Употреба речи пре у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Очи нису имале више оне светлости, беху тамне и упале, а лице му дође као снег бело. Мени изгледаше много лепши него пре.

приповедала о вечном мраку подземних тамница, о мучној самоћи, која се у влажноме хладу каменитих сводова проводи... Пре страдања беше строг, а сад озбиљан, али пун благости.

Децу је више љубио и миловао него обично. Гледајући Милеву, често би му се низ блеђано лице суза заблистала. Истом је пре четири дана легао у постељу... Први дан и ноћ бацао је крв.

тавне шупљине да засветле два црна ока, да виде ужас безобразне гледалице, која се не стиди с подсмехом посматрати од пре хиљаду година из гроба избачени ковчег човечијег мозга!.. 1871.

Отац га, сиромах, узе, загледа се у њега, посматраше га, преврташе у сувим рукама, па некако невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог!

Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити...

„Сигурно због тога несрећнога комесара?... Боже мој, боже мој! Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!... Пре перзекутори, пуста-комесари, сабље и наџаци; а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицаје, рихтере и

Али просјаку још није уделио... Он је очитао неку молитву, журећи се да што пре изиђе из куће, брзо, онако отприлике као кад човек има посла, а мора на улици да се с неким здрави. Однесмо мртваца...

Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то, опет, гадови! Да те бог сачува!...

који иде некуда где се никаквој радости нема надати, а после диже суморно главу и стаде ми приповедати: — Тако, пре неколико година, ишао сам са мојим кожицама у Параћин на вашар из Кривог Бира.

Пошао сам још пре сванућа, а кад је зора зарудела, био сам насред Честобродице... Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори

Коса седа, а пре три године беше врана. Од радена човека постаде нерадан; каткад ће само узети пушку, прејуриће преко ових планина, или

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

дружи се с ким се не познајеш, и непријатељи се с силнијим од тебе, а навластито не примај никога себи за пријатеља |пре него добро сазнаш како је с прежњи своји живио пријатељи.

Ко што жели, то ласно верује: млога животиња, једно друго не чекајући, навали које ће пре, под именем посештенија, издисањем лава своје очи насладити.

Кажу за онога искуснога политика папу Ксиста да је, пре него папом постане, све погрбљен ходио и на чаршаву од мреже ручао; а како ти га учине папом, исправи се и укочи боље

толико више ваља стајати на опазу и добро сматрати какви су око њега трагови, сиреч: ко је, како поступа, и како се је пре владао.

самих најодаљених граница прогнату и сакривену истину; који не иште да позна оне који га окружавају, и верује оном ко пре дође и оном који уме лепше говорити, хитрије лагати и искусније ласкати — подобан је ове басне лаву, који верује све

μη βλάψει λόγισαι δε προ έργου, δειλά μεν εκπρήξας ϕόβου χρηστά δε τέρπου: Делај то што те неће увредити и размишљај пре дела, зло кад учиниш бој се, а о добру весели се”.

својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем. Вепар зубма, а лав с ноктима, један другог окрваве.

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити.

Ко је | пре неколико времена икада чуо даје Бошњак или Арбанас икада Турчин био? Нити су пре били, нити ће до послетка бити.

Наравоученије Живо и дјејствително описаније силна неправедна и слаба неповина! „Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци.

Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди. Имати право онде гди насилије и неправда влада и суди, то је толико колико и сасвим криву бити.

Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато? Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Промењен свет нас плашио, нов нових краљева ред, ал свак се брзо снашао: то беше исти свет. Ко пре педесет година, свако пронађе свој град, свој кревет пун животиња, овој шлем, свој нож, свој сат.

Један поруку носи важну (пре века краљ га послао), други окреће вола на ражњу свак наставља свој посао. Устима ко је пре пола века (а жедно их

Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим...

Устима ко је пре пола века (а жедно их разјапио) принео лонче млека сад га до дна искапио! Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише. Ко је пре столећа из луле дим удахно, сада га издише.

Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише. Ко је пре столећа из луле дим удахно, сада га издише. Ко тамне започе мостове теменом сад их придржава.

да ми још није ове луле... Гаси то! - газе је ногама па зар не видиш, богаму, да и на свице пуцају! Ко отац, пре пола века, сад син, док пада ноћ, због мириса хлеба и млека, на пушку ставља нож.

истог коца и конопца, и макар их, као и петровце, Турци истим гвожђем окивали, они ће с Турцима против петроваца пре но с петровцима противу Турака!

Милош у албанском снегу, док га прти друг, који костур посто је пре смрти. Гојко у мору што се брзо склапа пуно нафте и војничких капа. ОПЕТ ВОЈНА Пала Пољска, скоро ће и Москва.

Уто и спавању време. Пре но заспим кажем жени: вешаће ме у пет, гледај да ме пробудиш нешто раније. Ујутру вешала, нова новцата, чврста,

ВИДИК ПРИ БЕКСТВУ ИЗ КОСТОЈЕВИЋА Осврнух се с коња у касу, и, пре но ме прогута ноћ, видех: под све гушћим, све црњим облацима, бачена покрај згаришта, остаје, чека снег,

Шта ће тек бити с нама? ЈЕСЕЊИ КРСТОВДАН И пре него што се - маглама, кишама, ињем, сланом и мразем - најави зима, све се са поља збира и уноси: уносе се шљиве у

Зашто је, у овом угашеном свету, пре него што се угаси и сам, баш оних неколико напуштених кућа, да их за трен обасја, изабрао?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Он живи сада са својим синовима и прочом породицом у Русији, у Хотину. Ако ја пре умрем а они се дотле не врате, немојте заборавити да тамо имате стричева, браће и сестара, које још нигда нисте видели.

године). У исто време били су спремили Немци две пуне лађе војника, да ударе на доњи град и да уђу на Су-капију. Пре тога уговори с њима Јован Чардаклија, и Ђикић, и Влајко [Стојковић] Београци, да им капије отворе.

