Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На крају, чунак ми стави међ стопала, И усни, брзо, праведничким сном. Човек се на све навикне промене; И збиља, ничег чудног нема ту: Кад она не уме да огреје мене, Ја морам,