Употреба речи прасе у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— И онога несрећника из Жупањевца, што је манастирско прасе украо? — И њега, господине, — одговори понизни ћата. — Добро!... Две недеље ће остати овде у хапсу.

А оцу Пахомију пиши да ми пошаље једно назиме и неку мешину вина... Ваљда нисам пао на теме да се за једно прасе толико мучим!... И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. — ’Оћу, господине!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но птичице и прасе без разума су, није им се чудити; али ми, с разумом будући, право би било да смо паметнији. Н о н а у к а ј е з ла м у

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Јул 2000. ПИТАЛИЦА МЕЂУ КАВЕЗИМА Је ли зоолошки врт Нојева барка, у којој би све, и бодљикаво прасе, и лисица, и јагуар, и шарка, и зец, и зебра, требало да се спасе?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

3. Ко украде јагње, прасе, коња или вола, тај да плати двоје и да се каштигује штаповима. 4. Ко утече из војске без допуштења, да трчи шибу. 5.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ето, узми само један прост распис шта стаје. На пример, нађе се у нашем селу какво мангуп прасе; не вреди највише двадесет гроша. Шта буде? Општински суд јави актом среској власти и моли је да се тражи прасету госа.

— А куд је још поштарина и рад око тога. — Дакле, видиш, једно шугаво прасе стане толико трошка, а колики би рачун био кад би узели рачунати неку парницу која се тера по пет-шест година?!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Јесте, браћо!... Опет Ивану учињена покрађа. Однето му једно прасе ноћас... Шта је ово?... Зар ви хоћете да се ја одречем Црне Баре?... Доста сам старешовао, више не морам?... На!...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Љуба је добро знао транжирати, али опет од толике зечине се убезекнуо. Гуска, ћурка и само прасе лакше би му ишло. Но, шта ће, мора срећу покушати, не може домаћину одбити. Господар Белкић био је особите ћуди човек.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њој се згадило, од свега тога, што је са њом покушавао. А при томе се од лепог младића био претворио у прасе. Она се питала: то ли је дакле, то што жене толико хвале и прижељкују? Са Божичем је бар знала, шта је чека.

Није, не мож’ се рећи да је ругоба, у лицу, али је дебела као топ. Да простиш, капетане, право прасе. Буре! Јес, јес, има црне очи, крупне – морала је бити, кад је била млађа, неко чудо – али сад, кад засветли очима,

Буре, свиња, прасе, топ – нису биле речи, којима су обасипали жену вољену, или жељену, него су у том речнику врвеле речи као што су:

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То прасе! Ја сам спремна! - рекла је Рашида, али ја нисам био сасвим сигуран да ли она то каже мени или своме брату, који ју је

Црњански, Милош - Сеобе 1

да се никад није знало где му је глава, а где су му ноге, све док није почео да се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих длака узнесе своје мале, али потпуно јасне и бистро плаве очи.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У бољевачком срезу трудница не сме да окреће прасе на ражњу, да јој се при порођају дете не би окренуло наопако.¹¹ Многи од ових обреда који се изводе са породиљом

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

– ловац , леска – песка , дружине – ужине , ником – киком , Апате - чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне , татином – батином , односе – подносе , руга – друга , лету – дијету , горак – чворак , чичак –

Милићевић, Вук - Беспуће

старију господу од себе и да их напије најбољим вином и подвори најслађом пршутом, да покоље десетеро пилића, јагње, прасе, да их гости по неколико дана и да их не пушта да оду тријезни; а кад би они отишли, поново се замрачивало његово

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Питају један другога: »Пошто прасе?« — и један другом одговара, сваки каже пошто је купио, али сваки слаже, бар за један динар каже да је мање платио, а

да је мање платио, а одлазећи један на једну а други на другу страну осврћу се један за другим и гледа један другоме прасе, као оно наше госпоје што морају једна за другом да се осврну и да једна другој види шешир, и уопште све од главе до

Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш! — Па четири, рођаче! — одговара сељак. — Је л’ гроша?

— вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића. Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако.

— Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића. Погледа прасе и немаде куд него признаде да је заиста тако.

Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући. Поносито је носио Јова прасе кући и застао навлаш пред Алексином бакалницом, за инат Алекси бакалину (с којим је био у свађи због неког дуга на

— Е, Пајо, ако ниси где зват, да ми будеш гост првога дана. Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем!

— Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба. Јова је оставио прасе у животу читавих три дана, уживајући у његовом ровењу и гуњецању.

