Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Беше некако марта месеца, празник неки, не могу се сада сетити какви. Тетка ми се лепо обукла: на њојзи чиста сади кошуља, на глави црна свилена марама
„Може неко доћи, Маро“, рече тихо мојој доброј тетки. „Празник је; а и волео бих да ми ко дође, да се мало поразговарам... Е, баш сам жељан људи и света!...
“ Сирота!... Ни до гроба га није заборавила. Дан за даном тужно су пролазили. Никад весела лица, нигде осмеха. Дође празник: тетка постави сто, изнесе оно мало мршаве хране којом сиротиња свој гладан стомак залаже, да овај жалосни живот за
— Учитељу, — рече Миладин, — данас није никакав празник, па гле шта се света у манастирској порти стекло!... Шта ће тај силан свет, па још под оружјем? Ено и г. капетана!
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
изнесе му и предложи што год најбоље има, ораха, лешника, сувих дивјачица и| комадић окорела сира, што је он за празник штедио. Све је то грађанину ништа.
Сиђите, дакле, да сви скупа ови радосни празник празнујемо.” Онда и петао, чинећи се пун радости, викне: „О слатких вестиу веселих гласова!
Леност је велики и општевредовити грех, а ко не зна да грех ни на празник не ваља творити? А најпаче кад запопадну по два, по три и по четири у једној недељи празника!
127 Старац, јаре и три пандура Старац купи на пазару јаре, напрти га сећ на плећа, и понесе га дома за празник. Виде га три пандура, и договоре се да му га како излажу.
На један празник, не дајући лекције, у лето, седим међу црквом и мојом школицом, под храстом у хладу с мојим љубимим другом, попом
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ 117 ЧИЗМЕ 119 МРТВА ПРИРОДА СА ПРАЗНИМ ТАЊИРОМ 122 ЗАШТИТНИК ТЕРАЗИЈА 124 ПРАГ БЕОГРАДА 125 ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 135 КВАНТАШКА ПИЈАЦА 137 РИБАРНИЦА 139 ЛАЊСКИ СНЕГ 140 ПИТАЛИЦА МЕЂУ КАВЕЗИМА 142 КОШАВА 145 ВАГА ВУКА
ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим њен прозор у лози Пред њим се дрво, с крошњом од сазвежђа, пали Мој
сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам шлем на глави: љуску од јајета! ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 1. Шта је ово? Пијаца или црква?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
БАЗРЋАН-БАША, тур., старешина трговачки који наплаћује царину БАИР, обала, брег БАРЈАМ, БАЈРАМ, тур., турски празник БАТАЛИЈА, франц., битка БЕРАТ, тур.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Најпосле, хајде да се види и та комедија, па макар се сутра мало и одспавало — ионако је празник. Обуче се и Никола. — Е сад, Нико, понеси вериге — рече Сава — па 'ајдемо! — Вериге!?
Страхиња остаде код Пурка. Заустави га Пурко да руча и да му буде гост до мрака, ионако је празник, Петровдан. Довече ће га већ спремити у воденицу... Одиста је страшна та гудура где је воденица зарошка.
Због ње се и зове та кућа Мирјанића, а сви у кући — Мирјанићи. Еле, седи баба у хладу на некој поњавици, празник је, па су је изнели мало пред кућу. Радним даном баба се обично не одмиче од огњишта. Чељад послује по кући.
На њему стајаће одело. Видело се да ће некуд у госте, јер није никакав празник да би човек рекао зато се обукао тако свечано. — Ама, пошо, шта чини тај тамо ваздан?
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тада се постави совра. Попа и Јова дигоше се дома. — Да ручамо! — рече Алекса. — Данас нећемо!... И нама је празник — рече попа. — То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се. — Онда добро — сутра! — рече Алекса.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пиће мога тела и светлост мог духа, Мог сопственог гласа одјек у дну дола, Некад празник мојих очију и слуха, Да сад будеш тајна горчине и бола.
Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице.
