Употреба речи прво у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После тога се ућута и тек онако, као кроза сан, шапутао је за себе: — Али што баш тако да се деси да нам прво корњача пређе пут?... То није добра коб!... — А што, Миладине? — рекох му ја.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

достојни су не само преваре но и поруганија; прво: што неправедно, а друго: што будаласто желе и запевају. А наша нас бака учи да ако што у срдитости и страсти и речемо

Замота се конац око гане, и тако остане висећи. Тада се почне она тужити на се говорећи: „Ала сам сасвим луда чавка! Прво, што се упуштам у тело преко силе моје и снаге, а друго: што не хотећи трпити децу, морам, овде погинути.

” Наравоученије Две нас полезне вешти ова басна учи. Прво, да излишње љубопитство многима на вред бива. Мало нам је о нами и нашима стварма мислити и старати се, него хоћемо и

Но то знам да не би доста било. Дакле нека се учини порез на говорџије. Прво, ко хоће у време јела да говори, кад сви други једу, начаст му, — нула.

А кад се врати на прво говорење, пак не може да га нађе, него нас мучи чекајући и вели: „Помозите ми казати,” зато нек вргне у кутију два ф.

Не говорим овде за његове уши, које као зечје уши таман су како ваља. Но прво, он добро трчи, и далеко боље него многа животиња већа од њега.

„Ако ми кажеш три истине”, — рече јој курјак — „које ћу морати веровати, пустићу те.” „Прво” — одговори лисица — „проклињем час кадсам те сусрела!” — „Добро, то ти верујем.

Но ово разумно својељубије ваља отличавати од самољубија, и чувати се да се прво у фторо не преобрати, што се врло ласно догодити може, пак онда човек самога себе почитујући и љубећи, а за друге

Наравоученије У сваком совјештанију о предузимању којего нибуд дела, прво ваља размотрити је ли то возможно, и ако јест, не отлагати; што год мора бити данас, то је сутра у невреме.

запевај, него ти добро чувај те шљунке, и теши се с њима како си се и пре тешио, то је све за те живо злато како год и прво, закопано стојећи. И добра вам свима, браћо, ноћ!

Како хоћемо дакле да познамо је ли једна ствар, или дело, или обичај, добар, прво испитајмо на што је благопотребан и полезањ.

војујући кров пролити, или само за инат, за бесловесну јарост и устремљеније, или у крађи и лупештву живот изгубити. Прво је дело похвално, витешко и славно; а фторо је толико колико на вешали висити и скупа са животом чест и душу своју

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

каже, и ја му у тефтер упишем име и презиме и село из кога је; и одоше буљубаше сваки своје уписнике спремити, на прво позивање, да буду готови.

„Што је коме господин и Бог на рођењу записао, ваља да претрпи; но како ћемо одсад?” — „Добро ћемо, господо! Прво, истерајте Омер-агу нишкога, Бегу Новљанина и Фочића Осман-агу и њи̓ову војску, који су и донели угарак и ваше куће

Ја не сметајући са ума, да нам прво намерени синод ваља увести (о ком Божа пише једнако у Бранковини устројеније), согласим Јакова, Милана и кнеза Симу,

А да вас од стране Конгреса препоручимо и предузмемо, то засад не налазим за добро; прво, помислиће султан да му заповедати намеравамо, а то нисмо у состојанију чинити, и можемо ономе народу веће зло

— Пренер: „Ја вам на оно прво ваше прошеније од стране г. Метерника то одговарам, а ви радите како хоћете.” 1. јунија. С г. Давидовићем одемо г.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Шта буде? Општински суд јави актом среској власти и моли је да се тражи прасету госа. Среска власт потражи прво по срезу, па ако нигде нема, онда јави окружном начелству и умоли га да распише.

— У ову угарак! Другу гради! — Гради је сам! — довикују му једни. — Какав угарак? — Прво вели чича Мирко! — деру се други. — Ама, људи, браћо!... — стишава их кмет. Диже се читава граја.

— нуди Пурко. — Одмени нашег попу. Наздрави што! — Е, у здравље нашег Страхиње! — поче чича Мирко узевши чашу. — Прво његове главе, његове домаћице... — Уха, чича-Мирко!... Не будали!... Нема он још домаћице!...

прокењкати — искривити лице на плач прокопсати — имати успеха у животу прокртољити се — промешкољити се проносак — прво јаје које снесе млада кокошка просехирити — са уживањем погледати протолковати — протумачити прпа — велики страх

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Ама ја бих рекао да треба бити мало оштрији. — Па, како ћу! — стаде се Турчин пренемагати. — Ја бих прво попу подвикнуо!... Он први треба да ме позна! — рече Маринко. — Не, не, не!... Крви нећу!... Ја хоћу човјешки!

— Ва им̓ оца и сина и светога духа, амин!... И онда поче кадити прво свећу, онда себе, па укућане по реду и старешинству...

— Тешко теби, стари Иване — рикну он. — Тешко теби, крове, који си прво заклонио главу ономе зликовцу!... Од твоје куће, Иване, остаће кућиште, а од народа из дома твога страшна приповетка!..

И самом Ивану беше врло тешко. Он се кајао зашто прво није јавио Алекси за тај случај... Дођоше кући. Алекса је ишао напред.

— Симо! — заповеди кмет. — Вежи га!... Станку писнуше оба ува... Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни!

— Станко харамбаша!... Ала је то некако сличито!... Баш би вредело да будем харамбаша!... Ох, ала бих се светио!... Прво бих убио Лазара, па Крушку, па Маринка!... Све би дрхтало само кад моје име чује... Све...

— Ово је место душу дано за бусију... И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо. На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти... Ти, Јоване, до Илије... још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје...

— Па зар онда не би било добро да ја око Алексе... — Не би. — Што? — Прво, као што рекох, неће ништа вајдити, а друго, свет се већ одбио од нега. Ако га ти будеш призивао, одбиће се сасвим.

8. ТВРДОГЛАВСТВО Чудне мисли обујмиле Ивана. С једне стране стид што је тако поступио, с друге стране, опет, прво обећање што је дао Турчину да тако на јалово прође...

Ти си ми благослов божји!... Тебе је сами бог послао!... Ходи!... Ходи, прво моје добројутро! И старац тетурајући приђе јој, узе је за главу, па је стаде љубити, а Петра јој узела обе руке па

Ал̓, неће... Ту је бог, стари пријатељ!...” Па окрете журно дну села. Упутио се поповој кући. „Прво да њему јавим, па ћу онда потражити Станка...” Али срете попу. — Акобогда ти? — Теби. — Шта је?

Сурепе! Ходи овамо! Суреп му приђе и он му стаде лагано наређивати шта све да ради: — Прво иди попу, па се с њим споразуми... Дева и Заврзан нека све добро разгледају, јер од њих не треба гласник да изиде...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПЕСМА Господ ме сеја цело време, И свуд сам нова реч и знамен — У белом хлебу прво семе, У тврђавама први камен.

ПУТНИК Ја сам тај путник што је кренуо У предисконско прво свитање, За путем увек пут променуо Међ звездама кроз вечно скитање.

ЗВЕЗДЕ Кад небо засја прво вече, Чу се глас звезде с видокруга: — Ја сјам за срећне, једна рече. — А ја за бедне, каже друга.

СТРОФЕ ЈЕДНОЈ ЖЕНИ Гледаћу твој сјајни сен на таласима, И стопе на песку; с јутром на врхунцу, Као прво гнездо будно међу свима, Ја те певам као химну земље Сунцу.

Бродолом је избацио на то острво само њих двоје заљубљених. Они су били прво човечанство и први краљевски пар тог новог света. На острву је она постала његова жена, давши му своје тело и душу.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

То зна унеколико само моја мати. Он, каже мама, после те наше несреће био је прво ушинуо леђа вукући ону ноћ воду, па је сутрадан погурен дошао нашој кући и — смејао се!

Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко ће мене тамо анализирати? — Шта?

Ђорђе је причао прво и највише, а, ваљда из куртоазије, о моме оцу — о њему је много причао, и моја је мати гутала те приче.

И кад му жена у оној тишми и гурању паде на прси и предаде му сина, прво сузе, па онда пољупци почеше падати на пуначко детенце које се нимало не срђаше на свог досад невиђеног оца И жена је

Дама с кучетом и зембилом тури му некаке капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге. Он се прво обриса од воде којом су га поливали, па онда загрли сина, али тако нагло као да је се бојао да ће му побећи!

Ама никако! То вече дође Арсен савим замишљен кући. Што му није обичај — прво сврати у качару, па мосуром добро потеже из једне двојке; а није он иначе никад пио.

Матија опали и сам из пиштоља: — Упомоћ, браћо, поведе се робље! Поп се пробуди, па уплашен потрча прво у Марину собу: — Устај, сине, некака буна! Али из Марина кревета нико се не одазва.

Дођосмо већ у прво село. Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке; не видје ли ко

Боже мој! Шта би рекли моји, шта пријатељи, шта напослетку и поглавито ти сам? Прво, није ни Српкиња, можда ни лепа, а сирота. Па њена родбина — хајде мајка и боже помози, али лајтнант!

Морате код мене учити. — Свака лекција од вас биће ми драга — ја ударам гласом на „вас”. — Добро. Онда је прво: немојте да ласкате. — Хоћете, тј., да кажете: немојте ни одсад да ласкате као што ни досад нисте ласкали?

Макс побесни. — А зашто ви не бисте хтели подвезати мензуру? — рече он наново, као с некаким правом. Ја прво духнух на нос да не прснем, онда се опет стегох и одговорих му што сам могао хладније: — Јер је на вашим дуелима и

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Живели су, као што рекох, врло лепо. Кад поп Спира закоље свиње и направи диснотор (што ће рећи свињску даћу), а он прво пошље поп-Ћири од заклатог свинчета и кожурице и масти и кобасице и крвавице, па понекад и неку шварглу, ма и најмању;

Тако је желела и за прво унуче своје, Савичиног много старијег брата, Гавру. Кад се родио, приповеда Палчика, а баба каже: »Фала богу кад сам

А узрока је било већ исувише. Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом. Она прва била је до зла бога стидљива, да не кажем

А узрока је било већ исувише. Прво и прво: није била ни најмање задовољна са Јуцом и Меланијом. Она прва била је до зла бога стидљива, да не кажем завезана, ово

А кад паметан човек већ хоће да вêк векује, а он гледа, додуше, на оно прво, али, бога ми, још више и на ово друго. Зар не? — Та, оно, додуше, тако је... — Ах, ви, ви!

тако су и у селу сваки час грешили) узела, дакле, штрикерај у корпицу, па полетела и заредила по кућама и сокацима. Прво је отишла гђа-натарошевици, дакле у беамтерске, одатле у трговачке, а после у мајсторске куће, и тако даље све по

Не знам ни с кога краја већ да почнем! — Ју, рођена — чуди се Пела — а ко би то рек’о?! — Ето, прво, не зна немецки! Зар то није фелер за једну младу девојку!! Ето кажите сами!

и где обично не сматрају да је грехота испребијати или чак и убити финанца; тамо где се крадене ствари из села обично прво траже и најчешће ту и налазе, — у том, дакле, крају су се тога дана увече приповедале не вероватне приповетке, већ

Нећемо је наводити целу, него само понеко место из ње испричаћемо. У тужби се поп Ћира бави прво самим собом. Спомиње неких тридесет година беспрекорне службе цркви и олтару; тридесет година трудног апостолског рада

« И врло је природно да је Тима сматрао себе за бољег од Шаце из два узрока: прво, што је Шаца истеран из четвртог, а он из петог разреда; и друго, што је Шаца отишао у мајсторе, а он (Тима) у

Одмах на прво питање Јула је ударила у горак плач, а госпоја Сида се само крстила и поглéдала час на попа час на ћерку.

— вели поп Пира. — Ех, па онда што смо и пили узалуд, и пре вас, другима, мање достојнима. Требали смо прво у ваше здравље, драги мој и ретки мој госте, чесњејши господин-Ћиро! Ал’ нека, — можемо још све и поправити.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

И Наза му је заиста давала. Али да не би пало то у очи код осталих просјака, она би га прво корела да седне негде истакнутије где може штогод да се напроси а не тако, у крај, где га нико не види.

изнашли, довели тога Парапуту и дали јој га, да целог века, готово затворена у кући, само њега храни, чува, надгледа. Прво њему да однесе ручак, вечеру и све што треба, па онда себи... И то јој је била као казна, испаштање.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то!

— Дакле, нема ништа? — Ни разговора. — А Зашто? — Прво, ја њу нећу, а друго, она мене неће; а и није за мене; њој да је какав барон.

Кад то Мица све чује, прво подговори Свилокосића да оде тамо и донесе кришку од пите. Свилокосић — још и сад ђаволан, ужива кад се њих две тару —

Тако ћете и мени, и себи, и Марку образ осветлати. — Тако је, — упадне Марко. — Сад чуј информацију. Прво и прво треба да знаш, Миливоје, да ћу ја сам све израђивати, а ти ћеш само име носити. Је ли тако? — Јесте.

Тако ћете и мени, и себи, и Марку образ осветлати. — Тако је, — упадне Марко. — Сад чуј информацију. Прво и прво треба да знаш, Миливоје, да ћу ја сам све израђивати, а ти ћеш само име носити. Је ли тако? — Јесте.

Алка млазне марамом Јефту. — Ћути, Јефто! Те ствари ја боље разумем. Да узмеш код нас прокатора, прво, тај и не зна тако радити као пештански фишкал; друго прокатор а друго фишкал; друго, кад узмеш нашег, знаш како је,

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

је могуће да он није више ту, покрај ње, уз њу, он са свом својом мушком снагом и лепотом, он, на чијим је грудима она прво упознала ону слатку стварност среће.

Зна се тачно да је укопан у Крупњу, у самој црквеној порти, иза олтара. — Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара?

јао мени све ми те црне и прљаве слике излазе на очи. И оно исто прво вече, кад се све нешто упљувано, гадно и смрдљиво, стало развлачити и лепити по мојој детињој души, те ни после годину

Африка

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним.

Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.

То је смех од срца, нагао, кратак. Неуздржана експлозија вечитог детињства. Прво сеоце у које уђосмо, опет уском стазом између зеленила, јесте Мали Монгази, за разлику од села Монге, које је веће.

сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце. Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну.

Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што напусте, кад пређу из фетишизма у муслиманство, јесте чистоћа.

Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим пољима али у новом друштву, а потом бриџ.

Већ за прво иницијирање, које младића чини само човеком, та мучења су фантастична. Рекли су ми да су многи младићи помрли за време

итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су

Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и

Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке. Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам.

Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ТВРДИЦА Садржај ПРЕДСЛОВИЈЕ 3 ДЈЕЈСТВО ПРВО 5 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 22 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 38 ТВРДИЦА (ШАЉИВО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Високоученом господину Гаврилу

ЈАЊА ЈУЦА, његова супруга КАТИЦА, Јањина кћи од прве жене МИШИЋ, нотарош КИР ДИМА ПЕТАР, кућевни слуга ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост.

ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг. Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа.

ЈУЦА: Истина, и ја сама млого не знам; но мислим да ће и толико за тебе доста бити. Свака девојка, прво и прво, мора да пази на свој штелунг. Која на то не гледи: мала, висока, сува, дебела, она није ништа.

Сад, ако оћеш кога да погледиш, а ти тако гледај да ти очи к носу иду. С отим си добила, прво, живе очи; друго, нико те не зна јеси ли заљубљена или ниси, зашто увек заљубљено издају; а треће, целој персони

Сад можеш таки почети. КАТИЦА: Ах! С њиме нећу моћи. ПОЗОРИЈЕ 2. БИВШИ, МИШИЋ МИШИЋ: Слуга сам понизан! (Клања се прво Јуци, потом Катици.) ЈУЦА: Службеница! КАТИЦА: МИШИЋ: Ја сам чуо за неки несрећни случај. Је л’ истина?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Носио је кику, среброкосу. А на нос је стално дизао наочали, као да их облачи и свлачи. Није пропустио никога да прво, кроз наочали, погледа.

Он то, вели, понавља. Администрација има да буде немачка и наређења да долазе из Беча. Он, Гарсули, жели, прво, да види официрске затворе и све оне официре који су у њима.

Тако је, док се Гарсули шетао, око топовских ђулади и дуж бедема, профоз отишао да доведе, прво, четири Исаковича, који су били оптужени да су се уписали у списак руског ђенерала Шевича и да су затражили апшит из

Гарсули је тврдио да су се Исаковичи, прво, уписали у списак који је ђенерал Шевич однео са собом у Росију, па да су, тек после тога, замолили да им ћесарка да

Остали делови пука стајали су на дворишту касарне, која је била кирасирска. Прво су им одузете чутурице са барутом, и оловом, а после су им ковачи скидали „петлиће“ са пушака.

На вику профоза, Павле је имао да устане и прво му је био скинут локот на рукама. Ковач му је затим пришао са леђа, и скинуо му локот и са ногу.

Петар је, међутим, мирно, метнуо свој клобук на главу, устао и пошао са чардака, довикујући брату: „Види прво и питај Павла. Чек! Чек! Ако ти је до тога, а ти се после хватај са њима, појаске! Није ово место, дебели, за заседу.

Откад се беше ћерком капамаџије Гроздина оженио, боље рећи откад му се прво дете родило, Трифуна је почео да прати, као и његовог брата Петра, неки удес, нека зла коб, иако су се, и он, и његова

Божич и домаћин су, међутим, гласно викали. Препирка је међу њима настала око тога: да ли ће се, после вечере прво играти фараон, или друштвене игре. Домаћин је предлагао фараон. Божич, и фараон, и друштвене игре.

Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је Божич тражио да се гурну уза зид и да се прво играју игре, коју је он и ветеринар предложио. Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео.

Она је била тако чврста, плаха, усправна жена, примамљивог стаса, да се чинило као да је прво, неко време, била неки млад мушкарац, па тек после постала, млада, врло лепа, жена.

Као да су та колена, тај пас, та плећа, прво, хтела да буду у неког лепог играча и витког младића, па су тек после постала нежна и лака, као у младих жена.

Теодосије - ЖИТИЈА

Зар — рече — није прво овај варалица што смрт заслужује — и показа на једнога — од вас дошао да моли милостињу, и милости њу као ништа

воље преподобнога, који није хтео да ожалости сива самодршца, а они к њему говораху: — Код тебе, у земаљској војсци, прво смо кроз тебе засијали, и поставши благонарочити, били смо светодршци, а сада с тобом и ми војујемо у војсци небеског

А и старац се некако чудан показивао, јер као што је у свету прво правдом и вером, милостињом и милосрђем према ништима грабио царство без труда, тако се показа и у вршењу подвига као

Али ћеш се прво апостолском благодаћу и влашћу од Бога на земљи обогатити, да везујеш и разрешујеш кривице људских сагрешења, и своје

Овај подиже и Каина на Авеља и учини прво убиство руком, због чега се назва човекоубица од искона. Овај учини непријатељство Исава против Јакова брата његова

А богоносни Сава свеноћним стојањем не даде сна својим очима, молећи се за преподобнога оца својега, и као што се прво за живота његова бринуо за спасење, тако се и после његова успенија много више трудио да га Бог прослави и да сада сви

Јер прво је син од оца пре многог времена, као што смо казали, био дошао у Свету Гору, где посни подвиг извршавајући веома изнур

И одмах припаде к Богу, и верујући као да је обујмио ноге његове прво се исповедао сам за себе и смерношћу привлачио милост, и моливши се просио да буде услишен, и просио болесноме милост.

Поцле читања светог јеванђеља, сапрестолник апостолске столице, свети све сазва и јасно, да сви чују, поче прво сам говорити образац свете вере, то јест „Верујем у једнога Бога“, став по став, а самодржац Стефан, благородни и сви

Додаде овоме и апостолове речи, и рече: — Ни старање о животу без праве вере у Бога не може нам што успети, нити нас прво исповедање вере без добрих дела може представити Господу, него обоје заједно да бива, „да Божји човек буде савршен и

А свети са великим весељем благодаривши Бога заврши молитву. Затим заповеди да донесу богоданога града, и сам прво окуси од њега као од освећена, и раздаде свима који су били са њим.

