Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јеси разумио?... Лазару се насмеши брк. Та Крушка не само да му прашта него му даје савета како и пред светом да се правда!... Још ће, осем свега, начинити Станка и лоповом...
” Коме?... Зар зликовцу?... Па ти му твојим опроштајем дајеш права да и даље зло чини!... Не, не!... Бог нека прашта, а човек нека се свети!... Вода је жуборила. Он се предао својим осећањима, па га то уљушка као у бешици — он заспа...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Знам ја њу добро! Али до довече мора ми се она оддурити! Е, па сад, збогом! — прашта се поп Спира са свима и одлази са поп-Ћиром.
заврши своје слово, пребацујући поп-Ћири да није лепо да се он дрзне да вара своје претпостављене; али му, вели, прашта«, — заврши поп Спира причање. Таман је завршио, а уђе поп Ћира, и затече их у смеху.
« И право је и казао. Засад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о да одсад у миру и лепом согласију живимо. А њему прашта покушану превару.
« И право је и казао. Засад нам, каже, прашта, ал’ нам је совјетов’о да одсад у миру и лепом согласију живимо. А њему прашта покушану превару. — А зар га је хтео преварити? — Та тужио ме да сам се послужио пентикостаром, па он ост’о без зуба.
Црњански, Милош - Сеобе 2
За тренутак, Гарсули прелете погледом и слику иза својих леђа, као да се прашта, и виде, у позадини утврђења, форове, топове, торњеве Темишвара, као прилепљене на плаветнило неба.
Утврђено је било и то – исказом пратећих хусара – да је Терцини дозволио Исаковичу да се од своје фамилије прашта, и да га фамилија снабде јестивом, и пићем, и новцима.
Кад је, задихан, пришао ближе, виде како се Божичка пење у кола, а Божич од осталих жена, церемонијално, прашта. Кад је угледала своју ћерку, и Исаковича, она пребледе, а затим поцрвене.
Нема страха, ни паклених мука, за онога ко се покаје, на самртном часу! Све му се прашта! О себи рече да, ето, њега, нигде не прате сузе женске, уз клетву, него га благосиљају жене, кад за њега питају: где
Божич ништа не зна, али ако сазна, догодиће се велика несрећа. Није она више дете, да то не зна. Ником Божич не прашта! Божич не заборавља! Али није рат између ње и Божича. Њен отац је добар и она га савија, као клупче, око малог прста.
Он је коњаник, војник, који је са мртвима, и коњима, живот провео. Габрич му рече на то да црква прашта то, чак и шизматику.
Тако је то у шизматичким црквама често! Али, црква то прашта. Не ваља цркве и небесна краљевства освајати кано на јуриш. Пропело је највернији лик Господина нашег Исукрста.
Била је отишла, плачући, и наслонила се на зид, под капију. Павлу би жао, кад виде Гроздина, како стоји пред њим и прашта се снуждено. Гроздин га је био загрлио.
Па и кад се открила, била је нека врста игре, која се жени прашта. О младим девојкама, жртвама отмених баба, причало се тек кад би, понека, извршила самоубиство, или полудела.
Исакович је у њеном сећању имао снагу црног ајгира, доброту која све прашта, младост која је вечна, нежност према њој, коју ни њена ћерка није имала.
Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и бирао место, где
Његов коњушар, и свет који се био, из кућа, око њега, окупио, посматрао је зачуђено, како се прашта од укућана и сељана, пре него што је појахао.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ПРАШТАЊУ Ја нисам бог. Само је он моћан толико да прашта, само о њему не говори нико да је слаб кад опрости и да је кривцу саучесник, да је бабун кад помилује бабуна, само
Милићевић, Вук - Беспуће
одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго памти и спомиње, а још теже заборавља и прашта.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Из ока њему тужан пламен гори, Ал' опет мучи, ништа не говори; Голема туга срца му се прима, Он за то опет прашта злотворима.
Ал' само једно ниједна не прашта: Што ту га нема, те пита: зарашта? Наш јунак амо дошао је давно, Баш месец дана сад ће бити равно, Ил' месец
са коња, И та реч му беше најпотоња: „Чу ли, сине, својега бабајка, Де потражи Жеравицу Рајка, Кажи њему, све му прашта Раде.“ Ово рече, Богу душу даде. И гле, како теде благи Бог, Те ја нађо друга његовог.
