Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске...
род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа буљук — одред, гомила бусија — заседа будак — ћошак, закутак вајат — ходник, код нас
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале
пред гомилом, дизале се у сврдлу над житом, и као сјајне жице пролазили су њини гласови кроз ваздух пун пурпурне прашине и жагора.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Како се сви намештају, гледају је ли он добро, и онда — кас, кас, кас! Један облак прашине, и ништа се више не види! Много сам још сањао и „филозофисао”.
како их носи ветар, и још као да чух два-трипут удар његове штаке о калдрму, па онда се опет све зави у облаке од прашине. А оно тамо далеко пред њима, да није оно Јоца доктор?...
Још мало се види кроз облак од прашине како се кола крећу. Већ окретоше Зебићевим шором, а поп и за њим сав народ не миче се с мјеста и не одваја очију.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Целог боговетног дана лупа оно проклето решето и тера плеву све на нашу страну; не можеш к’о човек изаћи на сокак од прашине.
да човек не може да изиђе пред своју рођену кућу од лупе, прашине и плеве... — Ја водим виртшафт како ја знам! — Јесте!
хаљини отворено плаве боје са белим бобицама, устаде брзо, и припрети несташном малишану који држаше обе шаке пуне прашине. Путник је погледа. Погледи им се сусретоше, и путнику се учини јако познато то лепо и ведро лице.
— Нека, нека! — извињава се путник. — Док нарасте, биће послушнији!... Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине! Бадава, види се одмах што ти је бачка крв! Воле прашину! — рече смешећи се, и пољуби Раду.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Какав је био пут, није се прашило? — Добар је, још нема много прашине. — Хајд’ да се куцнемо! Гледић на једну страну разговара се са чика-Гавром, а Чекмеџијић са Гледићком и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
кроз кукурузе ломећи их, журно одмицао друмом Бог би знао где, један армијски аутомобил, за којим се вукао огроман реп прашине, дојури му муњевито у сусрет.
руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге стране пута.
А Београд расте док ја падам и тупавим и крв пљујем и осећам како се сав овај мој душевни апарат пун прљаве прашине и трулежи, квари, црвља и распада кужно. Да ли је све доцкан?
Африка
То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге. Тражим од Вуијеа дозволу да се
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са њим, и тек на крају понуди му да седне.
Велики подруми у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине.
Црњански, Милош - Сеобе 2
После су се изгубила у облаку прашине, између два реда јабланова. Тако су рођаци испратили Павла Исаковича. Било је то уочи недеље Светих отаца Првог
па су, затим, нестала, са ситном игром коњских ногу, и пратећим кирасирима, чије је оружје светлуцало, у облаку прашине, коју је Гарсули дизао куд год би стизао. Гарсули је из Темишвара отпутовао на појутарје Тијелова.
На зидовима од набоја, тамо, где су пре стајали ормари и миндери, у потамнелом зиду, од прашине, зјапило је сада бело место однетог, одсељеног намештаја. Као да има неки свет у ком је сенка ствари бела.
Међутим, није ни врискала, ни плакала. Видела је само како, у облаку прашине, Исаковичи пред коње истрчавају, и слушала глас Павлов, како ајгирима довикује, као да их је молио.
Цхаисе де посте – аустријска, пошла је са Исаковичем, поменутог дана, у прашине, кад су се облаци сумрачја, на друму, спуштали.
Павле, ако хоће, може да их употребљава. Биле су, од прашине, све сиве. Пуне паучина. У њима се нико није возио већ годинама. Из њих је излетело неколико квочака.
Рекла је да би, њих двоје, били леп пар. То вече, госпожа Кумрија, у колима, док су се возили, кроз летње вече и прашине, остаде замишљена и ћутала је.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У селима по равници ове су дугачке улице покривене дебелим слојем прашине или блата према годишњим добима. Куће су уопште мале; има их и алпијског типа, али покривених кровином.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак. Кола са чичом и џаком у облаку прашине замакоше иза друмске окуке. ЧЕТВРТА ГЛАВА Необична крчма без трећег магарца — Ловљење мјесеца. Џабе, баци ме у ријеку!