” (На годину дана пре тога они согљадатељи који су по Србији ’одали и народ спремали за Немачку Крајину, одвели су са собом много момака из

ја се почнем сумњати, но опет поверим Ивану и Кићану, јербо су моји људи и стари познаници, а и мило ми буде да се час пре турског зулума избавимо, јер нам је био сасвим досадио.

Говорим ја једнако Мијушку: ,Пиши нека ћесар шаље што пре своју војску, пак ћемо лакше и наше војнике у скупу држати.

Но тога пашалука читлук-сајбије умоле београдског везира (што је био пре Муста-паше) да они буду аге, као што су и били, и да купе своје десетке и проче.

у села била разишли, како чују да им је старешина погинуо, поплаше се и сви побегну у Видин к Пасманџији, који се још пре тога осилио и од султана отцепио, и сав пашалук видински под своју владу узео, нити је што цару давао него све себи

мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и ко пре уђе, жена или човек, тај напред и стоји.

године дана поставе Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата.

То све види паша, али нема куд. Та је наша војска од пре нашег божићњега поста с мојим оцем у Београду стајала, и град чувала, до наши̓ ускршњи̓ поста, док се Бирчанин с

— Мој стриц оде у Тавнаву и Посавину, куда је новце раздао на свиње, да што пре отисне свиње и у Немачку прегна, да би коју пару узели, па после што Бог да.

Ја пошљем за мог стрица, да час пре иде овамо. — Људи кажу: „Ево војске, но нама треба џебане; откуд ћемо добити?” Ја кажем, нека се они само купе, а за

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Знаш кад се оно ономлане оделих од брата. Остадох једин, са женом и децом... Куд ћу и шта ћу? Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати... Овамо, опет, седиш у кошари.

— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни

Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице, па онда заводни очима, а све пљуцка, штуца, искрмачи сваки акт

— Јес̓, богме, господине, право кажеш! — гракну они око њега. — Ено, знам ја пре... Дође ти на сабор код цркве сваког празника тушта света.

Шта се чини, чудо те и ово мало бог још даје. — А баталио се, брате, дакако! — наставља капетан. — Ено, пре неких година, знам — прође старешина.

— Да спремимо једно прасенце мало? — А јок! То неће бити у реду... А и да је — он прасаца сад има. Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. — А би ли ваљало једно јаренце? Деца воле јариће...

Све је опет пошло својим путем као и пре; дужност се вршила као и досад — само што је сад почела да стоји у соби Ђукиној пред канцеларијом и она торба са

Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара. Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он.

Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео! Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама.

Што је, опет, та продаја брзо извршена, ниси видео! Ја сам се зачудио кад се то пре огласи, кад ли пре изиђе у новинама. Тек једно јутро зове ме капетан, а осмехује се: »Хајде, Ђуко, спреми се да идемо на једну продају!

Ћемане му се једва чује, пре би рекао да струже, него да свира. Среја већ позеленио од муке. Сватови се почели подсмевати његовој свирци; сваки час

— Е па, ви'ш! Ту га можеш и на суду добити, ја ти кажем! Слободно га остави. Боље пре него после! И ту Милисав настави учити Среју шта ће да ради и како да се брани ако баш и до суда дође.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

она само радила, она је измишљала нове и нове лепоте у шарама, па су се у Севића дом стицале жене и девојке да узму пре почетке од њених радова... Два момка а једна девојка! Баш није право!... Морао се ту неки враг излећи!...

Лазар виде да су близу хана... Напреже сву снагу и јурну да побегне... Али га Маринко стиже и ухвати за врат. — Пре би од муње побегао него од мене! — рече он и погледа Лазара страшним погледом... Лазар се предаде судбини...

Насред Дрине он опипа колико је тврда Турчинова глава, па, пре но што Турчин к себи до ђе, придигне му оно што код њега нађе, па га онда спусти у воду...

А ухвате хајдука, па га на сваке муке мећу... — Ја ћу трпети! — И траже да одаш дружину и јатаке... — Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... — Хајдук је као запета пушка!...

Да му одем кући да га тјешим и разговарам?... — Немој, ага! Ти га не познајеш. Пасја је то сорта! Пре би од камена реч измамио него од њега!... Боље је да се ми држимо Ивана. Он је човек поштован и виђен.

Цело покољење као да је с неба спуштено. Ако би хтео потражити ко подгаји то колено — Мучио би се узалудно!... Ни пре ни после тога доба нећеш наћи сличних примера... Чуда су те жене чиниле!

Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља.

И кад се оно на Илијиндан порваше, ја сам видела да би га онај пре убио него оборио. — И он је пуцао на њега због тебе? — Јесте, нано. — А откуд ти знаш да је кеса подметнута?

И сад је више ништа не задржа. — Богу и њему заверила сам се да ћу бити његова, и бићу, нано! Пре ћу скончати у Старачи, као она несрећница, него што ће се моја рука друге мушке руке дотаћи! Сад знаш све!...

Не смеш чељадета у кући задржати. Разломи ми се она стара мати дворећи их. Па још пас пита где ми је жена?... Пре десет дана један гола уби дете у Клењу — па ником ништа!... Влашко пашче убијено, ко ти о томе води рачуна?

Не, не, ни то не може!... Па се избезумио и распаметио!... Не зна куда би пре!... На једној страни детињство, младост, век... а на другој пријатељство, пријатељство искрено, срдачно...

— рече он. — Зар би они могли тако учинити са мном?... — Ха-ха-ха!... — насмеја се Маринко. — Боже, ал̓ си дете!... Пре ће они, болан, позвати оног лопова Алексу у своје друштво него тебе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Док он мирно гледа на море, и чека Да галије старе види из далека, Што одоше некад пре много векова. СЕЛО Из Трстеног Виторог се месец заплео у грању Старих кестенова; ноћ светла и плава.

