Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Ти си бунтовник! Ти си издајник отаџбине! — викаше судија. — Ја сам бранилац народа, бранилац правде и људске и божје!... Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!...
Ја сам, господо чланови крвавога суда, бранилац слободе!... — Таког браниоца правде и слободе законито постављени суд земље Маџарске осуђује — на вешала...
Па ни бог, тај једини заштитник правде и угнетених, неће да пусти свој громовни глас који земљине тресе умирује, а краљеве и цареве са прахом прљаве земље
љубљаше; сузе му текоше низ лице, и умало није у своме усхићењу онај стих из псалтира певао: „Блажени изгнани правде ради!“ — О, стари, прогоњени Сремче! Ти си анђео избавитељ томе несрећном детету!...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”. 18 Курјак и овца Курјак, сав издрпат од паса, лежаше при једној реци.
богу и будуштим родовом отвјет страшан давати, нек не пазе ником атара, и нека се не боје нити стиде божје истине и правде, нека говоре без пристрастија, нека бодарствују какове ће се књиге деци давати, а они који не знаду, нек ћуте ако
на добро, мужествени у потреби, верни један другом, послушни законом отечества, трудољубиви, трезвени, чистосердечни, правде и поштења љубитељи, који претпочитавају чест привременој користи, и воле живот изгубити него поштено име.
и високом дару словеснога разума и бесмертне душе, која је способна све то већег просвештенија, богопознанства, науке, правде и добродјетељи, ове су саме вешти које нас од бесловесних животиња отличавају, на њима смо дужни богу благодарити.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А мени се спава! Неко, не видим ко, позива ме у борбу за слободу, тражи победу истине и правде, победу устава, закона и права! А мени се спава! Бацио сам пушку и капу! Нека победи снег!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Многога је невољника у своја недра примила. Тај ужасни хук, то је јаук њихов... Они га дижу богу правде и истине, те се смртном створу диже коса увис... Станко је тражио воденицу. И нађе је. Он се упути право к њој.
Теодосије - ЖИТИЈА
и време његова одласка к Богу настаде, да пређе на бесконачни и блажени живот, И да прими за њега чувани венац правде за своје трудове, и за оне које је он спасавао, што спреми и што ће дати Господ праведни судија у дан онај, њему и
милост која је на нама, и задивљен твојим даровима, истинскије теби, истинитом Христу, мисленом истоку, Богу и сунцу правде којег сад ми међу њима проповедамо, поверује да ти, од искони јединородни Син и Слово Оца, сабеспочетан, безвремен и
без страха Божјег због овога, него штавише украшавајте живот страхом И трепетом, И немојте вршити војничку службу без правде, већ помишљајте да је Бог увек с нама; и ако творимо што добро или лукаво, све се наго и познато пред њим налази, јер
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
дирнути у њихову осећајност, осетљивост, у њихов индивидуални и национални понос; треба истаћи питање части или идеал правде или слободе.
Тада се и он сам представља. Он је Косовац Јоване, витез Божје правде, који се често прерушава и допушта лакоумним и силним људима да чине зло да би их затим казнио „секући им главе по
Они цене само силу и изгледа, да им само сила може наметнути поштовање права и правде. Све је код њих, како се чини, рачун.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао је седајући на столицу, а Станика је, као Архангел Михаило с мачем правде, стала иза њега. Весна је, вероватно, била негде код зечева.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
и здравицама се, дакле, бираним, лепим речима и раскошним сликама дочарава свет у коме има среће, здравља и правде; укратко, стање пуног благостања, са жељом да изговорене речи постану стварност.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Био је члан Великог суда до 1869. Тада је постао, за кратко време, министар правде. 1873. ушао је у Државни савет, и на том месту остао до 1882, када је отишао у пензију.
био за Младу Немачку, њен књижевни заставник и осветник, и сав свој велики таленат ставља у службу идеја слободе и правде. Он снажно и без устезања казује све што вређа и буни младу Србију, све што мисли и осећа млади напредни нараштај.
село знао и осећао много боље но србијанско село, које је онако ружичасто сликао, имао је дубоко осећање социјалне правде и истинску љубав према маси народној, и своме великом родољубљу давао је реалан, социјалан облик, љубав према народу
Али племенита и висока осећања, смеле мисли, речита љубав према народу, модерно осећање социјалне правде, плаховита мржња на зло, насиље и неправду, и, нарочито, висок лиризам надокнађују за све.
