Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта је то што ћемо видети? Да нећеш полетети, можда? Да нећеш уловити неку рибу? — И полетећу! И уловићу! — прасну најмлађи брат. — И бићу боли летач од свих вас! Читаво јато се насмеја.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па опет запјева: — Кукуријеку, на диван, цару за инад! Кад то чује цар, прасну на своје слуге: — Што ви не учинисте што вам ја рекох? Слуге реку: — Ама смо учинили, бога нам, ама сведно ево чуда!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Неми. Слуктању предан Он чека гневно удар један, да плане... И плану, прасну. Закрвавише се старе ране. Ја видим дивљу, страсну Крв прадедова.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Павле прасну у чудан смеј. — Настало би то да би на врху сиромаштва седео Јеврејин — чуо сам за господин Јоксимов цитат — и тај
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одједном, као да су из земље никла, некаква деца! Прасну смех. Узалуд их је Дрвосеча терао, у стопу су за њим пристајали, бацали на њега корице хлеба и камичке, нудили му пару
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не, био сам у оближњем љескару — одврати Стриц тако озбиљно да читав разред, и поред свега страха, прасну у смијех. Учитељ швићну по ваздуху донесеном шибом да јој испроба виткост, али она истог тренутка пуче преко средине.
— упита Јованче. — За ким си дошла? — За Стрицем. Он се никад не обзире, само пружа кораке. Читава дружина прасну у смијех и саби се у чврст круг око поцрвењелог Стрица, који је само збуњено звјерао око себе као да је пао с крушке.
У-ух, што боли... Јао, јао, ево га мили низ леђа! Јованче му брже-боље посвијетли иза врата, па и нехотице прасну у смијех. Пећина одјекну као да неко лупи даском о даску. — Што се сад смијеш?