Не чезне брдо дах да нађе, Нит шума за сен вапи; И река пре но сунце зађе Жели да умре до капи. Спрема се класје све да падне, И лишће пред ноге пању; Да земља данас жудно

И та тамна жеља негде у дну груди Расте, кô поплава какве мрачне сене. И свакога јутра будна је пре мене; И често загреје, и често застуди. У души засветли... које је то доба: Зора или вече?

да ми је моћи Испунити опет целе своје ноћи Сузама и слутњом којој конца није. Да ми је да волим као пре, пун мрачне И свирепе сласти да патим и страдам; И уживајући у болу што задам, Да не љубим очи него кад су плачне.

што умре у напону врелу, Мач скрхан на самим врховима тврђа, Има победничку гордост на свом челу: Јер умре у сјају пре него зарђа, Она прође душом као из далека Залутале птице у светлости маја; У песми су њиној гласи других река, И

И она нестаје пре веселе жетве, Увек неувела у свему што вене, Без свога завета и без своје клетве — У лепоти речи једном изречене.

И ти си начело већма него биће... Ноћ да блисну звезде; замах победника, Да буде победа... Лепота, откриће, Пре него мом духу беше реч и слика.

О врату му виси крст Анунцијате, Међ прстима бурмут узбуђено мрви. Пре триест година... гле и песма иста! И кнез изљубивши њене очи обе, Понуди јој руку (традиција чиста!

Двестагодишњи гавран сву ноћ снева мутни сан о нечем што је било пре два века. Сневао је о првом свом полету са гнезда, у небо, у сунце.

То је било пре двеста година. Стари гавран, успаван сада у гнезду, осети како се у њему узбуди сав бес инстинкта, и како навали крв

Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа

Тако је странац био одвојио жену од њеног божанства. Зато му је жена дала неко грожђе од кога је морао умрети пре него увређена Звезда зађе у пустињи. Јер је Зохра свирепа и не би јој више на обалу слала свако вече другог човека.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Добро и онда кад ме је, дан пре тога, свом својом речитошћу од тога одвраћала. Боже мој, како су биле велике наше матере!

Није могућно да су то оне будаласте приче из детињства што ми и сад матором не дају дисати! Није могућно тим пре што је основ мистериозности у лекару, а лекар је овде Јоца, мој Јоца. Није то, дакле, оно од чега је мени тако тешко.

Мало пре окупан, крај чаше вина, кроз дим од дувана, љушкан њезиним слатким причањем — гледао сам је и мислио. Много сам мислио,

Те ноћи ја сам с мајком провео у кревету седећи, и ово је укратко моје сећање и — наш разговор. Пре двадесет година био је мој отац трговац на гласу, и радио је ортачки с Ћорђем Радојловићем.

Не знам колико су година били ортаци, али у то доба, пре двадесет година, појави се код нас ватра из магазе! Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд

То је моју сироту мајку и сестру пекло ја вам се онда још нисам разумевао у лумповању. — Никад оне нису заспале пре него он дође, па ма то било у зору. Седе у креветима — не смеју ни свећу да упале.

Дебео у лицу, шишкав у телу; накривио некакав шеширић, а преко прслука златан ланац: исти онакав какав је пре бабо имао. На руци му некакав прстен, цакли се, брате, не да у се погледати.

Узмем књиге и комад хлеба, а гледам мајку и девере. Кажите, децо, господину да Миша није могао пре доћи — имао је посла. О, ова рука! Да ми је да је се сит наљубим, кад она спава, кад ме не види!

На лицу некакав тужан и милостиван осмејак — није то никад пре било! Такав је изгледао мој стриц кад је пред смрт искао да га причесте.

Он дакле стајаше, а казанџија се непрестано вртијаше. Напослетку, кад мрак стиже пре лађе и не могадијаше се видети ни златан перваз на агентовој капи, и њих се двојица покуњени вратише у механу.

Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке. А има и угурсуза, па дувају и у кључ. Ту пре, кад је оно Срета ишао у Београд, а онај обешењак Мићин сакрио се за дирек, па пишти у кључ.

Сви те воле! — Јок, јок, знам ја! — Како знаш, радости моја, кад ти с нама ниси досад ни говорила? Ја бих пре умрла него што бих дала да ти неко рекне окорне речи! Опет обе јецају и загрле се. — А ђеда?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

за поп-Ћиру, приповедају да је у једним сватовима појео пуну једну вешкорпу крофни, и то за оно кратко време док је пре ручка курисао домаћици.

форме какви су обично протојерејски штапови, а донео му га је на поклон с једнога вашара мајстор Лекса лецедер још пре неких двадесет година.

су у том селу, још откако су се оженили, а оженили су се чим су свршили у Карловцима богословију, а ову су свршили пре двадесет и више година. Оженили су се из истога места у коме данас попују.

Али опет се нешто ипак изменило. Изменили се телесно оба попа и обе попадије. Кад су пре двадесет и више година дошли у село, као свршени клирици, били су обојица суви и мршави као богословско благодејање, а

Дођите ето једне недеље пре подне, а поведите и Меланију с вама. И она је већ велика; данас сутра па ће јој се јавити каква прилика...

Морате увек пет опциговати, — вели поп Ћира, — па онда је таман тачно толико сати. — Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира.

— Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира. — А што га не дате да се оправи?

— Сутра морамо раније устати, да испирамо и разастиремо; накупило се не знаш куд пре... а морала сам данас да прекинем через петка. — Онда нисте требали ни долазити! — пребацује јој госпоја Перса.

Живот тече доста монотоно и дремљиво као живот какве бáке у запећку. И данас је још тако, а камоли пре толико година кад још није било ни »зонентарифе« ни железнице ни других саобраћајних средстава.

да неће бити лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било. Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.

лепшег венца признања, сплетеног за седу главу старога Трифуна учитеља, од ове мале слике онога што је пре њега било. Пре Трифуна знало их тек двојица тројица да пишу.

