Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Греда с праском паде посред собе између двије скамије, варнице посукташе, а проломљен таван наже се у пламену и хоће да дохвати патос.
Сасусмо чабар воде на њега и греду и извадисмо га испод ње. У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу и све се начини као велико огњиште. Однијесмо попа кући.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па чак ни Жужу, него је само саветовала: »Са лепим се, говорила би тих дана, увек више може учинити него са виком и праском! Дед’ Жужа, дете моје, отрчи, ако те не мрзи, па донеси мало кромпира из подрума!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и срце за све што ово јадно доба покреће и предамном зјапе све крваве и отворене ране човечанства видим са свим како с праском прскају сви они обручи старе животне моћи друштвене и како се брзо гаси сва она вера у старе покретачке силе.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такође су гледали да праском из пушака поплаше сточаре. Продирали су и одводили стоку и из најјачих села, као нпр. из Горњег Села у Средској и из
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³³ У Црној Гори, кад је жена трудна, бацају мехур од рибе у огањ, па ако он пукне праском, сматрају да ће дете бити мушко, а ако не — женско.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
— За име бога, кажите бар нешто! Девојка жваће гуму. Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Жена средовечног мушкарца сада креће у крсташки поход.
Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Средовечни мушкарац излази из свог сређеног дома, само са једним кофером.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Једанак загрмје осам пушака, а за праском диже се страшна вика и јаукање, па Никшићи неједнако запуцаше у гору. Од дима се на први мах не распознаде ништа, па
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и стане му лизати гараве бокове, одломи се по неко прегорело парче, а варнице сукну и јурну уз оџак са треском и праском, понека излети до самог врха, где је дочепа ноћни поветарац, понесе мало и утули....
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Пролећа хладног, одједном, за тренут, То срце што се дуго борило, То срце, пуно бола и шимера, Сурово је, ето, с праском разорило Челично зрно из малог револвера. А оно ме је некад волело, Давно, у доба што у таму бежи...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Пробој ваздушног процепа пропраћен је оштрим праском који ствара електрична варница, а који настаје због наглог загревања и ширења ваздуха у процепу, изазваног проласком
јер машина опет почиње да повећава напон на сферама и све се затим брзо понавља, а сваки почетак пражњења праћен је праском.
Краков, Станислав - КРИЛА
3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају. Цео се стењар покри фијуком и праском. Ноћ почиње да бива хладна, и на небу се облаци размичу.
летње сунце, далеко позади међу каменим обалама црнила се дубока вода језера, а по пољима, праћени шибом зрна и праском шрапнела, вукли се последњи изне могли бегунци — рањеници. Оно што је остало од батаљона искупило се до ноћи.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пуцњава је пацла, пукот се са чудном праском разлегао по росним гајевима. Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук,
би га у мирно време најдубље потресли, те стога и ови ноћни препади, кад се ограниче на голо кварење одмора пушчаном праском, губе своје дејство, чим се човек мало навикне на рат.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ватре се гасе тихо или с праском И нове се дижу кô химна раздања А сав стари блесак у пепелу сања, Разочаран таштом гордошћу и ласком.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Радозналицо проклета, свуд ти мораш прва завирити! — дрекну из лијеске љутит глас и на пут с праском искочи главом и брадом — Стриц. — Ехе-хе, јесте ли се препале? — Да знаш, тужићемо те учитељу да нас плашиш!
Камен звекну о саму ивицу стијене и распрсну се као бомба. — Ехеј, дрекавче, држи се! — повика он охрабрен праском своје „бомбе“. У истом тренутку испод стијене се зачу љутит глас: — Чедо ти је дрекавац! Еј, ко се то баца?
— Ха-ха-ха, неваљалци, богме сте... — злурадо поче он, али неко грање на које је нагазио одједном с праском попусти и пољар се стропошта у кујину кућу, бубну право у здјелу с водом и тек ту доврши започету реченицу — ...
— Јуриииш! Јур... — још једном, у трку, продера се кнез, налети на грање над кујином кућом и с праском пропаде у јаму. Стричев дјед Алекса, који је трчао поред њега, преплашено викну: — Ехеј, погибе командант!