Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имају исте празноверице као и Динарци. „Свака појава у природи“, веле, „и најмање ствари које се запазе знаци су које шаље Бог и судбина.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
73—119. ¹ Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 115. ² Милићевић, М. Ђ., Живот Срба сељака Просвета, Београд 1984, с. 121.
189. ²⁰ Драгичевић, Т., „Гатке босанске млађарије“, ГЗМ, књ. 19, Сарајево 1907. ⁰²¹ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 85.
207. ⁵¹ Караџић, В. С., исто, с. 113. ⁵² Вукова грађа, с. 15—16; Милошевић, М., „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, Београд 1936, с. 47; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н.
176; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 211. ⁵⁶ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 82; Врчевић, В., исто, с. 27; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с.
105. ² Фрејзер, Џ. Џ., Златна грана, том 1, БИГЗ, Београд 1977, с. 300. ³ Милошевић, М., „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, 1936, с. 46. ⁴ Грбић, С. М.
191; Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 413. ⁴⁴ Станојевић, М., „Из народног живота на Тимоку: веровања и празноверице“, ГЕМ, 8, Београд 1933, с. 60. ⁴⁵ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 194; Милосавлевић, С. М., исто, с. 304; Грбић, С. М.
, исто, с. 123. ⁸⁹ Филиповић, М. С., исто, с. 147; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 193. ⁹⁰ Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, Београд 1932, с. 83. ⁹¹ Вукова грађа, с. 9. ⁹² Бандић, Д.
259. ⁵⁷ Станојевић, М. С., „Из народног живота на Тимоку: веровања и празноверице“, ГЕМ, 8, Београд 1933, с. 60. ⁵⁸ Станојевић, М. С.
246. ⁷³ Миодраговић, Ј., исто, с. 75. ⁷⁴ Милошевић, М., „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 7, 1933, с. 48. ¹ Петровић, П. Ж.
, исто, с. 123; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 197. ¹⁵¹ Караџић, В. С., исто, с. 167; Драгичевић, Т., „Народне празноверице“, ГЗМ, 20, Сарајево 1908, с. 456; Милосавлевић, С. М., исто, с. 299. ¹⁵² Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н.
, Етнолошка грађа и расправе из Лужнице и Нишаве, СЕЗ, XВИ, 1910, с. 172. ²⁷ Радуновић, М., „Вјеровања и празноверице у Метохији“, Расковник, 49, 1987, с. 65; Поповић, М. С., „Народна педагогија (Фоча)“, НВ, 7, 1890, с. 218.
103; Радојевић, Радославка, „Народна веровања из околине Сомбора“, Расковник, 39, 1984, с. 34; Кордунаш, М., „Народне празноверице из Дероња у Бачкој“, ГЕМ, 7, 1932, с. 84. ³⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 198. ³⁷ Ђорђевић, Т. Р.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Вера је за њих само форма, и они у години празнују и не раде сто шездесет дана. Празноверице и луди и штетни обичаји царују: вера у вампире, вукодлаке, вештице; славе и свадбе се окрећу у оргије које трају по
основну реформу цркве, да се она саобрази захтевима здравога разума и потребама новога времена, да се из ње избаце празноверице, фетишизам, ритуализам, фарисејство, сви »стари плесниви и зарђати обичаји«.
Песник јако напада народне празноверице и оне који свесно експлоатишу верска осећања простога света. Везилић је и добар српски родољуб и високо цени
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
). Све је то врло измешана озбиљна и разноврсна, неизмерна и немерљива духовна област, коју називамо сујеверје или празноверице, а чија остварења јамачно потичу из непросвећености, — из превласти маште над разумом, из болесних и абнормалних стања