Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Десном руком чорбу од леве мешао! 2. Дао капу правити, немао је на шта ставити! Жена ти месила прашину, кишино тесто! Бежали од тебе твоја коса, твоје месо! Залуд браду изнад потопа дизао!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Разговор се одмах прекиде. Учитељ приђе к њима да се упита. Механџија притрча услужно те смахну рукавом прашину с једног стола украју, наређа три столице, метну запаљену лојану свећу у свећњак од тенећке, с репићем и мумаказама
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Хтео је да види само како један пророк пада у прашину под ногу другога која је као нога у патке, и да се смеје обојици.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У њој увијек удара на прашину и људски зној. Прозори су били хартијом подлијепљени. На зиду је висила једна стара дрвена икона светога Саве.
Стресао сам прашину с мојих чашица, флашица, микроскопа, лампица. Својим жабама мењам уредно сваки дан воду, и питоме зечеве храни момак
А моја сестра — ех, побратиме! Ти ме питаш: ама тргни се, болан, стреси ту прашину, дигни још једном поносно главу! — Покушавао сам.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Нека свечана тишина још с јутра казује да је празник. Испред сваке куће почишћено и поливено, а све мирише на мокру прашину. Сво село чисто као умивено лице.
некако су ограничени, не смеју да се рву, да се пентрају на дрво и једу дуд, не смеју да се јуре и шорају ногама прашину, која је неупотребљена са шаке мирно лежала насред пута, него морају да стоје тако мирно, па да се гледају чији је
Сирома’ Бечлија, зажелио се прашине! Бадава, види се одмах што ти је бачка крв! Воле прашину! — рече смешећи се, и пољуби Раду. — И мама сме у кола, је л’ те?... Јел’ те, попо?.. ’Ајде, мама, и ти у кола!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
даље ове чељусти што зјапе уперене на ону страну и да гађам тамо, да гађам, да гађам док се све оно брдо не претвори у прашину. Зашто? Зато што има неки принцип да се оствари и ја сам ту да на томе принципу радим и да за тај принцип умрем.
Африка
Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала.
Пред манастиром просјаци уваљани у прашину, затим старице тетовиране жуто и плаво. Све, жутих ликова као лимуни, смешне, накићене, одевене у стотину провидних
Црњански, Милош - Сеобе 2
Коњи побеснеше, а слуга Рашковичев испаде из кола. Свет је био истрчао, после, у прашину, на улицу, где је Стритцески стајао и ширио руке, као распеће, а викао на слуге, да пред кола искачу, али све је било
Кола су тада већ била зашла у неко село и дизала су прашину, у коју се мешао, са свих страна, мирис липа – које су те године биле процвале рано.
Честњејши Исакович се, зато, у тим колима, на друму, кроз прашину, између шумарака, бара, и слатина, долазећи из Швехата, а прелазећи хунгарску границу, још једном заветовао да ће
Павле је дуго гледао за колима, која су била дигла прашину. Сад је осећао да је крај свему, и да има да иде, што пре, сам, а да неће отићи са великом гомилом, онако, како је
Друм који је за Миргород водио и није био прави друм, него неки широк пут у прашину, кроз травуљину и баруштину. Иако су знали да ће и Трифун, кроз који дан, па и Павле, ускоро, бити у Миргороду,
Црњански, Милош - Сеобе 1
лично пушку за пушком, човека за човеком, пиштољ за пиштољем, завлачећи мали прст у грлиће, тражећи да напипа прашину, одбијајући од себе цеви пушчане, уперене му у груди. Надгледао је сваки упис у књиге, и косе, ноге, ножеве.
У развученим, искривљеним, двојним редовима, дизао је прашину као стока, обилазећи села и баруштине, газећи од јутра до мрака песак, ливаде и блато.
Затим, пресвлачећи се, погледа иза колибе путеве, закрчене колима Француза, прашину и поља над којима су ниско трепериле шеве и, обишавши погледом предстраже, опкопе и бедеме, виде на дну видика ред
Била је и тад још жељна љубави. Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде, као ни попа на дну избе, који је,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Истина, чим бисте отворили станиол, унутра би се све расуло у белу прашину и мрвице оштре као стакло, па је стара дама плакала што је Божић-Бата последњих година пао на тако ниске гране.