И пишите: да смо сви здрави; бáба кашље и кр’ја к’о и пре и тут је здраво; разбио ону фину стиву лулу кад се облачио на јутрење, па сад само ређа и псује и понекад кашље, ал’

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Поп препојава. Брзо, ужурбано, да би што пре престало то цвилење, плач. Зауставља их. Онде диже час мајку, стару, саму, која већ изнемогла од плача, поклопљена,

Накуповао симите, пењерлије из фурунџиница. Поређао по гробу. И, укочено, чисто очајно погледом моли попу да што пре дође до њега, препоје, те како би могао да иде, побегне, не слуша око себе више тај плач, цвилење.

Нарочито Таја, храњен и добро негован од Вејке. Било му је добро. Више није гунђао, а још мање као пре онако халапљиво јео, ждерао...

А често и бије га. Сви су се надали да, какав је био пре Таја, да ће он варошанку одмах отерати од себе. — Али он, не само што је није отерао, већ се није ни тужио.

— ’Оћу ли? — радује се он и издиже на прсте да види варош и увери се да ли ће заиста на време, пре мрака, стићи. Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред

Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу, цркву.

Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај дан напросио за њу, цркву. Али чим уђе у маале, опет се заборави.

Мајка му, некада у своје доба прва, чувена лепотица, а после хаџика, која је с оцем му чак и на Свети Гроб ишла, пре времена умрла због њега што га родила таквог.

А пред светом је то значило: да она намерно није хтела да му дâ да једе, те како би он, мучен глађу, што пре умро... И зато муж јој, брат му, ма да је волео ту своју жену, развео се с њом, отерао је од себе због њега.

Као да више, поврх вароши, по брдима, околним селима нису бивале оне тихе, Сигурне ноћи као пре. А и дану, сваког дана, имало је по нешто ново. Видари, гатари на све стране почели да ничу.

Видари, гатари на све стране почели да ничу. Такође свеци почели појединим људима у сну да долазе, проричу им... Пре, ови просјаци и сви други божјаци већином неки од њих се разилазили и губили по оближњим селима.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Изненадно пише му мати да се што пре кући врати, јер је болешљива, па сина код куће мора имати. Љуби је жао, али шта ће; не може матер саму оставити, мора

— Драго нам је. Па како код вас, пошто рана? — Скаче. — Тако и овде. Камо среће да сам пре два месеца жита накуповао, могао сам досад најмање две хиљаде хаснити. Сад се два трговца уздуж и попреко разговараше.

Каква радост за Савку! Момак јој се допада. Дође време ручку. Љуби није баш до ручка; он би желео да што пре сазна на чему је. Ручак прође у самим пургерским етикецијама. После ручка Љуба се разговара са Савком.

— И сад лудује, ал' ја јој помоћи не могу, сирота је. — А да има што, бисте ли је узели? — Бих, пре тога, да је имала бар хиљаду форинти. — А да сад има пет? — Промислио би' се.

— Опростите, ми смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то!

— Тако смо и ми ради, — рече Љуба. Женске се на то уклоне. — Пре него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече

— Та, већ госпођа Перса како би се удала, добила би лако мајоренство. — Нисам рад да добије мајоренство пре дваест четврте године, јер мада је и удата, тако млада треба да је под очевим надзиранијем.

Донесу вино, пију, већ су сат ту, а девојке нема. Љуба постаде немиран, неће да губи време, рад је девојку што пре да види. Мати виче слугу, слуга дође. — Иди, Лазо, брже по Татијану. Тражи је па одма’ да дође.

— Е, кад баш хоћете, казаћу вам. Татијана ми је рекла, пре нег’ што ће у трешње отићи, да је не чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она

чекате, неће доћи, јер је чула да јој из вароши доводе неког грка ђувегију, а она каже да нипошто за ћифту поћи неће; пре ће, вели, за мене поћи. — Да, када би то до ње стајало, за кога она хоће.

Дигну се и оду. Добро је учинио Љуба што је отишао, јер Татијана, како је кући дошла, ни осолити се не да. Каже, пре би у бунар скочила него што би за ћифту пошла. Сада Љуба хоће Милену Милеуснићеву да проси.

— Шта, и француски? — Нешто мало. — Та ви бисте ме могли продати! — То не, пре би’ вас купила. — Па зашто српске књиге не читате?

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Ама јел'те молим вас лепо, зар је барон Гизел збиља с оне стране? — Киднуо, киднуо мало пре, тако кажу. — Киднуо, па кад пре? — Па лепо, а ко каже да је киднуо? — Овај овде господин видео га лично.

— Киднуо, киднуо мало пре, тако кажу. — Киднуо, па кад пре? — Па лепо, а ко каже да је киднуо? — Овај овде господин видео га лично.

— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау поінт де ѕ'аррангер, каже.

И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад није познала.

И та га магла стаде гушити, пити му душу, што је само пре неколико часова, још то пре подне, требала да буде гоњена једној радости какву раније никад није познала.

рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно дивно витко и ватреностворење, и са мном заједно у батерији понова пунити

А нико нас ни о чему неће питати, као што нас ни до сад није питао. Само нека све дође брзо, што пре, јер живота више нема то је јасно, а и овај мозговни, седећи живот постао је већ неиздржљива тиранија.

пакао који је икад једна станица доживела да види, тај ужасни, зверски елан, сав у језивој страсти: дочепати се што пре команде, испунити дужност; све то незапамћеном снагом провале и у једном једином значењу: потражити смрт зато што се

Под утицајем оног неописано сладострасног осећања он је хитао да се што пре састане с Јуришићем, па да, било каквим поводом, отпочне с њим разговор о жени ва коју је морао мислити, коју је морао

У толико пре, што сам ја и сувише мали да улазим у све оне недокучне и неразрешљива заплете једне душевне личности која има свој

А ја ћу гледати своју бригу и колико сутра писаћу вереници да јој признам погрешку што се нисмо венчали пре мојих испита; и ако би, ко зна, и то, можда, била велика моја погрешка...