Тај горак протест нашао је јака израза у духовитој сатири Суданији, пародији законске правде и судства, а нарочито у прослављеном Јазавцу пред судом, делу које је, особито после 1908, доживело огроман успех код
Сремац, Стеван - ПРОЗА
за једну класу старији од мезуланског коња, како му једном рече један његов колега (старије класе, наравно) а да је правде или бар среће у свету за њ, како он сам вели, он би требао већ давно да је шеф неке поште.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Но макар како, ђаволска је шала, И тајна њина рано се сазнала, И које, да је, никуд из те коже, И они гину ради правде боже, Они се бију кано и рисови, Ма млоге једу злотворски зидови.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . . Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
мож' сила мисли врелије стеновито да чело прелије, да разаспе по земљи благослов, а у небо да дигне потоп нов, и борбу правде, борбу поноса, прот силе саме, прот Олимпоса!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад је боља кривда него ли правда. Тада му рече добри: — Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде. И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди.
Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па а растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда.
ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ Био један побожан чојек, па већ остарио и свашта се у животу нагледао, само никад није видио правде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
КУМ: Али, кума Максо, кад сви признају... МАКСИМ: Ја један не могу. СВЕТОЗАР: Ви грешите против правде. МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кроз велике прозоре видела су се леђа извесних бетонских дама. Биле су то богиње Правде, Индустрије, Пољопривреде, Заната и неких других вештина које нисам могла да дешифрујем.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс чисте правде Веровати ипак смете!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све је спремно да се душа врати у тело, и да се тело врати души. Али после божанске правде, човек није само искупљен, није му само опроштено.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ВИДА: Па оно, ако има бога и правде божје, тако би требало да буде. ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Лутам тако не би ли погинуо. Па ме ни душман неће... Него кажи ти мени једно... Има ли правде? — Има, чико. — Добро... а има ли закона? — Има... — А има ли Бога? — Сигурно да има... — Е, лепо...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ноге, му дрхћу, и он се једнако осврће око себе, очекујући какво ново, још горе зло. »Шта је ово ?... Има ли у свету правде и истине!... Докле ће ова страдања и муке ?... Боже, има ли те!«...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
(име писца сам заборавио).” Хтео сам посетити и господина министра правде, али он није био у земљи. Био је у то време на одсуству, и отишао у иностранство да проучава школе за глувонему децу,
Сем тога што је послат министар правде да проучава уређење таквих школа (са Врло великим додатком уз плату), одмах је постављен управник школа за глувонему
Тај завод, управо чиновници, јер завода није ни било, стајали су под управом министра правде, јер је министар просвете изјавио да неће да има посла „с којекаквим глуваћима”.
Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар
Министар правде је једино и имао бригу и старање око те школе за глувонему децу, а послове министра правде узео је отправљати министар војни, а дужност министра војног вршио је министар просвете, који је и иначе мрзео и књиге
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Неуморан поборник и заточник слободе, истине и правде, осуђен је да га вечито гоне за та његова начела с краја на крај Србије као вечитог Јуду.
Бокајра, новинар, — министар спољних послова; Д-р Барбоза, депутирац, — министар финансија; К. Салес — министар правде; Венијамин Константин — министар војни. — Комора је распуштена, а државни савет укинут«.
Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери. Бербери понекад прибегну и досетци. Запевају химну »Боже правде ти што спасе« и тиме Мићу и другове му укроте, и ови морају да одстоје све четири строфе, а после саставе астале
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне Правде преко срамног доба Прљавих душа, срозаности јадне!
Хоће ли доћи час велики, свети, Да блесне правде и разума сјај, К’о страшног дана божја судница Што ће нас једном на грехе да сети?
Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?
и мука Ретко кад се мисао дотакла: Да си излаз из животног пакла, И утеха, и велика лука Вечног Мира, Истине и Правде. ТЕЗА Раскошна дворана... Свет, музика, свеће...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада. — Над силом сила је правда.
— Закон је мрежа у коју се муве хватају, а стршљенови прољећу. — Залуду је разлог (имати), када нема правде (кад га не имаш пред ким казати). — Што је разлог, то је закон. — Што је од обичаја, то је од закона.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад је боља крив- | да него ли правда.” Тада му рече добри: „Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде.” И тако се окладише у стотину златнијех цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди.
” Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше. И тако му проклетнику поможе кривда. 17. ОЧИНА ЗАКЛЕТВА.
Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео | сам друго село и у њему све невесело.” Старац му рече: „Онде нема никакве правде и никакве слоге нити знаду за Бога. Шта си још видео?” Шура одговори: „Видео сам два брава где се једнако косе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
суд, нека одступи од вас завист, да одступи сујетна љубав и дар неразуман, а суд праведни сачуван испитно и мерила правде и тачност истине да се разуме као да надзире свевидеће око сам онај који срца и утробу испитује. (Пс.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
О, колике слабости и болести ума плашња деце узрокује! А сврх свега, њи[х]ово младо срце љубовију правде, истине, поштенога мишљења и мудровања како слатким матерњим млеком да напојавају, злонаравне, строптиве и
Његово говорење метало ме је у удивљеније; Но познавајући га чистосрдечна и правде љубитеља, нисам мо|гао не веровати му.
најам архимандрит — први свештеник у манастиру архитектон — неимар, зидар аспида — змија Астреја — грчка богиња правде благовољење — пријатељско расположење благовон — мирисан благовоспријатије — дочек благовременство — згодно време,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Где ће он с Ђорђем Катићем да се парничи око правде? Хлеб му треба. Већ до зоре огњиште ће му се загасити, јер је ноћ кроз оџак провукла хладан патрљак ноге и гази по
Вукашин је учио за адвоката. А законе адвокати измишљају и мењају. Шта му помаже правда? Нема правде без признаница. Симка спава. Спава, јаловица. Тако би је слатко забио у земљу!...
Ситан мањак: презиме. Само презиме. Али све је оно, Адаме. Ја, који сам се за живота најмање бавио тражењем правде између Морава, хоћу само да исправим грешку у твом презимену. Истине ради, и да свако буде на свом месту.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
данас зове Доситејев и Вуков музеј, Доситеј је склон да размишља о томе како у историјском памћењу обично нема много правде.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
којом је завјет учинио себе самом на светоме трону да ће мраке гонит за предјеле и границе осв'јетлити бића, да ће правде име светковати са мрачношћу засути мирови, како што се на небу светкује.
Гњев праведни оружје је правде! Ова горда и пакосна душа зла је име у себе зачела и развила знаме страданија. Зла његова виђу посљедствије и
његова виђу посљедствије и погипше твари сожаљујем; ал' је име неблагодарности спрама оца погрешка највећа: свете правде строги су закони, све је дужно њима сљедовати, преступнике мој бич наказује.
Већ су вјеси, свети облик правде, злом својијем грдно препунили, нагнули их к својој погибији. Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом
духови; његова ће душевна таблица с обје стране бити начертана с два сасвијем противна закона: на једну ће закон правде благе бит у свете начертан линије, на другу ће превласника њина зла свакога црњат се закони - адски спомен свезе
Ова борба правде и неправде, што је небо три дни колебала, биће она са свијем ужасом печатана на душу човјеку, да му ропство горчи
ја ћу слово моје возљубљено у плот људску посље облачити, послати га да избави људе и законом свете моје правде помрачене осв'јетли умове. Ја сам отац и свјетило правде!
Ја сам отац и свјетило правде! Када Адам с легионом својим осуђено изврше сужанство и пренесу чрез јудол плачевну смртни оков теготнога ропства,
оскверњену, отровану горкијем сузама, којуно ће вопљи невиности код мојега уклети престола - њу ће огањ божествене правде у дан судњи у једно тренуће сажећ својим свештенијем пламом.
Гле дивнога сада видјенија! Сунце правде и земљу огрија, храм се мрачни засја заточниках, робовима олакшаше ланци: син достојни оца превјечнога обука се у
заточниках, робовима олакшаше ланци: син достојни оца превјечнога обука се у человјечество, наоружан оружијем правде и стр'јелама светог просвјештења, попирући злобу и тирјанство, добродјетељ у храм освештава.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Плачем“, каже Ђока, „јербо ме срце боли због што правде за нас сељаци нема. Мене ми, Ђоки Циганину, као што сви овде видимо, сургун-пасош дадоше, а још сам пуно којешта имао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шура одговори: — Видео сам друго село и у њему све невесело. Старац му рече: — Онде нема никакве правде и никакве слоге, нити знаду за бога. Шта си још видео? Шура одговори: — Видео сам два брава где се једнако косе.
Сад је боља кривда него ли правда. Тада му рече добри: — Хајде да се окладимо да није боља кривда од правде. И тако се окладише у стотину златнијих цекина, и рекоше кога најприје срету да им о томе суди.
Кад оне пођоше и под јелу дођоше, нађоше онога који бјеше дошао тражити срећу и говораше да је боља кривда од правде, те га шчепаше за четврти па га растргоше. И тако му, проклетнику, поможе кривда!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И ми ћемо лећи лицем према Богу, Са тријумфом правде над балканским звером, У могилу дугу и у сузу многу, Али с обновљеном љубављу и вером.