Тек четвртога дана, а то је на бадњи дан, Јован је заклао и ошурио прасе најпре код свога шефа, а после и своје. Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе, па зато су

Јова је био чувен као вешт да закоље, ошури и уопште уреди прасе, па зато су се о њега отимали виши чиновници као г. начелник, председник и шеф поште и телеграфа.

« А Јова се онда баци на посао који и приличи једном домаћину. На бадњи дан увече испекао је на ражњу прасе и обесио га после да стоји преко ноћи на мразу. Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све.

И то каквог ћурана! Не знаш шта је веће, ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јеси ли је видио, а, колик добро прасе. Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

— „Колико кошта?“ — пита теча Мита из провинције, а у рукама му типично. провинцијско прасе на ражњу, обавезно балонче са вином, шунка, кобасице, печено пиле, крвавице, шваргле и колачи са јабукама, као, он из

ји, каучеве , бар и регале „Јао, што је дивно код вас,“ каже она и разгледа сто, а на столу јелка са куглама, печено прасе, шампањац и остала чуда. Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги!

Пође лево, кад тамо купатило. Из леве славине тече чисто фолирање, из десне цури — кобајаги! Лажњак прасе, оћу да кажем. Она ти онда за шампањац —шампањац, у ствари, чај, само је флаша права. Она ти за торту торта од гипса!

И ми тада, хоћеш-нећеш, немо општој психози па седнемо за обавезну ћурку, која је заменила, колико до јуче, обавезно прасе.

Овај пат, у питању је прасе. Ни криво ни дужно, оно је ошурено обријано до главе, то јест до коже, а када је све признало — на крају је испечено!

је чистач и како живи и све, и колико му је плата, и како му изгледа стан, скромно али чисто, па онда камера слика прасе на столу и срећну фамилију око прасета, а када се пренос заврши, сценограф из телевизије опет однесе оно прасе из

слика прасе на столу и срећну фамилију око прасета, а када се пренос заврши, сценограф из телевизије опет однесе оно прасе из чистачеве куће; онда се све то заврши, сад знамо како смо се провели на Нову годину, а сутра ћемо, на питање где

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Нато ће Жућа: „Радо ћу поћи у неко царство где се не пости, где чува стражу печено прасе пред царским двором од самих кости.“ „Врагу ти кости! — дере се Тоша — Мрзим их више од Креке жапца.

старину Тришу, врућу му, богме, скувао чорбу и још му, кажу, отело торбу, у торби било, још и то зна се, печено прасе. У тој су магли сусрели Жућу, тражио своју штенару — кућу.

На Карабурми, код чика-Васе, јуче ми буквар појело прасе. Изјаву дајем пред светом целим: сваку ћу двојку с гицом да делим!

Јагањце најпре позива, зна се, с њима прекида рат, магарце, коње, може и прасе. Вујо, весели брат.

Подвала чиста од првог до задњег листа! Зар код нас то да прође? Зар неко то да глође? Чак би и прасе казало: — Губи се, смешно мазало!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

свој нашој такозваној „рођености за патњу“, да дам једну једину инјекцију латинизма – али да не добијем Арцибашевљево прасе. У ту сврху треба основати Групу... Стари, седи вртлари саде траву.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Слабо као сврачији мозак. Слободан као птица (на грани). Смели се као мрави на главњи. Смео се као прасе на раскрсници. Спава као зец (на опрезу). Спава као јагње (мирно). Срчан као соко. Стоје кô ждралови.

Наудиће му као врабац гуски. Пазарио као пас на вашару. Пазе се као мачка и миш. Паметан као попино прасе. Плива кô сикира по земљи. Поуздано као кратак штап у дубокој води. Прав као уже у врећи.

Тражити ђавола са свећом. Тући воду у авану. У јошику дренову батину тражити. Уочи Божића гојити прасе. У свакој чорби бити мирођија. Хранити змију у њедрима. Цепати длаку на четворо.

сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти крмача, она ће се опрасити, па ће бити читав чопор, па ћу све за њима викати: „Уј, гиц!“.

(Јеж) 164 — Трчи, трчи трчуљак, Виси, виси висуљак; Бога моли трчуљак, Да опадне висуљак? (Прасе и жир) 165 — У ватри мокро, а у води сухо? (Восак) 166 — У горици висибан у кучине замотан?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

цом жиле вади. 14. Гујиња глава, господско руо, Арапске ноге. 15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19.

Тучари јој не шћену дати тучета, него јој кажу да иде к свињарима, да ће јој они дати прасе. Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да да меденијех колача.

Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да да меденијех колача. Свињари јој не шћену дати прасета, него је пошљу ка говедарима, да ће јој они дати

“ Царева кћи онда открије своје лице и не сећајући се белеге, а он јој опази белегу на челу, па онда ухвати једно прасе и да јој, | она узме прасе и радосна отиде кући с осталим девојкама.

своје лице и не сећајући се белеге, а он јој опази белегу на челу, па онда ухвати једно прасе и да јој, | она узме прасе и радосна отиде кући с осталим девојкама.

Кад у вече дете отера кући крмачу и двоје прасаца, отац нападне нањ и стане га карати: „Где ти је прасе, убио тамо њега Бог! Ја гледам да запатим, а ти рашћердаваш.

Ја гледам да запатим, а ти рашћердаваш.“ дете није хтело казати, коме је прасе дало, него рече, да је заспало, те прасета нестало.

Царева кћи отишавши кући, одмах покаже прасе оцу и матери, и оно њима обадвома омили, јер је било врло лепо, па рекну кћери, да би добро било, кад би могла добити

Те тако сутрадан дигне се опет с дворкињама, и отиде к свињарчету, и заиште у њега још једно прасе. А свињарче јој каже, да ће јој дати прасе, али да му да да јој види груди.

А свињарче јој каже, да ће јој дати прасе, али да му да да јој види груди. Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе.

Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе. Царева кћи узме прасе па весела отиде кући, а свињарче с крмачом и једним прасетом опет својој, и отац га за друго

Она одмах раздрљи прси, а он кад јој види на прсима белегу, да јој и друго прасе. Царева кћи узме прасе па весела отиде кући, а свињарче с крмачом и једним прасетом опет својој, и отац га за друго прасе још већма искара.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

кантар ставио шупље ђуле, и дуго није могао и још увек не може да погледа у очи селаку коме је први пут криво измерио прасе.

Не умем да ти испричам, али вадим“, говорио ми је отац и рукама млатарао по мраку. „И теле, и прасе, и зец, и врана, и кукавица познају своју мајку. Кад год се сретну, љубе се. Својим очима сам То гледао.

— каже Мијат и милује ибрик у сенци. — Хоћеш у Алексу да ти се закунем да ми је Ђорђе давао прасе за онога мога шареног мачка? Каже ми: „Дај ми га, Анђо, ако за Бога знаш, остаће ми Роза без ручка.

Они, јадни, не знају ни шта је то сено, ни шта је крава, ни овца и прасе, и нису криви што се играју под тим јаловим господским дрвећем с рујним лишћем, и лишћем репе.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тучари јој не шћену дати тучета, него јој кажу да иде к свињарима, да ће јој они дати прасе. Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да дâ меденијех колача.

Онда она отиде к свињарима и заиште у њих једно прасе, а она њима да дâ меденијех колача. Свињари јој не шћену дати прасета, него је пошљу ка говедарима, да ће јој они дати

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо. РАКА: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖИВКА: Мангупска посла. Више се нећеш дружити са тим мангупима. РАКА: Него с ким ћу?

РАКА: Него с ким ћу? ЖИВКА: Дружићеш се одсад с децом енглеског конзула. РАКА: А није то ништа што су ме назвали прасе, него су ми псовали и мајку. ЖИВКА: А знају ли они да је твој отац министар? РАКА: Знају, па баш зато и псују!

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Твоје „Шетње“, Абу-брале, наш „Стармали“ красе, Кâ што краси стô божићњи реш-печено прасе. Ту се шала (не неслана) у вицеве ниже: Ко окуси, све би више, и све прсте лиже.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Како га опази? — питао сам војника. — Како да га не видим, славу му његову, велико је кô прасе. Чују се топовски пуцњи. Димови шрапнела искитише пољану. Известио сам командира да је сада све добро испало.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Давид: Добар дан, главати, царски господини!... Е, чекај, блентави Давиде! Што си посрљô кô прасе у сурутку? Зар не видиш да господини имају посла? Ослони се на зид, па мало причекај.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Знам да ће се залетети и да ће и мени предложити опкладу. Тако се и збило. Ако уловим једно једино прасе, он, Димитрије, носиће ме од подне до сумрака оног истог дана кад њега буде носио Доротеј, или (што је немогуће) он

Свеједно, чак и тих неколико прасади онерасположило је Димитрија. Кад сам донео прво прасе и бацио га испред куће онако крваво, са прободеним трбухом, Димитрије се благо осмехнуо и прогутао пљувачку.

Једно прасе сам ошурио, очистио и усолио да бих га испекао на Митровдан. Димитрије Зашто, зашто си ме оставио, свети Димитрије?

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности