Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— промишља, божем Ђуко... — Хе, шта би — то је мука сад! Да је нешто за децу онако лепо... — Да спремимо једно прасенце мало? — А јок! То неће бити у реду... А и да је — он прасаца сад има. Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
оно се понегде назива „сисанче“, а као синоним употребљава се и реч „одојче“ (у Вуковом Рјечнику ова реч означава само прасенце!). За мало дете на Косову се „од старина“ поред речи „одојче“ користи и реч „лудо“.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе. — Деде, деде, говори! Знам да ти треба порез да платиш!
— одговара сељак. — Је л’ гроша? — пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А?
— пита Јова. — Ама каки’ гроша, рођаче! Динара! Четири динара. — Ма зар за то прасенце!? — Ама какво прасенце, кад је назиме! Трајаће ти до Малога Божића. — Слушај, рођаче! Да ја теби дам два. А? Сељак ћути. — А?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Светланица сврне на једну тезгу да мезне мало прасећих ребара, и ту Каролајн угледа први пут у животима мало, слатко прасенце на ражњу, па падне у несвест, узвикнувши у очајању: „Боже, шта су му учинили!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, шала ја, пресешће ти... рече кмет и оде. — Е морам му дати једно прасенце, — поче Живојин, кад се одмаче кмет; — опрасила ми крмача само двоје, а он ми одавно тражи једно...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И оно прасенце гледај да добро уредиш и донесем, да не заборавиш! — Хоћу, нано! — љуби је син у руку. — И — наставља Магда — немој
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
од других девојака и отиде к свињарчету, које је мало даље од крмаче стајало, и запита га: „Хоћеш ли ми дати једно прасенце испод своје крмаче?“ А свињарче одговори: „Хоћу, госпођо.“ Она га упита: „По што?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
нагињао је своју ћелаву главу и масне бркове па ми се жалио како је костобољан, нудио ми да једем „пробајте само фино прасенце“ и нешто ми поверљиво објашњавао. А ја сам га сваки час питао: „Је л' те молим вас, може ли се иначе?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Е, мој брајко — прича посилни Исајло — не знају они ни шта је крменадла, ни печено прасенце, ни ћурка, већ знају само за ову смрдљиву „манџу“, па мисле — ништа лепше. и онда почињу приче о гозбама и заветинама.