И као што га прво даде мени молитвама и благословом, и сада ће га такође дати коме га Бог научи. Када су његови синови и цви мали и

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Опевају се љубав према породици и према матери, нарочито љубав према брату, која заузима прво место у народним песмама; осим материнске љубави љубав према брату је једина коју жена динарске задруге сме исказати;

Богатством и лепотом свога фолклора Босна и Херцеговина заузимају прво место међу српским земљама. Херцеговачки дијалекат је код Срба усвојен као књижевни језик.

После Солуна прво место заузимају Сер и Кавала, опет грчко-левантинске вароши; међутим су мале вароши, као Његуш, Бер, Воден, Драма,

Под окриљем егзархата су се Бугари брзо организовали у неку врсту верске странке. Међу онима који су прво радили на ослобођењу путем устанка, међу књижевницима и процагандистима, има и таквих чији је менталитет био знатно

У историји Јужних Словена панонског типа треба разликовати два доба: прво је до најезде Турака на Полуострво; друго је после ове најезде које је изазвала досељавање балканских Јужних Словена у

Осим Летописа Матице српске, који је заузимао прво место у овој новој књижевности, у Новом Саду су излазили и многи други књижевни и дневни листови.

У њему је основано и прво српско позориште. Он је постао збориштем свих израза народног јединства. Друштво уједињене српске омладине, које је

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Ватру табанима, народе! Ево лава! Узбуни се и у бјег нагну читав вашар. Водич медвједа стругну уз прво дрво, а неки чобанин у забуни узјаха његова медвједа умјесто свога магарета и зажди друмом.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

баци под ноге И загњури главу у шаке А овај је затегао свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

” СПАСОЈЕ: Па ово је много јасније. ЂАКОВИЋ: Рећи ћу му, дакле: „Ти си, брате, умро, а да си умро, ево ти доказа: прво и прво, ти ниси жив... СПАСОЈЕ (прекине га): Али он је жив. ЂАКОВИЋ Ко је жив? СПАСОЈЕ: Па тај што је умро.

ЂАКОВИЋ: Рећи ћу му, дакле: „Ти си, брате, умро, а да си умро, ево ти доказа: прво и прво, ти ниси жив... СПАСОЈЕ (прекине га): Али он је жив. ЂАКОВИЋ Ко је жив? СПАСОЈЕ: Па тај што је умро.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

тренутака ишли ћутећи све док се Атаман није пљеснуо по бутини и закукурекао тако жестоко и тако верно да се Рашида прво тргла, а онда насмејала.

- Шта хоћете? - гледала ме је као да ме не препознаје. Рекох јој како смо се договорили да ми покаже рибњак, а она се прво намршти, па шапну: - То сте ви! Ево кључ! Треба га три пута обрнути у брави!

Иначе, није било ничег. С нечим налик на страх помешан с радозналошћу ушли смо унутра и прво нисмо видели ништа друго сем таме која је бауљала дуж зидова.

И срели смо: прво Рашидиног најстаријег брата кога је Сулејман вукао према Тиси, а онда и друга директора, мог очуха, који ми је

Они, једноставно, нису имали стомак да сваре то писање. Ти ниси Маркота и ти ниси могао писати као Маркота, то је прво. Ако си писао, онда је то превара, то је друго. За превару се кажњава, то је треће.

Онда смо мало причали о зечевима, мало о Стојану из ИИИб. Пустио сам прво њу да прича, јер то је најбољи начин да сазнате шта је оно о чему неко жели да говори.

Ја то на неки шашави начин увек знам. То да ће се нешто догодити или се догађа, мислим. Увек се прво јави у мени као неки електрични удар, шта ли, а после чујем и да се догодило.

Дан одмрзавања биће дан његовог новог рођења. Тако је мислио и то је, донекле, било тачно. Прво је, као и при оном ранијем рођењу, осетио бол. Затим је видео како се неки људи с огромним главама нагињу над њега.

Ја нисам био способан да пресуђујем о томе. Негде у потиљку, као кад се развија филм, видео сам Меланијино прво зрачно и расцветано лице, затим то исто лице потамнела као земља, па оно нешто у њеним очима кад је скакала у Тису.

- додала је Бароница. - Било шта да мислите, ви сте у праву! - рекао сам, а онда сам почео да се окрећем око себе, прво немарно, а после готово избезумљен. Рашиде није било ни сто километара унаоколо. Ни трага од ње није било.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Оде. — Збогом, Чамчо. — Збогом, Софро; промућкај добро што сам ти казао. Када кући дође, прво ступи у дућан, пита Перу је ли што пазарио. — Је л’ био когод, Милане?

Овде се одмах закључи да се путници курентирају. Још онај час оправе се писма на све стране, прво у Кракову. Описани су како су били обучени, кад су пошли, и какве су хаљине са собом понели.

Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена. Бирташ одмах пошаље у прво село по лекара и да ствар пријави. Бежећи, лопови су наишли на једну пандурску патролу на коњима, буду везани и

Тако у разговору дођу до једне вароши, већ се тороњи виде. То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се. Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.

То је Кошица. Ту ће стати добро одморити се. Приправе прво и прво „провијант”, јер је у Галицији тешко без њега путовати.

Чамча закаже пут, па малочас сви тројица заспе, сан их овладао. Подуже је трајало, док су до првог села дошли. Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. — Чамчо, какво је ово село?

Чамча му донесе каву. — Седите малко. Хоћете ли дати још који бал? — Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал? — Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто?

— Дужност је запитати је, друго је наша ствар. Уговор је готов. — Видите, Јуцо, и ја сам несрећан. Прво у породици, као што је свету познато. А у избору нисам био срећан, нисам се могао оженити. Нек’ буде.

Манцхестар) врста памучне тканине, сличне сомоту, за спортска одела и женске хаљине (прво се производила у енглеском граду Мачестру, по чему је и добила име) Мардохеј — вавилонски Јеврејин који се није хтео

Црњански, Милош - Сеобе 1

Тада, помућеном свешћу, прво зачује лавеж паса и пој петлова, да одмах затим широм, у мраку, отвори очи и не види ништа, али да му се учини као да

И као да је то прво, јасно сећање ума било неки нечујни поклич, њему се учини да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком,

Кад би време, уђоше у двор, дочекани слугама, да прво одстоје свечану мису што се у дворској капели Бискупије служила, за „дуг живот и победу оружја“ Марије Терезије.

Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду. М – јер је Мати. А – јер је Анђеоска.

Путујући тамо, он пође прво у Земун да види кућу коју је био купио, да би могао лакше трговати са Турцима. Затим, не надајући се злу, дође брату

Ушавши ту, прво је прегледала оба излаза, па затим наредила нов распоред по кући. Дуго се задржа код великог прозора са решетком, који

она била сироче, кад су је удали за Исаковича, и да је мислила да ће јој он годину дана бити као отац, док се не роди прво дете, па ће јој тек онда постати муж. Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала.

Дубина под њим, међутим, постаде клизава и бездана и он осети како ће пропасти кроз њу, прво ногама, затим и рукама и главом, као кроз неку празнину, по којој је, узалуд, покушао да се пентра, да гази, да пузи

Кад се измени дрвеће, прво на обронку видика, па затим и у околини, кад им се промени и земља под ногама и ваздух, који је постајао зрачан,

у подне, сетивши се оног што је јуче било, изгубивши памет, сва упаљена од чежње, сујете и ината, она уклони прво официра пред вратима Исаковичевим.

шуми, из које се видела варошица Штукштат и Рајна, са једним рукавцем, који је Беренклау одабрао за место где ће прво да се удари. А иза њих, у даљини, брда.

Исакович му показа прво узвик имена Марије Терезије, затим поздрав у његову част са заставом и виком његовог имена и титуле, које су војници,

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

ДЕТЕТА 53 ВЕРОВАЊА О ПОСТЕЉИЦИ И ПУПЧАНИЦИ 56 ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У

И ПУПЧАНИЦИ 56 ПРВИХ ЧЕТРДЕСЕТ ДАНА ПО РОЂЕЊУ ДЕТЕТА 57 МОЛИТВЉЕЊЕ (ВОДИЦА, ЗЛАМЕЊЕ) 58 ПРВО КУПАЊЕ 59 ЗАДОЈАВАЊЕ (ПРВО ДОЈЕЊЕ) 60 ПОВИЈАЊЕ 62 СТАВЉАНЕ ДЕТЕТА У КОЛЕВКУ 63 БАБИНЕ 64 ПОВОЈНИЦА 66 КРШТЕЊЕ 68 НАДЕВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА 72 МАГИЈА

Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.

Такође је веома позната и следећа басма коју невеста изговара на венчању, пошто прво у себи зовне мужа: „Колико ти у глави зубова, онолико ти родила синова.

У Србији млада не сме имати ни иглу ни маказе у пртљагу, па ће јој прво дете бити мушко.⁵⁷ У Црној Гори верују да ако мушкарац нагази на смеће или ако га такне метла, „све ће му се рађати

рађања, као и да бисмо решили споменуту загонетку, неопходно је најпре направити одређену типологију тих поступака. Прво, ове обреде можемо, у зависности од тога када се врше, поделити у две групе: оне пре и оне после порођаја.

издваја се један друкчији поступак у којем није основно пребројавање, већ вршење извесне реверзибилне операције — прво у једном, а онда у другом смеру.

Осим бројања, постоје и поступци који се састоје у симболизовању прво латенције, а онда поновног јављања, обнове способности рађања.

Ако се прво ухвати за уста, родиће женско, ако се прво ухвати за нос, родиће мушко.“³⁶ У крушевачком крају муж метне својој трудној

Ако се прво ухвати за уста, родиће женско, ако се прво ухвати за нос, родиће мушко.“³⁶ У крушевачком крају муж метне својој трудној жени мало соли под јастук, па ујутру пази

“³⁶ У крушевачком крају муж метне својој трудној жени мало соли под јастук, па ујутру пази које ће име прво споменути: ако спомене мушко име, родиће сина, а ако женско, родиће кћер.

Тако, на пример, пази се шта ће оно прво рећи: ако каже мама, добиће сестру, а ако каже тата, добиће брата. У Црној Гори „када је жена бређа, ваља питати

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

живота што је блистала, шумела и мирисала, као изнад јеванђеља, на питање шуме узимају ли се драге воље одговорили, прво човек па онда жена, као пред свештеником што други чине, да ће заједно сав живот проћи, његово месечином

Шта су неправде бога Перуна, шта су његове грмљавине у доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и

Шта су неправде бога Перуна, шта су његове грмљавине у доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале.

иконоборци их чекају из заседа, за људе о којима патријарси говоре да су богумили, а богумили да су изневерили прво хришћанство; за човека који се опире сили, па долазила од Скита или од Хуна, или јој у залеђини било царство, или је

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ФНРЈ захваљује...« и обојена разгледница Вука Караџића, још и његова диплома за прво место у јесењем крос-контрију 1952.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Али сви искрено жаљаху што се не обистини оно прво нагађање, бива да је принцип побјегао! Тај би догађај, можебити, већма помамио омрзнутог пуковника, неголи да су

Тек што сједе, а уђе Крцун Сердарев и запита га како се налази? Јанко се похвали и поче му причати шта ће све радити. Прво и прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов

Јанко се похвали и поче му причати шта ће све радити. Прво и прво, вјежбаће се у писању српскога језика, учиће талијански, сређиваће старинске списе, којих има много, ићи у лов с њеким

човјека понијеше рањенике, а шест четника, који ће се мијењати напоређе, понесоше мртваца, те око поноћи стигоше у прво озринићко насеље, уђоше у прву кућу на коју наиђоше и гдје их прихватише братски.

“ — Не валај, ни ријечи једне, но се насмијах и обрнух му плећи, те посјекох прво дрво које ми се учини згодно. Бјеше се већ смирило сунце. Ето зашто одоцних!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЖЕНИДБА И УДАДБА Садржај ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО 3 УГЛЕД 1. 4 УГЛЕД 2. 7 УГЛЕД 3. 10 УГЛЕД 4. 11 УГЛЕД 5. 13 УГЛЕД 6. 14 УГЛЕД 7. 16 УГЛЕД 8. 18 УГЛЕД 9. 22 УГЛЕД 10.

трећем одјеленију МУЖ ЖЕНА ЊЕН ОТАЦ МАТИ ПРОВОДАЏИЈА ОДЈЕЛЕНИЈЕ ПРВО ПРОСИДБА УГЛЕД 1.

МЛАДОЖЕЊА: Кад ћемо је просити? ПРОВОДАЏИЈА: Охо, момче, тако брат Сима, то јест, не ради. Прво и прво, нове аљине младожењи и проводаџији. То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка.

МЛАДОЖЕЊА: Кад ћемо је просити? ПРОВОДАЏИЈА: Охо, момче, тако брат Сима, то јест, не ради. Прво и прво, нове аљине младожењи и проводаџији. То је нужно, то јест, јер девојке више гледе на аљине него на самог момка.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Потреба за игром је доказ телесног и душевног здравља како код људи, тако и код зечева; та потреба је, видели смо, и прво надахнуће дечје књижевности.

Зајац-хвалисавац једног дана радосно поскочи И целом свету објави што не рече дотле никада: Међу зверима прво место мени припада! На мору и на копну, па чак ни на небесима Боље животиње од мене нигде не има!

панталонама (Прве хлаче); потпуна преданост каквој игри (Мала Фема); тврдоглаво чување поклона (Не да Ђука јабука); прво научено слово (Мала); искушавање прве цигарете (Како би); размаженост (Материна маза); однос дечака према девојчици

За дечјег писца детињство је сад тематски оквир, сад медијум, више ово друго но прво; озбиљном писцу оно даје подстицај за танане анализе, и супротстављања накнадним искуствима (Толстој, Пруст, Т. Вулф).

И већ према томе! Из сусрета две беспослене речи (бон — слон) креснула је варница која је прво осветлила једну друштвену ситуацију, послератне године немаштине и гарантованог снабдевања, време кад је свако имао

XВИИ или XX век Рекнем ли да се ствар дешава у XВИИ веку, рекао сам неважну полуистину: прво, то није битно, и друго, дух и тон у коме је дело написано много су ближи нашим данима — години 1960, рецимо.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић РОДОЉУПЦИ Садржај ПРЕДГОВОР 3 ДЈЕЈСТВО ПРВО 5 1. 6 2. 8 3. 11 4. 14 5. 16 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 19 1. 20 2. 21 3. 23 4. 25 5. 27 6. 29 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 33 1. 34 2. 36 з.

ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ } грађани НАЂ ПАЛ <СКОРОТЕЧА> ВИШЕ РОДОЉУБАЦА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1. ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ и многи други грађани. Улица. На среди види се застава маџарска.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

у световњачком реду прво место заузимају грађани, трговци и занатлије, растурени по свима местима уз Дунав, од »сребробогатога 3емуна« до

Прешавши у Угарску он је донео велики број рукописа и старих штампаних књига, србуља. Прво се задржао у Срему, потом је са патријархом Арсенијем ИИИ отишао у Сентандреју, где је био »обшчи духовник«.

Христова 1704. мъсеца Июлия 7 Тај рукопис нашао је 1840. године у Карловцима руски славист О. М. Бођански. Прво је штампан 1841. у Сербской пчели, потом га је објавио Бођански 1861. у Чтенія при императорск.

чинило им се да деца знају правилно читати и писати и боље од њих појати; зато су волели добронадеждну младеж у прво незнање повратити, неголи да они малу тобожну срамоту подносе.

Али то је остао једини моралитет у новој српској књижевности, прво играно дело код православних Срба. 1802. изишло је у Будиму Рајићево дело које је још 1792.

Али поред свих некритичности и непотпуности његова историја има својих добрих особина. То је прво и велико систематско дело у којем је обухваћена целокупна прошлост српског народа, и то упоредо са историјом осталих

Ту, у просвећеној средини, реши се да и сам почне писати. 1783. пређе на универзитет у Лајпциг, и ту штампа прво своје дело Животъ и приключенія Димитріа Обрадовича, нареченога у калуђерству ДосиΘеа: нимъ истимъ списатï и издатъ

У Бечу је 1789. изишла Пъсна на взятие Бълграда.33 Прво издање дела Собранïе разныхъ нравоучителныхъ вещей въ ползу и увеселенïе изишло је у Бечу 1793, а друго у Будиму 1807.

прештампавања појединих дела, и неуспеле покушаје издања целокупних дела, он је у целини издаван још четири пута. Прво издање његових целокупних дела изишло је у Београду и Крагујевцу од 1833.

— У своме духовном развијању Доситеј Обрадовић је прошао кроз неколико разних ступњева. Почео је прво, у детињству и у првој младости, читањем црквених књига, нарочито дела црквене романтике, житија светих.

Француски је научио још у Бечу, и њиме се прилично користио. На прво место од свију француских писаца ставља »блаженог и светог«, »премудрог и добродјетељног Фенелона«, хвали његове

Он тим језиком пише од првих почетака књижевног рада, иако се прво образовао на рускословенском. Он је тај језик нарочито упознао у Далмацији, где се лепо и складно говори српски.

Милићевић, Вук - Беспуће

ГЛАВА ДРУГА Послије немирне и непријатне ноћи, испрекидане сновима без мисли, кад се је, прво јутро, неодморан и неиспаван, пробудио у својој кући, он се престрашио од равнодушности коју је осјећао у себи.

И прво што је срела у животу, то је била несрећа; прије него што је могла да се нарадује слободи, она је осјетила срце пуно ја

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Дакле, прво ћемо почети са домаћином. Јован Максић, тај што је био домаћин првога дана Божића био је поштен човек, и кад то кажем,

А тек кад прођем, чујем из авлије како неко пева: »Јòвâне, прво глèдâње!« Хехе, шалим се, жено, шалим! Не бој се! — Е, већ ја... — Војник, ја, јакако!

Чекају само сина. Мајка, узнемирена као квочка, не зна шта да ради, чуди се што га нема. И прво што јој паде на памет, као свакој мајци, то је да се није дете отишло купати!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

То је почетак. Сад иде кратко мотрење предмета наоколо, и ћут при томе.1 После долази прави опроштај: прво од Дунава, затим од гора виноградски. При последњем падне певцу берба на ум.

“ Вишега жеља није м' вољна, Са тим је она задовољна. После се опрашта8 редом; прво са Симом (Крстићем), после 30 реди свршује: (у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у чамцу): И

Када бија у пребели двори, Дођо к себи и очи отвори, Па шта прво пред собом сам гледô? Беше, сине, једно дивно чедо, Од четрнест година је била, Ама лепша него бела вила.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

новост, а дјед остаде над испражњеним сандуком, над својим изневјереним надама, и тек у неко доба, кад га мину прво чуђење, он сажаљиво промрмља: — Е, Раде, Раде.

Отуда туку најмање њих тројица, можда и више. Дакле, прво: медреса. — А шта ти је то медреса? — зину Микан. — Па медреса, брате. Она кућа у којој се уче хоџе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Реко ли ја теби да спремаш коње? ЈУСУФ: Баш не можеш да сачекаш да прво дођеш кући, да с Хасанагиницом поразговараш, да се објасниш?

ХАСАНАГИНИЦА: Кад? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па јутрос! Кад сте ми јавили, питао сам се шта прво да радим. И помислио сам да је најбоље да прво видим Хасанагу. Разумеш? ХАСАНАГИНИЦА: Шта ти је рекао?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Па јутрос! Кад сте ми јавили, питао сам се шта прво да радим. И помислио сам да је најбоље да прво видим Хасанагу. Разумеш? ХАСАНАГИНИЦА: Шта ти је рекао? Јеси ли га питао зашто?

Знаћеш кад видиш ко ће јој бити муж. Бег себи тражи зета који ће, прво, теби да буде на утук, и, друго, који ће га пред санџакбегом подупрети. Можда чак и пред везиром!

Рекох да је свадба за недељу дана. Биће посла преко главе, треба ујутру све то одма покренути. Ја ћу прво да с испавам. Мртав сам уморан. Ко да ми неко чезе о леђа сломио. ХАСАНАГИНИЦА: А шта ћу сад ја?

Пусти мене, замисли се о себи! Ти си сад себи насиље учинио! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Прво: немо ти мени да узимаш меру! А друго: мисли ти и причај како год оћеш, али ћеш чинити како ти се каже!

Онда ћемо видети. Ти се држи резервисано. А ако нешто пита, или тражи, са одговором не жури, него одгађај. Да ми прво поразмислимо. ХАСАНАГА: Шта мислиш, да није можда умешан и кадија? ЈУСУФ: Ко би га знао! Ево ти га!

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Треба штошта између себе да уредимо... Да нема неке забуне... ХАСАНАГА: Прво седи. (Кратка тишина, док бег заузме место) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ми однедавно више нисмо род...

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Кадија присто. Сад долазим од њега. Немо да се нађеш увређен, али ред је да прво њега питам; сад је он актуелан. Кад сам му реко, није ни обрву подиго.

А ја пред порођајем.., Па како, после свега тога, да му дођем у планину? Растрго би ме на комаде! У прво време сам плакала. И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију...

Окружио се стражом, па се и окуражио! А да си га видела када сам му саопштио да долазимо да видиш дете! Прво почо да затеже, да одбија, док ти ја не спустих десницу на нож! Кад виде нож, одма је омекшо! А види га сад!

Ободом је радијално учвршћено једанаест кракова, на које су стављена прво мања, па већа зрна бисера. Само први ред бисера стављен је на мање сребрне цевчице, затим су зрна одвајана Низом

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Прелазиш ти, гледаш где ћеш да ступиш, прво опробаш камен да ли је он доста сталан, па онда занихав се, и уздигнувши главу, лако као срна, скочиш на нашу страну.

То је једини дан када мати намести и спреми, као никад. Ујутру, пошто се да кокошкама, да оне прво окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“. Прво доносим вама.

Ујутру, пошто се да кокошкама, да оне прво окусе кувану пшеницу, ја онда разносим по комшилуку „задушницу“. Прво доносим вама. Мати мете у чанак пшеницу, поскурице и друго: као ораје, кестење, трешње.

Ево, чекај! — Па брзо, хитро, узимајући тако озбиљно улогу домаћице, доносиш ти пред мене велику тепсију. Прво на њу мећеш поскурице, хлеб, па онда кашике и виљушке (које ће бити сасвим непотребне — пошто ћемо прстима јести).

И затим се опет врати кући да ту останеш. Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.

Али не! Ниси била ти само код своје куће већ и код наше. Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама.

И отпоче се мантафа. Моја мати прво је изговори на турском језику, па је онда преведе на српски. Сама мантафа на турском језику кратка је, у стиховима;

на турском језику кратка је, у стиховима; али у Врању жене, преводећи је на српски, одуже је, иските, и саме допуне. Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа.

А шупељка пишти, те срце кида... Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто!

А она, пресавијена, држећи тепсију, која блешташе од месечине, поче: Јоване, прво гледање!... У то се беше сва унела. Као да беше пала у неки занос, шта ли?

— тргне се она. — А ја те... туго, туго, слатко моје дете! И брзо ми износи делове од осушеног врапца, да од њега прво окусим, како бих целе године био лак, као што је врабац. Онда остало. Једем.

— И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи. И, кад се ја сит одмакнем, тек онда она седа и једе много, здраво. После? — Мирно је, тихо.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

да је на пријем народне песме у српским интелектуалним круговима одлучујућу улогу имао углед који је та песма постигла прво у свету, изван наших граница.

Обично се мисли, и пише, да је Вук прво штампао приповетке у Давидовићевим новинама, па онда их објавио у посебној књизи.

Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се погодимо. Потом га краљ упита шта ишту годишње сви.

А напослетку рекне им: — Идите, децо, сутра у свет те потражите царену кћерку, а сад ми се прво закуните да побратиму никаква зла учинити нећете! Синови змајеви закуну се да побратиму неће ништа зла учинити.

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај што год

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.

се, изродивши дјецу, навали радити и мучити се да би што стекао, те зато живи онако као онај за чије се године прво пограбио.

ред да умре, па на смрти ништа им није имао оставити, него их почне саветовати и преклињати да поредом иду у службу, прво најстарији, па средњи, па најмлађи, који је мало и сулудаст био. — Али, — вели — нипошто да нисте служили код Ћосе.

Богме се сад дигне и најмлађи да тражи службу па прво наиђе на Ћосу. Ћоса и њега понуди да га служи исто онако као и браћа његова, и овај одмах пристане, и оде Ћосиној кући.

Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака и пође амо у свијет да пише. Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју.

Караџић и објавио прво у Додатку Српских новина (число 91, 15 нов. 1821) а потом у књигама нар. приповедака од 1821 и 1853. 31.

МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА: Забележио је Вук Караџић по казивању свог певача и приповедача Тешана Подруговића и објавио је прво у Додатку Српских новина; число 93, 29 новембра 1821; а потом у својој првој књизи српских народних приповедака 1821 г.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ Садржај ЏАНДРЉИВ МУЖ ИЛИ КОЈА ЈЕ ДОБРА ЖЕНА 1 ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 1. 4 2. 5 з. 8 4. 9 5. 13 6. 16 7. 18 8. 19 9. 21 10. 26 11. 28 12. 31 ДЕЈСТВО ВТОРО 33 1. 34 2. 36 3. 39 4. 41 5.

53 2. 54 3. 55 4. 57 5. 58 6. 60 7. 61 8. 65 9. 66 10. 68 11. 69 СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА 75 ПРЕДГОВОР 76 ДЈЕЈСТВО ПРВО 79 ПОЗОРИЈЕ 1. 80 ПОЗОРИЈЕ 2. 83 ПОЗОРИЈЕ 3. 88 ПОЗОРИЈЕ 4. 90 ПОЗОРИЈЕ 5. 91 ПОЗОРИЈЕ 6. 95 ПОЗОРИЈЕ 7. 98 ПОЗОРИЈЕ 8.

134 ПОЗОРИЈЕ 2. 135 ПОЗОРИЈЕ 3. 136 ПОЗОРИЈЕ 4. 137 ПОЗОРИЈЕ 5. 139 ПОЗОРИЈЕ 6. 140 БЕОГРАД НЕКАД И САД 143 ДЈЕЈСТВО ПРВО 145 1. 146 2. 147 з. 149 4. 152 5. 156 6. 159 7. 165 8. 166 9. 168 10. 172 11. 177 12. 179 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 181 1. 182 2.

177 12. 179 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 181 1. 182 2. 184 3. 190 4. 196 5. 197 6. 198 7. 203 8. 206 9. 207 ПОМИРЕНИЈЕ 209 ПОЗОРИЈЕ ПРВО 211 ПОЗОРИЈЕ ДРУГО 212 ПОЗОРИЈЕ ТРЕЋЕ 214 ПОЗОРИЈЕ ЧЕТВРТО 215 ПОЗОРИЈЕ ПЕТО 217 ПОЗОРИЈЕ ШЕСТО 218 ВОЛШЕБНИ

рукодјелац — Максимов брат МАГА, Николина жена МИТАР, кум Максимов СВЕТОЗАР, писар и Софијин сродник ДЈЕЈСТВО ПРВО (СОБА КОД МАКСИМА.) 1. СОФИЈА И ЛЕПОСАВА СОФИЈА (спрема којешта по соби):Бога ти, Лепосава, како ти није срамота?

Није само једанпут добивена битка дрзновеним нападом; зато треба операције променити. Прво и прво да се начине јаки редути, да у случају нужде можеш ретерирати без опасности; па онда напред; центрум, десно и

Није само једанпут добивена битка дрзновеним нападом; зато треба операције променити. Прво и прво да се начине јаки редути, да у случају нужде можеш ретерирати без опасности; па онда напред; центрум, десно и лево

НИКОЛА: Па ко ће дакле добити. СВЕТОЗАР: Послушајте како је пресуђено: Она жена, прво, није добра, која по кући једва оди, мрзи ју чисто говорити; куд пође, ту седне.

ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА. ИЗНУТРА ВИДЕ СЕ ЈЕДНА ВРАТА ОД СОБЕ, ИЗ КОЈЕ ИСАЈЛО

(Отрчи.) ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити. МАНОЈЛО: Без разуме? ДОКТОР: То не чини ништа. Прво и прво, треба учити земљеописаније. МАНОЈЛО: Шта је то земљеописаније?

(Отрчи.) ДОКТОР (Манојлу) Ми ћемо међутим науку продужити. МАНОЈЛО: Без разуме? ДОКТОР: То не чини ништа. Прво и прво, треба учити земљеописаније. МАНОЈЛО: Шта је то земљеописаније?

у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина мати ВЕЛИМИР, његов син МИЛАН, чиновник ПИЈАДА ВУЧКО, ћирица ДЈЕЈСТВО ПРВО (Лепо намештена соба, о зиду виси један сат, једно портре и различне фигуре из древне митологије.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЗЛА ЖЕНА Садржај ПРЕДГОВОР 4 ДЈЕЈСТВО ПРВО 6 ДЈЕЈСТВО ДРУГО 15 ДЈЕЈСТВО ТРЕЋЕ 29 ЗЛА ЖЕНА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЈЕЈСТВА) Еін еінзіг бöѕеѕ Wеіб Иебт

ТРИФИЋ СУЛТАНА, његова жена ПЕРСИДА, собна служавка СТЕВАН, служитељ СРЕТА, чизмар ПЕЛА, његова жена ДЈЕЈСТВО ПРВО ПОЗОРИЈЕ 1.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

На часну реч, убијте ме, не могу! Али нећу одустати од трке. Само ћу је развлачити што дуже могу. Није важно прво место — важан је спортски дух!

ни да зуцне после тога, кад му тај најглавнији пуковник објасни да су правила, шта ти ја знам, таква и таква, и да се прво пита најстарији по чину може ли се уопште било шта питати и шта ти ја знам, па тек када он то дозволи, мислим, када

Јао! Само кад се тога сетим! Дакле, њих две су штрикале као шашаве и измењивале све саме научне законе. Прво је започела афектација из биологије: Слажете ли се сексуално?

Тако почиње период анти-клопе, систем Матхаузен. Као прво: бакуту исфуравају из ливинг-кујне. Укида се вечера, преполовљава ручак, а за доручак само неко камење од препечене

Следећег дана „Зануси“ нам је приредио прво изненађење — одскакутао је све до супротног угла купатила и почео да гура каду натеравши је у клинч!

реч помисли да ће живети као камен у бубрегу, сад кад је најзад мазнуо телефон, али, види врага, некако није знао коме прво да се јави, и не само то: није уопште имао никога на целом свету коме би могао да се јави!

— Ало? Јеси л' то ти? — то им је прво што бупну у слушалицу. Као, ако ниси ти, онда нема везе! — То сам ја! — кажем. — А ко је тамо? — Ајд погоди!

слушалицу а идиот вам пушта музику с грамофона и ћути, или, што је још горе, као заљубљено дише равно у ваше уво? Прво, то ме голица, а друго — мени не допада преко жице!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

НЕДЕЉА Прво певање Годи ми умор. Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Јован Стерија Поповић ЛАЖА И ПАРАЛАЖА Садржај ДЈЕЈСТВО ПРВО 3 ДЈЕЈСТВО ВТОРО 30 ЛАЖА И ПАРАЛАЖА (ВЕСЕЛО ПОЗОРИЈЕ) ДЈЕЈСТВУЈУЋА ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати

ЛИЦА: МАРКО ВУЈИЋ, богати трговац ЈЕЛИЦА, његова кћи БАТИЋ АЛЕКСА МИТА МАРИЈА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1. (Улица.) АЛЕКСА, мало затим МИТА АЛЕКСА (држи једно писмо у руци): Добро, добро!

АЛЕКСА: О, ја сам ти сила преметнуо преко главе. МИТА: Да чујем. АЛЕКСА: Прво сам ти био адвокат. МИТА: Кад си ти учио права? АЛЕКСА: Видиш да си прост.

АЛЕКСА: (Но сад је време). Господин Вујић, ја вам тепљејше на вашој љубови благодарим. Сада прво и прво што ми радити надлежи, јест чоу по постојанију тражити. МАРКО: Ја ћу дати да се донесе. АЛЕКСА: А нашто?

АЛЕКСА: (Но сад је време). Господин Вујић, ја вам тепљејше на вашој љубови благодарим. Сада прво и прво што ми радити надлежи, јест чоу по постојанију тражити. МАРКО: Ја ћу дати да се донесе. АЛЕКСА: А нашто?

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Чекао сам ипак у друштву механичара, кога сам прво срео на обали. Гледао сам оно неколико расушених барки насуканих на шевар; оне су пљоснате, примитивне, налик на

Његов син! — Можда је неуљудно што сам издао ове пријатеље, које сам прво натерао да ме возе. Можда ће сад зажалити што губе зараду. — Они не воле да иду пошто је трамонтана.

Жена му је одскора затруднела па не сме да је остави. То је прво дете што чекају. — Зидате нешто? — Ја сам по занату зидар. — Имате посла? — Колико да се живи.

— Доста. Тешко је газити по њој близу обале пошто је камењар. — Ево села, — рече жена. Сусрећемо прво једну, затим другу барку са рибарима који бацају мреже. — Добро вече. — Добро вече. — Како је? — Иде, иде!

Људи на њима су ћутљиви и лаганих покрета. Ја прво чујем њихове мреже, кад падају у воду, и весла, и тек се онда појављују барке и рибари иза траве и трске.

; — ти си младић добар, исправан, а то се увек тражи. Успећеш. — Како сте ви прво успели? — Ја сам увек веровао да је наш рад велика ствар за народ и онда сам само видео да у покрајини Сарагосе

Он је био до коже мокар. И ја сам му рекао да се склонимо, али он је хтео прво да уреди са барком и мрежама и одмах је добио болове под пазухом и ватру.

— Хтео би да вам пружи руку, али се не види, — каже оно исто девојче. Наилазим прво на једно топло, женско колено, затим на њено раме и тек онда сусрећем пружену руку; једну па другу. — Добро вече!

Зашто да живи, шта ће њему да живи! Да би прво јео свог оца, па онда њега његова деца и најзад да цркне. — Ајде, ајде, — рече други. — Претерујеш. Као увек.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

се плотна домогла Атона Овога јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда вртоглаво брзо. Прво је све изгледало природно: близина, лепота, постојање, светост.

јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда вртоглаво брзо. Прво је све изгледало природно: близина, лепота, постојање, светост.

столом под шаком жуборе грчка мора у гудури пред њим словенски говор звони ко у руднику групмен Госпа прилази столу прво о вечном дану онда о ноћи снева и приклања се земљи Она у наручје старца диже и слови: васиљена није страшна ни

се за оне што се теби моле расути међ стењем и бурама молим се за сестре у црном и сестре-слике што сваке ноћи прво све виде онда оживе молим за оне у молитвама боље нек издрже боси и посни по гудурама.

тражи на зајам соли со која мисли со која боли и деца дижу бивољу главу у небеса крене удар по читавој крајини прво један па други и мртви се јаве на вест бодру велика је традиција вампира један моли убрус да обрише лице од корења од

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Ама, како да заборавим? Само, морам то прво да саопштим мојој жени. Не знате ви како је она нестрпљива да чује шта смо разговарали ја и ви. Морам прво њој.

Не знате ви како је она нестрпљива да чује шта смо разговарали ја и ви. Морам прво њој. АДВОКАТ: Извол'те, извол'те. АГАТОН (оде).

) ПОЈАВА XВ ПОРОДИЦА ПРОКА: Шта је, побогу, Агатоне? АГАТОН: Зберите се прво сви! ТАНАСИЈЕ: Сви смо ту! АГАТОН: Е, онда, седите, па ћу вам све по реду казати.

ТАНАСИЈЕ: А како мислиш да би се то могло? АГАТОН: Ево како: да се прво ми лепо, поштено и братски поделимо у ближе и даље рођаке. САРКА: Ето ти сад, како то може кад смо сви блиски род?

САРКА: Ако је по томе, Проко, висим и ја ваљда на некој грани, а не само ти. ТРИФУН: А како би било да нам Агатон прво објасни по чему је он тако близак род? АГАТОН: Моје се зна. ГИНА, ПРОКА, ВИДА, ТРИФУН и САРКА: Па да чујемо?

ГИНА: Зар она прљуша њива која не вреди ни луле дувана. Гле ти како он то нама!!... ПРОКА: Ја тражим да Агатон прво каже шта он тражи; да чујемо шта он мисли да њему припада? СВИ (сем Симке): Јесте, то да чујемо!

ПРОКА: Хоћемо да чујемо, па према твојој мери себи да одмеравамо. АГАТОН: Ја мислим, брате, прво вама да поделим, а мени шта остане. ПРОКА: Па јест, шта остане.

Нама њиве у Мокром Лугу и кујнско посуђе и по две-три хиљаде динара, а теби шта остане. Хоћемо прво да чујемо шта ти мислиш да теби припада? СВИ: Да чујемо! Да чујемо! АГАТОН: Па добро, ево да вам кажем!

Ко је то теби, бога ти, пријатељ-Мићо, рекао да је Агатон кадар да обрлати девојку? АГАТОН: Прво и прво, драги мој младићу, ја ту девојку презирем, јер смо такву резолуцију донели; и ја не желим с том девојком ни да

Ко је то теби, бога ти, пријатељ-Мићо, рекао да је Агатон кадар да обрлати девојку? АГАТОН: Прво и прво, драги мој младићу, ја ту девојку презирем, јер смо такву резолуцију донели; и ја не желим с том девојком ни да се

Зато и не пристајемо да се селимо. АГАТОН: А ако вам објасним, је л' онда пристајете? СВИ: Објасни прво! АГАТОН: Ево, брате, у чему је ствар. Ви знате, је л' те, да је наследник овога имања она ванбрачна девојка?

и сестре, предлажем да се ми вратимо сваки у своју собу, па кад нам дође адвокат са полицијом, а ми да тражимо да се прво Агатон избаци. СВИ: Тако је!... АГАТОН: Ама, није тако! ПРОКА: Е па, реци, како је? АГАТОН: Не могу да вам кажем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Добро, такав закон у нас не постоји. Али ево ти сад прилике да са тим шкартовима рашчистиш... Прво бих њих пустио у борбу.

Нисам заборавио да им прво кажем чин. Опет ме упутише даље... Као да сам се мало уживео у околину... Застадох пред шталом одакле ме запахну

— Ко вам је казао да се завлачите у шаторе. Напоље! Извукох се брзо. Али је наредник наишао прво на Траила. — Па то онако... као да смо на сељачком вашару... а?... Слушај, разумеш ли, да то нисам више видео...

— Рана на рану, и ето ти лек... док се размрдаш, све ће проћи. У фронт! Вршио је смотру прво наредник. Омален, а црвен, са развученим уснама као ранфле, па како их љутито скупи јави се читав палисад од бора,

Војници ипак, пронађу понешто, сами, онако узгред. „Саплету“ се некако преко плота, или „занемоћају“, па улете у прво двориште. А кад излазе, одломе читаву грану јабуке, колико тек да се „заките“.

Капетан Јован нам том приликом изложи своја запажања и планове када би, на пример, он био неки командант: — Прво и прво, ја не бих артиљерију довлачио на саму обалу. Виком у оној бари ми смо открили нашу намеру.

Капетан Јован нам том приликом изложи своја запажања и планове када би, на пример, он био неки командант: — Прво и прво, ја не бих артиљерију довлачио на саму обалу. Виком у оној бари ми смо открили нашу намеру.

Кренули смо по мраку. Мучно је осећање кад се по мрклој ноћи излази на положај. Ишли смо прво главним путем, онда скренусмо, затим преко неких њива, лагано, и застадосмо у једној ораници.

Командир батерије позва нас два водника. — Командант је наредио да одмах сада пође један од вас двојице. Ићи ћеш прво ти — и показа на мене. — Та се батерија налази према четвртој чети... — А где је четврта чета? — Како, где?...

СЕЛА СУ ГОРЕЛА Батерија је била запрегнута када стигох. Чекало се да на пут изиђу прво оне две батерије дивизиона, а за њима ћемо и ми. На путу почеше да се свијају у колоне и пешачки пукови.

— А други пут немо’ се грабиш за прво место. Шалили су се војници, заборављајући тренутно мучне призоре, јер су и они у смртној опасности.

— Сигурно ћемо одступати и са ових положаја, и командант хоће прво да склони оруђа са воловском запрегом — рече ми командир хаубичар капетан Сава. Кренусмо по највећем блату.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Учитељ опази да му другарица непрестано ћути, па стаде мислити како би јој проговорио коју реч. Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...

Ал’ опет, зар не би баш она могла навикнути на мене! Навика је велика чињеница, тако учисмо у психологији. Па за прво време ја не бих што друго ни очекивао ...

Треба власт да их научи... Без силе не иде... Уђоше у школу, прво у Гојкову учионицу. Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости.