Оде нојца, свиће данак пети, Ту Милета дома се осети; С њим се прашта Рајко Жеравица И даде му мамена коњица: „Ево коња, не заборави нас, О јаши га, а у добар час!
“ Цвета спрема брашненицу танку, Те се прашта с гостом на уранку. Узја јунак, па коња ободе, Па низ поље као муња оде. Ал' да видиш пустога старину!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Капни ми, тропно, трудна од зрења, попут доброте којом се прашта: није ми лако бити сред врења кад се раскипи с јесењих башта.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
часу у журби ко на путовању кад се ковчег закључава то се дугова тиче сад нико од нас нема времена да стоји и да прашта или да захтева а теби нек је довољна вечност да прашташ човеку све зло које памтиш!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!... Хоће, хоће... знам... друштво не прашта лако непажњу према себи. О, тешко мени!... Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
— Увек мања но што замишља „средина“. – Али поезија, то је машта, чуство, Илузија лепа, којој се све прашта. — Поезија, то је велико искуство И сазнање што се немило испашта. — Добар стих за мене то је тренут сјајан!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Све што је зло — у невреме дође. — Зло се лако не заборавља. — Учини рђи добро, да ти чини зло. — Ко злу прашта, добру шкоди. О ДОБРУ — Да нема вјетра, пауци би небо премрежили.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Разуман и правдољубив чловек од себе најпре почиње, себе испитује и сматра, себе суди и осуђује, нити себи прашта ако у чем криво има. Ако ли ме ко из своје просте ревности осуди и похули, време ће показати да није право имао.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још нам срца крију измирење, спас И љубав што прашта и јаде односи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми
Да је свака радост новина за нас, Да нам бриге беже, с њима слутња жива. У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас.
Ћипико, Иво - Приповетке
Биће да је пијан!... Али гомила већ не прашта ни њој. Туку је и пљују на њу. — Виштице ! Безбошци! Дивљаци!. Марко, претећи ножем, одмаче неколико корачаја, рекао
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као муњом неком, стенам’ и одјеком.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ко је срећан, нека грли Своје снове, Нек не мути ведру душу, — Нек не чита песме ове. Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану.
Ко их чита, нека прашта Слаботану, Кâ што прашта мутном небу, Плачном дану. ЛXВ Волео сам негда цвеће, — И сада ми јоште прија — Ал’ сад волим нешто веће: Деца
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ИИ О, зашто ниси ти та жена права, Утока мисли, сазнања и жуди, Жена што луди и мрви и суди, Којој се прашта све и све се даје?
Бол ме и туга научише вери У празном храму, уз шум кипариса Чуо сам одјек сахрањених миса И чуо Бога који љубав прашта.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Рајни је тако лепо! Брда плава, река плава Од пакости заштићава И грехове прашта свима; А науке нова вера Потресаће вековима Подлу чету калуђера!... — 1877.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен се диже. Са стиснутим устима, укоченим, намргођеним очима, миран, прибран, поче да се прашта. Кум, радостан, сав у весељу, чисто плачно молио га је: — Седи, куме, седи... само још мало! Седи, молим ти се.
Ћипико, Иво - Пауци
Поглед јој лута уоколо, прашта се с морем и с пољем, поздравља у души и свјетлост и сјене; — слуша гласове вјетра и јеку дубоких увала.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
“ Цару ово смешно паде, И слатко се смејат стаде; Па је весô, па је рад, И абату прашта сад. А свињару, што је лагô, У награду даје благо: Јер ко ведру шалу зна, Заслужује блага сва! 1882.
Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô. Склоност да сваком прашта, па дакле и својој жени: Један једини случај у пламен освете смени.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да не мисле, ако су им газде помрле, да они сада могу како хоће. Збогом! (Прашта се.) ТАШАНА (га љуби у руку, и испраћа до излаза). СТАНА (му понизно остраг исправља и чисти колију).
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ако зна перфектум и супинум, прашта му се, ослободите га! Тако је то изгледало у средњем веку, али и у наше дане покушавано је нешто у томе смислу.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тиме је та фатална веза била раскинута, и сад је Митанче опет био слободан. Али му отац никако не прашта јер му не верује; боји се лакомислености његове и још никако неће да зна за њега, па зато на сва наваљивања мајке