Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Понеко сеоце остало је на миру, душманска га војска није потрла, вије му огањ освете тршчане кровове у прах и пепео згарио — али за то понеко сеоце, понеки је челичан син народа, као жртва, пред крвави суд изведен, и пресуда
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Кад се њихове кости у прах обрате, она ће цветати и победнују пјесан појати, јер она у богу почетак имаде, и с њим вековечно векује.
на главам носити и добродјетељ удручавати; но време, које је свачему пила, њихове ће престоле и с њима заједно у прах обратити, и на њиховим истим развалинам, наукам, мудрости и добродјетељи академије и царске градове воздвигнути и
А оно што изгорети и мало помало у прах и у ништа обратити се може, што и сами на парчета режу и разносе по свету и продају, то се види шта је, како ли је.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
вам говорим о љубави, — настави попа, падајући све више у ватру — али како и ви И ја можемо волети онога ко нам руши у прах и пепео сву тековину и черечи оштрим ножем наш подмладак!... Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!..
отпаркивати — достављати некога паоци — спице на дрвеном точку парбити се — парничити се, прегањати паспаљ — ситан прах кад се меље жито, отпаци пафта — копча, карика покошке — оба заједно, напоредо помам — храна за стоку премаглавица
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече слази, Негде у алеји задњи зрачак блиста, Венус архаичка
ЗАШТО? Као скрушен браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И пепео свети ветар не раздува — Музо, зашто и ми не
Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли топал, стаклен, изнад вода. Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом.
ПОВРАТАК Кад мој прах, Творче, мирно пређе У грумен глине ужежене, Тад неће више бити међе Између тебе и измеђ мене.
У вечери дуге, Прах сребрних звезда док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови листак
— Жуте руже умиру лагано у старој вази. На сточићу од слонове кости стоји у сребрној кутији расут прах за косу и лице, као да га је сад напустила Госпођа коју су јуче спустили у гроб.
Још везаног воде старца Вујадина, Пеција и Голуб сад су прах и сена, Петра Мркоњића покрила је тмина: Светла је легенда на трг изнесена.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич је, међутим, викао да се преже и креће! Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање. А кроз тај прах, замишљен, Исакович помисли да види и неку белу сен, која личи на његову жену.
Сунце је сад обасјало ћерку Божичеву, која стиже – као неки златан прах, кроз грање. А кроз тај прах, замишљен, Исакович помисли да види и неку белу сен, која личи на његову жену.
којој се Исакович, и његов национ, дотле, кретао – кроз рококо – распаде се иза Павла, на том повратку из Вијене, као прах. Питао се, у себи: то ли је дакле оно што ћу изгубити? Та престоница, где, увече, и сама царица гледа хансвурста?
Све би се чинило, око њега, прах и пепео, пролазно, као и то лето, што ће проћи, кад буде у Росију отишао. Гледао га је, те године, стално на путу, па
Али, као што је и наш живот само дим и прах, и та прва, чиста, љубав, остаје, у детињству. А затим сви ми тражимо. Жену. Ону праву. Ванредну.
Руменило заласка Сунца падало је, у долину Ондаве, као неки златни прах, који је провидан, и кроз који цео свет трепери.
Теодосије - ЖИТИЈА
) него и ту саму часну своју главу у прах земаљски подметаше пред ногама преподобних припадајући, молитве од свију и благослове да прими молећи.
су около стојали, и јави се тако без икакве жалости, и не само свето тело преподобнога него и дрво које ово облагаше и прах гроба обогати Бог благовоњем и исцељењем.