У ходнику и дворишту пуно људи и жена и свако држи за руку по једног малишана. Председник прво уписа свога сина и једног синовца, један одборник уписа своје дете и затим чича Стојан стаде да позива једног по

Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу, запита је: — Како вам се

ИВ — Прво ћемо код госпођице, рече ћата Богосав, који је дошао с кметом да му помогне саставити списак, како он рече, а у самој

— Здравља, Боже! Лако ћемо, лако ћемо за то, рече кмет, гледајући окречене дуварове. — Прво запишите рачунаљку; без ње не могу ништа радити, а требаће ми кроз месец дана. — Рачунаља... а шта му је то ?

« Деца поискакаше из клупа као јарићи, па се окупише око прозора, а неки беху поумили и да изиђу напоље. У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим

— Како вам се свиди прво место, је л’ прво ? — Да, сад почињем. — Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим. Ми смо га у школи звали млâдом,

— Како вам се свиди прво место, је л’ прво ? — Да, сад почињем. — Колегу ћете имати доброг, за то вам јамчим. Ми смо га у школи звали млâдом, јер се све неког

Љубица поведе очима, чим се врата отворише, и у прво време гледаше исто онако буновно, полусвесно, као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи

Устала је весела, спремила се, прикачила часовник на груди, пошто га је прво дуго обртала и посматрала; већ му је проучила и разгледала сваку шару, запазила сваку особину, али јој још није почео

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

“ Говори царе Лазаре: “Нека је, нек се удаје, Кад прво јутро устала, За Лазом тешко уздахла.“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист

Бројила их млада Ђурђевица, Све јунаке на број набројила, До три њена добра не наброји: Прво добро — Ђурђа господара, Друго добро — ручнога ђевера, Треће добро — брата рођенога.

Братац ће за сеју Будим град зидати, Будим град зидати, куле изводити. 228. Војску купи Ерцеже Стеване, Прво рока, на недељу дана; Стевана је сјетовала мајка: “Ој, Стеване, моје дијете драго! Право пиши момке у солдате!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: Да, господине. И молим вас да објасним... МАЈЦЕН: Доћи ће и то на ред, прво податке. Остали седите. Идемо редом. Име? ВАСИЛИЈЕ: Василије, господине! МИЛУН: Лаже, овај га зове Стефан!

Бањицом, господо, ако нисте знали! То је прво! ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да ти то ниси знао! (Седне на Мајценов сто и запали цигарету) МАЈЦЕН: А, друго, ја вас

” МАЈЦЕН: „Потпуковник...” Зашто ми ово нисте показали одмах? ВАСИЛИЈЕ: Ви сте прво питали за дрвени мач! МАЈЦЕН: Можете да идете! ЈЕЛИСАВЕТА: Извините што смо вам упали овако, ненајављени!

ДАРА: Емоције нас никуда неће одвести! (Улази Благоје) ТОМАНИЈА: Шта сад мислиш да радимо? ДАРА: Прво треба да пођемо трагом, да видимо где иде! БЛАГОЈЕ: Иде горе уз реку! ДАРА: Знам, видела сам!

ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега? СОФИЈА: Од свега! Прво од те жиле! ДРОБАЦ: Не могу ни од рођеног трага да побјегнем! А ђе и да бјежим...

ЈЕЛИСАВЕТА: То са Филипом. ВАСИЛИЈЕ: Ти цео дан исто! ЈЕЛИСАВЕТА: Копка ме. Можда је он имао дуплу маску! Прво, маску глумца! А испод маске глумца маску лудака! А шта је било испод маске лудака?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Стидни бол прве неправде, лажни жиг срамоте, и прво понижење, кикотом је опекло, али тек кад љубав снагу и вољу ми оте, све је, изнемогло, у неповрат, отекло.

Његова жена, окретала је четворопрег, као да је лепеза. Концерат је обично почињао увертиром: Норма. Ја сам прво учио основну школу Берића – који нам је говорио и о нашим привилегијама и статутима.

Међутим, није тачно да ја имам успомене једног сноба. Живео сам ја, у Темишвару, и међу тадањим пролетерима. Прво сам играо у репрезентацији школа, затим у клубу гимнастичара Темишвара (ТТК), а најзад, почев од седмог разреда, у

Тај би батаљон завршавао литију плотуном. Прво би зајецао слаби тенор владике Летића, као из пустиње вапијућега. После би загрмео страшни бас‑баритон архимандрита

Узалуд цео рад, утрошен петролеј, и скупа мрежа. Па ипак, узбуђења нема. Људи су овде неосетљиви као камен. Прво наш брод, затим и друга барка одлазе са тог места. Неколико гласних узвика и узимамо правац према Новом.

Њихова ће брига бити да ме даље шаљу. Ја сам прво, изгубио шињел (то се кажњавало) и спавао на киши, мокар као из бунара, у нади да се разболим, али никад нисам био

А.О.К. У том логору, под снегом, већ после три месеца, полажем испит. Прво одговарам на теоријска питања, која су смешна.

Према обичају у аустријској војсци, официру се пре поновног изласка на ратиште давала лакша служба. Мени прво дају око руке железничарску траку и дужност да са четири војника прегледам возове између Пеште и Беча, на станици у

Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело. Круна 970, ако ме сећање не вара. Бенешић се смеје и каже да је доста за почетника.

Тражио сам грчка слова у наслову, а Цвијановић, сиромах, испомагао се како је знао и умео. Није нашао ламбду за прво слово у речи „лирика“, у наслову, па је један римски број, главачке, произвео за грчко слово. Тако се онда штампало.

Пошто издање Маске, латиницом, није нико читао ја сам прво прештампао Маску у часопису Дан, а после сам почео да тражим издавача за Дневник, који сам био назвао о Чарнојевићу.

У ту библиотеку требало је да уђе, прво, моја књига о Чарнојевићу, Винаверов Громобран, и Растков Перун. Само, после дугих преговора, књижара је тражила да

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Из белог платна гледа младо лице, бледо и спокојно. Странац се прво обазре па онда седе за један сто, лагано спусти на њ обе руке у којима држаше струк огромног крина.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Убрзо сам имао част такође да посетим све министре у њиховим кабинетима. Прво одем министру иностраних односа. Баш у тај мах кад ја наиђох у ходник, где беше доста њих ради да изиђу пред министра,

Нисам се хтео одмах јављати министру, желећи да се мало поразговарам с тим разноврсним лудима. Прво ступих у разговор с једним отменим младим господином, и он ми рече да је дошао тражити државну службу у полицији.

— Извините, али никако не могу. — Е, видите, то је најновији закон који има велике вредности за земљу. Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање

— Извините, али никако не могу. — Е, видите, то је најновији закон који има велике вредности за земљу. Прво и прво, казне од таквих криваца наплаћују се у новцу, и ту земља има врло лепа прихода, који троши на попуњавање дефицита што

По моме дубоком уверењу, најглавније је да се прво теорија добро утврди, па ће после ићи лако, и онда ће се видети да ће се све ово време проведено у теоријском

Нехотице уздахнем. Иако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак, због ових последњих немилих догађаја, зажелим да чујем шта о томе мисли министар војни,

Ја у прво време помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на

Сви наши официри и мисле да би то најбољи начин био, али они неће да о стварима мало дубље и свестраније размисле. Прво и прво, ми, данашња влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди;

Прво и прво, ми, данашња влада, хоћемо мирољубиву, побожну спољну политику, ми нећемо према непријатељима да будемо нељуди; а што

до његовог стола је сто за чланове владе, мало дале сто за секретаре клуба. Прво један секретар прозове све редом а затим се почиње озбиљан рад.

— узвикнуо је један посланик. — Тако је! — одјекну са свију страна. Послови су у скупштини текли журно. Прво, новој влади изгласаше пуно поверење и осудише рад прошле, а затим влада изнесе пред Народно представништво предлог да

Голуб одлете весело, а камен удари у прозор, разбије га и погоди оно прво дете у око, тако да му око исцури и остане довека без ока!” — Какво је оно дете што је седело у соби близу прозора?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Е, ал' ми нећемо за Гаја. — Припевајте је за Зука, вели њен Гајо. — Нека, нека, прво ћемо тебе за Сандулину Ђуку, одговори му Анђа и припева га за њу, па му се после стадоше смејати, но и он не ћути: —

У то доба и поветарац стаје, јер се и он боји да лута по пољима и шумама тако касно. Прво отпочне шаптати густо бучје са високим грмовима... Ала је то страшан шапат, да ти се кожа најежи!...

Бесмислено, плашљиво, без једне капи крви на лицу, погледасмо према себи, и свачије прво осећање беше жеља: да баци пушку и бега у шуму.

И то се још над књигом сањало! Па јутрос је, кад је изишао на вратнице, прво угледао Асу Циганина, а то је добар знак, као и свака претпоставка коју је двадесет факата узастопце потврдило.

да важе мацке, ја бих ти сад казао, — поче газда Митар, — а овако не знам. — Да сви слошки устанемо, па прво да нађемо тог лолу, а после већ ти знаш како ћеш му судити. Зато се и зовеш власт...

Тргнем се и, у прво време, не знам ни шта сам мислио. Стоји на вратима некакав средовечан, просед, округле главе и ошишане браде господин.

— Прво! рече Марко, а нестрпљиво подскочи, подиже руке и заљуља звоно... За њим осуше редом друго, треће, четврто...

« А ја се топим од радости. Па како ми је кад помислим на растанак!... Прво ми дође у походе поп Цуца. Жали се како је код његове куће невоља: жена му већ две године не устаје с болесничке

Но кад му снаша Јула стаде разлагати како ће то изгледати кад он буде после капетана прво лице у вароши, па кад стану први трговци а...

Стари капетан отпутовао је пре два дана, а данас се надају новом капетану. Први трговци и један писар изашли су у прво село да причекају капетана. У среској кући журно се спрема, јутрос дођоше једна кола са стварима новог капетана.

Чим се је предигла, прво што јој је било, рекла је мајци да је трпљењу њеном већ крај; више јој неће седети па да би знала да ће је министарски

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе. Ако хоћеш да купиш коња, а ти прво почнеш разговор о обручима и бурадима. ЈОВИЦА: Па, знаш како је, трговачки ред колико да отпочне разговор. А...

ЈОВИЦА: Нисам! ЈЕВРЕМ: А јеси ли говорио другом неком? ЈОВИЦА: Нисам, рекох прво да разговарам с тобом, па онда... ЈЕВРЕМ: ...Па онда ником више и да не говориш! Мени, па ником више.

ЈОВИЦА: Е, велика ти хвала на томе, Јевреме! Рекох ја: са Јевремом треба прво да разговарам! Па овај... и то да ти кажем...

Па овај... и то да ти кажем... Ако ти је почем стало до тога, а ја пристајем и да поделимо, да ме пустиш прво мене једно две године, колико знаш да се помогнем, па после ти иди, ако хоћеш, у скупштину.

Можемо се ми и на другом месту свађати, не морамо баш овде! ЈЕВРЕМ: Ама, не кажем то. СПИРА: Чекај, молим те, да се прво објаснимо о главној ствари. Дошао малочас твој слуга, вели: послала га Павка и зове нас да дођемо.

ЈЕВРЕМ: Пст! Чекај! Кажи ти прво драгичка! ПАВКА: Ама, кажи ти, кад ти кажем! ЈЕВРЕМ: Па добро: драгичка! ПАВКА: Ја, у име божје, дадох реч за

СПИРИНИЦА: Ама, пусти човека нека каже што је почео! СПИРА: Не мешај се ти! ЈЕВРЕМ: Чекајте, брате, чекајте прво да поставимо сваку ствар на своје место.

ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила. ПАВКА: Прво и прво, ако си се испросила, он ти није још муж, а друго, и да ти је муж, не би му твоја одбрана ништа помогла да буде

ПАВКА: Откад сам се удала, синко. ДАНИЦА: Е, па и ја откад сам се испросила. ПАВКА: Прво и прво, ако си се испросила, он ти није још муж, а друго, и да ти је муж, не би му твоја одбрана ништа помогла да буде

СЕКУЛИЋ: Па како си, ђавола, записивао? МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда...

СЕКУЛИЋ: Па како си, ђавола, записивао? МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда... (сећа се) долазила је и наша госпођица Даница..

Хоћу баш да пробам. Не знаш како ме то мучи. СРЕТА: Можемо, можемо! (Седне за сто.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. (Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Није му ово прво, а неће му, — ако је бог онај стари бог, и стара памет ако подржи Срету — ни последње бити! И од онога доба кад се ово

Стаде да размешта свој пртљаг по соби. Прво што је урадио било је да извади из ручнога куфера огледалце, нешто мање од педља у дужину, чешаљ и контрафу

Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле! А прво Милисав. — Ама не може, господине. Многи сељаци га хоће, па село има много страф од њег’. — Ах, шта село, какво село!

И он сад у том допису пита господина министра, управо стављају му се три питања. Прво питање: »Зна ли господин министар, и је ли му познато, да г.

Силна војско! Цивили напоље!« а свет бега. Обично прво заглаве врата бербери, а за њима шнајдери. Бербери понекад прибегну и досетци.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

” И док јој је намештала на хаљиници брош, Додала је још: „Чика-Мити прво кажи: Добар дан. Сачекај у реду, Немој се провлачити између жена.

Шта мрзи кондуктер Кузман, прво је питање. Зна се: шверцовање у било којој форми. Али посебно не воли тискање На задњој платформи.

КРОМПИР У марту, чим прво сунце засија, у остави кромпир почне да клија; јер сваки кромпир клицом осећа крај зиме и први дан пролећа.

Јер то тако само почиње: Прво дрвета, па животиње, А на крају ће горосече И до тебе стићи, луди човече! Ко је кадар дрво пред кућом пресећи Од

— Како да не! Ево! Најмања. Број 5. Само је узми за рукуницу И води је у бели свет. — Чиме да је ложим? — Прво: Она не бира — угаљ, папир, дрво, Иверје, перје! А друго, Кад се угреје, топла је за дуго!

ШТА СУНЦЕ РУЧА Прво је питање: шта сунце руча Када се попне до највиших кућа, Кад ситно затрепти сваки лист у гори, Од силног горења

ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ Шта човек треба да учини Кад се изгуби на пучини? Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје.

Тако сам, трагајући за врховном једноставношћу, открио задовољство изражавања у кључу званом дечја песма. Прво сам, оне ноћи, нагазио на трамваје. Седео сам у великој редакцијској просторији, усред града. Поноћ беше одавно прошла.

Све забринутија, понавља за себе: — Нема је... То Нема Цице прво ме је нервирало, а онда сам, ионако под температуром, осетио лајтмотив нове песме!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

У тај мах је ларва достигла дужину од шест милиметара. За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на океанској пучини, коме су природњаци дали име

Кад је матаморфоза извршена, младе јегуљице траже улаз у слатку воду на коју прво буду наишле. Али, то се не може поставити као правило без изузетка: један велики број њих остаје поред морске обале,

Оне су се растуриле по тим рекама и у понеким слатким водама што су са њима у вези; у прво време су их рибари доста често имали међу другом уловљеном рибом, али су оне у току времена постајале све ређе и данас

За време мрачних ноћи, а кад се већ дохватила мора, јегуља у прво време радије путује поред морске обале; по лепоме сунчаном времену она се отисне на пучину и путује дубинама.

Ти центри имали би се тада сматрати као светска плодишта јегуља. У таквим истраживањима истиче се на прво место Шмит, а поред њега и познати истраживачи Петерсен, Јоханзен и Хјорт.

Оно што се може прво, још издалека видети кад се са истока брод приближује острвима, то је кула светиља на острву Сен-Девид.

У њиховим су рукама јака бродарска предузећа, банке и разна трговачка предузећа. У томе погледу, на прво место долази Америка са својим јаким банкарским кућама и са врло јаком организацијом за лов китова.

За то прво време оне улазе у састав сићушног органског света на океанској пучини, плактона, буду подухваћене морским струјама и

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Тек што вучад за мајком помиле, играјућ се страшне зубе своје већ умију под грлом острити; тек соколу прво перје никне, он не може више мировати, него своје размеће гњијездо, грабећ сламку једну и по једну С њом пут неба

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Цела родбина из ње је произишла. Од увек саме би владике, приликом великих празника, после службе, прво код њих долазили на честитање, па тек онда ишли у друге куће, такође старе и чувене.

најлепше, те да се гости, кад дођу, морају запрепашћивати, и да се после по читаве месеце прича и једнако одржава: прво, онај узвик међ женским светом: „ао, што код хаџи-Трифунових беше на слави!

И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје.

Колима би одлазили у Доње Врање на чивлук. Али нико више сем њих троје и Магде. У колима, на прво место седао би он.

и даље су код њих долазили, увек доносећи по нешто, никад не спомињући да је земља сада њихова, те се због тога у прво време немање није баш тако јако ни осећало.

Сви они долазили су отуда из баште, где су на горњу капију ушли, да би у башти, иза куће, коње оставили. И чим уђу, прво би ишли у кујну, а опет сваки са погачом или којим другим поклоном.

| И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!

Ручали су доцкан и то не заједно. Услед многих гостију прво је мати доле јела, онако с ногу, па онда, док је Софка ручала, она је седела горе у соби ишчекујући да ко не дође.

То, да је заиста он продао кућу, видело се и после. Видело се прво по томе што он рекао да ће понова доћи. Дакле, сада је само дошао да им јави, да би она, мати, имала када да се

А то је било добро. | Прво, кад се пође, да се може одмах, на брзу руку, покупити, наслагати и понети; а друго, кад тај странац, купац дође, да

Софка их је напослетку оставила и повукла се да спава. Прво, што није ред да девојка тако дубоко у ноћ седи, а друго, што ће морати сутра, пошто ће јој мати бити неиспавана, она

Јастуци тврди, крути, исто онако испружени и поређани, како их је последњи пут оставио. Прво што му паде на памет, то је да као свакада, чим уђе, одмах баци поглед на два велика катанца, која су висила о доста

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

У пролеће свих нада, свију снова, У пролеће кад цвета прво цвеће, Глед’о сам да се један облак креће Увек над вртом младости и снóва.

један лист свео Спомена што кида смрти ветар зао, Или се то руши један идол цео Обожаван, што је у прашину пао. Прво снаге, воље, полета, весеља, Затим наде, вере, љубави, обмâна, И најзад другова, старих пријатеља, Нестаје к’о

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кад се Јан освијестио, нађе се на колима. Прво што му к уху доприје, би јаук рањеника и њемачке ријечи. Брзо се прибра и сјети се свега.

“ „Како чему? Није ли ти три пут рекао: ’добро’ и још те цјеливао!... Видиш да је на добро! Ово потоње одгони све оно прво!“ рече Петар с увјерењем. Многи одигоше руке и климнуше главама, као тврдећи очевидну истину.

Али залуду бјеше сердар одврнуо јуриш са Цуце. Медик, паприка љута, устријеми се прво да му се свети. „Дану, причај још што о Црмничанима, чоче! Причај кад си почео.

“ Тако је пролазио дан за даном до пред саме Тројице; вријеме се не обрну. То је било старцима за велико чудо. Прво чудо би, што се зима не потаја између та два рока, као што је навикла.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ради лакшег прегледа врло обимног и разноликог мноштва народних говорних творевина, поделићемо га на делове: прво, говорни изрази; друго, пословице; треће, питалице; четврто, казивања; пето, говорне игре; шесто, говорништво и седмо,

— Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица. Куку, Стеван, Стеван заклан!

— Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га! О ДОБРОЧИНСТВУ — Ко што чини све себи. — Прво помисли, а пак учини. — Што не желиш себи, немој ни другоме. — Учини добро, не кај се; учини зло, надај се.

— Расточи црвић и најздравију бачву. — Ружној дјевојци и огледало је криво. — Сави прво грану, па убери јабуку. — Свака сјекира себи маљ начини. — Свако звијере своје оружје има.

Тешко земљи куда војска прође, И ђевојци која сама дође! Прво јој је јутро прекорено: „Да си добра, не би дошла сама!“ Тешко злату на дебелу платну, И ђердану на гараву врату.

Јела те болест!“ Шатра патра, — вилајетска затра. — Узјахао Турчин јарца, па пошо у народ да глоби. Дошав у прво село, упита: „На што јашем?“ — „На јарца“ — одговорише му. — „Какав јарац, кад је ово хат?