А баш им је и згодно било, јер је тога дана био неки женски празник »Киријак Отшелник«, који пада 29. септембра, па се тога дана и не ради у том селу откако је пре двадесет и неколико
поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник. У поп-Спириној се кући формално спало с ногу од ово неколико дана. Поп Спира је био стари Србенда.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Из целе вароши, свих маала. Па чак и суманути, полулуди. А нарочито тада, на задушници. То им је као неки њихов празник. И док траје плач, служба у цркви, Док не почне да се препојава и раздаје сви су они тамо, на улазу, око порте.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Сад ми се сав живот чини једна дивна свечаност, један велики празник, један простран, прав пут са цветним обалама. Сад је тако тихо и лако у мојим грудима.
Африка
Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан.
Теодосије - ЖИТИЈА
И говораху: — Заволевши да живи с нама, дошао је! И сви су желели да га виде. А кад је дошао празник Благовештење пресвете Богородице, први манастир у Светој Гори, који се звао Ватопед, имао је цркву посвећену овом
И када је дошао благонарочити празник божаствени, руком пречаснога и свеосвећенога васељенскога патријарха, архиепископа Константинова града, Новога Рима,
Пошто је тада био празник Христа Спаса и Бога нашега, свети сврши у цркви свеноћно појање са свима молитвама, служећи и божаствену литургију са
А када је дошао светли и велики празник божаственога Богојављења, цар и блажени Јоаким патријарх, одајући почаст светоме, заповедише му да на навечерје
и велики празник у слављу благочастиви Владислав начини о спомену светога, на којем обдари архиепископе и епископе и благородне, и
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Често имају старе читуље у којима је забележена њихова генеалогија. Слава је после Божића и Ускрса највећи празник, али много више лични, јер свака породица има своју славу, исту коју су славили најдавнији преци.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сваки нови дан у коме се пробудим за мене је празник; кад постанем свој човек, стално ћу мислити на то, нека не брину он и Станика, рекох, нећу заборавити.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
у почетку лагана, па све живља и бурнија чрез — преко, помоћу чтеније — читање чувствителан — осећајан Шабес — празник поста код Јевреја шабрак — украшен покривач испод седла на коњу шајн — стари аустриски папирни новац који је вредео
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
чини су најефикасније када се изводе у одређеном преломном тренутку временског годишњег циклуса: Ђурђевдан (пролећни празник, бујање вегетације и оживљавање плодотворних сила), Ускрс (симбол родности и плодности), Божић (настаје ново време,
Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.
Рођење детета је велики празник, значајан догађај не само за родитеље, већ и за породицу и за читаву заједницу (посебно ако је мушко).
¹⁴ Дете које је рођено на неки благдан, задобиће снагу „светог“, „јаког“ времена који тај празник реактуализује. Због тога се за дете које је рођено на неки светац верује да ће бити јако, здраво и срећно у животу.
Тако, на пример, у Бољевцу верују да ће дете рођено на празник Св. Симеуна (1. септембар) бити сиромашно. Дете рођено на Бадњи дан биће несрећно, а рођено на Божић још несрећније.
Недеља је свети дан, хришћански празник одмора, када се ништа не ради (прасловенска реч „не-деља“). Недеља је раније била празник бога Сунца, а касније, са
Недеља је раније била празник бога Сунца, а касније, са прихватањем хришћанства, постаје Дан Господњи. Недеља васпоставља митско време одмора,
Недеља васпоставља митско време одмора, неделања. (Према Фрому, овај празник је повратак у стање првобитног склада између човека и природе и уједно антиципација месијанског времена, хармоније
⁴⁸ За крштење се обично бира недеља или неки велики празник, али никада слава. Ако се дете роди уочи поста, онда се сачека да дође мрсак, па га тек тада крсте, јер се верује да
⁴⁹ Ако се дете роди уочи славе или Божића, одмах се зове кум да не би дете овако велики празник провело некрштено. Обред крштења увек се обавља пре подне, док је дан у напретку, да би дете добро напредовало.
На празник Цвети постоји обичај да децу рано изјутра „из шале“ шибају врбовим гранчицама и говоре: „Да растеш као врбица, а да се
исказује баш тада, јер Божић је почетак годишњег, а свадба новог животног циклуса, док је крсна слава као породични празник у славу мушког претка нераскидиво везана за обавезу настављања „лозе“.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
122 ПРАЗНИК 126 ШЕТАЧ 131 ПРИЈАТНО МЕСТО 135 ЦАРСКЕ МРВИЦЕ 139 МИС 145 ЛАЊСКИ СНЕГОВИ 147 НЕДЕЉА 151 ВИКЕНД 154 ПОСЛЕ ГОСТИЈУ 161 И
Купио сам карту за филм »Празник у Риму« и сео у други ред партера десно. Сећам се добро, баш те недеље добио сам нов џемпер са извезеним јеленима.
