Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле. Ти прамови магле, као големи, сиви таласи, ломљаху се низа страховите херцеговачке и црногорске стрмени, повијаху се пољанама,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
И опет ствараш дела таква Са којима се господ славио!... Оно ми није син!... Ни налик он!... Кô црне свиле лаки прамови Повијала се коса његова, А уснице му једва гȁрише Свионе маље боје косине... После, и лица беше друкчијег!