Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Зној ме свега облио, па се по зноју залепила путна прашина; одело ми прашљиво и већ поабано. Идем уморан, изнемогао, док одједном угледам преда мном, на пола часа хода, где се бêли град што га две
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па опет видите, ништа није користило: све ми се то сада чини нестварно, сама сувеж — шака сухог лишћа што прашљиво пршти међу прстима... Питали сте ме малоприје што радим.