Чекате ли лимун? Крећи... — и он започе један од својих неизбежних кругова. ПРАЗНИК Већ на самом улазу у кућу у којој је становала његова кћи, таксисту Макија запахну мирис недељног ручка.
Дан када му кћи припада од десет пре подне до седам навече. Празник! — Нико не тврди да ви немате право једанпут месечно на своју кћер...
Рози јој маникира мале, равно одрезане нокте. Маки наручује трећу туру пића за све. Данас је празник! И одједанпут, он види како у четрнаест брушених огледала њиховом столу прилази учетрнаестостручени човечуљак из
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
за њен празник и за моју срећну будућност, надахнуту њеном љубављу... ... А ми, поносни, несаломљиви, корачали смо с тобом, заједно,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Да је други празник, ја бих радије отишао на турско гробље, да гледам како пуне и пале прангије, него ли у цркву. Али сада, на Божић, то
Ја јој, држећи чашу ракије на длану, онда прилазим руци, и, нудећи у исто време свој образ, честитам празник: — Христос се роди, нано, и срећан дан! — Ваистину и с тобом, чедо моје!
А с њима заједно би седао да једе кад је велики празник, Ускрс, Божић. И то само првог дана Мита би с њима сео за софру.
Једва је чекала да дође субота, какав празник и да му изиђе на гроб, изнесе за душу, и сита, до миле воље, да се наплаче. Целе је недеље била мирна.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Зато су га и прозвали деда „срдило, бурило“. Кад је год празник, он неће да руча; зови га, моли га, удри га; он ћути. Мати покојна имала је доста невоље с њиме, али субординације
СОФИЈА: Ја сам обучена. МАКСИМ: Како се ниси нацифрале? СОФИЈА: Зашто, данас није празник. КУМ: Али се данас даје награда доброј жени. СОФИЈА: Пак? КУМ: Данас је прописано да се свака лепо обуче.
7. СВЕТОЗАР, ПРЕЂАШЊИ СВЕТОЗАР: Ја вас често посећујем, али данас по дужности, јер је женски празник. МАКСИМ: Само гледајте да им умножите празнике, и онако мало тумарају.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
обиле горива за рад вртова, Хртови зиме што још се осврћу на узмаку, Под мокрим крзном већ нестварни; то је празник Празнине, опточен ромором што капље Са кровова у зору.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И тако све до комунизма, када ће, по речима моје историчарке, сваки дан бити празник! Следећег дана дознајемо да наши суседи на спрату штрајкују глађу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Та мисао је ли ласта која сјајка испод трема као празник перуником? Перјаница звоникова затрепери у лепету изнад стреха земних зала.
небеског пепељка гудачи прате Звезде у пометњи, док слух им глуши тутањ Хајдук-Вељка и одјек шири него празник летњи а фебруар је сирот, гладан регрут, са кришком хлеба што се црни стегнут.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА НОВУ ГОДИНУ Срећно нек је ново лето, Срећан празник свима вама. Што трајете мучни живот У невољи и сузама; Што за кору сува хлеба Под теретом умирете; Ал' што васкрс
Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег
Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године
Срећан празник свима вама, Мученици са свих страна, Срећан празник, тужна браћо, Од Адрије до Балкана. СРПЧИЋИМА НА НОВУ ГОДИНУ Године старе брзи лет У бурну вечност стреме, И ново лето
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ Беше то празник. Коње смо појахали, рала окренули у вис, шта ћете да орете — викале су њиве за нама и жене су дизале руке.
У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас. Барјаке смо под водом разастрли и копља су падала по дну као свеће, у реци је
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Баба, што ме је примила, већ три дана како нема огрева... Госпођица у школи каже да је данас празник матера и деце — Материце... Данас се, каже, матере везују, а деца добивају поклоне... А моја је мама умрла.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али зато није ни умрла као остале женске. Једнако, не пропуштајући ниједан празник, одлазила је у цркву, да тамо, у столу њихове куће, одмах испод владичиног стола, целу божју службу одстоји.