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
си ти мене Не видим ни ја себе Где сам ја сад Сад се више не зна Ни ко је где ни ко је ко Све је ружан сан прашине Чујеш ли ме Чујем и тебе и себе Кукуриче из нас кукурек (1956) ВРАТИ МИ МОЈЕ КРПИЦЕ Падни ми само на памет Мисли
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
додао је још нешто, само што ја нисам могао да га чујем, јер сам већ био у ходнику пуном биолошких експоната и мириса прашине која се ни за четрдесет и пет минута мировања није успела да слегне. Наслоних чело на прозорско окно и затворих очи.
је седајући у кола само рекао да ћемо још вечерас расправљати о свему, а онда убацио у трећу брзину остављајући облаке прашине за собом. - Још вечерас! - викнула је Јасмина протуривши главу кроз прозор.
Црњански, Милош - Сеобе 1
је официре који су, певајући, јахали пред војском и седао је у кола, што су га као лешину возила и тресла, за облаком прашине, коју је за собом дизао пук.
некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку прашине, како иду, укорак.
Затим упаде у собу у којој је тога дана било много устајане прашине и у којој је Исакович прегледао једно седло принчево, купљено од Турака.
На свом путу лудом, после прашине што им је пунила грло, нос и уста и остајала у браздама њихових лица, после непрекидног преласка преко брда и река,
Брда, што су се дизала у даљини, спржене траве, воћњаци, све је мирисало од прашине и запаре. Сеоски звоници, у даљини, повлачили су за собом дуге редове дрвета и жбуња, дуж реке, а на узвишицама и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
У разреду га запахнуше мириси мокрих ђачких капа, јефтиног уља за патос и угљене прашине. Обриси учионице су се губили у топлој измаглици покварене »краљице пећи«, док је он из последње клупе зурио кроз
Око њих се ширио непријатан задах зноја и прашине са патика. Личили су на крдо ухваћених, ружних звери. Бел Ами се најежи када га дотаче нечије голо раме, а сасвим
и мајицу без рукава, у снопу светлости која је долазила кроз прљаве прозоре преламајући се кроз милијарде честица прашине, она је деловала готово нестварно — као знак за жену и њену суштину сведену само на силуету.
Угледаше напете лукове њених бокова и тамне врхове груди, све то обавијено ореолом светлеће прашине. Били су опчињени, и не примећујући да су за младом женом у салу ушли и неки други, њима непознати људи са свескама и
Младић се појавио нешто касније. Извео је вратоломну кристијанију, зауставивши се у облаку снежне прашине. —Ено га! — рече Чиле. —Идеално за децу... — рече Поп. — Да они моји виде! —Још једно пиво? — упита Чиле.
Кроз густи дим јефтиног дувана, задах пива и вињака, зноја и прашине, трештала је паклено озвучена песма: »Ој, животе, моја туго, ој, кафано, моја друго...
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ја одох! Покућанство бјеше покривено дебелијем слојем прашине. Јанко се највише зачуди облику дрвена кревета. Бјеше низак, простран, са високим надглављем, којему рубови имађаху
Милићевић, Вук - Беспуће
Спустио се с кола, осјећајући слој прашине који се био нахватао и налијепио по њему. И у једном тренутку застријепио је од нечега.
Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид. Све пуно прашине и мрака, тмурно, укочено и замрзло.
И он у њој замираше полако. Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи живота.
Колико бола, понижења и истине! ГЛАВА ЧЕТВРТА Сјећао се предвечерја једног врућег љетног дана, пуног загушљиве прашине и сухе жеге, док се сунце спуштало и слабило: главном улицом комешало се, мимоилазећи се, мноштво вечерњег свијета
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Залази већ једном, цицвару ти љубим! — моле га и куну љути Крајишници, потамњели од неспавања, прашине и сваког другог ђавола који им, ево, већ други дан, непрекидно јаше за вратом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
И човек сваком даде пуно шљива. Утом дође нека девојка, стисла мало прашине у шаку, па и она иште коју шљиву. — А што, синко, ниси више скупила, та то је одвећ мало? — рече јој човек.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
На траси Што увире у обзор, сјај даљине Већ руби невид, и облак прашине За коњаником који носи налог. Пурпурне крпе лепршаве зором! Покретне слике, вртови на коси!
