију је похађао у Сремским Карловцима и Темишвару и студирао је права у Бечу. После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава.

века, рођен је у Баји, а живео у Сомбору. У детињству напушта богословију у Сремским Карловцима и уписује права у Пешти. Био је члан Преоднице и питомац Текелијанума, затим судски бележник у Баји.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години. Још Аџи Дервиш оди Перистер планину што гу пијеше, па саг ти ће гу пијеш.

За Цигани јексик мера а за бегови, кад почну да пијат, права мера. А кат ги уфати пиће, ти удри и на њи јексик мера, за то да гим точиш из онија шишићи што сам ги бутнаја у тезга.

Да упантиш. На тезга права мера, док се не опијев, а кад се опијев а ти сипај у шишићи што су под тезга. Ама, да се не опијеш, зашто ће поручаш

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Исти крој одела додуше, али све црно и фино, и наша добротворка у минут тачно на службу, стоји у свом столу висока и права и црна, као неки владика. У тасове спушта добру пару. Просјацима пред црквом, колико их год има, удели.

Снажна девојка, стуб куће, умна далеко нада своју околину, она одједаред узе особита права, заузе став, и поче некако да администрира ствари и људе.

Те је вечери отпочела у тој јакој и смелој жени њена права функција, из које ће затим излазити све њене замисли, одлуке, покрети, речи, дела.

игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба права слика мушког детета из њених крајева онда се свету учини да се конци мрсе, и госпа протиница се реши да оде и мало

За лепу Хермину је млади жупник тврдио да је права анцилла Деи1. А господин Јоксим, велики пријатељ жупников, додао: да је девојка, као таква, можда и родила сина

У гласу тог детета је било нечег нарочито милог и умиљатог. Кад се он и жупник смеју, то је била права музичка хармонија. Жупник је имао у гласу нешто светло, а дечко нешто топло и мазно.

Јуличину целу кућу ја сад издржавам. Милушићу су дали из банке малу помоћ; млад је пропао, нема права на што боље и више. Несрећник, кад одем тамо, напада ме страховито.

Бранко је имао идеалан стас младости: права мушка снага у витком телу. Брз, гибак, страсан. У пози затрке или борбе потсећао је на кипове древних грчких младића.

— Шта је сад опет то, Каленићу? — То ми је, господине професоре, постала права сласт. Ја те старе Јевреје видим као живи живот. Разумем их.

мати му је Швабица, покрштена Јеврејка, шта ли, али отац му је прави Србин и сасвим наш човек, и кућа се њихова води права српска кућа... Не могу да сам паметан.

ти, некако као да је напамет научила, да ће њен син, чим прође матура, на пут, да изабере у ком ће царству учинити права. Баш тако је рекла, „царство”. Одједаред ти се утаче фрау Роза.

Ако, а к о стечем докторат, постаћу највише професор историје у Богословији. Ако се покаже у мени права способност за чисто научни рад, онда, оно што ме највише може усрећити, то је мантија калуђера и фрушкогорски манастир

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Знао сам и једнога угледнога научника нашега, код којега је бојазан да остави писмене трагове после смрти постала права манија, тако да се одрекао уопште писања и умро је као признат научни књижевник а никада ништа на свету није ни

је утолико уочљивија што се јавља напоредо са оном простосрдачном искреношћу, која је тако слатка у детињству да је права штета што се та особина губи одмах после првих детињских дана.

сам питањима родитеље, све укућане и све госте који би у кућу долазили; засипао сам их толико да сам већ био постао права напаст, од које им је ваљало спасавати се.

Ја нисам више био само мали радозналац, већ права машина за питања, која се ујутру навије и једва увече престане радити.

Али је настала права пометња, која је и самога учитеља довела у забуну, када је требало да нам објасни значај нуле. Покушавао је на разне

* 9 Таква су деца права напаст у родитељској кући, јер уче латински наглас; из дана у дан и из ноћи у ноћ, и то месецима, месецима, месецима,

б. ф. ф. ф. ѕ!! На врху моје дипломе, највише ако би се могле исписати речи нашега професора кривичног права: „Има казнимих дела, која се на извесноме месту и у извесној средини не прогањају, јер их је друштво легалисало путем

И што је најглавније, када као муштерија одеш адвокату, ти немаш права ни да пипнеш савет па да кажеш: „Имате ли ви на лагеру какав бољи квалитет?

“ Немаш никаква права, па свиђао Ти се савет или не свиђао. И замислите још каква би то пакосна шала судбине била: ја, који нисам никад у

Војничке старешине троше врло много и снаге и времена на то корисно звање, тако да код војника равнање постане права навика, па ипак, кад изађе у живот, не уме да сачува ту лепу навику.

Не вреди ти ништа твоја универзитетска диплома, нити ти она даје права да начиниш какав крупнији корак, већ мораш да идеш упоредо, корак у корак, са човеком који се у војсци ошишао први пут

тежња за одржањем свога ја заснована на одрицању свога ја; удвостручавање својих дужности на бази преполовљених својих права“. Или ви, можда, мислите да би друге науке, свака са свог гледишта, умеле што поузданије рећи од философије?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— А по ком закону ти имаш права да кријеш робу од српске војске, да би је сачувао за бугарску. А? — развика се Лука. — Чекај, чекај, сада ћеш ти

Кажу, да су их Бугари уверавали у своје мирољубиве намере. Ја сам војник и немам права да критикујем. Али дозвољавам себи да констатујем чињеницу: ми смо били унапред жртвовани.

Али са правнога гледишта, иако смо на туђој територији, ми имамо сва права... Врата се баш тада нагло отворише и уђе један коњички капетан.

— А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо? — Ја имам права да као друг замерим, а што ти после удешаваш адвокатски, за то сносиш одговорност ти, и овај твој побратим.

Иако ће нам све то задати више посла, ипак бисмо желели да се једнога дана осетимо као права војска. Истина, наша скорашња прошлост је толико болна и мучна да нам више и не пада на памет да ћемо под борбом

Али услед грувања наших топова и трештања експлозија од њихових граната, губили смо оријентацију. Била је то права „бубњарска паљба“. Читави ројеви граната летели су изнад, и около нас.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Имам ли права ја да очекујем да ће се бог, понаособ мени, јавити? Видим божанство, спојен сам с њим, у екстази сам. Откровење је

повратка, чак ни по преживљеној катастрофи и разочарењу, чак ни на довршење младости - на које мислиш да још увек имаш права и које да ти је остало.

Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем! Он, од кога бежим, Сунце! А Вук? ја: Вук!

Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем! Он, од кога бежим, Сунце! А Вук? ја: Вук!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Други су сада пред њим узмицали. Престаде изругивање и гурање, али читање и писање и даље су за дечака били права мука. Речи учитеља зујале су као мушице око његових ушију: чуо их је, али није могао да разуме.

— Не схвата ништа, нема ни разума, ни душе! Човек може да жртвује оно што је његово, али има ли права да жртвује неког ко му верује, ко га воли? — лагано, као да с ножем забоденим у леђа иде, пође младић низ реку.

Лепотица је бреза, сребрнаста у пролеће, златна у јесен, има права на мало дужи језик! Да није ње, онемео би од ћутања, оглувео од тишине.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

И поред предрасуда о женској злоћи, таква жена је морала добити своје место у песми по снази закона да права песма, ма колико се у њој измишљало, мора да наслика саму стварност.

корак ка нормализовању односа са Грцима прихватио је измирење са цариградском патријаршијом и признање њених ранијих права на својој територији. Иако није постигао у свему позитиван резултат, Угљеша је од пролећа 1371.

тога, њихови одреди најчешће су били бројнији него хајдучки и чешће него ови борили су се на коњима и ван бусије — као права војска. А као и хајдуци много су пазили на рухо и на оружје.

