Црњански, Милош - Сеобе 2
Дуго јој је требало, док је увидела да не сања, и да је нико не вија. Никога није било, ни у прашној, сиромашној, улици, коју није познавала, али којом је пошла затим према црквеном торњу вароши.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.