Пошто није могла множина народа да приступи к његовим светим моштима, узимаху благовони прах гроба и прилагаху ка својим болним местима, призивајући светога, и сви у Богу молитвама његовим здравље добијаху, тако
Благовони гробни прах као злато или бисер разграбивши, журили су се да овај однесу у своје домове као благослов, и на цара много његодоваху
Заповеди да се гробне даске које су држале тело светога у гробу, и благоухани чудотворни прах у гроб светога положе, и први камен положи врх гроба и покрије царском багреницом као и пре, и рече да се поставе
А ја, од свих људи грешнији, признајем: Ја сам прах и пепео пред Господом мојим, и ништа сам по себи како треба без помоћи његове учинити не мислим.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сада сам сигуран да ћу их памтити увек! Два метра испод земље, расејан у прах или претворен у вештачко ђубриво, ја ћу се сећати тих усана, очију које се заклапају и мириса коже прожете сунцем.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
За букете и косе имао је сребрне кутије, и кад се већ букет у прах претворио, и то је поштовао; у њему су све љубави његове измешане. Блудео је тако годину дана, све на једну форму.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све... јер узалудно је све, прах, смерт, суета суетства... праздне речи... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и да пође.
При том покуша да устане и да пође. Душе нема... као што ни Бога нема... живимо узалуд... прах... смерт... праздне речи. Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ.
Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...
Не говорећи им ништа, он је гледао њин ход, њина лица, њину гомилу као прах што се дигао путем, али који ће се ускоро распасти и расути.
се једва чујно зари у песак и војници почеше искакати на обалу, зграбивши пушке у руке, претресајући журно пушчани прах и упаљаче, узимајући, затим, ножеве у зубе. Французи их све дотле не беху приметили.
За њим, на другој страни Рајне, остаде само прах и дим што тако брзо ишчезне. Оно што је после дошло било је сасвим чемерно.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Скопској котлини жене верују да моћно средство које помаже зачеће јесте прах од иконе размућен у води.¹⁰ У срезу бољевачком „жена која не може да рађа, ваља да оструже мало од стожера са гувна,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У диму, изнад закрпљеног столњака у »Балкану« , градиле су се куле и градови, осипали се у прах и пепео дворци и задужбине; лишће је прекривало камене некрополе испод којих су спавали ишчезли ратници, племићи и
склапају испливавши из светла, и он се зауставља на простору на коме је донедавно стајала кућа, сада само бетонски прах са траговима кипера. Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле. — Одакле оволике птице одједном?
се смеје као луд, баш као на крају филма »Благо Сијера Мадре«, кад ветар разгони на све стране крваво стечени златни прах из поцепаних врећа, али, уместо смеха, обузе га нелагодност — у ствари, притајена паника учини да му колена постану
умире и најскупљи »Коко Шанел«, док изнад Азриних рамена огрнутих конфекцијом још лелуја нека тајна љупкост, златни прах женствености, и та мистерија остаће нерешена све док обоје будемо живи. —Још увек се анализираш? — упита га она.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
су приповедањем о чудима и недосежним лепотама: Тако се из ноћи у ноћ испреда паучина стричевих прича, пада по њима прах зимских мјесечина и тајанствено се искри зрње смрзнута снијежног пространства.
глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ (најфинији прах који се расипа при млевењу жита); завагивати низ пут, (заносити се у ходу, попут богаља); гањак (балкон); слатковина
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
богме каквог још не беше, Јер се мучни гласови разнеше, Кажу: Турци нешто не мирују, Дању, ноћу брзе коње кују, Прах намичу, оштре јатагане, Честе књиге прате на све стране, Још помрко на 'ве горе гледе — Бојати се од злотвора беде.
А ви, браћо, сад се одморите, Прегледајте и све наредите: Прах, олово и пушке и ноже, Па кад смркне, помози нам, Боже!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
дуже подржали у животу, Беду су, попут пања, пажљиво чистили перушком бојећи се да се, једном, од старости не распе у прах. И наша кућа увијек је имала понеку знаменитост. Тек би једне нестало, а већ преко ноћи би је замијенила нека друга.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Затим узе мотику и оде. После подне дадоше ми торбицу од чиста платна, те да одем на гробље, скупим у торбицу прах стринин, који ће се после опет препојати и метнути с материним сандуком у гроб. Одох тамо.
