Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Доротејевог биља и ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш по људској муци и печали, по претераности, по разузданости, него по мирисима чистог задовољства,