Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
до усхићења: На једном крају бугиња ватра, а на другом лаје куја, у тами брбља невидљив поток, а јазавци силазе из прастаре шуме и шуњају се према кукурузима. Е-ех, само је одраслима дано оно што је најлепше на свијету.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута. Понекад, опет, у освит сив, низ кланац неки промакне див.
се жрвањ, зубат и тежак, овијен лаког ветрића дахом, водопад брашна безгласно сипи, покрива деду памучним прахом. Прастаре даске крова се црне, памтећи триста и један дим, под стрехом врабац, наравно, ћути и још је безброј дечице с њим.
За све ти нађе лека Јоцина апотека: ако си пао с крушке, ако страдаш од ловца, (од неке прастаре пушке) ако те уједе овца, ако те мечка звекне, и декне, и дуне, да ти плати рачуне, ако се преједеш гљива, и
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Сад сам силом ћуди, Госпо, не знам чије, На северу мртвом, где се мрзне море, Где ниједна тица пропевала није, Где прастаре шуме никад не шуморе, И где снежне јеле што столећа броје Као беле дувне непомично стоје...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, к’о поток из прастаре шуме, Суза тешке, горке истине потèче, — Нит нам когод пљеска, нити нас разуме.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Лик свој сенком цртам и на древном зиду. Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Можда га је неко и гледао, није приметио, плакао је. Као да су се, у њему, дрешиле прастаре стеге и он је, још у плачу, осећао неку лаку слободу.
Летња тама се провлачила кроз мало окно и клизила по невидљивим зидовима њиховог собичка, Милош је спавао поред ње а прастаре празнине лебделе су у шуми.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Кад престаримо, кад надживимо сами себе, међу њима наступа тишина и велики мир. Прастаре, покојне ствари ускладе се међу собом: постану некако равне и вршњакиње: упокојеност даје им мир и равна права.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Пошли сте у рат и здрави и смели, И оставили куће и гајеве: На путу своме победе сте срели И оживели прастаре змајеве. Пошли сте у рат са ножем и пушком На нож и пушку два зликовца стара, И у два марша својом снагом
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Лична имена су, можда, једине речи у модерним језицима које су сачувале нешто од прастаре митске семиозе. Зато се и сме говорити о преласку из једне у другу хипостазу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
дане Где досада је врлина без наде Пепео одблеска који упознаде Испражњен југ и посвећене руке Сјајем нове звезде за прастаре муке Кад пакао је љубав и исти огањ гори У злочиначком срцу и на гори.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А са супротне стране наступа оружана сила непријатељска. Прастаре планине заклониле су грбином својом небо. Изборане и избраздане, пркосе оне тисућима година, а већ столећа су се
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Гдје си, бабо с торбетином ?! Мајстор Лазар Мачак начинио је у логору и љуљашку, позабијао у стабло прастаре букве гвоздене клинце да се лакше може попети горе, у широку крошњу, а једног дана изгубио се некуд према стеновитој