— поче он покорно. Па узе торбицу, саже се полако, прекрсти се, и као највећу светињу отпоче скупљати њен прах. Руке му 1 50 дрхтаху, а понекад тек врцне суза низ умрљано му и земљом посуто лице. — Што плачеш, море?
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
живити и мила нашему роду бити за добро које смо му учинили до они(х) сами(х) далеких(х) времена кад се наше кости у прах обрате. По много хиљада година српска ће јуност нас помињати и наша ће памет последњим родовом мила и драга бити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ал' у смјерној молитви, прозборих оној светој колиби: „Пјесниче, друже, душе, што ти би те тамо попе свог тијела прах, у громове, олује, град и страх?
Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум? да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: Тако је, јер најстарија је особа и господар владика, који духовну и светску власт притјажава. Прах пушчани и олово Црногорцима продавати забрањено је у суседним државама. ПУТНИК: Боље нека чувају за себе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
лица, а ви не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено огромни зев и реченицу: „Нисмо ти ми више, стара моја, за ове ствари!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тихује овде мала болница, љупко кречена. Лице сушице, печал, проказа - сеја огњица. (Одише зраком прах од душице.) Прилазе руке - сљезно, с титрицом тјелесној муци, душевној скрби. Губа се краде друмом, живицом.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах. „Куда ли ноге његове језде! Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх?
“ Мачак се Тоша не слаже с њим и каже мирно: „Ово је дим!“ А деда Тришу спопада страх: „Погледај свуда од брашна прах!
Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах. А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима,
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Мисли лете, све горча за горчом, а на души се слажу неки страшни осећаји, који би све уништили и претворили у прах...
а не зна откуд ће оно доћи и какво ће бити, тек само осећа да је оно све ближе и да ће се њена срећа разлетети као прах... Па ипак се свакога часа нада добру, нада се да ће се то све окренути на боље, да ће све ићи старим путем.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
имања немам ничега, сем овог грешног тела, које ни иначе није припадало мени, и које ће бити враћено мајци земљи: прах прашини! Молим, једино, да моја глава не подели судбину са мојим телом...” ЈЕЛИСАВЕТА: Шта му то значи?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Тад се роди један који вам тело жалио истом жалошћу невесело као дух, он га диже у прах медан, провидан, јутарњи, што без трага цело небо рађа језом чистом.
Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде! Узеше нам част, али светли сласт, небесна, као понос, на нашем лицу!
И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака. А прах, све је прах, кад дигнем увис руку и превучем, над провидним брдима, и реком.
И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака. А прах, све је прах, кад дигнем увис руку и превучем, над провидним брдима, и реком.
Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах? Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке,
Патио сам увек, и зар није прах, ништа, дим, то пролеће, са својим биљкама и бубама? У земљи мог детињства, коју и не видим, невраћеној више дечјим,
Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета. Јесењим зрацима Сунца, са Бачке, у прах небесних, лебде сад бат мој и шеве, са класја. Од земље одлазим.
пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? Одлазим, дакле, са тела топлих, и младих, срна, леду, на врху неком, у болном свом хитању?
пролазне само сени, на које сам, кроз благост, и жалост, и тишину, стресао, устрептао, свој звездан, зрачни, чисти, прах? У Данској, 1929.
Овај мрак је био сав ваздух, падао је, као прах, на зидове, дизао се, као прах, са земље и гушио. Куће су изгубиле облик и љуљале се, улице су биле дубоке и пругасте
Овај мрак је био сав ваздух, падао је, као прах, на зидове, дизао се, као прах, са земље и гушио. Куће су изгубиле облик и љуљале се, улице су биле дубоке и пругасте као ораница.
Гледам децу што плачу, људе како лажу, и жене што се смеју. Мирно, као туђин, дижем руку са сваке ствари. Мрак, као прах, падао је по крововима.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И њему се земља у сузама молила да је не дира. — Не плачи, земљо, и не жалости се! Ја ћу ти овај прах вратити!... И Анђео смрти захвати од земље прегршт праха и однесе Богу.