у селу код својих синова и снаха, где је била као неки старешина, јер јој муж умро, али, чим би дошла субота или какав празник, одмах би овамо до њих долазила, увек доносећи по нешто а највише брашна, масла и сира, од чега би после Софки и
И онда овде, код њих, слушајући и трчећи, преседела би празник и још који дан. Тако исто и остали сељаци, пређашње њихове чивчије, и даље су код њих долазили, увек доносећи по
Не | може још да дође. Закасао у трговину. Софки послао ђизије за хаљину, а и новаца, да нам се нађе за овај празник. Тоне, ма да је био уверен да је све обратно, ипак се чинио невешт.
— А сад у здрављу и срећи да ми сутра дочекате слатки и мили празник! Све ми поздрави, и сви ми здрави и весели били! — Хвала, нано! Хоћу, нано!
Његова доста изношена дуга мантија климата се око њега. Магда му приђе руци. Целива га и честита празник. Он је поче дуго, трепћући, гледати, не могући да је се сети, тако да Магда тупкајући испред њега сама поче да му се
— Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.
Горе се већ вечерало. Више се пило него јело. Зато Магда, видећи да ће вино што је за празник купила и донела, ускоро нестати, а да не би после, дубоко у ноћ, поново ишла, кришом, да је нико не види, сваки час се
— Сад ћу, сад, Софке! Него нешто у штали имала сам посла, па ме овај проклети смрад ухвати. XXX Беше празник, света недеља, и то давно после службе божје, јер беше престао јек звона са цркве.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тога дана прође св. Сава поред гувна и упита попа зашто на празник врше. Не знајући ко је, поп љутито одговори да му се у посао не меша.
рз — част, образ роква — ротква рпато — много, нагомилано самур — скупоцено крзно сибирске куне Света Недеља — празник — схваћен у народу као светац и као живо биће Света Пречеста — Богородица селам алећим — турски поздрав сербез —
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник. Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бог Господ“.
На тим службама и коленопоклоњења треба да буду по закону, када није празник. Празник, пак, зовемо када се на јутрењу поје „Бог Господ“.
А пиће уобичајеном чашом по закону да се пода. Ако ли се слави какав празник некога од братије, то нека буде са знањем игумана и тада да се не чува ово правило за вечером, него како слављеник
Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претечеве или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим среде и петка, нека
Рибе никако не окушамо. А на празник Благовести празноваћемо по могућству светло. И рибе можете јести, осим среде и петка, и вино пити великим красовољем,
и два јела са уљем, ради окончања празника, као и у остале отпусне дане, а рибе јести, као што је речено, на свети празник.
И пијте водени укроп са кимином. Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на Велики четвртак,
А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и слав
А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу колико је могуће.
Ако се ови речени помени неком од братије догоде у дан недељни или на празник Господњи, то немој остављати због празника, него пој или пре празника или после њега.
И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста.
Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претече или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и опет осим среде и петка, нека вам
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Једва би[х] чекао да недеља или који празник дође, не да идем с | други момци по Маха[л]и или Фабрики шетати се, но да се начитам псалтира и катихисиса.
Ми се смејемо онима који су негда магарцу, на ком је Христос ја[х]ао, празник празновали; а сами се себи не смијемо вериге празнујући.
Не имајући на таки славни празник нигде никога да запопи, „[х]оћеш да те запопим,” рече ми, „барем да знаш да си у Черној Гори био?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сутра, на празник, биће ти очи као ољуштене шљиве. Што плачеш кад си лепа, и млада. Ја ћу да тугујем за тебе. Своје ћу очи подметнути
— Јадан ли јој је живот. Сатреће је Ђорђе. А сутра је празник. — Шапћи, чујем ја добро. — Ти можеш да је спасеш. — Ја? — језа стресе старца. — Ја? Како? — подиже се на лактове.
Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је празник, сине — пружи му руку да је пољуби.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ко год је могао, бежао је: трговци и занатлије, Срби, Цинцари, Јевреји, чак и Турци. Једног дана, био је празник и није це радило, Узун Мирко је седео уз прозор према улици и смишљао како да побегне.
У јарко августовско подне окупља се, у манастиру Каленићу, силан свет. Слави се празник, Велика Госпојина. Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А. Шантић ЛXXXИ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, И глухи часи неосјетно теку.