Они слабији одустајали су после извесног времена, седали би на неки камен или циглу или једноставно у прашину, покушавали су да поврате дах са шугом на рамену, док су други стајали и скакали око њих вичући: »Шуга! Шуга! Шуга!
Затим скиде заштитне наочари и стресе снежну прашину са косе као млад пас. —Какав ваздух! — уздахну Поп палећи цигарету. —Може да се пије... —рече Чиле.
Матавуљ, Симо - УСКОК
бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину. Јанко га отпусти, па узев њеке опатове рукописе, сједе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Подсмехујући се отрцаном изразу, песник, уз пут, скида с њега прашину; изражајна снага поново се, бар за часак, разгорева. Модел који се пародира — одређен и јасан — ретко се препознаје.
Милићевић, Вук - Беспуће
Топао вјетар дигне покаткад дебелу прашину, завитла је у ваздух и с њом нагло пројури, у неколико махова, улицу; тресне вратима каване, задрма прозоре; негдје у
кад су коњи ишли уза страну, примао поздраве од сељака, склањао се колима која су јурила низ брдо, узвитлавајући густу прашину; немарно поново сиједао, пролазећи варошице, пуне дућана, дјечурлије и пандура.
осјећали се животи у њој, живот је јаче кроз њу струјао, ствари добивале нови изглед, стресајући са себе мрак и прашину: осјећало се да живот долази полако и нечујно, као на прстима.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ох и друга постварао чуда, Кâ што видиш, гледнеш ли ма куда. Тако ето у прашину пљуну, Згради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти човека, А Бог њега овако дочека: „Чу ли, чоче, чу ли,
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Свеједно. Као — удариће комета на Курбан-бајрам, располутиће Земљину лопту, оде планета у прашину! Па кад је прошо Курбан-бајрам, а Земља осванула здрава и читава, ни комете, ни пропасти, тај звездочатац да се
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
појаси се откаче и вуку за њим те дижу прашину... Само шајкача и коса остаје онако како их намести. А и други су га накарађивали.
Почеше и мушице налетати на лице, крв и прашину, он се није бранио, већ је само за колима трчао, гледао, а из грла му се отимао промукао, туп глас налик на кркљање.
Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав? — пита га она. А он само дрхти, уноси се у
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и тек почне да снује своју мрежу кад ево ти слушкиње с метлом и перајицом па стане чистити паучину и отирати прашину, и зачас му сав посао поквари.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Оне дивне, заборављене шлагере ... На пример, „Звездану прашину“ и те фазоне! То звучи тако некако поспано, ако разумете шта хоћу да кажем. Колико ми је година?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ГИНА: Отуда... била мало... изишла сам мало из собе као да се прошетам, па свратила у трпезарију да обришем прашину. САРКА: Ју, прија-Гино, што да бришеш, ваљда има у овој кући ко да брише прашину?
САРКА: Ју, прија-Гино, што да бришеш, ваљда има у овој кући ко да брише прашину? ГИНА: Па има, није да нема, и убрисано је, није да није убрисано, али ја тако навикла.
СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим? Него, не знам где сам оставила папуче. АГАТОН: Па ето их на ногама.
СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим? Него, не знам где сам оставила папуче. АГАТОН: Па ето их на ногама. САРКА (погледа): Гле, истина!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Истина, људи су се на то навикли. Извршена је подела рада и посао се брзо свршавао. Предвече паде киша, покупи прашину, али се ораница расквасила. Уморни коњи опустили вратове, а војници, каљави, завукли се у шаторе и чекају вечеру.
— разлежу се повици наших пешака из даљине, и батерије замукоше. Не чује се више ни пушчана паљба. Ветар растера прашину и сунце грану. Људи се усправили. Хтели би да кроз онај кукуруз виде дело својих руку.
А поглед никако да се одвоји од обезглављеног трупа, одакле крв лагано отиче, људска крв, а поточић се пробија кроз прашину и ситно камење као црвена трака, коју људи кидају својим ногама.
— Назад! — викну неко и дохвати ме за косу. Али и тај тренутни поглед био је довољан да видим прорез и прашину од земље, која се дигла приликом паљења топа. — Танасије, брже, дозови батерију и кажи да онај топ дејствује...
Као да стотину громова тресну над главама нашим, а земља се узбурља око нас. Утонусмо у дим и прашину. Неко јауче. А војници усплахирени, па их место не држи. — Лези, лези! — Митраљез у заклон!