Али је већ онда, у телу првога човека, била жаока смрти, јер је прах од ког је човек створен био у рукама Анђела смрти. Тело је човеково било смртно. Први је човек живео и умро.
а Анђео смрти примао им душе и односио Богу а мртва тела њихова остављао земљи, враћајући јој тако, по обећању, прах њен. РАЗБИЈЕН КРЧАГ Живео је на Истоку, у древна времена, један човек по имену Агатон.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
предње ноге, заб'о рогове у бурумак и, са страшном риком, баца у вис бусење, које се враћа опет на њега и претвара у прах... Но и противници не ћуте. Ено, Видроња му објављује да прима двобој и Ширга отпочиње наступање...
Шушти плева и слама, подузета силним ветром од кола, полети у вис, савије се у колут, па се отпушти и пада, као прах, чак на други крај гумна...
Ја сам преживела грађа, ја сам дрво, које је црв све избушио, те се, кад удари бура о њега, крха и из њега испада прах... Осим озбиљне топле Наклоности и највеће оданости ја јој не могу ништа више дати, а то је мало.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
промичу накривљена стабла шљива, рањаче, белошљиве и маџарке пуне сунчеве светлости жарке, па и на њима плавичаст прах од ког се поглед мути, на мах; то није пијаца, то је брод што у град довлачи приплод и род, и носи, кроз маглу,
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Тај се прах ту слаже вековима, а потиче из разних извора. Главни су ови: 1˚ кретање воде (таласи, прилив и одлив) крњи и обурвава
Главни су ови: 1˚ кретање воде (таласи, прилив и одлив) крњи и обурвава морске обале; прах од раздробљених делова ношен је струјама и ветровима на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице
честице падају ближе обалама, а ситније ветар носи далеко, док се и оне не сталоже по пучини; 5˚ ситан космички прах што долази из интерпланетарних простора таложи се у току небројених векова по дну мора; 6˚ честице што произлазе од
Друга једна њихова врста игра важну улогу при дезагрегацији коралних маса и њиховом распадању у прах. Та мека, слабачка морска створења гутају комадиће корала, па их у својој унутрашњости претварају у муљ и избацују га
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тако се свети природа, и тако Најлепши сан у ситни прах претвара: Од некадашњег раја бива пак̓о, Од кринолине сјајне, крпа стара.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крв праведна дими на олтаре, ћивоти се у прах развијаше. Земља стење, а небеса ћуте... Луна и крст, два страшна символа — њихово је на гробнице царство.
Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Походим, каткад, њене душе младе И лепог тела сиви, трошни прах; Животом живим на гробљу, што знáде Видати тужно и жудњу и страх.
И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам; Исти је био врућ
Бакарни месец засија у часу, Кад ноћни ветар суво лишће расу У развејани пожутели прах. Ја видим како издишу све тежње, Још живе наде, малаксале чежње, Кад скоре зиме дуну студен дах.
И преда мном су падали у прах Пантери љути и тигрови жедни, И пљескали ми бурно људи бедни Пред ареном некад, на престолу сада.
17. ИВ 1929. ВЕЗЕ Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак, тужан или драг, К’о мирис старине, као цвећа дах.
прошлих ружа век, Давних снова радост, старих јада дах Ветрови ми драги носе као лек С мирисима тела што постају прах.
И сна, и сна, душо, изнад свега! БУДУЋИ ДИЈАЛОГ Чувар их сêди кроз замак води стари. Заборав, прах, тишина, чудне ствари Ту су у друштву, присне, али нéме. — Гле, то је нека књига! — Дâ, сонèти, Песме и љубав...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
уступите, растурите се, разнесите се, као прах по путевима, као ветар по гори, као сабор из манастира, као пазар из чаршије; усту! — уступите, анатемници!
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
(Мт. 7, 14) Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро награда.
' Зато узалуд метемо се: ,Пут кратак је којим течемо, дим је живот наш, пара, земља и прах: за мало јавља се, а ускоро нестаје.' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо.