на комоди, умањен у модел, Ко инсект крхак, у размери тачној, О метаморфози збори многозначној: Брод се боји мачке, прашине и воде. (12. ВИИ 1989) МЛАДА ЖЕНА СА ВИОЛОМ Дідн'т И данце wітх yоу онце ін Брабант?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ У деветку увече стигоше нам и драги гости! — Извините, овде је мали неред ... — казала је љупко маман, којој се од прашине уопште није видело лице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Копите коња су трупкале дижући облаке прашине, и цела „кавалкада“ заустави се тамо негде на левом крилу, код суседне батерије. Дуго смо чекали док је стигао до нас.
А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...
Првих дана неки су стављали мараму на уста, да би се заштитили од прашине што се таложила по лицу, обрвама, трепавицама, па и на тој марамици кроз коју се дисало.
Али имало је дана кад им није било до причања. Нарочито кад по доласку у бивак треба чистити оруђа од прашине, или када однекуда из даљине треба на леђима носити сламу за простирку људи и стоке.
Командир је највише страховао за коње. На сваком застанку је опомињао војнике да коњима бришу марамом очи и груди од прашине и зноја, да им се груди од дугог тегљења не би израњавиле.
По утврђеном реду излазиле су батерије на друм и губиле се у облацима прашине. Већ смо се навикли на све невоље овога дуготрајног марша, па нас је почела помало мучити и досада.
Сва околина запурња од прашине и дима. Плаве блузе бежале су у паничном страху на све стране. — Удрите шрапнелом! — викну неко.
— Нишанска тачка пободени пикет! Здесна топовима... Први, пали! — Испред топа се диже облак прашине, а витка кукурузна стабла зањихаше се као при највећој олуји. — Други, пали!... — Шеста... Шеста, плотун здесна!...
Тежак мирис бездимног барута штипа за грло, а густ облак прашине обавио батерију, те сунце шкиљи... — Прекините паљбу, побисте наше! — излете из кукуруза један пешак. — Ура, ура!
Из даљине, јурила је ка обали она наша батерија, остављајући за собом облак прашине. А мало затим угледасмо и наш стрељачки строј како живо одступа.
За првим сукну пламен и из осталих топова и целу батерију обви облак прашине. Гранате су експлодирале испред и позади, а један метак паде посред непријатељског рова, одакле избаци нечије тело у
Одмакли смо далеко кад се сасвим разданило. Био је светао сунчан дан без прашине. Поља су лежала пуста, а влажна дрвета опустила тужно гране. Лишће је почело да жути. Осећао се већ дах јесени.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Около дрвеће бели се и тамни од суре, дебеле прашине, која је у густим слојевима попадала по лишћу, по зрелу воћу, по стаблу и трави испод њега.
Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом. Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се
Осећа се задах прашине, помешан са сточним изметом. Наједаред сокак се прегради густим, непровидним, огромним облаком прашине, који се приближаваше шетачима. — Ух, како ћемо сад? викну Љубица. — Ништа...
све се то спојило у један самобитни, нарочити звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и
Закашља се, јер је стаде нешто гушити у грудима. Богосав, чувши кашаљ, стаде се дизати из прашине. — Чекни де ти Перу писара, чек!... Он ће тебе ’нако знаш... кâ погачу од белије, све око руке...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Као да сте је поховали у Струготини! Собе нисте проветравали месецима, прашина је прекрила целу кућу, све се бели од прашине, по целој кући цеди се паучина! Скоро ће јесен, а ви са ципела још нисте очистили пролетње блато!
СИМКА: Моја кућа можда и јесте мало запуштена, можда у њој и може да се нађе паучине и прашине, али ја је не запуштам зато што сам лења, него зато што сам у дубокој жалости! И што ми можда није ни до живота!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
саставни и нераздвојни део његова живота, његова бића: и онај накривљени сто, с преломљеном ногом, с дебелим слојем прашине, с десетином великих, преплетених томова физике и математике, са оним самоделним физичким справицама, око којих се сâм
Намештају два кревета, столице и астал, јер само то беше дошло на једним колима. Снаша Јула брише столице И сто Од прашине, а Каји је ставила у дужност да намешта кревете, па кад она беше скоро готова, онда се Јула стаде смешити и дирати
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ОДЧЕГА ЈЕ САСТАВЉЕН ВЕТАР Гле ветра, луде машине За производњу прашине! Каква машина? — Збрка Клипова и чекрка, Канапа, даски, ковчега, Уопште: којечега...
