Јакшић, Ђура - ПРОЗА
у панама-шеширу), како је похару учинио, како је однео дијамантске и брилијантске наките које је милостива госпођа о празницима и другим разним свечаностима на своме врату носила; приповедали су како се и сâм господин том приликом одликовао, како
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, само ТОЛКОВАТИ, рус. слон., тумачити ТРИОД, грч., православна црквена књига с објашњењима о појединим празницима ТРАКТАТ, уговор ТРАКТЕР, гостионица ТРОГАТЕЛАН, рус. слов., дирљив ТУГ, тур.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори! Зато су се многи, чим поп Спира отпоче »Љубимоје стадо!« примакли ближе, не верујући ваљда својим очима и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
О бојте се сви и бдите, сви будите будни, осећам, људи, близу нам је крај...“ ...Они, што су недељом или празницима пред подне, редовно посећивали и носили разне понуде Алексију Јуришићу, пре његове смрти у лудници причали су: да је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Затим је дошла и наредба војних власти, да шизматици има да затварају трговачке радње, о католичким празницима. Узбуна је била све већа.
Породице су ишле фамилији, често, у посету. Окупљали су се о празницима уз вино и ракију. Жито се, при косидби, око њих, таласало.
). Да их претвори у злехуду паорију (Исакович рече: вертаусцхен зу арме Бауерн!). Њима, у Темишварском Банату, о празницима папежника, ни занат, ни трговину, радити не дају. Ни радове у пољу! Прешли су из Сервије, на велику превару.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Носе црнину, „корут“, за врло далеким умрлим рођаком. Остали динарски обичаји долазе до изражаја нарочито о великим празницима (о Божићу, Ускрсу, слави). И код њих је, као и код других динарских варијетета, у обичају побратимство и посестримство.
ове бујне теревенке могу објаснити донекле утицајем масних, јаких и зачињених јела старобалканске кујне, јер о већим празницима све куће миришу на масно. После ручка сви лешкаре и спавају по „миндерлуцима“ и по поду, око „мангала“ и пећи.
Нарочито је богато извезена тнока, невестинска кошуља, која се после свадбе само још неко време о празницима и о свечаним данима носи, затим се оставља и предаје ћеркама о удаји.
На глави је куповна махрама, обично сивкасто-зелене или зеленкасте боје. Девојке и невесте се о празницима доста неукусно украсе: место „долактице“ носе тада куповни јелек, а око појаса су велике пафте од новог сребра
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ То због љетине. Али се ни кнез ни његови браственици толико у срцу не радоваху свијетлим празницима, које обично весело очекују Срби. А зашто то, разабраће се домало.
Доста је да идеш у цркву недјељом и празницима и уочи њих на вечерње! Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
нека Танасије обуче своје црно одело, оно што га је правио за венчање и што га облачи о погребима и о народним празницима; па нека Прока позајми од кога општинског одборника црну машну, а од погребног предузећа црни капут; па нека Трифун
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У славу смеха Банаћана, који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Дајте ми чашу да напијем празницима. Да напијем недељи, кад се звона огласе и кад Сунце гране. Да напијем женама што стајаху недељом, пред капијама.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Паде му на памет, да се баш на онај прозор од кубета, који је према њему, меће барјак о народним празницима. »Како ли се попне онде?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Њихове су посете врло ретке, Са њима се виђамо о празницима. Кад дођу, деца могу да се склоне Иза куће, у хлад старих трешања.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Особито је волела да празницима, тако наслоњена и подупрта рукама, гледа доле по улици, комшилуку и чак тамо око цркве, у чаршији, јер се све то
И сем тих материних излазака, та би се зимска повученост реметила још и празницима, и то кад су већи, као Божић. Тада, услед доласка гостију, истина најужих, само из комшилука, морао се човек облачити
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тако му прође прва година. Успио бјеше средње, али би одликован у „фехтовању“. О школским празницима, дома затече све по староме начину, али му домаћи имаху нешто обзира према царскоме мундиру.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
А празник Свето Ваведење, који је назван Светињом над светињама, празнујте светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима, када се уводи за трпезу колико је могуће. И на вратима дајте у хлебу и вину колико буде братије.