Зар никуд побећи у овај дан? ТВРЂАВА Тврђаво моја, главо, где рај дотрајава, Круни се твој камен и у прах претвара: Сваки дан га сунце по мало обара Сваку ноћ га црни ветар развејава.
(Ишчупаће ми са тим стаблом Најдражи мирис мог олтара.) Све што је било — чега неста — Што оде у дим, прах и пару: Ја знам да некуд тражи места. О тако и тај мирис, боја... О тако и ту кућу стару Не држи више земља, но ја.
А онда: покрет ма какав (прах у лету) Сети ме како стојим у туђем свету. КУЛА НА ПЕСКУ Није ли касно (сати јутра иду) Додати опет неку реч тој
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Златопрста их је нежно и с бескрајном пажњом преносила на свилу. Али, уз златни прах свила је сада била посута бисерима.
успели да имају; смејало се двоје младих као што се они никада нису смејали, а преко свега вејао је нежни златасти прах. Са свих страна света долазили су људи да виде вез Златопрсте, да му се диве.
Дечак протрла очи, али се ништа не измени. Звезде су се кикотале, отресале сребрни прах са косе, зујале као сребрне пчеле кроз ноћ, зачикивале га. Све му се вртело у глави од њихових ситних гласова.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На тој граници сучељавају се светлости што, одасвуд, надилазе Трг па круже, измешане и расејане у прах, као недохватна светлосна прашина.
и његов коњ посматрају како се трговци, који су у дућанима баш на том месту, вековима, продавали своју робу, таложе у прах, такође у колонама, у невероватној измаглици времена.
Сад је то уредно просечена и асфалтирана улица, са понеком старом кућом, у којој се повремено осећа дах и прах измаклих деценија.
Гледа у прах несталих доба што се понекад ускомеша у његовој улици која, упоредна са Доситејевом, од Васине води према Душановој,
И даље је препознавао: неко је, ево, протрчао, то су мала, боса стопала, још трапава, а у траговима тих стопала остаје прах ведрине.
Свега се сетио у часу када је, тек што је стигао у Трст, осетио како нешто тамно, као просејан, зао прах, пада на његову снагу.
су га дахови свих простора и слушао је како се мрве, из њега, оне унутарње тежине а он, помало, нестаје, и већ је само прах воде и ветра, у трајном измицању. У њега је улазио мир.
Седмог јула а која се некада звала и Улица краља Петра, и Дубровачка, и Стара Чаршија, избија црна светлост под којом прах прошлости постаје приметнији.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.
Ј. Дучић ЛXXИВ ЗАШТО? К'о побожни Браман што са страхом чува Урну, што прах драгих покојника крије, Безбожничка рука да је не разбије, И свештени пеп'о ветар не раздува Музо!
Мирна, и без пене, Површина шушти и целива стене; Свод се светли, топал, стаклен, изнад вода. Прах сунчани трепти над испраним песком, И сребрни галеб понекад се види, Светлуца над водом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Моја малопређашња одлука одмах паде у прах — „зов крви” био је јачи — и ја жудно улетим у дискусију. — Па то се и зове човјек, мој оче: скуп интимних
Пада у прах филозофија смирења, и смјеста ниче друга, супротна: живот, живот је све! Немир, уцрвани немир, кретање без краја и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло. Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и ђердани; а ћемане једначито и весело цилика...
»Дакле баш да се хајдукује ?« — поче да мисли. »А младост ?... а будућност?... Све се руши, свега нестаде ; одоше, кâ прах и пепео, они лепи снови младости.« Како је он лепо замишљао своју будућност!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
му краљица — има један момак; сједи у једном празном дућану и код њега стоји један од туча аван у коме туче алмазе, па прах њихов истресе на длан, пухне, а праха нестане; отиђи па нек ти он каже зашто то чини, па ћу ти и ја казати оклен ми
Али га нико не може купити до опет онај младић, који даде за њ хиљаду дуката. Кад га купи, метне га у аван, истуче, прах његов истресе на длан, па пухне, а праха нестане.
