Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И само да негде затрешти прангија, све би се узело крстити. Ђеда с безазленим достојанством погледа по свима Сиромах, сиромах старац!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Прангија ти је то, она права, црквена. — Зар и ти, Веселине, дијете моје, а син би могао да ми будеш?! — мученички се обзире о
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Доћи ће и код нас... И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
“ Па једва ако се изгуби у јеци звона и прангија што једнако напољу грувају, те се смрзнута и гола земља потреса. Нафору никако да добијем од свештеника са амвона.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
од ћеманета и бубњева; надалеко се разлегаху Мићине бројенице и Сретине здравице, и јека звона и рика прудељских прангија!!
Ћипико, Иво - Пауци
Све се село скупило да бискупа причека и на догледу градских кола стаде праска прангија и пушака. Харамбаша предводи рондаре окићене заставама, а капетан кућне старјешине. Бискуп се указа и благосиља.
Разјахаше, а коње повађају комшије, што се, радознали, окупише око куће чувши звеку звона и пуцњаву прангија. Званице се љубе са попом Враном и честитају му на побједи кршћанске љубави над мржњом, и прије ручка испише по
И, опраштајући се, опет забрујаше звона и затутњи неколико прангија, и тробојна застава лепрша у рукама фра—Јосиним, и виче се, скупа са сељацима, свечару последње „живио”...
је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало! — опази владин достојанственик.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Сада сам тек опазио да иза ње, на нарочитој полици на зиду, стоји неки чудноват инструмент. Изгледа као каква прангија. Аха! То је славни телескоп Њутнов. Он га је својом властитом руком начинио пре петнаест година и поклонио Удружењу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Зар нам је било мало пуцњаве? — Познаје се да си сељак... Прангија... Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане? — обрати се Средоје своме командиру.