Илић ЦВИИ ДРУГУ Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже; На столу амфора блиста, и скромна вечера с њом. На празник светлога Маја похитај, љубазни друже, У овај мирни дом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
На празник Тјелова продефилује кроз улице вароши сва та црна војска, са царским двором на челу“. „Видео сам пре неколико година
Онда проговори: „Данашњи празник који је све чланове наше породице, расуте овде и онде, окупио око ове трпезе да га прославимо у радосној заједници,
око ове трпезе да га прославимо у радосној заједници, удаљени од брига и невоља овога света, за нас је двоструки празник, јер данас прослављамо и двадесетитрећи рођендан нашег драгог Исака“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Била је недеља. И ја сам осећао, ја сам гледао, ја сам лепо видео: како та недеља, како тај светли и свечани празник, као јато ластавица, у најфинијој лакоћи грације, мазно, радосно, лако, трепери у оном божанском зраку пуном тајнога
Овога пута, међутим, тога куфера са њим није било, јер је Иван Илић, користећи празник, као што сам рекао, ишао само на излет и да би попио неколико чаша фришке киселе воде у познатој нашој бањи у близини
И околина, сва бела овога Божића, изгледала је свечано нема, док је варошица уливала тугу. Чинило се тако да је овај празник далеко од ње: као да је свуда, само не у њој, тамо негде у много срећнијим местима где су људи чистији, Богу оданији и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Други пут сам успео да га доведем чак до палате њујоршког градоначелника. Био је неки празник, а новине су објавиле да ће се тог дана у подне пред палатом појавити председник Хејс и министар спољних послова
јула 1884. године, нашао сам се у Паризу. Париз је тада весело прослављао национални празник - годишњицу пада Бастиље године 1789. Ово је била изванредна прилика да у једном дану упознам многе лепе стране Париза.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
остали свет, него „отуда из баште”, где су своје коње оставили; затим, кад се попну горе на спрат да Тодори честитају празник, они с нестрпљењем чекају послужење „не седајући већ клечећи у крају, до зида, а ногама одгурнувши ћилим”; најзад,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
То је светковина и стародавнога почетка лета, и заветина сеоска, празник пуне ведрице и срећнога доласка са печалбе. То исто је за Брод Пантелијевдан, садашња Пантелејица, остатак њихове
Биће весеље, зирне и гочеви, ех Анадол је ово и празник за младост кад пада јечмени сноп!“ — „Аман, па ти си моја жена!“ — „Али нисам робиња“. — „Но ја не допуштам!
Сећам се кад је силазио у Приштину: празник је то увек био за чаршијску рају и помама као да су јој са Преполца већ јавили да низ Мало Косово наступа
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Падај, снеже, два три дана И застри нам трулеж цео, Нека нашем искушењу Нек’ бар Божић буде бео! Ох, Божић је празник мира. Падај, снеже, падај с неба: Сад нек нам се барем чини Као да смо — какви треба. »Стармали« 1888.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
БОЛАНИ ДОЈЧИН Је ли истинито оно што је стварно Ил само влада? Победници беже. Празан је празник биће је утварно Док достојни шетње кроз врт мртви леже.
право име чека да умрем Птицо иза сунца усред реченице Којом насилнички љубимо будућност Све изгоре; то је празник Послушни пепео Брашно ништавила Претвара се Иза мојих леђа у шугавог пса Испред мене у жар птицу Говори ми истину
Петровић, Растко - АФРИКА
Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А друга огромна множина чека стрпљиво да и на њих дође ред. Поиздолазили су официри да команданту честитају празник, и међу њима отпоче разговор. Потпоручник Љубисав, иначе професор, рећи ће. — Природа...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
чује, О, примеру величествено лепи, Ког’ иста слава славно одликује Кад виспрености седмом небу лети Бесмертија да празник торжествује, Гди Клио шири златне листе своје, А Орфеј пева дивно славе твоје!
Да би се ово место тачно разумело, ваља подсетити на једно друго, у истоме дневнику, стр. 33: На празник Св. Илије Милица је забележила како су јој тога дана мати и сестра отишле у цркву, оставивши на њој бригу око
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
) и спреми за алкохолно врење, комина“ контати ― рачунати, мислити крсно име, крсна слава ― „празник у спомен онога светитеља којега поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно
― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ― „гошћење у част кумства после крштења“ Курбан-бајрам ― муслимански верски празник, тад се кољу курбани, тј.