дан зовнем телала па му дадем по један алмаз да изађе на цијену од хиљаду дуката; ја га онда узмем и у авану истучем. Прах његов истресем из авана на длан, па пухнем, а праха с длана нестане.
чује цар, он сјаше с коња те узме ону главу и однесе кући, па је сажеже, и оно угљевље од ње, пошто се охлади, стуче у прах, па завије у хартију и остави у сандук.
Кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах
Кад нађе онај прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је,
прах у хартији, види да је некакав прах, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси, па умочи у онај прах и лизне мало да би дознала што је, потом га опет завије у хартију као што је и био и остави у сандук, а она од тога
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Сад не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно опада Као лепота, прах лептира, цвеће; И ја не видим да ми све пропада, И да л' ме ишта може да покреће. Где дух лагано, нечујно опада.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
могла навести да га се окане: „Уплашен и ражалошћен, клону, и покуша да забашури све на тај начин, да је порицао све, прах, смерт, суета суетства ... празне речи ... а кад се умире, умире се као пас и коњ. При том покуша да устане и пође.
При том покуша да устане и пође. Душе нема ... као што ни Бога нема ... живимо узалуд ... прах ... смерт ... празне речи.
прах ... смерт ... празне речи. ”263 На ове безверничке Исаковичеве речи, да ни Бога ни душе нема, него да је све прах, смрт и ништавило, сав најежен бискуп окреће свој поглед у отворена врата: „А кад се погледа овако у ноћ?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са стране.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Да би био разумљив срцу оста Млад у издвојеном дану који поста Светлост што ме мири са вечним пролећем. Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената,
Путуј док још има света и сазнања: бићеш леп од прашине, спознаћеш прах и сјај. Ослепи својим корачајући путем, ал знај: лажно је сунце, истинита је његова путања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Славјанство победило и времја и пространство, а тјем болеје легче уничтожит чел-человјеческиј прах. — Он се занија и онда настави: — Господа, пју етот бокал в чесћ мојево новово пријатеља Петра „Шефрека“. — Живео!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да помаже.
Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху?
Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху?
зуји Брег, долина у олуји Цевштине кад бљују страх, Брата нашег за једнога У сражен’ју уб’јенога Зрети сто их паст у прах. Ништ’ је равно восхишчен’ју Видити по разбијен’ју Разбегати врага свог.
Није видно срећу и није сласт ту уживао, Сатани само предан Шварц нађе паклени прах... Бегао веселу зору и црвêн вечера ведрог, Затворен у ноћи ћелије црне, јадан Предаде се сатани — сам паде жертва
“ Ал’ безгласна стоји судба, Око ње је ужас, страх; Дечанскога крв облива При подножју њеном прах. У сузама Душан тоне, Котрља се страсти смет, С пребијеном воштаницом Осветљава гениј клет.
Та прије ће нам сунце, месец, звезде И црна земља наопако поћи, Атоми створа что у вечност језде У прах и пеп’о претворит се моћи, И фурије, кад страшном слутњом дрежде, К’о грације за срећу света доћи, Нег’ што ће
Ничи, цвете, чело главе Ладног гроба, ах, Где почива драге моје Освећени прах. Чиста љубав нек’ те снажи И сунашца зрак, Зора нек’ те росом поји, Ноћце крепи мрак.
Ћурчина песма има наслов Збогом, према једном песниковом рукопису; ст. 4. строфе ИИ код Ћурчина гласи: Свет и невин прах; у ст. З. строфе ИВ м. тужан стоји: тужно.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
душу вечно да се упије, Да те залуди, да те занесе, Тренутом вечност да ти потресе; Да те уништи, да те обори, У прах и пепô да те претвори, Па и тај пепô да ти развеје.