Један остаде да га опипа, а ми на ивици заклона устукнусмо пред мучним и страшним призором. Кроз дим и прашину видео се нечији леш без главе, са раширеним рукама...
Испред топа сукну пламен и црн дим... земља лети на све стране, наш топ опали и граната сукну кроз дим и прашину... Неко јауче код трећег топа... Нишанџија окиде... још једном, и људи се сјурише у заклон.
Рекох му да сем бабе нисам никога другога видео. – Нисам толико млад да и бабама чиним услуге — па отресе прашину и пође. На излазу сретосмо баку, која држаше једну велику флашу пуну вина.
Сада је немогућно прићи... Још се они нису ни склонили, а батерија утону у дим и прашину. Ми несвесно окретосмо коње пред овом навалом челика.
Груја ми је јурио у сусрет. Шта је са вама? — Он скочи са коња, и поче да брише прашину са мога одела. Рече ми да једне еполете немам. Хтеде да се врати, али га задржах, и пођосмо пешке низ косу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге. Он се поведе, поведе и сроза се у прашину, а она протрча кроз вратнице и одмах закачи кључаоницу.
Да узме сад да он почисти, не сме — дићи ће прашину, опазиће га. »Најбоље нек стоји овако, помисли он. Они знају да ја немам жене ни друге послуге.
Краве наиђоше под крушку, где је опало мало лишћа и остала која зелена крушка... Опружише вратове, дунуше снажно у прашину и покупише лишће и крушке...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да нас загрле који нас море, и њина земља сва изгоре, и клекну пред нас у прашину. да нам сви руке љубе, и кличу и круне мећу, и опет затрубе трубе, цвеће и част и срећу.
кад умру, све војнике сецирају, често, док за сандуком корачам, видим како из сандука полако крв и вода капљу у прашину. У литератури се пре, на оваквом месту, подсећао читалац на оног кога су распели, на Голготи.
Фарбају на нама, у сиво, све што би могло да блесне на сунцу. Претварамо се у сиву, плаву гомилу, као у прашину. Затим се ближи дан поласка на бојиште и батаљон приређује банкет, у кафани, код моста на Дунаву, на који позивају и
На Ловћен горки да изнесемо престо, засадимо ти врте пуне ружа? И поклонимо се у прашину често, на рукољуб шака да ти се пружа?
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Али главна његова особина састојала се у чудноватој љубави: волео је — прашину и ђубре... Није се ни чудити: био је нежењен момак.... Има две врсте застарелих момака.
Други су много конзервативнији. Њих су животне прилике немилосрдно бациле у прашину. У њој су они добили појам о свету, о животу, о свему.
слојеве праха разговарали су се они са омиљеним научницима и песницима, те су тако њихови појмови о свему везани за — прашину. Она им је тако омилела, као онима горе чистота. У овај други ред »младића« спадао је и он.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
сједиш на престол небесни те могућим зажижеш погледом сва свијетла кола у простору; ти, који си развијâ прашину испод твога трона свијетлога и назвâ је твојим мировима, те си прашак сваки оживио, насијâ га умнијем сјеменом; ти,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А и време је било да се оне, мајка и Магда, врате, јер су већ зидови око куће и капије мирисали на наслагану прашину од данашњице.
на копче, с високим потпетицама, које су јој добро чиниле, јер јој због њих шалваре нису додиривале земљу и дизале прашину, попе се горе, матери. | Као свакад честита матери Ускрс и пољуби је у руку.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ИИ — Вратимо се. — Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.
да ли је то један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући пјесму, као што је обичај, са ова два стиха: „Све у славу Бога великога А за
По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови. Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Јесам, дуовниче. — Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? — Јесам, дуовниче. — Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? — Боже сачувај, дуовниче! — Таа-ко.
Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је вра слагао, чистећи гушчијим пером прашину испод њих. Затијем би се вра извалио у наслоњачу, па ставио преда се два шпажна златна часовника.
Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“, па пролети преко прљушâ, на којима чељад окопаваше
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зид је хладно заударао на креч а усек између кревета и зида на стару прашину, накисело, као онда кад је први пут, најгадније је било то, добро памти...