Гле ветра, луде машине За подизање прашине. ВЕТРОВА МУЗИКА У пролеће кроз шуму, у јесен жутом долином, У подераном капуту, пролази, с виолином.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи тицу јаребицу; јаребица танка и плашива, ма тијела
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине. А доле, из куће, из кујне и оне велике собе, ништа се није чуло; такође ни из дворишта, ни из баште.
До ње је лежала постеља, забачен јорган, изгужван чаршав од душека, и још од прашине непочишћене утиснуте очеве стопале по ћилиму.
Око јастука виделе се тацне, пуне дуванске прашине, изгорелих палидрваца, светњак са догорелом и покапаном свећом и тестијица устајале, још од синоћ усуте воде.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
видим из мртвачких кола Невине људе, и крај злобе њине; Осећам снагу целог светског бола, Знам да су деца земље и прашине. Умиру зраци, природна лепота.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега. Бакоња приђе к оцу са воштаницом, те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Нека чека! — рече и запали нову цигару. Коњ дешњак се пропиње, а врана грива му поседела од снежне прашине. Зашто му бар писмо није послао? А и та писма... Све су краћа.
Само закратко. Муве излећу из углова, зазује гласно, па се уплету у паучину што виси са таванице, отежала од прашине; муве се батргају, зуцкају, малаксавају, и опет зуцкају док се не уморе. Јесен, помисли Аћим.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Могла је настати од прашине нролазности коју је слепила људска патња или од отпадака страве измешане са светлошћу. два млада научника, школована
израслих липа тако да над Француском улицом, сада, чак и у затамњеним данима, непрекидно трепере слојеви светлосне прашине која једина памти све што се збивало и што се збива.
Ко xоће може у Француској, како се већ неколико деценија зове Позоришна улица, да ухвати у шаку прегршт те светлосне прашине и да, онда, ослушкује гласове из неприступачних прошлости.
који су му, ваљда, испуњавали простор у оном времену што је за њега протицало, догађаје који су такође нека врста прашине. Ако га има, то је простор омеђен са две стране: претпролећем 1805. и касном јесени 1806. године.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
жури се квирит, и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи, и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже. Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи, И Рим почива мирно.
И у топле ноћи, када је ваздух пун златне звездане прашине, и док на мрачним зидовима спавају мирни паунови, и када сви цветови отварају своја срца, отварало се и срце мале
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
мрачнога ада рад временог тешког заточења Адамова и његова лика; шар ће овај бит састављен мали од хаоса и мрачне прашине, стихије ћу на њем поумјерит, а времену непостојност дати. Мир ћу груби овај Земља назват.
Свемогућом вољом миротворца четири се вјетра разјарише у дубине хладнијех безданах, те облаке страшне и дебеле од прашине и црна хаоса из мрачнијех дигоше њедарах, и са силом својом страховитом са сваке их стране стијеснише и у тренућ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Суви ветар дува преко целог краја, усковитлава облаке прашине, небо потамни, сунце се замрачи. Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и
ми он, „фантастички закључци мојих двају колега нису, заиста неинтересантни; они су, у своје време, подигли и нешто прашине“. „Тако, тако!“ замишљен рекох.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Излази пук из бивака, извлачи се у танку колону, па креће на марш кроз облак прашине и псовки и сунце упекло. — Ресимићу, еј Ресимићу, друже! Он застаје и жмирка за колоном.
јаје по један шамар иза клемпавог увета, које му се црвенело задуго после тога и док је као несретник, сав бео од прашине, шапесао кроз крвави смрад лешина које су грозно баздиле дуж зелених гребена Цера.
Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он
А у тесном и пуном прашине таванићу над кафаницом, шесторо нас је лежало, све један преко другог, и слушало, мучећи се, онај дивљи, језиви и
рушевине тамо у тесан бетонирани подрум где се понова голи стисну као сардине, превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су, ето, откад и зашто су они престали бити људи?