И уз оца ми по густој магли Чудних санова грозне појаве Студеним гвожђем, чврстом десницом Пред будним оком у прах рушили... ПРВИ СЕРДАР: Давно је било то. ДРУГИ СЕРДАР: Давно! ТРЕЋИ СЕРДАР: И сад се сећам — али једвице.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
— — Са светиње брзо прах тајне је спао И осрамљен идол дрхтао је блудно: Он је ниској страсти име Бога дао; Страст у њему само буктала је
С поља шуми песма са палмових грана. Он хукну, док рука пожутела клону, И отворив врата гледну пут Ливана, Где прах звезда сребром мије васиону, И урликну: ''Жене!
Ново лишће шушти, нов се поток миче, Ливадама новим нови ветар брише. Снови, прах и снови!''... У сну јој се чини Још љуби некога, грли га и сише. Чини јој се неки мужјак у долини. Чека га и чезне.
Мисао умрлу прах незнања заспе, Али авет њена, подсмехом презрења, Срами охол идол младих поколења, Што чезне да стару лаж из себе
Похотно шуми јасмин снен. Кад пожар који снагом доји Пепелом заспе звезда прах, Срећа ће химну да запоји Просуће венце ружа Бах, Грунуће снаге вулкан плах. (1912) ЗЕМЉА ОЛУЈЕ ''Не додируј ме!
И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
Стог бежи таква, маглена, прозирна, Да запамтим те увек такву исту, Као икону од зла што спасава. Распи се у прах кô звезда свемирна — И да те сањам блештећу и чисту Што ти не беше она Жена права?
Зар ниси горда као бесцен урна У којој лежи прах мртвих царева? А ти си тужна. Стид ти образ прели. Разумем. Ова ноћ светла и бурна Тражи у нама блесак палих днева.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Врелини овој бризгај о бризгај, врела. То иза сна, знам, златан прах остане по њој. И у пољупцу презреле брескве сласт. Зри љубав. Подне.
Мирис да пјани, сагорева плам, Пупи ми пупила мала. У целову ти презреле брескве сласт, Златан прах за сном да остане, Пупи ми пупила мала. Варка не варка, ја љубим! Ја љубим! Варка не варка, сагореће ме мој плам!
У зидине проклете времена загришће зуб, и тврди у прах ће камен, и темељима сваки траг; ал’ име твоје, потоњи коби наше знамен остаће и остаће, мајко!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и 380; 14, 220); отечене слезине (СЕЗ, 13, 380); оспи на кожи (ГЗМ, 4, 143); кад се ко отрује (ібідем); од шуљева (»прах од девет ораха, девет лешника, девет дрењина, девет зрна рпаxа« ЗНЖОЈС, 7, 1902, 155); кад породиљу »савладају бабице«
Код грчева у стомаку (»издати«) болесник се накађује на к. и босиљку (СЕЗ, 19, 218). Прах помешан с млеком лек је за красте на глави (ГЗМ, 4, 148). К.
Метвица, метица дробна; пољачак (Шулек). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше препоручује се њен прах (помешан са јечменим брашном) као лек од црвеног ветра (ЗНЖОЈС, 14, 108). МИРОЂИЈА Ділл (анетхум гравеоленѕ).
Турчинак, булка, дивљи (пољски) мак, црљени чоек, црљени кукурик, фратар (Шулек). Три цвета т., стуцана у прах, дају се говечету кад има крвобурно (СЕЗ, 17, 1911, 581 ид). Цвет од пољске б.
Ћипико, Иво - Пауци
— Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра. — Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави
одговора, издвоји се из реда, погне се полако, подиже један повећи камен и постави га на зид ограде, па онда брише прах са рукавице. — Пресвијетли! Видите колики је овй! — јави се господин управитељ, држећи у руци подигнути камен.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
То је један неповерљив човек, Прохоре. Никад га ниси заволео. То је један сумњичав човек. Чему горке травке и суви прах ако већ верује? Зато ти и кажем: То је сумњичав човек. И Матија. Окружен сам чудним лудима, похлепним људима.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Страшна јулска жега и мори и пали, Снуждио се листак, не жуборе вали, И кад ветрић пирне кроз ту жегу љуту, Врео прах се диже по равноме путу Па се вије, кружи и све шири бива, И кô лаки вихор у небо се скрива.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он поче овако: – Шта је живот? Под времена руком, Прах постаје што је гранит било И јејина отпоздравља хуком Ток живота и самрти крило! – Гле га сад па овај!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
се нисам пузајући пео Уз прагове горде, штоно воде скуту Високих и моћних; нити сам на путу Своме игда челом прах по тлима мео. Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне.