наново сазидају и вода је тако исто поквари и однесе, каже неимару неко у сну, кад ћуприју трећи пут сазида, да се прво вече под њом негђе намјести са сјекиром у руци, па кад вода дође и понесе кладе и јеле и борове, да удари у нешто

Бог ти дао сваку срећу, а нарочито ову чест: да родиш синова шест, кћери двије, да ти криво није. Прво кћери, потоњи синови да се кћери прије разудају, да снахе заове не застају: да се два зла у дом не састају.

Богме, ту се искупише сви рзуси, најбољи Вранцузи (Показује руком прво на једнога цара): Роми-ага из Старих Парага, (на другог): Ћорави Нића из РацМилетића, (на трећег): Егави Тоша из

(ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје страшило бучук —

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај штогод

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш прво и прво човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати, он ће казати да хоће, а ти му подај штогод заиште.

” А он му одговори: „О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи Бог!

Нова краљица видећи прво и друго јутро да њезину мужу освиће испод главе по сто цекина, зачуди се и треће јутро кридимице украде мужу | педесет

тицу кадар добавити, он ће најсретнији човјек на овом свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако ти баста, прво него те | види за косе да ухватиш, а ако она тебе прво види него ти њу за косе ухватиш, окаменићеш се на оно мјесто и

свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако ти баста, прво него те | види за косе да ухватиш, а ако она тебе прво види него ти њу за косе ухватиш, окаменићеш се на оно мјесто и у они час, као што се догодило од свијех онијех младића

Цар изнесе књигу и почну прво градове дијелити: „Овај“ рече „мени, овај теби“ пишући све на карту, доклен све подијеле од највишега града до најмање

Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: „Бјеж', грјешниче! ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам | владике, него дођи сјутра.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А велико и прво исповедање оних који одлажу световне власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што

Како треба постављати игумана Треба, између осталог, и код постављења игумана и иконома и првог еклисијарха прво вашу љубав подстаћи неизмењено и непреступно.

А не треба сахрањивати тек како било и као случајно, него прво и ви, отпевавши погребне песме и друго достојно збринувши, ништа не изостављајући, најчистије од свега треба према

ГЛАВА 13 О постављењу игумана. Како треба поставити игумана А треба, између осталог, и код постављења игумана прво вашу љубав подстаћи да буде постојана и непрекршива. Ако хоћете да поставите игумана, овако указујемо.

И ту одмах кажу углас сви три пута: „Достојан“. И целивају га, прво владар, потом епископ, затим остали часни старци по реду и певају кондак Златоусту, гласа четвртог: „Са небеса победу

Својим примером прво благоверност показа, а потом и друге поведе, цркве освети, манастире сазда, светитеље у сласт слушајући, јереје

2, 9) имену његовом сви народи поклонише се. Сâм, пак, сазда манастире: и прво у Топлици Светог оца Николе, и други тамо Свету Богородицу у Топлици, потом опет сазда манастир Светог Ђорђа у Расу.

Јер тако и зажеле изићи, прво светог ради места, а друго — укратко ћу вам исприповедати. Овај блажени господин наш Симеон имаше три сина.

(Пс. 14, 4) Затим и многи народи дођоше поклонити се њему, и са великом почашћу даривати појање. Певаше прво Грци, потом Иверци, затим Руси, за Русима Бугари, потом, опет, ми, његово стадо сакупљено.

А ево, и по успењу његовом пречасно тело његово двапут се сахрани — прво у Светој Гори, где и уснуће његово би, и опет отуд узет би и пренесен овамо, и са великом почашћу и красним

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК: Понекад засја и оно од чега се не надаш! ГОСПАВА: Не знам ко ће, ако ти нећеш! ПРОСЈАК: Ти прво погледај себе, па онда друге! Запела си да пришијеш осми џеп! А осми џеп, то су велика уста!

(Излази) ГОСПАВА: Шта ти још нећеш овде да накотиш! ИКОНИЈА: Добро ти човек и каже, прво погледај себе! ГОСПАВА: Испод креденца, иза ормана, иза шпорета, све мишје рупе! Није онда ни чудо што мишје цвеће!

Коцку! Дајте ви мени. Вињак. И то дупли! ЦМИЉА: Побогу, зашто тако дрхтите? ЈАГОДА: Саћете чути! Пођем прво. На станицу. Девети колосек. Кад ти се појави. Тај! ЦМИЉА: Вереник? ЈАГОДА: Опет ви. Вереник. Ма каки вереник!

Вереник. Ма каки вереник! Него тај. Матори. Што напаствује. Девојке. Манијак! ЦМИЉА: Куку мене! Прво поинте! ЈАГОДА: Јурио ме. И преко куфера! А пљусак! Ко из кабла! Ево, још пада! Стиго ме. Стего за руку. Страшно.

ЦМИЉА: А зар се нисте нашли с вареником? ЈАГОДА: Закаснила. Сад идем да га нађем. Прво свратила да се мало приберем. Да ја пожурим, док није лего и заспо. Колко пљушти, има све редом диструне! Лакуноћ!

Зато пази! Смена страже свака два сата! ТАНАСКО: Разумем, госкапетане! МАНОЈЛО: Прво стражариш ти, па ја. Сад је поноћ. Пробуди ме у два...

ЦМИЉА: Да ти кажем како сам испланирала! Можемо и ми да сазидамо без дозволе, ко и други! Макар колко за прво време, после ћемо гледати нешто, за стално. Треба и теби нега за ту ногу.

АНЂЕЛКО: Ама каква сад постељина? ЦМИЉА: Па зна се шта је прво за домаћинство! АНЂЕЛКО: Ма, ко ти је шта реко за домаћинство?

АНЂЕЛКО: Ма је л ти зато замишљаш да ја зидам? ЦМИЉА: Не мораш одма баш да зидаш, за прво време можемо и под кирију... АНЂЕЛКО: Слушај, да се ми лепо разумемо: нема ни зидања, ни под кирију!

АНЂЕЛКО: Па шта? Оћеш да зато прекидам вечеру? СТАВРА: Има на месту да те изгазим! МИЛЕ: Прво погледај каки су ми налази! Ево: крвна слика, урин, крвни притисак, столица, екаге, — све ми дибидус негативно!

(Прилази Иконији) Ко вам је ова што истрча? ИКОНИЈА: Која ће бити, Госпава! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Требало је прво допере руке. ИКОНИЈА: Шта? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Кажем, требало је прво допере руке. Како ће кроз варош с крвавим рукама?

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Требало је прво допере руке. ИКОНИЈА: Шта? ВИЛОТИЈЕВИЋ: Кажем, требало је прво допере руке. Како ће кроз варош с крвавим рукама? ИКОНИЈА: С крвавим рукама? Цмиљо, шта је с том комовицом?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

) Ав! (Нагло отвара врата од гостинске собе, стаје на осветљена врата.) Пријатељи! Свирка и песма, прво појачане отварањем врата, прекину се.

Тако целе ноћи. И још једнако само љуту ракију, Љуту, љуту. И већ више не знам где да је нађем тако љуту. Прво стакло што донесем, добра је, љута, али после — не ваља, није љута.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

настављенија, које сам од учени[х] људи научио и из полезни[х] књига почерпао; нити ћу бити ја, но полза ближњега мога прво и начално намереније ове књиге.

И како прве воспитатељнице и наставитељнице чада своји[х], просвештене будући, саме ће полагати прво основанијењи[х] овог доброг воспитанија, напајајући и[х] разумом и добродетељију заједно с млеком прсију своји[х].

И пре него се вратим на моје прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком

Ево, дакле, моја децо, што чини мало помало обичај.| Ови, дакле, самци, у прво време толико сиромаси, кад су постали силни и богати, не имајући никаква посла, почели су свакојако живити.

И за не продужавати одвећ беседу шта су у прво време били монаси, шта су временом постали, шта ли би ваљало да су, могли сте ласно познати; а шта су данас у наше

Ја би[х] га питао како он то зна. А он би ми одговорио: „Прво, што си одвећ рано почео, пак чрез дуго време ће ти се омразити, а друго, из твога склоњенија к читању.

по мојој памети на[х]одим да су сад бољи црковни пастири, јер нити се толико инате, нити се анатеми предају као у прво време.

Но, кад ти се тако љуби, чуј | опет накратко. Ова су два моја начална намеренија. Прво, дајем приклад ученим народа мојега, да на нашем простом дијалекту пишу и на штампу издају; друго, да моји

сам повише рекао, да ми ова књига већа буде, ради две причине наумио сам приложити овде нека од ових моји[х] писама. Прво, за испунити од части вољу свима онима који су то исто зактевали, а друго, које је мени најважније и срцу мојему

ми маловремени на земљи и не можемо и[х] овде до | века спомињати, зато предајемо њи[х]ова слатка и пречестна имена, прво богу, који је сам кадар праву доброту по достојности возмездити и наплатити, да им он учини оно награжденије које би

” И како би чуо да прво није, него фторо, „видиш да није чудотворна — рекао би. За такову своју философическу и управ благочестиву

га ја тако слаба од себе нипошто и никако не би[х] могао отпустити; дакле, нађу нам две мазге, и пођем и ја с њима, прво, за допратити друга мојега љубимога до Аргирокастра, а друго, видити част Албаније.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три. Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме

Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина

! Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом

Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво.

Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија.

Да испричамо укратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца откад га Пјевалица истјера из собе. Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста као што су се сви у манастиру

— Ја не знам ди сам вас видила — поче Маша заборавивши прво питање и сједајући до њега, али сам вас нигде видила!... Ви овуда нисте пролазили?

Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Онда није могао да издржи: показао је прво Симки и слугама, што нису престајали да се смеју господском оделу, које је, тврдили су, наружило Вукашина.

Живео сам... Ти знаш. — Откину горњу копчу на кожуху, раздрљи се. — Треба да знате да се женим. Да, прво то... — не сме да ћути, јер отац изгледа тако као да ће да се туче, хтеде да устане и да каже да није због тога дошао,

Ја свој живот и своје способности нећу да сатрем у радикалском политикантству. Чекај, слушај ме прво. Баш то у вези са народним интересима хоћу да ти кажем. Ништа народ нема од тих ваших странака и ваше селачке слободе.

“ Вукашин се жалосно осмехну: гледа своју фотографију из Париза, окачену више кревета. Гуњ и опанци! Прво што је учинио је да престане да буде смешан и да скине то глупо, турско одело. А „ко је Србин“ и „сељачки син“.

Чекај док сване, сутра ћу ја тебе! Анђу мало попусти грозница. — Дај ми да их подојим... Тола јој прво пружи „десног“. — Што си мањи од брата? — рече. Дете, повијено у очеву изношену пртену кошуљу, поче ситно да плаче.

— викну, саже се да узме кесу, спусти је на кревет и приђе прозору да склони очи од брата. — Спремне су. Само ми ти прво потпиши оно што сам ти синоћ рекао. — Не знам шта — мало касније искрено упита Вукашин.

Још док су били деца, тужакао га Аћиму. Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд... Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави.

„Помаже Бог!“ рекао му је. „Иди прво да се умијеш“, рекао је Василије јер су му образи још били чађави од његових дланова. А Лазар потегну кубуру и опали.

Не љути се. Иди одмах. Симка није разумела. Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску. Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка...

“ У Тишини, иза келнераја, џезва је пала на шафољ за прање чаша, а кафански прозори уздрхтали су од вике. Било је то прво и једино „живео“ у његовом политичком животу које га је заболело.

Никола се раздра, понављајући питање — Их, што се уплаших! — узвиком Мијат испрати гусле. — Па што ми се прво не окажеш? У оваква времена, ноћу се не иде без лозинке... — Ја те питам: да ли се газдарица вратила?

— Боле да говоримо о мом оцу — прекиде га. — Прво о сину — жмирка на десно око, као увек кад се љути. Глумац у путујућем позоришту, помисли Вукашин, и рече: — Нема

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом совјетника Младена Миловановића па после и руског посланика Родофиникина.

Али, пре но што би продрла и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада, што никако није могла.

Одговор није важан, јер је и питање заборављено у остарелом, оглувелом столећу; само га Јеврем памти. Али, то прво питање које више никог не занима упућује на оно друго које занима само Господар-Јеврема: без издаје, да ли се могло?

Негова је игра била не само смела него и смело одиграна. Прво је Вучић бунио и подбунио народ против кнеза Милоша а онда је, са овлашћењем које је Кнез потписао и оверио личним

Као и увек, Пашић се и сада прво заклања ћутањем, затим се, вероватно, опомене свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара,

На слици Ђуре Јакшића Бакљада пролази кроз Стамбол-капију прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају између Турака притајених под сводовима

Није ни важно што он не памти, јер је у Поменику Милана Ђ. Милићевића остало записано да је, прво, отишао свом побратиму, ханџији, у Бели Поток и да му је рекао: — Побратиме!

То му је било прво пролажење тим путем. Али, гурање међу камилама заувек је запамтио, а још више своју погуреност. Радња терзије Мехмеда

и пресечена напола, мигољи и гмиже, суманута, натраг у густину земље, а у Стојану, исто из неких тамних густина, прво се мигољи а онда закотрља грумен неке чудне, можда шаљиве, свакако лепљиве, примисли.

Време је, изгледа, пролазило. Онда изненада стигну две вести и све се, у његовом животу, још једном окрене наглавце. Прво га себи позове Милош Обреновић и наложи му да Мачву подиже на устанак.

Није се могло. Гласови о збивањима стизали су, у Гружу, прво њему јер је он био први човек. Ни из те коже никуд. Тако је, у јесен 1813, док су обасјане, меке измаглице падале по

Схватио је да то може а схватао и да мора јер је, где год се заустављао, прво препознавао, у људима, те две силе. Увек у путу а слуха изоштреног за промену, очекивао је да ће, бар негде, открити

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Богдан Поповић АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ Садржај УВОДНА ПЕСМА 2 И 3 ПРВО ДОБА (После 1840) 6 ИИ ИЗ „ГОЈКА“ 7 ИИИ ОНАМО, 'НАМО...

УНУТРАШЊИ ДИАЛОГ 321 ЦЛXИВ „ПУЧИНА ЈЕ СТОКА ЈЕДНА ГРДЊА“ 325 ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА 326 ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО!

Ј. Дучић ПРВО ДОБА (После 1840) ИИ ИЗ „ГОЈКА“ Гусле моје, овамо'те мало! Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да

И такви, ми смо јачи нег' небо и шар земни! Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро!

Веруј у снагу, Роде, добрих синова својих! М. Ћурчин ЦЛXВИ ВЕРУЈТЕ ПРВО! Прво је: сваки нека зна шта хоће? О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро!

О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Господин, сељак, богат и сирома', У успех борбе верујте - и доста.

И ваша снага биће снага грома, И замршена питања сва проста. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести! Велика дела ишту тврду шију. Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце!

Зачеп'те уста мудрих грошићара! Дигните срце! згаз'те сумње змију, И бор'те се за успех без шићара. Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести! Вера у успех, успех је пола.

Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Тужнога смо мученија жертва рад погубног тога преступлења. Забораве сан те обузео, ти си прво блажено битије и источник бесамртне среће, рајска поља, вјечито блаженство, животворни поглед створитеља заборави

забуњена душа претрћ оков смртне тјелесине без свештене воље створитеља, по простору лећет небесноме, тражит прво, блажено жилиште, тражит судбу свога паденија?

сужанство и пренесу чрез јудол плачевну смртни оков теготнога ропства, мог закона посљедоватељи враћају се у прво блаженство; а закона цара злочестога у ад иду сл'јепи приверженци у мракама вјечног риданија.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Од њега сам врло много научио. Он ме поучаваше прво у хронологији. Египћани имају свој тачно утврђени, по годинама расчлањени календар, стар 3700 година.

Погружен стајаше Милон пред њим и ћуташе, јер је добро знао да треба пустити да се прво извиче. А номофилакс урлаше даље: „Зар ти није, несретниче, познато ко сам ја?

својој младости распродао већи део своје очевине, отпутовао у далеки свет, а вратио се тек после много година, они ме прво запиташе каква сам блага са собом донео. „Знања“, одговорих им ја.

Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!“, узвикну Калимахос.

Ток и резултат тих својих расуђивања објавио сам, заједно са оним двема сликама и математичким обрасцима, прво на страни, а онда и у мојој српски писаној „Небеској Механици“, па није потребно да их овде понављам.

Чим се копнена војска приближи градским зидинама, стави Архимедес своје машине у дејство, прво једноруке, а затим оберуке палинтонове.

Промрмљах кроз зубе неко произвољно талијанско име, а он ме понизно одведе у манастирску чекаоницу. Прво, што запазих онде, беше велико распеће, обешено о зиду; ја му приступих, прекрстих се и погнух побожно главу.

„Они ме замолише, наш славни земљаче, да вас за још нешто упитам. Смем ли то учинити?“ „Па наравно!“ „Прво и прво, да се распитам о вашем здрављу“. Он се насмеши доброћудно. „Драги мој господине!

„Они ме замолише, наш славни земљаче, да вас за још нешто упитам. Смем ли то учинити?“ „Па наравно!“ „Прво и прво, да се распитам о вашем здрављу“. Он се насмеши доброћудно. „Драги мој господине!

“ Он ми причаше о свом животу и раду. „Рођен у грађанској породици, студирао сам у својој младости прво Тривиум: граматику, диалектику и реторику, а затим Квадривиум: аритметику, гометрију, музику и астрономију, све то,

„Владавине Абдерахмана ИИИ и његовог сина Хакама ИИ биле су прво златно доба државе Омајада. Хакам основа у Кардови Велику Школу и прикупи онде библиотеку са 600.

Ти преводи добивени су дугом чудноватом процедуром; изворни грчки текст преведен је прво на сиријски језик, а Затим, уз припомоћ Јевреја, на арапски језик.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али покушај овај, бар што се мене тиче, оста узалудан, јер оне три прилике које прво уђоше и по свој прилици беху студенти, отпочеше врло занимљив разговор, који су водили сасвим тихо, тако тихо и

Али то је политика, вели он, а у војсци то је убијање морала. и заиста, то ће ми шкодити. Прво су ми тражили одговоре, па ће ме саслушавати, испитивати сведоке, судити, жигосати. Зато сам те звао.

— Ја видим, ја осећам да имаш крупнијих брига — рекох. — Зашто ми се не повериш? — Па, ево — рече он — прво: отац ми је обешен. — Јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш?

— Јуче, добри господине, синоћ. — А шта синоћ ниси дошла да се тужиш? — Ама да ви'ш навалише на мене те се прво изравнасмо: да до подне данас купи ђевојци папуче, а мени шамију, али превари рђа те ево дођо'. — Па ти га познајеш?

Далеко од свога пука, који се налазио на другом правцу војних операција, он се јави једном од пукова на који прво беше наишао, где изјави тачне податке о себи, признаде да се налази под судом због покушаја убиства, и постаде сеиз

„Колико је једно и заједничко био онај живот што се угасио и мој живот, колико су они били проткани, доказ је оно прво осећање првог тренутка; а како је снажан инстинкт самоодржања, доказ 1 Јест, мили мој. Молим те да ми то верујеш.

Ајд’ одлучио; видим да се мучиш. Где си био тога дана?... Али нека, ајд’ кажи нам прво ко те је увео у „тројку“, која је твоја „копча“?

Хеј, ама чујеш, човече божији, прво оно мора бити, а после спавај колико ти драго. — Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао

Премиремо, без даха смо, улазимо. Он чека унутра, намрштен, набрекао од здравља, али прво што нам каже раздире нам душу: „Нисам се надао да ћу вас видети, никако се нисам надао, једва сам се извукао, још ово

), узми овако пример један, једну категорију људи: прво, најпре, жена је анђео, прави правцати анђео, као ти, разумеш ли?

Госпођа Леђенски покуша прво да изазове срдито сећање ка прошлост, на онај доскорашњи живот у провинцији, монотон, мучан, глуп, на низ неиздржљиво

У том покушају, међутим, и тек што сам за њу спремио нарочити израз, она жена према мени, коју сам прво посматрао, увреба ме.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

) Прво вријеме у граду лутао сам без циља. Најзад би умор како-тако замијенио циљ. (И то је заметак једног од искустава која

Онда, за прво вријеме у граду, стрелица је стално стремила према мом мјесту. А кад бих се, затварајући очи, замислио тако, водила је

Тобоже, то је настало одатле што је морао баталити своје више амбиције и помирити се с практичном фармацеутиком. У прво вријеме јако је трпио због тога. Осјећао се понижен, готово обешчашћен.

А он ће се збиља у прво вријеме субјективно осјећати боље. Из сугестије, или већ ко зна због чега. Тако је код свих.

