Црњански, Милош - Сеобе 2
Примили су порционе новце за целу годину. Прозори на кућама трепере у мраку. Праште пиштољи. Стигле су похвале за јурише на прошлогодишњим маневрима, па су се попели Пешти на главу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
када се сена, сламе и баште Господом застру; часно је бити, Звездо у челу столова Горњих, путник по ноћи воћке кад праште. КУПИНОВО І МЕЂУМУРЈЕ, ИЗРАВНО Сањам ли се или јесам, или са сна стресам плесан?
као зуб да скруњује: Гушобољо сестрице, испљуваљку испљуни, те развуци повјесмо, па да, сејо, гледамо како праште свјетлице око врућег шпорета, гдје дјевојче болесно бунцалицу мрмољи: Смук ми пије очице, сиђи, свече, с иконе
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред нама, испред високих кукуруза, праште пушке... Командир отрча напред. Кроз пушчани прасак као да се чује нека песма... чини ми се „Ој Србијо“.
је клонула на целом фронту, изузев оне врзине, где су непријатељски војници нашли природни заклон, и где пушке сада праште само из страха да не би неко кренуо на јуриш. Али непријатељска артиљерија као да је помахнитала.
Сами смо ишли друмом. Угледасмо и батерију. Над њом праште непријатељски шрапнели, али батерија и дале дејствује... Командир прекиде паљбу, када нас угледа.
И тада се сетих пробушенога казана. Ветар је шиштао око мојих ушију, мени се чинило као да праште пушке, али ја сам још жив, жив јер трчим, још мало... и утрчах у ону врзину.
А куршуми непрекидно звижде над главом, бомбе праште около његове земунице, а гранате га туку као и остале пешаке. Него, знаш ли ти зашто сам ја дошао до тебе?...
— Готово... готово... — вичу нишанџије један за другим. Прасак непријатељских шрапнела потреса ваздух, а куглице праште около топова и лупају по штитовима. Опали и наш топ... други...
И док су звецкали грошеви и динари, горе на положајима праште пушке, а повремено писне и понеки куршум изнад наших глава.
Јурили смо галопом за њима, негде смо их и престигли и онда видимо, како смо ушли у клин а са свих страна праште пушке, горе села, грувају топови.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ти не мораш, као мати, У тој тами Бдити, знати Да смо сами, да смо сами. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. Ове ноћи, кобне, лепе, Многе душе Ћутом стрепе, А топле их сузе гуше.
Сваки од њих ноћас стаће, Прстом ледним Закуцаће На вратима тужним једним. Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Варош је била пуста, бар на овом делу, где је станица. Лево и десно праште пушке. Референти пођоше к станици. Успут им приђе један човек. — Ко си ти? — било је прво питање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном! За њима! — вичу кметови.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Одступимо, одступимо — цвили ађутант крај њега. Он се већ уздигао и очајно погледа на јаругу под собом. Бомбе праште све ближе и ближе. — Одсећи ће нам одступницу, — већ струји дах нереда над целим стројем, и витла се све више и више.
Оловна тежина и страшни бол у нози. — Рањен сам, — сети се. — Ура—а—а, већ се измиче и слаби, али бомбе праште као паклени ватромет у ноћи. — Лакше, лакше, превалићете ме...
Најзад су га одрешили, и ту се целу ноћ смењивали дремовни стражари, слушајући како праште пушке на рововима, и пазећи на опружено, заспало тело болесног бунтовника. Свануло је.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дижи шаторе, пушку на леђа, па хајд узбрдо. Тежак је био овај пут. А уза све напоре још је и ноћ. Пушке праште без прекида негде напред. Артиљерија повремено гађа и видимо засењујуће одблеске топова. Људи су ћутали.
— вели ордонанс Груја, који лежи испод земунице. За брђане војници кажу: кевћу као пси. Рововци грокћу. Пољаци праште. Хаубица грми.
Онда сам прилегао и слушам... Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде... Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
душа би му потајно пропиштала, јер се на њима не блијеште више токе и илике са витких и врсних Кнежевића, не праште пећанке њихове, не бјеласају се у лепршању широке бошче, нити звекћу меко и уједначено дуги гердани са једрих и
Свијетли се и шкрипи оружље, а чаша иде од руке до руке. Турци се све више примичу. Пушке једнако праште, не престају. У'ватила се, Боже мој, она барутна думагија од неба до црне земље!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Из пешачких заклона нико се не појављује. Гр-у! Гр-у! Гр-р-р-р-ру! Ковитлају, праште, рију гранате око нас. Ах, најтеже је кад заурла она тешка. Гр-р-ру! Очни се капци грчевито затварају. Гр-у!
Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши. Црногорци пуцају из топова разорним гранатама те не знамо од чега пре да се чувамо.
Наређења за покрет још нема. Возови су запрегнути. Ордонанси на коњима журно одлазе. У даљини праште пушке. Један ордонанс у пролазу рече да су Бугари разбили један наш ескадрон, који је био на предстражи пред нама.