О, срам и грдоба!... И нико неђе чути јад ни вапај — Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај!
Покрај њега чесма оронула пљушти, И прах воде, сјајан као седеф сушти, С дугама се распе и на сунцу умре. И ћутећи срећу и благослов неба, Згурен хамал
1918. МЕДИТАТИВНЕ ПЕСМЕ ПЛИЈЕН Ноћ сјеверна. Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле!
У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа помрлих дана...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тим неукротивим џином — а такав је хтео да буде сам народ — турска власт, господство и надмоћност претварали су се у прах. По народној песми, као што је познато, султан мора да моли Марка, султан и његова царевина зависе од Маркове снаге.
побегох, састадо м. састадох, њи м. њих, њиов м. њихов, саморана м, самохрана, снаа м. снаха, стра м. страх, пра м. прах, вала м. хвала, уватити м. ухватити, итд. итд. Врло су чести и застарели облици: њга м. њега, сватом м.
Виде Маричићу пошта књигоноша — поштар који носи писма правда — (значи и:) истина: Већ и Марко остави за правду прах — (значи и:) барут првичје — прва похода првобратучед — брат од стрица пребивати — становати, живети преватити —
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
ће ово село предати све сакривено оружје или ћемо ми с војском доћи да га од врха до дна испретурамо и претворимо у прах и пепео. X Усташка пуцњава узбунила је читаво село.
одавали су посмртну почаст својој скромној сеоској школи, док је по њима падао гар и прашина од бомбардовања, горки прах рата, разарања и смрти.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕНКЕ Било ли, или ништа не било, привиђено, пак нестало га, развијало се ветром и отишло ка испод трчућих кола прах и дим у маглу! Благо је и господарство овога вилајета преходљиво: од једних к другим прелази а најпоничије је!
— писмо ми каже (а слабо то држим) да не враг потера је и стигне паку земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. да се не препадам ни одскачем.
Бојим се за душу да не враг потера је и стигне пак у земљу загребе мој живот и моју поштеност у прах учини. Бојим се душом: милујући ми неправицу омразих своју душу И дни и године наше кано паучина сновали су се и душа
Пред њега ће припасти с поклоном Јетиопљани, штоно су црни Арапи, и његови му злотвори прах са земље шмркати ће му испод ногу.
Није ли све једно — земља и прах! Кошчине ка камење ваљају се... И што је то од нас? Јучер, мој мили садруг, ка неки ми у телу зглавак, А саде, ка неке
И тако у гладну годину предржа и прехрани Солуњане довољно. 6. Прах на дар Свакад споминат у Грка цар Јустинијан, што је начинио дивну и красну велику цркву у Цариграду, што се зове Аја
вику и псовку, протиске се там и овам кроз народ, коњско ли тркалиште и многа сукобна се колија, дизати голем прах, кварећи и засипљући очи људма.
Дрво, камен ли држећи у руци, док се не испусти, злато се не може шчепати. Зла на зло себи да не прибаљамо. Прах шаками фућарати под небо. О злу мудри, а о добру луди.
Једним часом све то оде у прапуле, погаси се и потрну, разиђе се у прах и у пепео, оде у маглу и ветар развија, оста један плач и јаок.
Многи су састави телу, које глава, очи, нос, уста, руке, прсти, ноге, ама то је један човек. А све једно — прах и земља. И све то у једном лицу стоји и мало и велико, и боље и горе.
зидајући се ми не с коровом, с трском, сламуштином с неваљали тима више речени дели [да градимо], да нас згмежди у прах, него са сребром, златом, с бисером и с драгим камењем с правом а не шувртном вером, с постом, с мобом, с подеобом,