Дух заветне мисли и вековних снова, Као труба правде цео народ зове: И огромна буна огромних окова Црта нову карту, пише дане нове.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде. Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу
Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана! Слава теби, ти патниче јада и чемера, Огледало кристалнога мушког карактера!
Слава теби, чији дари и краљеве красе! Ти си стекô много, много — али ништа за се. Мачу правде, звездо свести, алеме поштења, Слава теби, угледниче нових поколења!
А каква је ово звезда Над јаслима што сад стаде? Три је цара тâ довела Да с’ поклоне „сунцу правде“. Топло ј’ души песниковој Пред ти јасли кад поклечи, И тај тренут — Нема речи.
Где су, где су ти пастири Достојници богопримства? Где су, где су ти цареви Што тражаху „сунце правде“? А света им предводница, Она звезда, где је саде? »Стармали« 1881.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
зору учи суровости БУДУЋНОСТ ВАТРЕ Сакрићу те у моју зиму Вечито пролеће залеђена зоро Сунце је твој непријатељ У име правде у име пустиње Сунце се окреће истина мења место Онима који остају верни остаје само лаж Ал на истинитом месту је
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Невидан штите робља несрећног! Императоре свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из гадних рана бесомучника, Тирана бесних!...
Победу даруј!... Не нама, оче! Но сјајна рука правде вечите Нека понесе венец победе! (Вук долази сасвим поремећен, цев од пушке у рукама, кундак навише, вес запао,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Хоћеш ли да свратимо код њега на вечеру, па ћемо пред зору заједно навише. — Ха!... Боже правде!... Води Бог рачуна о нама, птичицама небесним. Ко неће?
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сироте пиште, ах, небесна страши се гнева и стрепи! Вечите правде, знај, око је будно. О, врати се натраг!” Не слуша родитељ молбе ни совјета млађана сина; К планини већ је окренуо
стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) Да Бог да ти, душманине и злотворе мој, вјешала омастио, кô што ћеш и' и омастити, ако у 'вој земљи буде још и мало правде и закона! Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио? Давид: 3ар ти нијесам малоприје казô?...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
земља не затресе, Бурно море не зајоше, Не поцрни сјај звездани, И месеца светлост бледа Не завије у облаку Божје правде и истине, Сјајне зоре и вечери Зрак црвени не протури У крваве љуте змије, Којима ће дух вечити По јауку, болу,
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Као неки анђео послан с неба да васпостави на земљи поредак правде, тако је и она међу нама занемарила све разлике које су нас делиле.
Често мислим на њих, лепу Јању и горостасног Ћирјака, то двоје красних људи, туђина и изгнаника. Ако на земљи има правде, онда су сада заједно. Можда су свили већ своје гнездо, и можда им се око ногу смуца чопор дечурлије, лепе као мајка.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина. Сталан кô стена, мудар као змија, Он чува народ и брани слободу, Чело му ведро, а поглед му сија Кô јасна
Он презре лукаве молбе, слободе и правде жедан: „Умрла слободо римска, тако ми квиритске среће, Свет може дворити њега, ал' Катон грађанин неће!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
имам његову „Просвјету човека и образованије јестества“, а видех код једног познаника и Урошево „Огледало истине и правде.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Стари људи су говорили: У Стефану као да је Корнел Влаовић... Али толике правде не беше ни за Корнела, и никада... Бог нека Стефану да здравље и дуг живот.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Позив који најдрскије и најочитије утврђује факат да се велика реч, реч истине, реч правде, реч љубави, реч свега узвишенога може само онда рећи јавно ако се покрије и окити лажима.
Политичар, на пример, на своју себичност ставља маску родољубља; насилник на своје насиље ставља маску правде; богаташ на своје зеленаштво ставља маску доброчинства; распуштеница на своје искуство ставља маску наивности, а
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
То је надмоћност правде, поштења, морала, за које се бори Марко. Најчешће, Марково јунаштво извире из дубоке љубави према човеку који је у
Наравно, ко би данас делио царство по томе коме је оно „од кољена“ — тај би заступао идеал правде из XИВ века, како је говорио Светозар Марковић.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо
него од брзе јачине друга ти ниско гледања свога укора, а ону пак натраг остајућу, једва се вукући не зарад слабиње правде, него ли изарад тешка на коли товара, грдиње, дмења и величана свога ти.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
се, велим, решио да се сам, где треба, извести, а после да по светој новинарској дужности — као прави служилац истине, правде и поштења — обавести и своју читалачку публику.