Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Гледићка седне близу чика-Гавре, а фрајла Марта између ње и Чекмеџијића. — Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине. — Хајд’ да се куцнемо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Да си ти мени жив и здрав, макљао сам се ја ради њих једно десетак пута, да се све прашило! — гракну митраљезац. — А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Распалили су протестни брзојав да је све прашило!... Данас учитељ Змајчић са своје шесторо сирочади остао без крува и крова.