времена срушена стара предрасуда под којом су стољећима живјели људи, да на листи људских добара новац заузима прво мјесто. Сад је јасно пукло: не, на првом мјесту стоји живот, а тек на другом новац!...

Тад смо се враћали у се и нагло стишавали. Причао ми је што се дешавало у мјесту послије мог одласка. — У прво вријеме страшно је било огорчење и повика на тебе. Нисам се усуђивао ни да те браним.

Повратка се, наравно, ни овог пута не сјећам. А вјероватно ни првих буђења. Прво чега се сјећам, то је осјећај лебђења међу слојевима сумаглице, с лаким подражајем мучнине као од висинске болести, и

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври. Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...

Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма какав правац да својим мислима.

Чуо је, али није видео, да је онај близу, да га растављају само дваестак корака од њега. Најзад се иза врзине помоли прво глава вранчева, па одмах затим и цео коњаник. Наступио је последњи тренутак.

И његове везе почеше да избијају на видик. После три недеље опази их прво Станкина мати. Кад виде жена своју несрећу, не огласи то, по обичају, кукњавом, но стеже срце и ућута.

И одавде га упућују к Вују; и јатаци, кад им се за штогод обрати, прво се извештавају о Вујову мишљењу и вољи; а он — његово мишљење нико не тражи, његову жељу нико не чује, на њега нико,

— Ако је за тебе беспослица, за мене није — упаде му Станка оштро у реч. — Ја хоћу прво да му постанем права жена, па после да се не раздвајам од њега. — Алал ти вера, снахо! — викну Радован.

А-ја!... Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет. Да ми је само да накупим пет стотина дуката... Али прво мора да се плати јатацима... Тамо-амо, па опет: удри, отимај!...

— Што то сад? — Тако... виђећеш. И кад се на прољеће вратиш овамо, прво се нађи са мном, па онда иди к њему. То добро упамти, ако ти је мила глава... — Ама, реци ми, болан, штогод...

обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место ...

Тамо се склонише одмах; Тимина лозинка даде им све, што им је, за прво време, требало... ...Ћути хајдук у мрачној јазбини, не мислећи и не видећи ништа око себе...

Упамтио је последњи Новичин савет, па је хтео прво да се са њим састане. Али тога ради морао је ићи право у своје село, да га преко сигурних луди позове к себи.

— Па, шта мислиш? — Хоће да те убије, то ти је. Само ће те прво послати на коју масну похару, па ће ти ту бити крај. — А по чему ти то мислиш тако ? — Хе, по чему... по свачему!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако ишли, ишли равницом и брдом, преко поља и ливада, преко вода и шума, док дошли на прво раскршће. Ту се договоре да крену сваки својим путем.

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год

Па ћеш онда ти поћи на тој галији и срешћеш, прво и прво, човека а он носи живу орлушину, па га питај хоће ли је продати; он ће казати да хоће, а ти му подај што год заиште.

излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.

Онда му Грбо рече: — Ми ћемо радит што год хоћеш, али прво треба да се погодимо. Потом га краљ упита шта ишту на годину сви.

А он му одговори: — О мој зете, исказати се не може шта сам видео. Прво сам видео сребрну ћуприју врло лепу, али је нагрђена где јој нема двеју талпи. Ко оно узе, убио га живи бог!

оженивши се, изродивши децу, навали радити и мучити се да би што стекао, те зато живи онако као онај за чије се године прво пограбио.

Свети Сава заповеди једном калуђеру из пратње да учини по вољи чобанима. Калуђер му прво очита молитву од горопадила, па онда почне да га крсти.

— Аферим, анумо, свака ти је права као по концу; а дедер кажи ми: али је боље масло али скоруп? — Богме, боље прво. — Право судиш, као драм и маџарија, али је и прво и потоње све добро, па кад знаш што је од шта боље, зашто ме питаш?

— Богме, боље прво. — Право судиш, као драм и маџарија, али је и прво и потоње све добро, па кад знаш што је од шта боље, зашто ме питаш?

Кад му је било већ око осамнаест година, онда га поведе уза се као ђака, и пође амо у свијет да пише. Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље.

Кад чује исповједник, сав у трепетно чудо остане, и завиче: — Бјеж̓, грјешниче! Ја те не могу одријешити од гријеха прво него питам владике, него дођи сјутра.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Ти и данас волиш, као некад што си, Носиш своју љубав — твоје место свето, К'о у младе дане, к'о у прво лето. Ти и данас волиш као некад што си.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Али тек у зрелом добу сам схватио да сам изумитељ. За то има неколико узрока. Као прво, имао сам брата који је био изузетно надарен - један од оних ретких појава људске природе коју биолошка истраживања

Када затворим очи, ја неизбежно прво видим уједначену врло тамну, плаву позадину као што је небо у ведрим ноћима без звезда.

Али преко је потребно прво повезати околности и прилике које су им претходиле и у којима може да се нађе њихово делимично објашњење.

Почео сам тако што сам прво у својој глави замислио машину једносмерне струје пуштајући је да ради и мењајући ток струје у арматури.

Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки део под високим напоном, има велику површину и намотаје

”Ми немамо новца”, рекао је, ”већ пуна кола златних полуга и бићемо великодушни.“ Рекао сам му да прво желим да видим шта ће бити са мојим изумима у Америци и тако смо завршили разговор.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

По предању, и моје родно место Идвор било је основано 1690. године, али не на истом месту где се сада налази. Прво насеље било је на једној узвишици која је мало северније од садашњег места.

догађај са питом као да ми је говорио: ”Михајло, ти си ”жутокљунац”; ово је твоје прво ”жутокљуначко” искуство. Развесели се!

су му ти настрани појмови, он ми је одговорио да то нису никакви настрани појмови већ чисти амерички, а да их је прво примио од своје мајке, којаје била рођена Американка.

два су разлога зашто сам ту и даље остао. Прво, што су сви радници сваке вечери одлазили у позориште или на игранке, па је тако цео спрат припадао мени.

По његовом схватању оно прво стреми у небеса, на сам врх сунчаног Олимпа, а ово друго све то дубље и дубље тоне кроз отворе угљених и жељезних

Атмосфера на коју сам тада наишао у Колумбији, приредила ми је нова узбуђења. У прво време нисам је разумео, и на почетку сам погрешно интерпретирао многе ствари.

Овај експеримент био је за мене прво сазнање да је Фарадеј био један од великих проналазача у области науке о електрицитету. Експеримент је био једноставан.

Постојала је једна ствар због које нисам могао поћи право у Идвор. Требало је да прво посетим Кембриџ, да бих средио све што треба, да бих тамо следеће школске године почео своје студије.

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за

То би било лако да нисам прво веслао око десет миља до Вегиса па се онда пењао на Риги, па онда поново веслао десет миља до Луцерна, и све то за

Ово је било слично као кад би неки џокеј двадесет две године узастопно освајао прво место на тркама у дербију. И он је био ”сениор ренглер” 1854.

сила, њему је било јасно, што нам потврђује садржај књиге “Експериментална истраживања на пољу електрицитета," да је прво питање на које би требало одговорити било: како се преносе силе између електричних и магнетних оптерећења кроз околни

Ћипико, Иво - Приповетке

— Осушите их... Видићу ја. Уљегоше у кућицу. Огледа се и опази уза зид наручај наслаганих дрва. —Изгорите прво ово... А имате ли уља? —Има нешто... Мутно је и каљаво. —Штедите, да дотече, јер га нема ни у господара.

Господин бог! А? Колика би штета, видила си; ко ће ми је надокнадити? 'Ајде, 'ајде, и захвали прво богу па мени што си се прехранила. —Збогом! — поздрави Цвета и збуњена изиђе. Путем размишљаше.

породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот.

Иду непрекидно, мало говоре; не опочивају, већ хватају пријечице, само да што прво до границе дођу. Браћа не знају куда ће и гдје ће стићи. Не познају стари завичај својих пређа.

!” Најпослије и отац се диже, и породица опет крене. Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак.

А кад ступише на праг жандарске касарне и угледаше пред собом ходник, протрнуше до у срце; на видјелу, прво но ће унићи, сукобише им се погледи, а једнакога су изражаја: пуни сумње и братске самилости.

изиђе; војници је безочно у очи гледају да се увјере је ли она као и друге, а дјевојка, оборених очију, пожури да чим прво одмакне. Изишавши кроз градска врата напоље, осјети се као и увијек слободнија, и нешто се у њој преокрене, одахне.

Мирно слуша отицај живе воде што из голога камења отиче у море; вечерас не јагми се као прво да прва зграби, па да одмах пође; мило јој гледати у мрачни простор и вреву свијета.

С мајком и с њиме проживљела је прво дјетињство. Али се мајка наједном разболи и умрије, а она остаде сирота. Из мрачнога, влажнога стана није знала куда

не огријеваше, лијепо развијала; и да јој мајка зарана не умрије, била би дочекала пуну младост без бриге и не би прво времена потужила се на свијет. А није била ничему узрочна.

Нешто невоља, нешто зло срце, а нешто и њен неограничени нагон привржености, озловољи га прво времена. Свугдје дијете пристајаше за њим, без њега не могаше да се снађе, а то њему додије и наједном науми да је

Бјаше се старим путем попела све до задње виси, откуд се још море видело. Наједном, прво него ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило, или се сјети свога поочима, или

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Та се теоријска „позадина“ или „претходница“ јасно осећа у очигледном присуству и развијању неких идеја које су се прво јавиле код Јурија Тињанова, проширене су и изузетно продубљене код Јана Мукаржовског, а у данашњу теорију рецепције

Александар Блок пак, у своме познатом говору о песниковоме позвању, прво каже. „Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“.

Овде се можемо присетити бајке. У њој се прво изговори почетна формула „био једном“ или „били једном“ (то је прелазак из реалног времена причања бајке у време саме

Он је, међутим, овде другачије зове, као да дословно преводи с руског. Млад јунак нам, наиме, прво саопштава о свом оцу: „И родитељ је громовник“, па онда о мајци: „А мајка земља мокра је“ (рус. мать сыра земля).

Казали смо песништва зато што – и то је прво и најопштије запажање – сабрана дела не доводе у сумњу, него потврђују да је Драинац пре свега и изнад свега песник.

У суштини противник сваке школе, хипнизам се окренуо против сваког догматизма.“ Прво што запажамо у песниковим раним програмским исказима не изгледа нам ни необично, ни ново, него, напротив, врло

Стојанка, прво, сликовито карактерише своје синове из двостране перспективе, из митсконационалне и исконскомајчинске: Јооој, три

То би било прво и готов буквално читање његове поезије. С друге стране, сам нас природни језик води до онога метафоричког пројектовања

А нас управо то и интересује. Један од одговора на оно прво питање већ је дат у самоме квалификовању комбинација каква је споредно небо: то је, каже се, пренесена употреба и пред

При томе, додуше, не треба сметати с ума два момента. Прво, никакво нам критичарево и теоријско објашњење не може помоћи до ваљано доживимо неку поетску поруку ако за такву

Последње, седмо Мишићево сазнање за нас је овде интересантније, а у његовоме тексту оно је као прво по реду и кратко формулисано: „да се треба клонити омаме белканта“.

Црњански је међу тада младим авангардним писцима код нас заузео истакнуто место можда и прво. Довољно је сетити се његовог часописа Дан из 1919. као и Лирике Итаке такође из 1919. године.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЧЕДА: Ја сам, дакле, решио да ви још данас разговарате са оцем... ЖИВКА: Чекај, чекај да ја прво теби кажем шта сам ја решила. Ја сам, видиш, драги мој зете, решила да узмем моју ћерку натраг.

Ти си, брате, паметан и онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети. ЧЕДА: Ја се надам. ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар.

Ти си, брате, паметан и онако разборит човек, па ћемо се лако споразумети. ЧЕДА: Ја се надам. ВАСА: Прво и прво, кажи ти мени, брате, шта ће теби жена? Кад зрело размислиш, видећеш и сам да ти то није тако потребна ствар.

АНКА: Е, гле, молим те! Па шта би онда? РАКА: Ја бих онда скинуо и панталоне. АНКА: Убриши прво нос, срам те било! РАКА: А знаш ли како тебе зову у новинама? АНКА: Зар и мене помињу? РАКА: Па дабоме!

И онда, брате, не ваља ти што се служиш фалсификатима. ЧЕДА: Каквим фалсификатима? ВАСА: Па то, на пример, прво си мене фалсификовао. ЧЕДА: Не знам. ВАСА: Знаш, како да не знаш.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Јер је ово друго грађа из које је створено оно прво; друго је помоћу књижевних погодби моделовано у првоме. Укратко, створена је књижевна варош, утопијска колико и

Могло би се без претеривања казати да се радња развија, призори и описи се смењују тачно у два корака: прво Софкино предвиђање, па испуњење.

Али одмах примећујемо и нешто друго, а наиме да је у свим тим крупним променама била и једна стална: постепено је прво једну па онда другу етапу Софкиног сећања помицао на сам почетак, тако да је напослетку дошло до огледалског

И уводе се баш према редоследу замишљеног приповедања: прво ранији преци, чукундеде и прамдеде, па непосредно отац и мајка, да би се најзад самим синтаксичким склопом издвојила и

је Нечиста крв одбијала, песник Јован Дучић за Станковићеве је приповетке, кад су се појавиле, мислио да им ваља дати прво место у српској књижевности, али је за синтаксу у другој верзији свог изврсног огледа (1907) казао да је „невероватна

У њој, нестабилној и неотпорној, јаче су отиске остављали: прво, променљив однос између аутора и ликова; потом, такође променљив однос између самих ликова; најзад, индивидуална а

степену колеба, и колеба се тако да, рецимо, идући од почетка реченице ка њеноме крају запажамо како конгруенција прво узме један правац, да би га нешто касније изгубила заменивши га другим.

да је то управо она прва реченица чија је композициона улога нашироко већ описана, што бар двојако може бити значајно: прво зато што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго зато што граматичка грешка

које упућује на Софку, па се отуда у дугој половини реченице све рачуна са њене тачке гледишта: идући отпозади, прво она, па њена мајка и на крају њен отац.

Јасно се сада разазнаје грешка у дистрибуцији: прво су преци именовани само као Софкини, а онда испада да су заједнички, при чему се Софкино име двапут појављује, као

А да би се двојство укинуло, довољно је прво помињање имена заменити множинским заменичким обликом: „Више се знало и причало о њиховим чукундедама и прамдедама

А пошто реченица постаје граматички потпуно усаглашена чим заменице из трећег вратимо у прво лице, а неисправна је кад су оне у трећем лицу, већ по самој снази логике испада да исказ изворно потиче из управнога

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Па онда пође к челу одаје, к огњишту и стаде с десне стране где је прво почасно место, и где се беше отегао један огроман Арнаутин.

Прележанин га бејаше примио сасвим својски. Прво зато што га је ипак у души волео, а друго — што је таква заповест њихова краја. Осим тога и сажаљење се пробудило.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

У његову бурну мисô Ти си сјала лековито. Шта је песник кад написô, То је прво теби читô. Његова је многа суза На тихе ти груди пала, И тад’ му је одлануло, — Па због тога теби хвала!

Кад велиш да је тако, И кад ми кажеш: брате, Јурнућу прво на те. Ударих силно, снажно... Рука ми сва у крви; Огледало се смрви. Ха, неста луде! — али Ко ни се смеје, ко?

“ И трпет’ је знао, трпео је дуго. (То ј’ заглавље прво. Сад долази друго). ИИ Бог би знао од чега, ал’ се лав разболô. Госа проговара: „Па зар тако, лоло!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЈОВАН: Па шта сте ме звали? ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало!

ФЕМА: Звала сам те да ти дам регулу да не будеш као досад, или као што су ове дроље. Прво и прво: ти се нећеш више звати Јован. ЈОВАН: Него? ФЕМА: Ханц. ЈОВАН: Зар сам ја коњ? ФЕМА: Будало!

Тко вас је сад разумео? РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји. САРА: Ха, ха, ха, наш младожења оће своју супругу с комплиментом ала бонер да пробира!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

КЊИЖЕВНОСТИ Бранко Миљковић ПЕСМЕ Садржај УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 2 ЗА ОНЕ КОЈЕ ВОЛИМО 3 УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ 4 ПРВО ПЕВАЊЕ 6 СЕДАМ МРТВИХ ПЕСНИКА 8 БРАНКО 9 ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ 10 ЛАЗА КОСТИЋ 11 ДИС 12 ТИН 13 МОМЧИЛО

је будим ти знаш вода протиче али не каже ништа узалуд је будим треба обећати изгубљеном имену нечије лице у песку. ПРВО ПЕВАЊЕ Обрех се у некој мрачној шуми ДАНТЕ То је била шума која је појела небо шума из које кад изађох видех да нисам

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај извора се чуо плач и вриска. Јутарња патрола силовала је босоного девојче са тестијама. Било је вредно, те је прво јутрос уранило. Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна.

Напред, па са срећом! Колона се крете. Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје. Ту је прво склониште рањених. Доносе их често. Тамна је ноћ пала. Шапћу се команде.

Мрак који увек скида храброст људи сада им је дао. Не виде се мртви, и јури се напред. Прво се: У р а! тек разлеже у ноћи, када се мали ађутант задуван и уплашен закачи на бодље уплетених жица.

У глави му беше прво страшно топло, после свест поче да се мрачи, знојио се јако по челу, али се ипак није онесвестио.

Петровић, Растко - АФРИКА

“ Онда сам јој рекао да ћу спавати ту код магацина. И кад су сви отишли на спавање, она је дошла. Тако је прво вече била моја.

Разумљиво је дакле зашто, кад најпре уђе један од њиних црних тркача да прво избаци мушкарце из полузаспалих кућа, па да онда нас уведе, то нико не схвата чудним ни неумесним.

Да чак прво путовање кроз једну земљу више упозна човека с том земљом но и једно идуће, које још слаби и првобитно стечена убеђења.

То је смех од срца, нагао, кратак. Неуздржана експлозија вечитог детињства. Прво сеоце у које уђосмо, опет уском стазом између зеленила, јесте Мали Монгази, за разлику од села Монге, које је веће.

сам узбунио свет са тражењем банана и кокоса а да сам не пијем, те се правим као да је то све било ради окупљене деце. Прво сасвим мали, па онда, охрабрени, и они већи, прилазе да сркну.

Играчи прљави, ружни, у крпама. Црнци који су толико иначе чисти, прво што напусте, кад пређу из фетишизма у муслиманство, јесте чистоћа.

Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња, увек истим пољима али у новом друштву, а потом бриџ.

Већ за прво иницијирање, које младића чини само човеком, та мучења су фантастична. Рекли су ми да су многи младићи помрли за време

итд. врло добро и да сам срећан што је тако и код њега. Он ми од своје стране показа свој дом. Прво што видех је то да су уз један зид неке камене степенице чији су басамаци дубоки једва по сантиметар–два и које су

Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и

Наилазимо на Ђуле који још играју, прљави, у екстази; досадно и глупо, као оно прво вече кад сам стигао у Боаке. Понеке, с поквареним зеницама, чак и познам.

Ми не видимо шта је на њему да бисмо знали шта није; већ чим га погледамо, прво закључимо да је заборавио везати кравату, понети шешир итд.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

и Алексинцу концентрисано је 18—20 хиљада војске, да се у свако доба може послати помоћ Хрватовићу или Лешјанину — где прво затреба. И тако на тимочкој линији стоји Хрватовић пред Бањом са 6—7.

— Нисам имао кад, заборавио сам, шта ли. — О, ја на то никад не заборављам. Макар триста послова чекало, прво ваља заложити свој казан — то је моје правило, и ја га це свето држим.

Отац прота прво је посматрао цео призор, па онда рече: »Пропаст твоја од тебе, Сионе! Пропала генерација! Искварио се наш свет,

Турски ланац спочетка беше заустављен у своме напредовању али се наскоро опет крете. То кретање ишло је овако. Прво поче један по један Турчин да се издваја из ланца и да истрчава напред: истрчи, па прилегне земљи и одатле пуца брзо.

Пожар се прво појављивао на једном крају села, после се ширио цве даље и даље и напослетку обузимао цело цело. А y моравској долини

Уз то још страже јављају да с те стране једнако чују брујање и кретање у турској војсци: с вечера су се чули прво одјеци вечерње молитве: »Алах ил алах«, затим песме, свирка, весела граја, а доцније тутњава од покретања војске и

Он ће примати наредбе од самога ђенерала Черњајева који ће за прво време борбе бити у селу Прћиловици, куда треба слати сва извешћа. У случају повлачења зборно је место Прћиловица.

Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао.

ме је тада обузео неизмеран ужас, онда тиме још нисам све рекао, нити сам исказао сву дубину цтпаxоте која ме нападе. Прво силан уздах и бледило, а после ми крв тако појури у главу да сам је чисто чуо како са шумом струји по жилама.

У кафани це нађох с капетаном Ј. Велимировићем. Он ми каза о смрти свога брата, и пошто ми је прво прочитао, даде ми да однесем ђенералу једно писмо. У писму је био излив бола уцвељеног братског срца.

Приближујући се главном месту ономадашњег разбојишта, прво осетих ужасан, угушујући смрад. Бпели летњи дани, па се мртви брзо распадају и труну.

Јутро је било ведро и јасно, сунце се тек рађало и његове светле варнице указивале су се као упаљене свећице прво на росним врховима дрвећа, прелећући брзо с једнога врха на други, па су се тек онда спуштале на врхове бајонета у

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Од ране ће на срцу ти с’ Драга створити, С њоме можеш о том санку Мило зборити. XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А по мирису Познаш да дршће У души цвет.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пошто сам сео, он ми објасни како је сада добио заповест за сутрашњи рад. Сутра ћемо нападати. Прво ће тући артиљерија. Када се буде дао знак за јуриш, ми треба у неколико скокова да упаднемо у њихове ровове.

коју нам је прочитао командант писало је како трупе Дринске дивизије, које су се налазиле десно од нас, треба прво да заузму Кочобеј. Тек пошто они заузму тај положај, онда нападамо ми на врх. А испало је обратно.

— Ех — учини Влајко и махну руком. — Код нас је сасвим друга администрација него код вас артиљераца. Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога дана и војници ме нису видели кад сам се вратио.

— Ех — учини Влајко и махну руком. — Код нас је сасвим друга администрација него код вас артиљераца. Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога дана и војници ме нису видели кад сам се вратио.

— Хајде, претрчавајте, редом! — рекох оном војнику до себе. „Одвили су ми се увијачи. Да их прво завежем“ — рече ми. „Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча.

„Одвили су ми се увијачи. Да их прво завежем“ — рече ми. „Ја ћу“ — рече Жарко, регрут. Он се прво скупи, одбаци се ногама и рукама и потрча.

Са некима сам чак и разговарао... Видите... Сви се они могу поделити у три групе. Прво, — командир сави прсте и онда пружи палац — једни сматрају рат као неко животно опредељење.

Та брдска батерија налази се на оближњем сектору, у близини пешачких ровова. Да бих дошао до ње, морао сам прво сићи у равницу, и тек одатле подићи уз положај.

Не ратују старци већ деца од двадесет година... А ти не бирају. Кад сам био арслан од двадесет година, ја сам прво налетео на једну бабу. — А то ли тебе мучи! — заграјаше остали и почеше да задиркују чича Данила.

А ови овде морали су сви да изгину. Тада ми изненада падоше на памет речи које сам некада слушао: „У рату наступа прво пешадија. За њом артиљерија. Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде.

На путу је пробавио двадесет дана. У Греноблу је био месец дана. — Него чекајте, да питам прво ја вас. Чујем да се овде припрема офанзива.

хиљадама морнара... Бежи, богати! Кад сам сутрадан стигао на Крф, на то су ми прво скренули пажњу... Уосталом, био сам на путу за Италију и Француску и што бих се излагао опасности још одмах на почетку.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

барока) који се обраћају првенствено логичној, никада естетској активности својих читалаца; а тиранијом наметнуте прво туђе метрике, па дикције, па духа, коначно су се загушили у стилу претрпаном и апструзном, у густом и масивном

Говорили су њиме, писали, крај свега, прави, једини наши тадашњи песници. Наталожило се, прво око осећања и мисли изречених у тим старим текстовима, па онда некако и у речима самим — којима музикалност нико

Што год дише скоро све је неверно, Ко год љуби саде, све лицемерно; Зло је семе прва мати прво повила, От првога јоште горе друга родила, Најгорим се земља сад наплодила...

да спасу безопасно дома нашег лађу: Гребенска м' је отчуждила, ради своје суше, Бистра Сава распалила жећу моје душе; Прво мјесто странствовања блажили Крижовци, Јазвили ме пет година, треће су Карловци.

сам на брег стао, Желио што нисам знао, Не знаш за чим уздисао сам: Ображења, жеље тајне, Чувства љубве, дружбе красне Прво ту тек осећао сам.

(која је потом постала својина Аврама Максимовића, прво „учитеља камералног села Парабућа” а. потом проте сомборског и професора сомборске Препарандије, сарадника Летописа и

О њој в. белешку: Доситеј Обрадовић, Сабрана дела, ИИИ, Бгд, Просвета 1961, 395. — Ако се прво издање Доситејеве песме и није сачувало, на жалост, има вест, не знам колико поуздана, као да је аутограф ове

Боројевић ту прво наводи текст из часописа Дас Ауѕланд бр. 11. из 1845. год. где се, без икакве сумње по илирским инспирацијама, казује

старе и нове, поново сам сравнио са оригиналним издањима; у томе правцу поступио сам онако исто као када сам припремао прво издање. У одељак Напомене уносио сам нове податке само у најнужнијем обиму, како књига не би нарасла сувише.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Сад сам се решила: чим ми проговориш макар једну реч о њему, да разбијем што ми прво дође до руке. Друкче не могу с тобом да изађем на крај. АНЂА: Па не говорим ја за твоје зло.

(Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме! Сумњиво лице, то је, прво и прво, лице без личног описа, а друго: то је лице које је тешко пронаћи, а државни интереси захтевају да га пронађеш!

(Таса слеже раменима и гледа у указна лица.) Не знаш, дабоме! Сумњиво лице, то је, прво и прво, лице без личног описа, а друго: то је лице које је тешко пронаћи, а државни интереси захтевају да га пронађеш!

То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш!

То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест! ЈЕРОТИЈЕ: Ја мислим, господо, прво и прво, да се напише један распис свима председницима општина. То ћеш ти, господине Милисаве, да напишеш!

Овај... шта сам оно хтео? Дедер ти, брате, одговарај мени по реду, немој тако „јутрос је стигао”. Дакле, прво и прво... (Збуни се.) Шта сам оно хтео, господине Вићо, прво да питам? ВИЋА: Кад је стигао?

Овај... шта сам оно хтео? Дедер ти, брате, одговарај мени по реду, немој тако „јутрос је стигао”. Дакле, прво и прво... (Збуни се.) Шта сам оно хтео, господине Вићо, прво да питам? ВИЋА: Кад је стигао? ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то!

Дакле, прво и прво... (Збуни се.) Шта сам оно хтео, господине Вићо, прво да питам? ВИЋА: Кад је стигао? ЈЕРОТИЈЕ: Ама, питао сам то! А, јест! Тасо, дедер читај депешу.

ЈЕРОТИЈЕ: Одатле, дабоме! АЛЕКСА: Ако је одатле, онда је лако. Пођем ја по наредби господин-Вићиној прво да обићем све гостионице... ВИЋА: Па свега је једна у целој вароши. ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га!

ЈЕРОТИЈЕ: Ама, не прекидај га! АЛЕКСА: Јест, како је свега једна гостионица у вароши, то прво одем у њу, односно у Европу.

Кобајаги заговорио се успут. ЖИКА: А јесте ли сви одједанпут упали у собу? МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места... XИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН увлачи се лагано у канцеларију).

(Вићи.) Јеси л' прегледао ове хартије, господине Вићо? ВИЋА: Нисам, господине капетане. КАПЕТАН: Е, 'ајде то прво да свршимо. (Дреши пакетић, који је везан канапом.) ЂОКА: Ја то не дозвољавам, то су моје сасвим приватне ствари.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Промена је настала у другој четвртини 18. века, и то прво међу Србима на земљишту Хабзбуршког царства, које је крајем 17. и почетком 18.

Пред крај 19. века јавио се, прво у есејистичкој прози, тзв. београдски стил, чији су протагонисти били писци широке културе, одлични зналци многих

примерима Вукове збирке одговорила је "кругу ишчекивања" европске културне јавности, постајући жива потврда прво Хердерових, а затим Гримових идеја о усменом песништву.

Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би мајци оставио дуге

Зато у бугарштици, опет остајући веран својој религији, Макро, по мајчином савету, иде прво на венчано кумство ("Тамо пође Краљевићу у те цркве свете Петке"), па тек онда одговара на султанов позив за војевање

Схоластичка гимназија у Сремским Карловцима (1733-1739), чији су оснивачи ученици Кијевске духовне академије, била је прво жариште нове, барокне књижевне културе.

Главни књижевни центар налазио се у Пешти, у којој је основао прво научно друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од

Први пут се међу партизанима приказује извесно унутарње колебање и недоумице, што је деловало као прво изненађење и писцу донело изузетан успех.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Баба је била у кући све и сва, сви су се ње највише бојали и поштовали је. За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати... И Младен је тако и радио.

За ручком, вечером чекало се да она прво седне за софру, она прво почне да једе, окуси од јела, па тек онда они: отац, мати... И Младен је тако и радио.

И Младен је тако и радио. Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред

Кад би из школе долазио кући, ишао би право онамо где је знао да ће наћи бабу. Прво њој да се јави, прво њој да пољуби руку, па и кад је пољуби, да, опет, од ње не иде, већ да остане тако стојећи пред њом као ишчекујући да

Мајка би и бабу дочекивала, поливала, додавала јој пешкир. Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и

Отац му, као увек једва дочекав да баба већ седне, прво се она прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне,

Да се, као и некад, басма, свиле, везови, шамије кад приспеју у коју трговину, прво код њих шаљу на углед и пробу. Можда то њена снаја, мати Младенова, има већ, мада неће од силна свакидашња посла по

Тако исто она је водила бригу и о славама, Божићу, Ускрсу. Да, као увек, сва родбина ту код њих буде, из цркве прво се код њих дође на честитање.

Њој је само било до тога да су: њоме у кући сви задовољни, да вечито ради и да је сва срећна свакоме од њих да угоди. Прво баби, па онда мужу своме, оцу Младеновом па чак и њему, сину, Младену.

Знате да треба, па што не доносите? Или, када би Младен пошао ујутру у школу и она, знајући да ће он, као увек, прво код оца у дућан свратити да му се јави, она би не по њему, већ самом њему, Младену, поручивала шта јој треба из

код куће, он да је први, он да наређује, он заповеда, распоређује, све у својим рукама држи, већ све то једнако баба. Прво, што му је тако било лакше, навикао се, волео је да, када мора већ тамо у дућану и у чаршији да лупа главу, купује,

Да је прво ту било свршено. Да је, по обичају, прво ту, код бабе и матере, њен отац долазио. И као пробајући, није главно било

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

потребан да би се метнуо поред једног погинулог Србина, дала га је драге воље бесплатно. Б. је божји цвет; прво се у башти посеје он, па тек онда друго цвеће (Браство, 9—10, 1902, 442).

По другој легенди, б. је прво поникао на Голготи, на месту где је Христос разапет (Софрић, 34). У песми »Бог ником дужан не остаје« (Вук, 2, 5)

гранчица, и сваку намени понеком момку, па их све увече метне поред свог кревета. Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167).

Када сватови доведу младу у нови дом, онда она, прво, ступи на праг и ту буде напојена вином, а одмах затим сви сватови оду домаћем бунару; млада и младожења обиђу три

Ј. стоје у вези са празником Светога Петра (29. јуна). Оне се дотле не смеју јести, а тога дана имају се прво »дати из руке« (мртвачка жртва), на онда тек јести. У једној басми против врућице тражи се и добија ј.

порасле« (СЕЗ, 7, 156). Због к. жене не раде па Бели четвртак (СЕЗ, 19, 7). Да би била добра пређа, даје се прво повесмо к. у цркву (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 185). О демонској снази к. сведоче и различите забране с њом у вези. К.

Стакло са вином, које се прво донесе као понуда породиљи, закити се п. (СЕЗ, 14, 115). Онај који позива у сватове носи чутуру вина и закићен је

Петров крст. Бере се на Биљани петак или уочи Ђурђевдана и заједно са другим биљем и црвеним јајетом, које је прво за Ускрс офарбано, меће у неначету воду, у којој се на Ђурђевдан пре сунца, ради здравља, купају (СЕЗ, 14, 57; 17,

]. Затим оде шљиви, поспе око ње п., удари је ногом и каже три пута: »Прво мени дошли загледачи него теби берачи« (БВ, 11, 249). П. се сеје на дан Светог Алисеја или Јелесија, 14.

Прилози, 3, 127 идд; Глас ‹СКА› 77, 27, идд. За сетву потребна је култичка чистота. Ко сеје прво с. кад почне сетва, не сме имати сношаја са женом (СЕЗ, 17, 15). Домаћин тога јутра узме чисту преобуку (СЕЗ, 14, 262).

У Лесковачкој Морави, кад копају траве, жене понесу од испеченог теста »колце«, па кад нађу траву ђурђевче, коју прво беру, »оно колце натакну на њу и онда мотичицом ископају и ставе у корпу«, а затим прскају водом узетом са три извора

Оман. Сади се у уљанику (СЕЗ, 65, 1952, 253). Многе мајке пред прво дојење »узму коријен од о., па га на једном крају заравне ножем и издубу, онда га свега пробуше, метну на брадавицу од

Ћипико, Иво - Пауци

У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити!

—Платићеш ти све ово! — смије се Петар смијехом што шамар носи, али издржа. Платићеш, Вељу ти!... — Порубај ме за прво и за ово! — јари га Војкан. — А могао си главне... већ враг не дам.. Боље дати адвокатима... Оперушаше нас до бога!...

Неосјетљиво наступи прољеће, пробуди опочинулу земљу и оживи разговором планину над селом. Раду прво прољеће иза очеве смрти понесе надом.

— Који је узрок да си прво вримена доша? —Боље за вас, — рече млађи брат, носећи кухано месо — мање ћете с'арчит'! . — Тако је!

—Немоћа јур дуго... Вирујте одонда и проша ме смих. А нисам прво зна за невољу. Отац никако... крпија се, покрива... Ма сада све је на мени; хоће се и за болесна оца и за кућу, а ни...

Тако дође над висок долац, где се заустави код путељка што је у њ водио: Прво него ће сићи, посматраше веселу јулску природу.

к'о да осјетише једно прама другоме јачу љубав и самилост, ухватише се за руке и, у ходу машући њима, пожурише да чим прво стигну у варош и да налију фучије. Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита.

Знали су да их домаћи жељно ишчекују, да прво опочинка напију до сита. * Два дана касније, по најжешћем кријесу, допратио је мајстор шјор Антонио оргуље за цркву из

С очију му к'о да опадаше омаглица што му прво није дала да себи у душу завири и да се смири. На догледу труда и рада тога измучена људства и свакидашњих брига за

—Не бој се ти! Нима у мене фала! — Ето, ви сте се споменули, — похвали их жупник. — А ча ћемо?... Ми свакога прво намиримо, а нам ча остане ... И пођоше задовољни и весели што им је једна брига мање на глави.

„Друге су сада године”, говораше трбушаст трговац шјор Бепо, вирећи на улицу из свога дућана. „Прво си мога' дат' тежаку ча му драго... Било је сигурно к'о у цркви. А сад?...” И у души смутио би се ...

— Куд ћеш по киши? — јави се за њим отац му. Ну он га није чуо, и, као да је тако већ прво одлучио, упути се к Јуриној кући. Нашао их све на окупу. Јуре је крпио раскидану обућу.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Тад упита за манстир Вратимље. Кад рекох да сам отуд, он се прво обрадова а затим збуни. Чинило се да га је срамота што га затекох у тако недоличном стању.

Ја не знам да ли је то смешно или жалосно што су такви. Знамо какви би требало да буду. Смерни, то прво. Скрушени. Понизни. Да их не распињу жеље тела, пожуда и похлепа. Жудње моћи.

Кирча је, као и сви остали, с времена на време замицао с њом по ћошковима. У прво време се ништа није примећивало, или барем, нико на то није обраћао пажњу.

На падинама Градине гори засеок Брежина. Неколико кућа збијених око Сушачке косе плануло је пред зору, у прво свитање. Он је то лепо израчунао.

Кад је угледала корпе са месом својих војника, прво је упитала, смртно бледа, да ли је ту и Доротејево тело. Нико јој није одговорио. Сви су стајали непомични и ужаснути.

Кирча Прво што сам намеравао да учиним кад се вратим са војне било је да три дана и три ноћи непрекидно спавам. Ништа од тога.

ослања само на Њега отишао би на неку ледину, рецимо на неко голо брдо, ја ово размишљам онако узгред, причам што ми прво падне на памет, хоћу да кажем како би ваљда било мудрије да је отишао на неко приступачно место где би лакше био уочен.

погледао је није равно у очи, мушки и крволочно како жену ваља гледати, него се устезао и снебивао, смеран као младица прво вече, миловао је кришом из даљине својим питомим оком, занет, занет и занет.

према потоку и извору питке воде који је Доротеј открио стотину корачаји узводно, међу неколико горостасних букава. Прво што ћу сутра урадити то је да начиним тезгере.

Свеједно, чак и тих неколико прасади онерасположило је Димитрија. Кад сам донео прво прасе и бацио га испред куће онако крваво, са прободеним трбухом, Димитрије се благо осмехнуо и прогутао пљувачку.

Април је, млада трава се разлила Сабориштем као каква зелена поплава. Отворим очи и прво што угледам: Ђавољи клик, шепури се горе као ћуран, пљуцка озго на мене. Ишчикује ме. Мами.

кад будем начисто са собом, кад ми свака појединост протеклог дана дође на своје место, кад све поређам и сложим. Прво, ја сам у овоме трену црни коњаник на црном коњу у црној ноћи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

тада У сува и тиха поља пастири погнаше стада; Јер сниска, зелена трава земљу је покрила веће, А гдегде у росној трави прво је цветало цвеће Под зраком топлога сунца бујна се природа буди, Венцима пролетњег цвећа невине китећи груди!

А њена мила, гола груд, С барјаком срамне страсти, Позваће к себи занос луд 3а роба своје власти. Јер прво поглед, после нâд, Затим се пољуб даје А најзад... драги, то је јад, Најзад се све продаје. 1883.

Боже, шта да чиним да себе разгалим? Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем.

Ја сам видо сузе њине и плакао с њима често, Меки, дакле, и припада праведничко прво место.“ Светом Петру мучна беше ова вика, ова граја, Обојицу пусти с миром у пределе вечног маја.

“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та?

Цар то рече, шале није, Ако, синко, не добије, На питање жеља зли' Одговора моја три. Прво рече: - Оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?

Јеси л' спреман, хоћеш знати Одговора мудрог дати? Ил' иначе, биће зло, Ја узимљем благо сво. Прво реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја, Освећена круна та?

се ненадан диже, Страшно прашину узви и онда у село стиже, И ова бујица плаха, у мутном вртлогу своме, Понесе кметицу прво, и после пронесе с њоме Шубару општинског ћате, живине и људи много.

“ Но сузе малога бага Тронуше доброга кмета, те говор прекину даље, И малог Амора онда с краваром кметици шаље. „Ал' прво накричи, овај, да мале чакшире справи, Јер, вели, свињар ми треба, па нек му одећу прави.“ И подне пристиже тако.

Кравар је ишао селом, ал' Бог ће један га знати Зашто се присети нешто и прво у крчму сврати, И попи по једну с ногу.

И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.

“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут обузме свега, Надвири у окно прво, па руком лупати стаде. Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче. „Отвори једанпут, море!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ 114 XXИИ БЕЧ. УСПОМЕНЕ ИЗ МЛАДОСТИ 120 ХХИІІ ПРВО НАУЧНО ДЕЛО И ЊЕГОВ ПОСТАНАК. СРЕЋА У НЕСРЕЋИ 129 XXІВ ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ У БЕРЛИНУ. СТАБЛО ЖИВОТА 136 XXВ ГРАЦ.

За кратко време доживело је оно и друго своје, данас већ растурено, немачко издање. Како је и прво српско издање распродато, спремио сам ово друго српско издање.

Ено, оно је прозор код којега сам данима седео и, гледајући на плави Дунав и поносни Будим, писао моје прво научно дело.