Дођи, ох што пре дођи! О дођи у помоћ, драги, твојој драгој Јелени.” И све док је тако читао, Христић је лудо живо осећао како румено

Африка

Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по Судану, он је основао по Високој Волти читаве градове, дао многим

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене читаве

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

зна напамет често и епопеје суседних племена, реч по реч, без погрешке, целе, иако ниједну њину реч не разуме, утолико пре што су те епопеје на архаичним језицима.

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг

исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

Петнаестог вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном,

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

да би ме „одрали“ (двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју желе. Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила.

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

до тога дошао да и с пасоша печат скине, ил’ је, може бити, његов глуви слуга то учинио, не знам, доста је то што је пре негди, спремајући се на пут, кој до неколико дана предузети мора, пасош извадио и сад га без печата налазим.

Сад ћемо видити оће л’ се моја жеља испунити или не. Проклети Грк, како је тврд! Пре би, чини ми се, душу испустити волио, него иједну крајцару издати. Но добар је мој гениј.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Одатле је могао да види чак и село, које је, пре, било турска Махала, а сад било насељено његовим Расцијанима. Он је био јако наклоњен тим својим војницима.

Кад се мало умири, поче мало тише, гласом, умиљатим, венецијанског шкопца: „Треба онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима. Да се читаве породице, и сродства, населе тако у иста села.

су дакле Енгелсхофен и Гарсули, где их је већ чекала групица Гарсулијевих писара, која је била послата у Темишвар, пре Гарсулија. Енгелсхофенови официри се нису нимало трудили да буду љубазни према тим, бечким, концепистима и аудиторима.

Вели, они знају да су Расцијани, који су се из Турске овамо пре шесет година доселили, подељени били у три војена округа: Сегедински, Арадски и Петроварадински.

Нека се дакле узму у памет. Њима је било објављено, још пре три године, да ће ландмилицијске, сербскије полки бити касировани.

унедоглед, испод Енгелсхофеновог стана, полк подунавске ландмилиције, који је имао да се касира и који је изведен пре Сунца, имао је, на Гарсулија, дуго да чека.

до Енгелсхофена, и рече: „Зар то није чудно да се данас, овде, опет, сретнемо нас двојица, где сам Вас први пут срео, пре тридесет и пет година. Мали је број био оних који су се вратили из Турске. Свега три хиљаде од тринаест хиљада.

Ти Срби, за које су му рекли да ће се пре иселити, и вратити у Турску, него што ће дозволити да им се у мртваце дира, стајали су сад покорно и весело, ето, ту,

Гроф је, међутим, рекао да се не сме спустити заклопљен у земљу. Журећи се да што пре пређе преко наређења, за које је мислио да изазива протест, гроф се залете и на брзу руку протумачи да се они, као

Ми смо сад тамо, где смо са Србима били пре Лудвига Баденшкога. Честитам. Поздравите и мог старог друга, грофа Хараха.

Од којих цвеће опада и воћка се смрзава. Сем тога, оно је дошло тако топло, да су се багремови расцветали пре времена, лудо, као што младе букну, од ракије, кад су сватови у тим крајевима.

Ђурђе је, у рату, пре неколико година, неколико пута, заробљавао тако чувене, непријатељске, официре, да су официрски чинови на њега падали,

Теодосије - ЖИТИЈА

и Бога, о оци, подстичем да се молите, реч што знањем тече и језик јасан из неоскудних његових ризница да ми да, а пре свега зраку светлости, којом бисмо, мрак душе и ума очистивши у себи, могли бодро исказати добродетељи живота

А старац се дивљаше врелој љубави његовој пре ма Богy и Огњу божаственом који је тако распламтео душу његову, слушаше његове речи пуне целомудрености и умиљења, и

А неки им рекоше: — Такав кога тражите ушао је мало пре вас у руски манастир, и још је ту. А они чувши ово брзо потераше путем да не би како чувши за њих побегао, и

као мртвога, говорећи: — О, невоље од тебе, господару, шта ово учини нама, јер грчи си нам сад после наласка него кад пре тога од нас побеже! О, наласка горег од губљења! О, ризо, жељенога, жељнима запаљење! Како да те понесемо?

се онај који није утврдио ноге послушношћу на корену првога степена општежића дотиче врха ћутања и усамљеништва, и да пре времена живи по својој вољи.

Јер знам, што молиш у Бога даће ти се. Овај пришавши са сузама обисну се о врат његов, и рече: — Пре се ја, теби припадајући, молим, господине оче, да као што сам се за живота твога, окриљен топлим ти ка Христу

Јер ево, отац наш који је пре мало времена био с нама, и који је духом отишао ка Господу, опет је данас духовно дошао к нама и молитвама од нас не

Јер га видимо, као што нас је и пре веселио у телесним стварима, где нас сада још изванредније теши духовним стварима.

се, припаде, и сам с благороднима поче молити светога говорећи: — Не остави нас у овај час, о оче свети и не одузимај пре времена жалошћу душу моју од мене!

Јер прво је син од оца пре многог времена, као што смо казали, био дошао у Свету Гору, где посни подвиг извршавајући веома изнуриваше младићку

заповеди да се зове „Лавра светога Симеоне“, а старешина у њој заповеди да буде и да се зове архимандрит, јер је и сам пре тога у граду Солуну од митрополита и епископа за архимандрита био постављен.

већим трудом, постом и ноћним стојањем умртвљаваше тело, и не само да је био углед или законодавац иноцима него се и пре светитељства делом као апостол показиваше.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

То су најбоље и најпотпуније збирке фолклора од свих јужнословенских. Забележене пре него што су нове културне струје могле продрети у народну масу и непромењене модерним утицајима, оне дају драгоцене

Утолико се пре могу осетити утицаји етничког састава код Јужних Словена, који су цивилизацијом мање преиначени и још и данас изложени

разликама између народа; бар би могли бити од исте толике вредности од колике су и подаци антрополошких мерења. Пре него што пређемо на психичку класификацију Јужних Словена, треба да укажемо на њихово етничко јединство и на њихове

скоро револуционарни, уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него што искрсну нови сукоби.

