Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С њега се човек, Божији прирок, у надахнућу, отисне, пропне у озарење: свемир где прска, сложно где прашти шљива - а српска.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
напуни други пут све оне рупе неким нарочитим прашком, па изађе испред дућана и седи и чека док не почне све да прашти од њиховог кијања.
— Па добро, јеси клапуњ’о? — Клапуњ’о, брате, све прашти, па ништа, ете, — а све више пружа шију и показује. — Како ништа? — Ништа, ете. Ка’ да сам на Плевну јуриш’о.
Краков, Станислав - КРИЛА
Јуре преплашене мазге и мрве копитама. Звече бацана оруђа. Паника као ураган бесни. Около грми, прашти, звижди. — ... ра—а—а, — урлају дивљи гласови у ноћи. Све то надвишава хучање, рушење.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кота је утонула у таму пакла, а челик рије, прашти бесомучно, урла без мере, без краја. Непријатељска артиљерија одговара. Али њена је паљба испрекидана...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Устави, Симеуне! Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два мјеста.