— викну, јер не може више да подноси своју немоћ што се није свршило. Он ће се од себе самог распрснути у прашину мрака и неће дочекати јутро. А ветар, мрклина и Бог казују да се мора сачекати јутро, а да он неће дочекати ни зору.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
подземни пролаз испред „Албаније“, оборене главе, терзија је чекао да им се придружи, недозвољене слутње клизиле су у прашину и тада је, право из сунчаних небеса, уз фијук, треснула бомба, никако велика и сасвим округла, ђуле, и распрштала се
цвећару, између филодендрона и аспарагуса, падне преко клупа на којима самују пензионери а воле се љубавници, опустоши прашину на стазама па склизне на крила смрачених голубова. И, за трен, док је сенка ту, све се следи а светлости згасну.
водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих Татара, који су носили поруке за Цариград и из Цариграда.
Узун је завидео камилама које су дизале прашину и гледале, непроницљивим очима, у небо које је те зиме својим знамењем изазивало страх, нарочито после помрачења
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
рађа, ако биће ври у луче сјајне, ако земља привиђење није, душа људска јесте бесамртна, ми смо искра у смртну прашину, ми смо луча тамом обузета. О свевишњи творче непостижни!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То исто учини и мајмун. Пет тешких капљица зноја поцурише са чела номофилаксова, падоше у прашину и оставише онде свој траг.
Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао Атену са њеним пристаништем, а са обе стране опасан ново подигнутим градским
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
за којом су поређане цигарете што вире и с једном у зубима, кривуља тако за пуком, пурња кљакавим ногама и подиже прашину више него и сама пуковска сака са ћоравим у оба ока Цезаром, ислуженим артиљеријским рудним.
После командант, у галопу, праћен ађутантом и ордонансима, одлази кроз прашину на чело пука. А чим наступи замор на маршу, онда запишти командант батаљона: — Ресимић, дај такт!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
начелима (то је свеједно — детаљ који за суштину ствари нема баш никакве важности) убрзо опет придигла: отресла прашину с лаката и кољена, и партија се наставља. И партија се вјечито наставља.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у прашину, а он замуца: — Тако ми деце!... Жива ми деца!... Браћо моја!... — Дижи то! — викну Пантовац.
се провлачи поред сниских кровињара, завејаних снегом; грчи се под натисцима хладна ветра, који скида с кровова снежну прашину и засипље њоме другу страну улице.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]. 384 И још један краћи навод: „Није ни приметила да напољу залази Сунце, ни врућину око куће, ни прашину, није више знала ни где су напољу брда, врбаци, острва и није више чула шум воде [... ]”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
За кратко време је постао од Ивана Сефер, па Сефер буљугбаша и дошао у Колашин да под тајним руковођењем вешто баца прашину у очи турским властима и очисти крај од насилника и лупежа. Зато је он на данашњем сабору тако суморан.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину. Томе си се одô Срцем, душом, с трудом, Ма да се то наплаћује Сиротињом худом.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
тог цвета што мами из мене сунце и празнину претвара у славуја, кад различит од света предео ме таче и претвори у прашину. Ал заборавом свет сам сачувао и чувам за сва времена од времена и праха.
Краков, Станислав - КРИЛА
Али чете позади, оне које су примале сву прашину и запару промарширалих редова пред собом, квариле су правилност колоне, и неједнаким покретима вукли отежале ноге.
Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом. Читаво испарење зноја и умора диже се изнад ових кратко ошишаних глава усијаних челиком и сунцем.
Руке су биле троме и нису отресале прашину са чакшира и леђа. Масна кецеља и коса залепршале се и крај строја. — Господине официру, господине официру...
— Четири драхме, господине официру, — цвилио је мали Грк, и вукао босе ноге кроз прашину покрај уморних војничких редова. А по улици се још ваљале коре, крпе и стаклад разбијених боца.
Калину, ћерку домаћина погинулог официра, извукли су онесвешћену али неповређену из рушевина. Отресли су црвену прашину са ње. Војници су говорили да сви блудници гину од куршума. Мија је већ пио ракије.
Над Седесом је кружио школски авион, и покушавао несмеле вираже. Ауто је јурио и остављао свима прашину као поздрав. Душко је гледао пуста изгорела поља крај Лутре, где су некада били њихови логори.
Петровић, Растко - АФРИКА
Радило се у пољу, и ја сам рекао да се од мене не очекују велике помоћи, јер сам хтео само да гледам, а прашину од жита не трпим. Мала је радила и, пролазећи поред мене, стално ме гледала.