Ипак, по личним проматрањима до којих смо дошли мало пре рата, можемо веровати да мржња против Срба није ухватила дубока корена код бугарских сељака.

Пропуштена је повољна прилика пре 1878. године да се Бугари уједине са другим Јужним Словенима. Сада, одмах после ратова од 1913. и 1915. год.

— динарско становништво живи поглавито у селима разбијеног типа са растуреним кућама. Пре 40 и 50 година она су само по изузетку чинила групе од простих, инокосних, породица, а много чешће од задруга.

У динарским земљама племе је било ратничка заједница, док је задруга увек била заједница створена пре за мир, породична установа и економска група.

самим динарским задругама биле су а и данас су најбоље организоване задруге у Србији, нарочито код старинаца (оних од пре великих миграција), у којима су најбоље изражене битне особине: узајамна љубав међу члановима заједнице и

Те су навике олакшале стварање модерних земљорадничких задруга, које су пре рата у Србији биле распрострањеније но ма где на Балканском полуострву.

Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада.

у географској и друштвеној средини и у занимању, промене које су са своје стране утицале на менталитет становништва. Пре него што опишемо психичке особине овог варијетета укажимо на неке од ових промена. Промена географске средине.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Васко Попа НЕПОЧИН - ПОЉЕ Садржај ИГРЕ 4 ПРЕ ИГРЕ 5 КЛИНА 6 ЖМУРЕ 7 ЗАВОДНИКА 8 СВАДБЕ 9 РУЖОКРАДИЦЕ 10 ИЗМЕЂУ ИГАРА 11 ЈУРКЕ 13 СЕМЕНА 14 ТРУЛЕ

ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на једно око Завири се у себе у сваки угао Погледа се да нема ексера да нема лопова Да

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Из ње је, види се, украден један део писама. И АГЕНТ: Значи, дакле, да није користољубље по среди. Утолико пре не бих могао рећи да је провалник дошао споља. Имате ли млађе у кући?

АЉОША: Господин инжењер! Ја вама много благодаран, бескоњечно благодаран. Ви били мој отац, добри, великодушан отац. Пре три године ви мене примили у службу... ПАВЛЕ: Али нашто толико благодарности!

Казала ми збогом, ја плакао, она отишла. ПАВЛЕ: То је скоро било? АЉОША: Пре три месеца! ПАВЛЕ: Још пре три месеца? Но па то је довољно времена; ви сте се извесно досад измирили са таквим стањем?

Казала ми збогом, ја плакао, она отишла. ПАВЛЕ: То је скоро било? АЉОША: Пре три месеца! ПАВЛЕ: Још пре три месеца? Но па то је довољно времена; ви сте се извесно досад измирили са таквим стањем?

(Прелиставајући пасош.) Гле, каква срећна околност! Пасош је визиран пре шест недеља, кад сам помишљао ићи на сајам. Та виза још важи. То је добро, то је врло добро! (Враћа пасош у портфељ.

РИНА: Па да, забога! АНТА: Ви сте, разуме се, пре но што сте постали жена, били девојка? РИНА: Али, господине. АНТА: Знам, хоћете да кажете да се то само по себи

МИЛЕ (гледа у сат на руци): Пре десет неће ни стићи у канцеларију. РИНА: Тврдиш као да поуздано знаш? МИЛЕ: Знам као и ти што знаш.

МИЛЕ: Док не посрче кафу, до десет отприлике. РИНА: Ко ће то да сачека, ја морам што пре с њим говорити. МИЛЕ: Мадам Салев, сусетка Лидочкина, на истом је спрату, има телефон; ако желиш?

решила да изврши слободне изборе; сва чуда на свету примам, разумеш ли, сва чуда, али да си видео човека кога смо ми пре три године сахранили, е то не могу да примим! И да те пита човек зашто си потрчао то госпођи да саопштиш? (Рини.

СПАСОЈЕ: Па то значи, ја нисам сигуран да се једнога дана не појави моја покојна жена, која је умрла пре једанаест година. И дође лепо, је л, па: „Добар дан”, а ја њој: „Добар дан, изволите!

Овде је главно и основно питање: како може један човек кога смо ми пре три године поштено и срдачно сахранили, како може тај и на основу чега...?

Да, господине, а то није изабран зато што је мој зет, већ као стручњак. Мој зет је пре две године штампао своје велико научно дело „Мелиорација теризације”. То је дело направило огромну сензацију.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Они су увек у праву! Седам минута пре завршетка часа човек не може очекивати од профа да се понашају лафовски. Они се тако не понашају ни седам минута после

Тиса је била као велика кап живе: светла, изнутра покретна, сва растопљена на сунцу. На скели, коју су пре десетак година кад је изграђен нови мост привезали уз обалу, чучала је она Веснина другарица с лицем и покретима као у

- Ниси ни могао да чујеш. Нисам ти ни рекла. Тако сам сазнао да се зове Рашида по некој својој турској баби, да је пре три месеца напунила четрнаест и да већ одавно зна све о мени: Весна ме препричава у разреду као криминални роман.

Атаманови облуци би пет-шест пута додирнули површину воде пре него што би потонули и то је изазивало пенушаво потцикивање у Рашиди.

Нисам морао да се питам, сада сам знао: Рашида је оно дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се, отресајући косу, није удостојило ни да је дигне.

читавим својим олињалим телом, сетерка повуче Бароницу према граду, ка оној кући од набоја ниже гробља, коју је пре читав један милион година подигао собар неког барона.

- Сада знам! - промрмља. - То није ништа нарочито. Упитах шта није ништа нарочито, а она рече да се пре два дана опкладила с Весном и још једном другарицом да ће се пољубити ове недеље. Ја сам наишао баш на време.