А кавана се све више пуни, измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине, од кујне, од штале, од покисле псеће коже.
Улица је била жива и шумна и пролазници су протестовали због прашине која се подизала. И сирене су јетко и бесно опомињале неспретнога чистача, док се деца са тротоара гласно смејала
Ја му довикнух: — Срећан вам пут! А затим батерија одмаршира, остављајући позади мали облачак прашине. Овче поље мирисало је миром овог божанствено лепог јутра и ја никад, као тада, не заволех живот...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А преко свега дебео слој прашине. На зиду је висио још један портрет бакина брата, али незавршен; чинило ми се да је истинитији од онога у салону,
А срећом нема много прашине... А њој болесник збиља није направио тако лош дојам. Ни њему, ни њему, он је очекивао горе, много горе...
фаровима аутомобила који су уријетко пролијетали, доњи слојеви зрака надалеко су се откривали жућкасти, нечисти, пуни прашине. Сашао је с цесте и прешао на траву. Разгажену и запрашену траву, али траву: упаљени табани то су одмах осјетили.
младих мушица што око моје главе игра тјеран у ковитлац дашком вјетра који по тек просушеној земљи шара мале вирове прашине, већ да то око мене шуме моја минула прољећа.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
везали га за колац... наместили се људи, пружили пушке и чекају знак... а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко... Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури...
а друмом се вије облак прашине, све ближе и ближе... »Стојте« викну неко... Освртоше се, а из оне прашине види се бела марама... маше њоме и јури... »Милост!« викну онај с коња и пружи депешу...
»Ко зна... ако се покаже отуд коњаник!... прамен густе прашине... Краљ може...« — Живео Краљ!... — узвикује он поново, прекидајући слабо и монотоно читање пресуде.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ја спавам по идејама ево, С мирисом облака и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На последњем звуку
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
и високо, над самом вароши: „У осветљеном ваздуху изнад главне чаршије, пазара, само се дизао и лелујао облачак од прашине”.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ноћас би вода саму себе хтела да испије до дна и да отпочине. Путуј док још има света и сазнања: бићеш леп од прашине, спознаћеш прах и сјај. Ослепи својим корачајући путем, ал знај: лажно је сунце, истинита је његова путања.
Краков, Станислав - КРИЛА
За војничким корацима вукли се лено уморни облаци прашине. Горе више њих, врх бежичне антене, струјали су далеки таласи, и као у поздрав носили вести о новим клањима.
Горопадна поворка камиона наиђе на сусрет, и обави све загушљивим облаком прашине. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Мијо, још једног ”Метаксу”... — Врућина ми је.
Но они нису били више весели ни победнички, већ се уморно вукли уским улицама као облаци запарне прашине. — Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких
— Охо, па ово је добро. И чутурица се опет нагла. Над поспалим војницима лебдео је загушљиви задах прашине и зноја. У горњем граду сред нагнутих кућа са решеткама платани су били жути, а у Светој Параскеви мозаици из В века
Предају се. Неко помиње бомбе. Одједном се кров двоспратне куће издиже у црвеном облаку прашине, па се све сруши уз тресак. Дуго се још црвени дим дизао изнад рушевина. Поломљене греде штрчале су као избијена ребра.
Опет пада. Свако гледа да се издвоји, да бежи у другом правцу. Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих.
И паника заврхуни. У кланцу, на улазу у пољану изгорелу од граната и сунца ковитлају се и ближе округли облаци прашине. Цела се огромна пољана преплавила раштрканим бегунцима као изливеном реком.
Около се магла дизала и откривала сву досаду поља битољске равнице, на којој се гдегде дизала минара, и пушили репови прашине над уранилим поворкама камиона. Вукли су на фронт хлеб и слеђено месо у џаковима.
Петровић, Растко - АФРИКА
То су разни камичци, кожице прашине, коштице, дрвца: ушивена у црвену кожу, обешена о огрлице, о мишице, о босе ноге. Тражим од Вуијеа дозволу да се
У нашој је такође толико прашине, маховине, инсеката, мртвих змија и угарака, да бој, пре но што развије постеље и столове, мора најпре да је очисти.