Фрање Преображење — православни црквени празник привуза — конопац, уже којим се води животиња пусат — оружје размитити — размазити ридип (редив, редиф) — турска
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Оно на лицу им исписано задовољство у спремању за празник који ће кроз који дан да осване. Да онако, као пре, мирно, ограђено, сигурно, њихова кућа стоји.
Свесрдно ју је оплакивала, плакала за њом, одлазила на гроб, не пропуштала ниједан празник, ниједну суботу а да јој не оде и увек понесе понуде да раздаје.
Вас двојицу само имала је на земљи... Покаткад занесе се. Остане сам код куће. Празник. Мајка му, са братом и снахом, оду у походе по фамилији. Свечано, лепо, срећно. Њега већ и не питају.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 76); полаженик (СЕЗ, 32, 1925, 369); о свадби девер (СЕЗ, 19, 155); на Тодорову суботу (коњски празник!) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ,
В. има и своје празнике. То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота,
Такав обичај постоји и по другим крајевима. Уопште, освећивање в. гранчица на дан Врбице велики је народни празник, који је у вези са ношењем литије.
Уопште, освећивање в. гранчица на дан Врбице велики је народни празник, који је у вези са ношењем литије. Празник је свакако заједнички словенски (»Вербнаја недеља« или »Вербница«, код Руса), упор. Софрић, 73.
(ГНЧ, 24, 250). Овде свакако спада и обичај да при »другаричењу« на Побусани понедеоник (који је чисто мртвачки празник, упор. ради оријентације, М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх, 89) момци и девојке плету венце од в.
Пред крај бербе, од последњег чокота г. прави се »Богу брада« (СЕЗ, 17, 17; 212). Празник г. је Преображење. Пре Преображења не ваља га јести, а тога дана носи се у цркву и освећује и први пут, као причешће,
Е. Самтер, Гебурт, 55 идд; за дрвљаник ‹СЕЗ, 14, 75; 19, 67›). Свети Андрија је »к. празник« (БВ, 10, 1895, 281). Приликом првог орања, у ниву се, као жртва, заоре к. колач (СЕЗ, 17, 15).
Почетак сетве сматрао се за празник (в. чланак Сетва). У околини Винковаца она се почиње сејати о Матијеву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 147).
октобра) забрањено је дирати у сено, али то не због с., већ да се не би узнемиривали мишеви, јер је тај дан њихов празник (в. Глас СКА, 77, 27 идд). Ако је дуга, поред осталог, јасно обојена зеленом бојом, биће те године доста с.
На Тодорову суботу (коњски празник!) даје се коњима помало истуцаног т. да не болују од текневеза (СЕЗ, 19, 37). Т. се кади и приликом магичног
У Каставштини »на Велу Стоморину« не пуштају децу да беру лешнике, јер се верује да на тај празник све змије »побегну земји на лесак« да би им »Мајка Божја змастила главу«, па би ујеле свакога ко би лесци пришао, и
с., 10, 132; 19, 205), итд. »За сваки посао на њиви, за сваки празник намењен њиви и стоци, намењивао се ,кравај̓, ,погачка̓« (СЕЗ, 86, 98), а »нарочита моћ у мађији плодности приписивала
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Учинио си да твој празник буде запамћен. Није било онако туробно и млитаво као на осталим рајским забавама. Али шта је са мном, имењаче, како
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше наде, И славом покрио
1889. ДРУГУ Сто је припремљен давно, и мирта, и мајске руже, На столу амфора блиста и скромна вечера с њом; На празник светлога маја похитај, љубазни друже, У мирни овај дом.
А у буџаку једном, где мемла царује права, Син жалоснога крпе на црним ритама спава, И сања сутрашњи празник: кô лица анђелски чиста Око Исуса Христа Многа се скупила деца.