Шаку је чувала накрсница, која је некад могла, испреплетена, изгледати као права корпа. Балчак и корице при балчаку били су често од сребра. И пушке и сабље су украшаване.

да се пореди са описом Алкинојевог двора у Одисеји и, нарочито, описи узбуђења према спољним знацима — описи који су права мала ремек–дела. Од свих ових описа овде можемо да наведемо само два, кратка, који илуструју последњу поменуту врсту.

А то ће рећи да су Дукља, Травунија и Захумље права (ако не и једина) постојбина паше јуначке поезије уошпте, пошто се у тим крајевима најдуже одржала, дуго и после

кметове што су за потребе, и попове, српске учитеље, само луду ђецу оставити, луду ђецу од седам година, пак ће оно права бити раја, и добро ће Турке послужити.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Кад су се враћали натраг у своју омиљену Тепсију, први се јави коловођа Јованче: — Сад смо тек права дружина, права чета. ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије.

Кад су се враћали натраг у своју омиљену Тепсију, први се јави коловођа Јованче: — Сад смо тек права дружина, права чета. ИX За малу дружину сад је настао најзанимљивији посао: уређивање логора Тепсије.

Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може пркосити свакој олуји, чак и пролому облака. — Ево, сад имамо кућу!

— Права хајдучка! — шапутао је Стриц. Да су дјечаци читали књиге о Индијанцима и о америчком Дивљем западу, њима би њихова гра

Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру. Била је то у ствари права пећ од камена, облијепљена иловачом изнутра и споља, с округлим отвором на врху у који је метан Мачков плехнати котао

Борећи се вјечито с дјецом, није онда ни чудо што пољар, временом, и сам подјетињи и упушта се у права дјечија лукавства, смицалице и доскочице.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

САН Сан је сваком права, временита смрт; Свакодневни животу конац. ГОСПОДАР ВОДА Обладати ће он од мора до мора и свим реками од крај до на

И крошто ли си дошао овамо? Какво ли је сједначење светлоће с мраком? А ми смо та иста права помрчина, зато и у гробному мраку приличноме нам живимо се.

И каде тај глас зачу цар, он мнеде да је то права истина како су му казали и порадова се о тому, те на хитро оде, одброји јоште к тому повише блага и посла тамо у Ефес

Та и подретло нам од корена сведочи како смо зли и опаки, будавши с првом права винова лоза до краја лепа, пунородна, с хубавим грожђем, добро запајана с небесним капљами, у вис растући разгранато,

Ама прво браћо сами себи зазиремо истежући се и тефтишећи. Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није. Одашта мислимо што Богу на дар давати и за душу делити?

Обеђенога од налета му напала ослобођавајте. Тко ли то, вели се, крива правда а права кривди, мрзак је пред Богом... Вели Соломон: »Мудрица испраља свој траг. Свакоме дору послу правица је за почетак.

Не прескачите преграде што су је оци ваши уметеризили. Суд чинте, правицу иштите. Мера, мерење, купља, продаја права да вам је, јерно што је криво и тамам равно, на обадвоје то мрзи Бог; што ли је право, иако најмање чртом повише, то

Него тек лажљиво се муте и там-овам бунцају узалуд се метући, без вешта и права калауза књижна им путовођа, и за свашто добра указивца.

Каде је где неки посао бољи од беседе а с инатом се снижа и раскида с неваљалим указивањем и невештим, у томе се права истина смањује. Што прхаш к небу летећи с комарчевим крилма тежак с телесином?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

имања, а сем тога, пример послушности, скромности, стидљивости, целомудрености, — дакле, тако рећи, скуп врлина и права противност оном Митки чорбаџи-Петракијевом, описаном у једној од ранијих глава ове приповетке.

Прича о добром детету Манулаћу, која је Прича Права супротности оној ранијој причи о Митку чорбаџи-Петракијевом Манулаћ је био син чесних и богобојазних родитеља, Јордана