Његове босе ноге биле су страховито упрљане од прашине и траве; он се тога није нимало стидео. Пижама, која је некада била плаве боје, огрезла је у прљавштину.
Дугачак, са козјом брадицом испод дебелих усана, увек повијен и уморан, са вечним, од клањања, трагом прашине на челу. Фонтен га задиркује, зове га Орлићем, свршава брзо погодбе са њим, и тек на крају понуди му да седне.
Велики подруми у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô... Ту су грехови!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
То је ту близу, на 200 корака пред шанцем, али од пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати каква је то коњица.
Друмом нападала прашина, што но реч до колена. Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се сит насмејем њиховом утркивању и падању с коња.
коњ подскочи, доктор Владан праћакну, и ах — јутрошњи потпуковник запуши се на друму, подигнувши падом читав облак прашине. Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро.
Био сам црн од пушчане гари и прашине, сав изгребан, разбарушен, доња усница прсла од жеђи а крв умазала сву браду. — Шта, јесте ли рањени? — Нисам.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Никад застанка... У даљини, изнад Чегањских планина, према плавом хоризонту видела се сива измаглица од прашине и дима. Одатле су баш и допирали пуцњи. Повремено се извије у висину таман стуб дима, од неке разорне.
Око десет часова зачу се топот коњских копита. У облацима прашине јурили су островским путем пет коњаника и зачас се нађоше под платанима.
полегни и кидиши. Онда су каменом превукли преко прашине да означе старт. Пера „Ђеврек“ наређује Русу, ордонансу, да му скине чизме, како би био лакши.
Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине. Разрогаченим очима посматрали смо вихор, који је летео у правцу вароши...
Окретосмо се у правцу вароши... Видимо само како између кућа првих улица варошких витлају густи млазеви прашине. Јахачи су са старта полетели. Пошто је ордонанс Рус једини имао чизме са мамузама, он је убрзо истрчао испред групе.
Облак прашине обавио је столове пред кафаном „Неа Елас“, где су седели Грци. Даме и грчки официри заглавили су се на улазу у кафану.
Сетио сам се тада македонске жеге, прашине и моје земунице, по којој су јурили мишеви. Прошла ми је кроз главу Албанија, глад, умирање у масама...
Читаво комађе одлетало је у висину, жице су разношене као паучинаста мрежа, и над Добрим Пољем изви се облак дима и прашине, као да горе цистерне петролеума.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кајње ложе, Вечно ложе Гроб је сваком Так’ нејаком! Људски сине Од прашине, Знај, путниче, Самртниче!... Грозна песма њиних грла У двору је тек умрла.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Ћипико, Иво - Пауци
Нагло раствори очи, промешкољи се по постељи и, подавивши прекрижене руке под главу, загледа се у дрхтај прашине у сунчаном сјају.
Гледао је неко вријеме за њима, док не замакоше у облаку прашине и у блиједом сунчевом пламену. Засве што је шеста ура, сунце никако да се спусти, к'о да неће нигда заћи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Врели метални калпаци на улепљеној коси. Прашина. Рубље на шавовима има густу смолу од прашине и зноја и ситних гњида што се онде коте.
Ваздух је загушљив, мали ковитлаци прашине ничу као печурке по пољу и намах нестају. Ознојена сам и уморна. Очи су ми пуне труња, застајем да их обришем, али кад
Клесање стене боље напредује него што сам очекивао. Расте рупа, но расте и гомила ситног камења и камене прашине што остаје после клесања.
Напоље не могу јер пада сипећа јесења киша па сам приморан да седим овде и да по ко зна који пут покушавам са мешањем прашине од печеног камења, земље и биљних сокова не бих ли добио црвену боју. Све сам већ пробао.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
жури се квирит и у град уморан стиже; Фркћу уморни коњи и лаке кочије лете, И по глаткоме друму вихор се прашине диже. Поноћ је одавно пала и месец на небу светли, А поморанџа слатка мирише у самоћи И Рим почива мирно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У претсобљу мог кабинета на Универзитету стоји, покривен слојем прашине, један велики орман, препун таквих популарних астрономских дела; не бих желео да тог дебељка власторучно кљукам
Ево је! Сигурно сте кадгод посматрали сићушна зрнца прашине како се ковитлају и трепере у сунчевом зраку, пропуштеном кроз пукотину у тамну собу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Штриц, штриц, глођу маказе чоју, глође чоја маказе, кад погледате, рез вам сав чупав од руња, а испод кроја штофане прашине као да су дрва тестерена...