Са сниске, сеоске цркве звоно је јављало свима Да света недеља свиће и празник доноси њима. А кравар на посô крену. Још бледа владаше тама, А он на пољу заста до самог сеоског храма И прекрсти се
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Прозори широм отворени. Бије јутарња свежина и светлост. По тишини, особито уличној, осећа се да је празник, недеља. То се још јаче осећа каткад брујањем звона са цркава, пролажењем слушкиња преко соба, њиним изношењем старог
То значи да те се боји, да те поштује! МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник, света недеља, и како си?
МИРОН (спази Ташану, прилази јој насмејан, честитајући јој празник): А, Ташана, срећан ти празник, света недеља, и како си? ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо!
ХАЏИ РИСТА (прилази Ташани): И од мене ти срећан празник, снахо! ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник!
ТАШАНА (љуби их у руке): Хвала, хвала. СВИ Срећан празник! МИРОН (у шали): Добро, бар и ти сада да се смејеш. — Идемо, ја и хаџи Риста, а оно одједном иза једног ћошка испаде
Као браћа смо живели, па сада на овај ваш празник бива ли, ред ли је, могу ли да и ја код његове куће одем и видим његову децу?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Једне године, о вашару великогоспоинском, који празник је био и слава мајстор Костина, позове он неке своје муштерије из околине, с породицама.
Стаде мајстор Коста мислити баш оно што газда Спаса није мислио. Позва Ристану у башту. Велика Госпојина је сладак празник у слаткој природи предјесењој. Жуто лишће је још украс; топло је; цвећа пуно по свима лејама.
” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају.
Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада. Другови лармају. Владимир Рибарић држи говор.
собу”, пределио је од куће ходником и прикућком у коме је стојало све што је потребно да се прослави понеки домаћи празник религиозног карактера. Преноћити је могао у „великој соби” само мртвац.
Мирка су мучили болови од подагре. Кад нешто закрпи и заради, и кад одмину болови, то је за њих двоје старих био празник.
Богослужење на грчком језику, и с грчким пјенијем, хоће ли бити сваке треће или четврте недеље? да ли и у неки празник?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на прозору, тако да је то, може се рећи, била једна лимунација већега стила, иако тога дана није био никакав државни празник. Но нису овакви подвизи једина карактеристика детета у доба док носи сукњицу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нека се моле, и нека се надају... На сам дан Ускрса били су људи постројени и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини.
Ускрса били су људи постројени и старешине су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти светли празник у слободној домовини. Сваком је војнику дато обојено јаје, а као предовољство добили су и вино.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Јетко): Ево, ми смо му сестре, ти чак рођена, па шта нам је за овај празник дао и чиме поновио? Ништа. Ни »зелен лист«. СТАНА (замишљено, за себе): А, поклон, дар!...
(Трза се, Арси): А што ти стојиш? Седи! (Виче): Свећу! АРСА А, не! Какво седење? Знаш да места немам док овај празник не прође, ови — не свети, него, Боже ми опрости — луди дани. Улази Васка уносећи свећу у златном чираку.
ТОМА (одобровољен, пружа руку Марку): Хвала, Марко. МАРКО (љуби га у руку): Хвала, газдо, и срећан ти празник! МАГДА (нудећи га): Узми, газда.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
150 ЕМИНА 152 БЕГ РАШИД-БЕГ 154 ПРЕПЕВИ 155 XАЈХПИX ХАЈНЕ 156 ПЕСМЕ ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ Сјутра је празник. Своју свјетлост меку Кандило баца и собу ми зâри. Сâм сам. Из кута бије сахат стари, и глухи часи неосјетно теку.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Читала је бабама из календара кад је који празник, бранила пролазнике од паса, помагала чобанима да савладају непокорна говеда, једном ријечју: уживала је у томе да се
Та како дугме! Прогутао би читаву ниску цијелих ораха као ћурка коју хране за празник. Маштајући свакодневно о Марици, Стриц је пролазио кроз село занесен као да не гази по земљи него по меку облаку
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
зид леђима, подавиле ноге и метнуле руке на трбух, па дремају, јер су научиле да се тако најприличније проводи празник. Зона у соби до њихове. А оне седе и шапућу — чуде се што им нема никога.
— волети сал — само санким — тобоже сарај — двор сараф — мењач сас — с, са сахан — бакарни тањир светак — празник сејмен — стражар селамет — ослобођење, мир сехирити — с уживањем посматрати синија — округла трпеза сиџаде —