Јакшић, Ђура - ПРОЗА
очи јој се сјаје баш као они мали свици у црној ноћи; после се опружи и брзо као стрела прејури преко пута, а по прашињавоме њеном трагу видео сам неколико капи крви. Шта ли је то прождрла? — мислио сам у себи. Приближим се жбуну...