и поледица, дивота; кад је летња прашина, Горњоварошани зину добро и гутају, и певају песму: да је тачно толико мање прашине на друму; кад се лети краве и овце, враћају кући збогом!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Над разбојиштем се разастрла магла од дима и прашине, кроз коју се видео повремени блесак наших топова. Иако потамнео као земља, потпуковник Петар се шалио да би охрабрио
На друму, после купања, образовала се дугачка колона. Около нас су ковитлали облаци прашине, а сунце је жарило у теме. Нигде дрвета, нигде заклона.
Дуго смо маршовали. Тек пред вече стигосмо у једно мало село, покривено дебелим слојем прашине. Са леве стране пута издизала се блага, широка падина и пукови су окретали на ту страну. Нађосмо и ми своје место.
Опет је почео логорски живот, али под врелим зрацима сунца. Како се оно појави иза брега, затрепери јара, а облаци прашине иза тешких аутомобила разастиру се на све стране. Команданти су измишљали којекакве послове у биваку.
И онда што брже, што жешће. А и непријатељска артиљерија засипа другу пољску, да се она готово и не види од дима и прашине. И лево, и десно од нас, почиње да ври. Ама на један мах, чим смо се угледали.
Тутањ се разлегао, предњаци топова и кара су одскакали, возари су махали бичевима, а около је ковитлао облак прашине. Налетеше поред мене. Коса ми се диже.
Батерија је за собом остављала облак прашине. Бугари нас сигурно виде одозго, али смо несумњиво ван домета њихових топова.
За њима је остајао облак прашине. Један наш авион је кружио над нама и непријатељским положајима. Пешадија је силазила и у подножју брега развијала се
Са Вртоломске Косе гађала је прва батерија, и са положаја код Росне, друга. Ваздух је успарен, пун прашине и неке трептаве јаре, те је осматране шрапнела, нарочито на већим даљинама, отежано.
Сува земља брзо нас је издала. Од убрзане пушчане паљбе подиже се облак прашине и откри целу линију нашега рова. Непријатељски артиљерци су осматрали и почеше да нас туку неким тешким оруђем.
Експлозије тешких зрна грме, дижући читаве облаке дима и прашине и црни застор потпуно нам заклони видик. Неки војници погођени парчадима граната, осуљавају се низ грудобран и падају
Рече ми да нема. Сустижемо и сретамо дугачке колоне кола. Облаци прашине вихоре око нас. Повремено чујем јаук оних из кола. Скренуо сам пажњу шоферу да лакше и пажљивије вози.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта се све није покушавало да се он очисти, без успеха: остаци кромпирових љуски, папира, прашине и чађи улазили су људима у очи и у уши, затрпавали улице.
— Од чега да те очистим? — трже се дечак. — Од старости, од прашине! — рече глас, а пред дечаковим очима створи се малени јахач на златном орлу.
Али оно што га је највише забављало — биле су мале ствари: треперење зрна прашине у снопу сунчаних зрака, лет облака, шара на поду и шара на латицама цвета.
— лагана Мицкова рука таче дечаков образ — али ја сам ту. У теби. У травама, у лишћу, жаби, звезди, зрну прашине, сунчаној зраци. Пажљиво гледај, не могу ти побећи, јер ме чекаш, јер мислиш о мени.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Луња онда зграби с катедре разредницу, укоричену тешку свеску, и тресну је о земљу. Полетје облак прашине на све стране као да је бомба пала. — Ето, сад ћу добити батине!
Полетје облак прашине на све стране као да је бомба пала. — Ето, сад ћу добити батине! Учитељ кихну од силне прашине и ухвати се за катедру од загрцнутог смијеха. — Ха-ха-хааа! Е, ђаво те однио, ово ти вриједи Цариграда!
Изнад заравни на којој је била школа дизао се огроман мрк облак прашине. — Тукао је нашу школу! — промуца он сувих уста.