А празник Светог Њеног Престављења, који је назван Успење, празнујте га светло и свечано, јер је празник над празницима и славље над слављима. Тога дана заповедам да дајете на вратима колико год можете, и наша рука ће вам у томе помагати.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
3 Ето тако је живео Илија Васић на ономе чистоме зраку у Липолисту, где су му шабачки ђаци често о празницима гостовали, па се частили увек од оног пазара; где је он мало-помало здравље своје опорављао, и где га је постепено али
4 Обично о великим празницима допутује Илија Васић у Шабац на одсуство; и кад он дође кући на одсуство, пун онога здравога весеља и радости живота,
Памти Шабац — а и не памтио — сва она одсуства, и кад год се Икета, калфом гвожђарским, онамо о празницима намањивао, али још боље кад је војником шестога батаљона краља Карола И-ог, у коме је две године равно одувао, посете
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Бјегунац, изгнаник.) Пожурио сам се да пишем Алди још с пута. Најављивао сам јој свој повратак о божићним празницима. (Какав ненадни преокрет, и какво нагло усрећење!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
- Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с
- Овим путем си ишао у школу; тамо је црква у којој си недељом и празницима читао апостоле; оно је млин са купастим тршчаним кровом са кога си једном скинуо металну звезду мислећи да је пала с
Њу су саградили, рекли су ми, немачки сељаци из Ечке. Мајка ми је рекла да је пуна људи недељом и празницима, а да им је свештеник млад и учен човек.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Онда их у наредна три стиха зазива и у полуметафори поистовећује са празницима помоћу којих се у народу и време и живот мери: јој, СрђанеЂурђевдане, јој, МрђанеМитровдане, јој, МлађенеИлиндане.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
ПРЕДБОЖИЋНА Падни, снеже; падни, снеже; Без тебе је празна зима; Падни, снеже, барем сада О божићним празницима. Покри сваку црну пегу, Застри сваку нашу брљу, Сузби крила вранам’ нашим’, Уз пут стреси коју крљу.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. се радо уотребљује и за мртвачку жртву; кад ко умре, доносе му ј. (СЕ3, 19, 253 ‹и 257›); о празницима породица покојникова меће му их на крст (ГЗМ, б, 159), или му их, о задушницама, закопава у гроб, код главе (СЕЗ, 19,
К. се приноси на жртву и демонској мечки, о Светом Андреји (СЕЗ, 19, 67). Понегде о празницима на крстове покојника мећу њихови сродници к. (ГЗМ, 6, 159).
Она се приноси на жртву, поред посебних рокова (дан погреба, прва субота, четрдесет дана итд.), још и о празницима предака и празницима из домаћег култа (слави = великом празнику митскога претка; Бадњем вечеру; Младенцима, свадби;
), још и о празницима предака и празницима из домаћег култа (слави = великом празнику митскога претка; Бадњем вечеру; Младенцима, свадби; летњим процесијама), и
СКГ, 60, 1940, 113›). Под таквим храстовима, о летњим празницима (Спасовдан ‹в. нпр. ЖСС, 128; СЕЗ, 61, 138; 70, 2З5; 84, 91›), одржаване су молитве и приношене жртве (‹в. нпр.
нпр. СЕЗ, 86, 461, ид; ГЕМ, 25, 179—182; 38, 161). К. се месе и о разним празницима, сеоским славама, заветинама, литијама: у Лужници и Нишави (СЕЗ, 16, 1910), на пример, на Власовдан — »за здравље
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Забога, зар је Јелена тако лепа? Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Девојка се наљутила, бацила их у тамницу и давала им само „сува хлеба и студене воде“. О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три пута. Тако је потрајало три године.
пред сваком кућом испјевају по једну пјесму, па онда ишту да им се удијели, а ђе и ко понуди, онђе пјевају и више; а о празницима иду к намастирима и к црквама на саборе и на панађуре, па пјевају по читав дан.