груписањем звезда у јата и њиховим називима, који су се очували кроз хиљаде година, извршили су вавилонски астролози прво каталогизирање звезданог неба. Но, тим радом упознали су они још једну чињеницу фундаменталног значаја.

Он је замишљао да Земља има облик бубња. Да Земља има облик лопте, то су прво учили Питагора и његови ученици. Њихови разлози за то сасвим су по укусу Платонову.

Сада ћу још да Вас потсетим да су дела Александровог учитеља била прво семе засађено у тле на којем је изникла александриска култура. О њој хоћу да Вам још коју реч напишем.

То је зато што му равнодневица изађе за време његовог обилажења мало у сусрет. Оно прво време зове се сидеричном годином, а ово друго тропском годином.

Има још једна основна величина сваког календара; то је дан. Ја га нисам метнуо на прво место само због потребе да изложим прво шта је то равнодневица.

Ја га нисам метнуо на прво место само због потребе да изложим прво шта је то равнодневица. Промена дана и ноћи још је јаче упадљива него промена годишњих доба, и она регулише цео наш

После много таквих дочека стижемо у кабинет Његове Светости. Ова наша прва аудијенција није трајала дуго. Прво нас је наш посланик претставио као изасланике наше цркве и државе, затим су измењени, између Његове Светости и нашег

„На путу онамо, видесмо целу варош. Кроз главну капију стигосмо прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије, подигнуте на трима терасама брега, у пергамонски град.

и живео до своје смрти у Бечу где је написао и публиковао више дела, међу, њима свој Wелторганіѕмуѕ од којега је прво издање изашло 1843, а друго, знатно проширено, пет година доцније.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

заслужан што је Змај почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници Натошевић и

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Не бој се ти мене. (Пауза.) Или не! Чекај! Имаш право! Не можеш ти мени ништа казати, док ја прво теби све не кажем. Треба! Откада ја мислим да треба све да ти кажем.

се само гледа: да се први цвет њему на гроб изнесе; прва крушка, јабука, у покој његове душе разда; први грозд, прво вино, преко његова гроба прелије, као да је жив, као да он то тражи од мене. Ох, дедо!

Зашто, кад ти је било толико тешко, толико мучно, а ти мени прво да се не потужиш, мени не кажеш; јер ја наместо мога побратима, други сам ти свекар, други отац.

А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти. ТАШАНА Иди, иди. Али иди прво и доведи децу, бојим се да се не удаве. Стана одлази. ТАШАНА (показује Сарошу на послужавник): Узми и служи се.

онако унакаженог, блатњавог, што се ваља по улицама и спава по камењарима и под плотовима, да негује и двори... Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме. Прво њему воде да дâ, па онда она да пије.

Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме. Прво њему воде да дâ, па онда она да пије. Прво њега да покрије, утутка, утопли и успава, па онда себе. И тако целог живота.

Прво њему хлеб да дâ, па онда она да узме. Прво њему воде да дâ, па онда она да пије. Прво њега да покрије, утутка, утопли и успава, па онда себе. И тако целог живота. ХАЏИ РИСТА Страшно, дедо.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Косте они познати натмурени, недоједени, па и отплакани ручкови; јавише се пресели празници; дођоше кажњавања деце, прво старим оделом, па затварањем у штофарницу, па напослетку и батинама.

И тако се све добро сврши, венчаше се, и Сека оде „далеко” — уздисала је мајсторица. Прво писмо после Секине удаје била је вест да су Ристу затворили. Због увреде мађарског народа.

Али, прво, госпа Нола није била без брига. Сем свега другог, филијала тамо доле није добро стојала. Талијанка се вратила, тобоже

Одређен је био да крсти Паулино друго дете. Прво дете, крштено у католичној цркви, девојчица, умрла је. Друго дете, синчића, госпа Нола је, мало законом, мало својом

„Трчи и носи јој кишобран. Отвара новине на страни где су извештаји с пијаца и вашара, јер то госпа Нола мора прво да прочита. Кад је боли глава, иде на прстима.

Паланка је такво решење примила, прво, уз ироничан осмех, са овим додатком: „Наравно да ти разлози духовном суду не би ваљали у другом случају брачног

Шта знамо шта су нам све радили дедови и прадедови! Ја знам толико да ми је мати одбегла за оца мога и да се зачело прво дете пре венчања. А поштени и виђени људи су били после моји родитељи.

Каква је то девојка? завеза, мршава, немила. И писма од девојке још таква нисам читао. Све нешто као по рабошу, прво, друго, треће. Па онда, не знам право ни какве је вере.

Али је матура прво велико раскршће у животу младића, а раскршће поставља питања, открива свакојаке перспективе, показује препоне и

Пао по столу без речи. Чула се замутила, човек не зна за себе. Пренеше га прво до лекара, па онда кући. Несвест, слабост, хладне утрнуле ноге.

Оно што философија зове енс аппетибиле. Јеврејин с глађу и апетитом зарађује новац, негује сина, чува расу. Да, прво та животна глад, па тек онда снаге и потенције...

Приметише прво ђаци: да „господин Каленић жмури и чита”. — Чу то директор, па колегиум, па Бранков брат, очни лекар, а онда, наравно,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

ПРЕДГОВОР Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам особити труд радећи га положио, и проче.

моји читатељи, ја видим да је ваше зактевање праведно, али ја вашој жељи удовлетворити не могу, из млоги причина: прво, што не знам ништа о том.

и будуће деце; јер је тако нешто од себе издавао да је сваки, како би га видио, морао внимателније на њега погледати. Прво својство, које се раније млого од други указало, било је несташтво.

Да га с Аполом, с Амором, с Венусом, с богињама сравним, то је горе него дрвеном мотиком копати, јер прво треба да сам знам, па онда другима да докажем јесу ли ти богови и богице били лепи и лепе; потом, кад би и то

К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није) показати, а второ, папир навалице трошећи ситна трошка себи

Тко неће веровати да је горе описани сан на њега особито дејствовао? Он две науке отуда извуче; — прво, да треба са својим стањем задовољан бити, друго, да човек никада за оним не тежи на што није од природе одарен.

»Забога, какве су то жене?« Оне су сасвим необичне жене, јер, прво и прво, ништа не говоре. — »Ах, сироте, ваљда немају језика?« »Молим, г.

»Забога, какве су то жене?« Оне су сасвим необичне жене, јер, прво и прво, ништа не говоре. — »Ах, сироте, ваљда немају језика?« »Молим, г.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

их са длана Росом скупљаном сваког јутра Са својих стихова Спајаш преживеле слогове Руда биља и звериња У прво слово љубави И градиш Последњи неосвојиви бедем Своје тврђаве у ваздуху ТЕРАЗИЈЕ Некоме сте Трг На грудима белога

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Замислите, молим вас, деби, прво ступање на позорницу, прва појава у животу, па задоцњење од седам дана, и то у доба кад нису постојале наше државне

Иначе је моје прво детињство било врло монотоно. Не сећам се ничега важнијег из тога доба, изузимајући извесних ситнијих авантура.

Ја не знам одиста није ли то пужење којим човек почиње своје прво кретање у животу извесна вежба за практичан живот, или је то можда тако судбином опредељено да човек у доба кад је

Министар војни је предлагао да огласимо суседима рат и то сутра, у четвртак после подне. Тога дана из два разлога: прво, што у четвртак по подне немамо школе, а друго, што је Мешулам, на основу поверљивих достава, обавештен да ће суседи

Тај изненадни напад унесе донекле забуну у наше редове и министар полиције, на којега је пас прво насрнуо, напусти пола очупану гуску, дохвати једну каменицу и прими на себе отворену борбу са псом, бранећи наш бок.

Лакше је бити министар но берберин. Берберин, прво, мора знати бријати, а, друго, мора пазити да кога не посече, а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора

Идућег часа, разуме се, настало би пропитивање онога што смо прошлога часа слушали. — Које је прво основно начело Христове науке? — пита г. катихета првога међу нама са којим му се сретне поглед.

Ђак упорно ћути, са истрајношћу првих хришћана пред судом многобожачких тирана. — Које је прво основно начело Христове науке, звекане један? — понавља гневно катихета и већ му се стежу прсти у песнице.

Ето, у таквим приликама ја сам заволео многобоштво и жалио сам што нисмо остали у тој вери. Прво: што више богова то мање основних начела; друго: многи богови не могу никада бити тако опасни као један једини бог; и

Други и трећи доказ о округлини Земљиној такође су нам били врло јасни. Кад путујеш лађом морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а

морем, ти на догледу копна прво сагледаш врхове планина и обратно: кад стојиш на обали па запазиш лађу на мору, ти ћеш прво сагледати њену катарку, а тек ће се доцније јавити и њен труп. — Јесте ли видели, децо, море?

— Е сад, реци ми ти, Милане, шта ћеш прво сагледа ти од те лађе? — Дим, господине! — одговара Милан поуздано. — Дим, добро...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Чекајте... Кад батерија полети, послужиоци који седе на топовима, нека вичу: ура! Пошто је пут узан, возари су прво испрегли коње. Потом су послужиоци рукама окретали возове. Све је било готово за пет минута.

Али зато, када сам се вратио у батерију потражио сам прво Светозара. Ти знаш... ја никада нисам ударио војника. Али тада сам сву љутњу и бес, који се скупљао у мени, чини ми

Док један вод застане, да би изишао други, заспали и возари и послужиоци. Александар је прво молио, онда тукао, најзад малаксао и он. Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава.

На врху нас дочека један млад Арнаутин и руком нам показа на једна врата. Прво уђе Ђуро. Указа се пространа соба, полумрачна, јер је ову собу осветљавао мали прозор четвртастог облика, колико да

— Топ дајем за самар — шалио се командир треће батерије. А поручник Лука наређивао је своме посилном: — Прво понуди паре. Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га.

— Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први... И кретоше један за другим, поштапајући се.

— Кажи ми, молим те, шта си све обукао, те изгледаш такав? — пита га потпоручник Драгиша. — Ево... прво на ногама: једне чарапе, друге чарапе, назувице, ноге сам увио крпама и онда навукао чизме.

Требало је успети се. Случајно сам био на челу. Да се прво испењем ја, па онда да повучем и коња? Али, кратак је дизгин.

како сам га звао на рапорт. Рекао ми је, како сте ви користили моје име... Нека ми резервни капетан... одговори: прво, шта му је дало повода, да злоупотреби моје име и службено звање.

То је твоја ствар. — Па мораш да одговориш! — добаци неко. — Боже сачувај... Управо одговорићу али не на прво, друго, треће...

пука читао наглас следећи одговор ветеринаров: На тражење команданта пука, част ми је поднети следећи одговор: Прво. Ни једнога момента нисам покушавао да злоупотребим име и звање команданта пука.

Кад је мост завршен, војници су прешли, вукући собом и један крај конопца на супротну страну. Требало је прво извршити пробу. Везали су коњу један крај конопца око врата, а они на супротној обали држали су други крај.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

О СИТОСТИ ЛЕГЕНДУ 9 ЛОВЧЕВО БДЕЊЕ 11 ЈЕДРИЛА 13 ВУЧИТРНСКИ МОСТ 16 ПЕСНИК НА ВОДАМА 18 ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА 20 БОДИНОВА БАЛАДА 22 МЕСЕЦ ПУН 24 ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ 27 ЈУЧЕ И ДАНАС 31 ПРОЛЕТЊА ЕЛЕГИЈА 35 СЛОВО

Ни брадате калуђере, никада ниси алкохол пио наших земаља. ТРЕБА ПРВО УМРЕТИ или МАЛИ ПЕРА Неко плаче у мени: мој брат или сестра; Од јутра до вечери њихов глас слушам.

Како смо се дуго цењкали да нас пусти, Сетих се да смо заборавили прво умрети. Мали Стева је врло поштен а кажњавају га једнако.

бескрај, пустоловина, манастири, мој живот ми сија као звезда из далека, и све оно што треба да се настави чека да је прво угњавим песницама, па... Нема више љубави за човечност, већ дахтање.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кад неко непознат уђе у кућу већ се снахи обраћа као свекрви. У оку снахе, па сина виде Лепотица прво чуђење, па прекор. Уздахну Лепотица, а у зору првога снежног дана умре муж.

Крилати Белко и сам је неко време оклевао, а онда рече: — Пођите за мном! У свој моћни загрљај Белко прво узе своју мајку и однесе је на оближњи брежуљак.

— Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја. — Не смеј се, но играј! И, поче игра! Доби Варалица прво коло. Освоји орао друго, па Варалица победи двапут заредом, док се орлу не досади, па рече: — Ово је последња игра!

И, гле, чуда! Поче ђубре да бежи пред метлицом: појави се прво као марама, па као омања соба, чиста површина. Дечак настави да чисти, па кад је почистио испред своје куће, он

Али, тек што јој се примаче, а нечија је рука зграби. — Прво ћу ја почистити своје двориште, а онда ти чисти цареву царевину!

Као камен је тишина притискала село, а нелагодност расла. »Успавао се старац!« помислили су прво сељаци и погледали пут мочваре над којом је немирно кружило јато птица. »Одзвониће увече.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

И тој не песма, већ глас само. Мек, пун глас. Сладак глас као прво девојачко миловање и целивање. Па тај глас иде, с’с месечину се лепи, трепери и на мен’ као мелем на срце ми пада.

МИТКА (узбуђено прекида га): Мајку, њума да ми не спомињеш. Она једно погреши, што прво тебе, па после мене роди, те с’г морам да ћутим, да те слушам, јер си старији!

Тој она само погреши: што прво тебе, па после мене роди. — А мајка је мајка! (Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ У прво време, и кад се издвојила у посебан род, епска песма је по начину казивања била хорска; тек током времена она је постал

У прво време, и као посебна песма, она је била неодвојива од музичке пратње, а касније је казивана и без тога. У развитку епс

Како то да се разуме? Пре доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него

И у песми видимо га прво на коњу, а затим као пешака. И у песми он не може да уђе у град, али не зато што су врата затворили грађани

Кад је Одисеј дошао у доњи свет и срео Ахила, владара над мртвим јунацима, овај му је упутио прво питање о томе да ли је Неоптолем храбар, да ли предњачи у боју.

Откуда та противречност? Прво, њу је изазвала околност да је одлуку о поразу донео један бог. Ако у том погледу упоредимо нашу косовску епопеју са

поставља Секули веома тешке задатке и излаже га највећим опасностима, не би ли тако избегао удају своје кћери. Прво, он тражи од њега да се бори против Арапина, нарочито за то храњеног; затим, да уђе у усијану пећ; н најзад, да

Марко често тера шегу са својим противницима. Тако он поступа у песмама: Прво јунаштво Марко Краљевић и Вуча џенерал, Марко Краљевић укида свадбарину, Орање Марка Краљевића, Марко пије уз рамазан

Ево тих првобитних, чисто феудалних ознака: прво, узоран верни слуга као одраз зависности ситније властеле од крупније; друго, идеал живота изражен у сили, богатству

Прву тезу Зоговић истиче у више махова, без ограде и са оградом, противречећи сам себи. Прво пресуђује кратко и одсечно (на страни 309): „Јунаштво и јуначка пјесма прелазе од феудалних витезова — хајдуцима“.

Ал’ беседи беже Костадине: „Побратиме, Краљевићу Марко, та каква ми нечовештва кажеш?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Прво ти је, брате, нечовештво: дођоше ти до две сиротице да ј’ нараниш леба бијелога и напојиш вина црвенога, а ти велиш

долазе до Сталаћа града, до Пријезде, војводе сталаћке: „О Пријезда, војводо сталаћка, пошљи мени до три добра твоја: прво добро — сабљу навалију, која сече дрвље и камење, дрво, камен и студено гвожђе; друго добро — ждрала коња твога, који

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

прасац Нисам знао шта је квасац Рекоше ми буди кувар Нос у дувар Бићу кувар Ал ни то ме није хтело Загоре ми прво јело Рекоше ми буди ловац Дадох новац Бићу ловац Ловио сам око Шапца Уловио једног врапца Рекоше ми буди

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— А ти на дрво! — дочека Стриц који је пред свим потјерама и опасностима увијек бјежао на прво дрво попут уплашена мачка. — Не, не, у шуму, у хајдуке, као мој чукундјед Јованче.

— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела.

— Шта ти значи то твоје „хмкање“? —радознало ће Стриц. — Прво „хм“значи да је твој шкрљак много оштећен, друго „хм“да ми треба игла и конац, а треће „хм“каже да ми ваља наћи нешто

) и трком појури у прво љесково шипражје. Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом.

— Дедер ми за вечерас сазови ове људе. Ево ти списак. Пољар се завуче у конопље иза куће и узе да сриче прво име на списку: — Пе-хехе-те-те-а-ре... Аха, Петар!

— упита кнез и погледа старца с великим дивљењем. — Не, него ће он сигурно побјећи на прво дрво, па ја морам имати при руци љестве да бих га стигао и уловио. — Имаш право — поучно рече кнез.

Један по један дјечак падали су у шаке нападача. Видећи да нема излаза, дугоноги Стриц обухвати рукама и ногама прво стабло и поче хитро да пуже увис.

Дјечаци се почеше згледати испуњени чудним немиром. — Шта је оно? — оте се прво Николици. Сви су у страху претраживали очима упола наоблачено небо. — Авиони! Ено их! — узвикну Јованче.

Тек што стигоше на ивицу јаруге, кад се кроз Гај зачу кршење грана и тутањ нечијих ногу. Николетина брзо скочи за прво дрво и узе пушку „на готовс“. — Лано, дјецо, брзо у јаругу! Између дрвећа указа се у трку пољар Лијан.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Те хајде, пођи са мном одатле! Прво, како сам те прогнао био из раја, тако сад пак изводим те поставити не у онај земљани рај, него чак горе посадити

ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову. А прво небо и земља прва оде и прође. Апокалипсис, 21 Свет хоће много лепши остати неголи што је сад: земља бити бела ка

С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају праматер Еву? Каквим ли очима могу смотрити ми Бога под телесним покривачем?

цара везир Авхацес кад бијаше надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво свога поганскога бога лице и сношење му, а изокола краљеве и паше.

На што би год и што помислио и што би рекао да буде, и махнуо би с оном палицом, ома би оно стало се и било би. Прво чудо пред фараоном ш њоме учини: баци је на земљу — би љута змија, и оне змије што цареви чародејци бијаху их они

А семе господиново у земљу му зачепркавам, еда би боље никло и да га бране и свраке не позобљу како прво што су и с клицами с оштри кљунови им све почупали и изјели.

Како со тим раздељивањем по себи прво и народ израиљски за укор и шегу поднашан бијаше, те једнога рода, племена и језика, двоји људи се учинише с

УЧИТЕЉИМА А понајбољма учитељем се од Христа ваља световати и научавати се да прво онако сами бораве и творе чему друге људе научавају (тако се пише: »Христос започе творити и учити«).

Еда им је прихватно пред Богом то? Ама прво браћо сами себи зазиремо истежући се и тефтишећи. Расматрамо се подобре што је наша права мука, што ли није.

Често стрељање — већа хвала дочекиваоцу. Опоро ти је супроћ ражња с голим трбухом. Какво му је прво поштење, такво му је и у старост, последње. Овча кожа а вучје срдце. Прав и добар, поготову свет!

ИИ УДВОРЕЊЕ АРХАНЂЕЛА ГАВРИЛА ДЕВОЈЦИ МАРИЈИ УДВОРЕЊЕ ПРВО Гаврил (Тадар већ архангелу неста одговарања, него саже се у себе и узе радити о своме послу нашто је послат оно

СТВАРАЊЕ СВЕТА Прваго дна започе Бог твар састаљати. И учини прво горње небо несвиђено од нас, не ово што га ми гледамо, него друго сврх овога слабо кано стреху сврх куће, за себе и

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

У дућан нико више није могао стати, зато у прво време Мане није држао ни шегрта, него је сам самцит у њему радио; пазарио је и пазио да ко шта за време пазара не

Кад је дошао у Србију, он је прво концертирао; свирао је Паганинијеву фантазију „Мојсеј“ на жици Г, и био бурно поздрављен.

увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду.

ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се дигну и иду. С кокошкама је легао, с петловима устајао. Био је штедљив.

(За ово друго су му комшијске жене веровале, али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу.

Зато, а и стога што је мислио да народу треба прво извојевати политичке слободе, бацио се на правну струку. Адвоцирао је, слао дописе, постављао по новинама питања овоме

Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима. На оно прво могли су нешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и оћутати.