Пред манастиром просјаци уваљани у прашину, затим старице тетовиране жуто и плаво. Све, жутих ликова као лимуни, смешне, накићене, одевене у стотину провидних
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ти!... Станоје! О, шећер-уста моје љубави! Као рудника хрпе богате Што ветру нуде скупу прашину Са којом би се тешки престоли Свију владара могли златити, Јуче су јоште врели пољупци Препуњен пехар мушке
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Загледасмо се боље... Пера „Ђеврек“!... Притрчали смо му. А он, сав уваљан у прашину, с тешком муком се придиже. „Фикус“ га лупи по рамену. — Алал ти вера!... Ти „ижлажиш“... као грогромовник Илија из...
облака. Пера поче да се љути што је „Фикус“ дао знак када је он подигао ногу. Његово лице је уваљано у прашину што се измешала са знојем, и као да је попрскан блатом. Пера заплиће језиком, и непрестано пљује блатњаву прашину.
Пера заплиће језиком, и непрестано пљује блатњаву прашину. Упиње се да објасни како он није пао зато што је рђав јахач, већ је остао на ледини просто по инерцији мира. — А-ха!
Онда заћутимо... Безизразно зуримо у Могленску равницу, утонулу у трептаву јару и густу прашину. Једнога дана пренули смо се сви, и накренули главе да бисмо боље чули.
За њихове творце јединке су завршни чланови бескрајнога низа и сматрају их као непотребно труње и прашину. — А шта му га знаш — упаде Живадин — можда је живот једних условљен смрћу других... — Наравно.
Улице су биле покривене лаким слојем сувога снега, и аутомобили су у пролазу дизали снег као какву прашину. Све ме је подсећало на зимске дане у нашој земљи и био сам лак, као препорођен.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са меком свилом младе брадице Подножја њиног чисти прашину? ПЕРЈАНИК: Он се још бори. ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле, још живи!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и једног кобног дана — добро се он сјећа — ненадно се дигоше врући планински вјетрови, погнаше и завитлаше млаку прашину у ковитлац, расипљући је по торовима, стајама и њивама његовим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
шаке и знам све њихове блесаве шаптаје, не, немој, јој, то, то, тако, срећо моја, тако, али шта после, ништа, отресе прашину са дупета, погледа те мазно, ово ти баш није требало, и до виђења, здраво, журим.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
одвише пио, А ноћас, за пакост опет, и сан је чудноват снио: Кô одоздо, од мирних поља вихор се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
О томе нас уверавају и наше очи. Дубоко под нашим ногама лежи Вавилон, завијен у прашину и, маглу од испарења Еуфрата, који се јасно оцртава, ишаран отсјајем ватрица запаљених на његовим обалама и његовим
Станковић, Борисав - ТАШАНА
(Барата дубоко по џепу и вади прашину дуванску). Ох, опет ми нестао, опет ми неко попушио. Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док један
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ако запне пре зида, лом је у кући. Одело четкају све по две жене: једна прелази четком, друга прстима вади перца и прашину. Марко тек скине однекуд бео чаршав, и згази га, да види да ли су жене добро очистиле и ђонове обуће.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Живи међу самим парфемима! — Дабоме да је дивно! — настави бакалин осетивши се потпомогнут. — Продаје: прашину, суво лишће, паучину и све тако нешто. Нико му не разуме еспап, може ти дати шта хоће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи... Скретосмо потом у шуму И окретосмо леђа ветру, који је хучао кроз иглице борова.
Фронт се заталаса. Непријатељска пешадија скочи из ровова. Брег, на којем је Баница, утонуо је потпуно у дим и прашину од наших граната. Митраљеска и пушчана ватра трешти таквом жестином да нас језа подилази.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај! — дечак још и не изрече реченицу до краја, кад орлић замахну крилима, притеже
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ромињај, росо!... Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде... Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ гази прашину меку И мисли о човеку ЗНАМ ДА ЈАХАТИ УМЕ АЛ ОН КОЊА РА3УМЕ Пешаче човек и рага Остају два сива трага Сељак хода
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Чују се ћеманета, пиште зурле, звецкају чампаре, а гоч потреса темеље старога хана и сасипа прашину и црвоточину са плафона на веселе госте... То се Мане са друговима весели... Чује се свирка надалеко!