Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је врела жела зрак боговског ока твог; а владалац уђе мрака из облака увојака у заносну моју свест, замрси ми бујним прамком, улови ми гујном замком, обезумну моју жест.” „Зар у теби моја коса? у теби ми очи зар?