Било их је довољно бар за педесетак лица. Уздишући, гледао је на сто пун неисправљених писмених задатака. Пре двадесет и нешто година желео је да постане лекар, али се онесвестио чим је угледао прву галванизирану жабу, прешао на

Била је то слика још из Русије пре Октобра и жена је изгледала љупко, с бујном младом косом подигнутом увис и уснама отвореним као да жели нешто да каже.

већ почињале да удешавају косе, јер је после руског био час математике, а дугачки Влада Хаџи-Николов личио је на све пре него на професора математике, тако да се за њим редовно вукао читав облак цуретака и мириса јефтине колоњске воде.

Њен отац, још пре него што су се наше мајке родиле, прокоцкао је винограде на острву Црних бисера, а онда, кад већ више није имао шта да

о стању оног нечег под Мимикиним вратом, саветовала дечаке да се не пењу на црквену ограду, јер је један црнокоси пре педесет година пао на шиљак те ограде и избио себи око.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу

живео је господар Софроније Кирић, трговац. То је било пре шездесет и пет година. Тојест, он је већ и пре тога а и после живео, али година 1812-13 то је била у његовом животу најважнија година, јер је срећно прекужио „црне

Све то је господар Софра набавио после „девалвације“, када је већ пре тога „црне банке“ утрошио. ИИ Господар Софра, мада се већ обогатио, зато опет увек је дућан и механу држао.

На по године пре него што ће шегрта ослободити, узеће новог, да се мало увеџба, а имао је већ и једног сина који је помагао.

Сада њен син Ђока сече месо, и тако животаре. Једно пре подне, обучем се лепо, па идем управо у кућу Татијане Угљешине. Било је осам сати.

дан; кад ево баш трећи дан пред вече пошље госпођа Татијана једног свог рођака к мени, и јави ми да дођем, да ће ме пре подне у десет сати дочекати. Једва дочека’.

Ето, видиш, тако сам ти се ја женио. — Све сам ја чуо за то, само пре нег’ што сâм не исприча, нисам ти ништа хтео говорити; штавише, и то сам чуо како је мати посла имала док јој је за

— Ни то не сме фалити. — Па онда треба да се четрнаест дана преправимо за пут, да се што пре кренемо, да стигнемо на годишњак — вашар у Кракову. — И то је у реду, упадне Кречар.

Вечера није велика, само три јела, а пре трећег Милан ће устати и захвалити се, јер шегрт за вечеру трећег јела нема.

Сирота Ленка усиљава се свакако, ал’ су их мушки матори гласови надмашили, док не буде принуђена пре свршетка умукнути, и пред старцима капитулирати, који су, опет, заборавили на Ленку, па сваки по свом ћефу тера и глас

— Како ти се допада, Јово, садашњи свет? Је л’ каква је разлика између пре и сада? — Те каква разлика! — Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо

Је л’ каква је разлика између пре и сада? — Те каква разлика! — Какав нам је сад магистрат, а какав је био пре; пријатељи смо сви троје, па можемо слободно говорити. Сад за мито можеш све добити.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине брзо, као и страшна

весела у тим месецима, она је после порођаја слабила и ружњала, постајала тиха, а окрутна према слугама и слушкињама. Пре две недеље, плачући, била је дошла за њим и на обалу Дунава да са њим проведе и последњу ноћ, пред полазак.

Пошто му је било стало да их што пре крене, потера коња до ужади и даде наређење шајкашима да крећу. Настаде мала гунгула у чамцима, и људи поскакаше да

Зато је требао млађи, са дететом, да дође, колима, пред кућерак код обора. Ту је било последње преноћиште људи, пре укрцавања у чамце, из којих више није било изласка до Варадина. Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем.

Био је миран. Пошао је био рано и надао се да ће пре мрака стићи до Варадина, где су имали да му се прикључе остали делови пука.

из разних села славонских и сремских, да би под његовим вођством пошао у град Печуј, где је имао да издржи преглед пре него што га упуте да стигне логоре Карла Лотариншкога, који је био истурио своје претходнице на Рајну, до Штукштата,

Па и таквих који су се крвили код Београда и Гроцке, па чак и оних што су, пре скоро тридесет година, секли Турке, код Варадина, и Темишвара, под заставом принца Евгенија Савојског.

Мотао се и пре на Рајни; малне изгуби главу у једној сечи, при утоци Дунава; послаше га затим у Италију, мада га брат ожени, мада је

Кад их је по трећи пут остављао, пре две године – и мање већ беше рођено – видео их је при растанку у кући једног Грка, у Славонском Броду, где су остали

онај један, за силовање, шибе, кроз цео пук.“ Тако је, ето, решено да се Славонско‑подунавском полку покаже крв, још пре но што стигне на Рајну, људска крв, и то његова крв.

и ногу, запушених уста, дахћући, очекивао је да га понесу и трзао се с времена на време, као и ови овнови који су ту, пре клања, лежали.

У журби и гађењу да што пре ударе, два реда војника изударала су један другог, помешавши се у клупче над њим, кад је пао.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Требјешанин ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ Садржај И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА 2 ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) 3 ЉУБАВНА МАГИЈА 4 ВРСТЕ ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 5 ЈЕЗИК И ЛОГИКА ЉУБАВНЕ МАГИЈЕ 9 ПСИХОЛОГИЈА ЉУБАВНИХ

ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ И ДЕО ВЕРОВАЊА И МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) ЉУБАВНА МАГИЈА Магијска брига за пород јавља се не само пре порођаја, већ и пре трудноће, још у

МАГИЈСКИ ПОСТУПЦИ У ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) ЉУБАВНА МАГИЈА Магијска брига за пород јавља се не само пре порођаја, већ и пре трудноће, још у периоду девовања и момковања.

ОДРАСТАЊУ ДЕТЕТА ПРЕ СВАДБЕ (РОДИТЕЉА) ЉУБАВНА МАГИЈА Магијска брига за пород јавља се не само пре порођаја, већ и пре трудноће, још у периоду девовања и момковања.

Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи још пре брака, за време свадбе и после ње, у току брака, којима је циљ да се на магијски начин обезбеди плодност

) Провлаче се нароткиње испод верига, камена, дрвета, суждребне кобиле итд., а то се најчешће врши пре истека сунца, за време неког празника, при чему је смер кретања од запада према истоку.

⁴² У Бољевцу се препоручује нероткињи да узме „молитву“ (освећену водицу) од породиље, те да се она пре породиље „молитви“, па ће тако постати плодна.

Они се често врше у исто време када и љубавна магија, пре свега на велики пролећни празник — Ђурђевдан, када се буде плодотворне снаге природе.

Да бисмо сагледали психолошку основу магијских поступака за плодност, морамо пре свега упознати друштвени статус нероткиње.

Негде се, на пример у Херцеговини, још пре свадбе, кад се девојка прстенује, а другде (Фоча) при поласку на венчање, девојка опасује мушким свитњаком да би

Према томе, они су пре поступци за добијање мушке, а не женске деце. Трећи наведени „обичај“ заправо је веровање да „ако би се измерили на

Прво, ове обреде можемо, у зависности од тога када се врше, поделити у две групе: оне пре и оне после порођаја. Друго, у зависности од циља, ови обреди могу бити срачунати на временски ограничену неспособност

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

молим за јерес што се шири у пределима царства твојега да свет тек од ње постоји, за јеретика што тврди да пре њега Није било пожара ни вулкана, ни месечина, ни сунаца, ни ињем посутих шума, ни снега, да историје реке тек од

ЗА ОНЕ КОЈИ НЕ УМИРУ НА ВРЕМЕ За душевно стање као од пре пола века, за човека који воли старинске љубавне песме, за оне који се прохујалог држе, који пишу како се писати не

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Зашто Чехов није написао још стотинак својих дивних прича? Зашто се Хемингвеј убио пре него што је написао, можда, најважнију књигу, о томе шта му се догодило да најзад потражи тај последњи излаз?

годинама ту страшно важну реч кора би ме спасила, а не могу никако да је нађем, па излазим да је тражим по улицама. Пре тога, отварам сандуче за писма (можда ми је неко послао поштом?), али тамо су само неплаћени рачуни и опомене.

Није то било богзна шта; понеки потпуно окамењени медењак преостао однекуд још од пре рата, »водене« бојице из, такође предратне књижаре »Симон & Катан«, или излизани комплет »Мике Миша«, али ценио сам

собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову. Пре тога, наравно, сасуо сам на себе пола бочице мириса, а косу намазао зелено-масним ораховим уљем.

« Како је изгледала? Исто као и пре, кад се посматра с извесне даљине, а ја сам је гледао чак из педесет и неке, из сиротог ресторана »Балкан«, који је у

Првог светског рата, као и њихови дедови после оног рата и њихови прадедови после оних, оних, оних ратова и устанака. Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара.

и њеној пропасти — о невероватном богатству и пукој сиротињи — и, најзад, она је ту, за његовим столом, а да се пре тога никада нису упознали, никада причали, никада се купали на плажи Светог Јакова у поноћ, ни љубили на зидинама, ни

Четири калуђерице чувају манастир Светог Михаила, на брду изнад Стона. Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве.

оно што се пре или касније догађа свим ученицима седмог разреда гимназије када презиру своје године, желећи да што пре буду примљени у клан одраслих људи.

Знала је да треба да умре и зато је непрекидно пушила. Звала се Марија и хтела ја да се што више напуши пре него што оде. Имала је деведесет и две године. а никако није хтела да умре.

Пушила је и гледала нас некако већ с оне стране. Желела је да што више попуши пре него што оде. — Видим једну раку, и то женску — рече њен син окрећући плећку према светлу.

За ауто, мање-више... – Где је овде хотел? – Нема хотела! – Како, нема хотела? – Па, имали смо један пре рата, али пошто није било гостију, затворише и њега! – Како стоји са приватним преноћиштем?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Друго момче стаде на два корака пре њега и викну: „Који си, море, на коњу? Куд си кренуо?“ Лабуд одговори: „Кренух у лов!“...

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Тако и ви треба да чините. Ником ништа, зашто знате: ко пре девојци, онога је девојка. МЛАДОЖЕЊА: Ја ћу се владати по вашем савету. (Пође.

Кад се муж, то јест, са женом свађа, онда вичу: Бог убио, то јест, оног, који нас је свезао, а пре су молили да их свежем. Сад ко је луђи, то јест?

ОТАЦ: Ти знаш, одкад се поквари оно што нисам пре венчања положио новце, одбише се људи. МАТИ: Ти си му давао векслу. ОТАЦ: А он је искао новце, па тако ти је.

ДЕВОЈКА: Нећу, само се ти нађи око мене. КУМАЧА: И да спавам пре венчања код тебе - оћеш? ДЕВОЈКА: Зашто не, бар ћеш ме очешљати. КУМАЧА (загрли је): Ју, благо теби, кад се удајеш!

КУМАЧА (загрли је): Ју, благо теби, кад се удајеш! ОДЈЕЛЕНИЈЕ ВТОРО ШЕСТ НЕДЕЉА ПРЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1. ДЕВОЈКА (сама седи и плете) ДЕВОЈКА: Право мије кумача казала да нећу моћи спавати.

МУЖ: Ви да идете напоље из моје куће. ЖЕНА (трчи му ближе): Шта, мама напоље? МАТИ: Срам да те буде! ЖЕНА: Пре ћеш ти излетити. МАТИ: Ни шест недеља нема, па си почео; а шта ће после бити? ЖЕНА: Питајте га гди је синоћ био.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Па и кад се посматра у ширем оквиру, као дечја лектира, корени јој не сежу дубоко. Тек пре два века први пут је у историји обраћена озбиљнија пажња на децу као читалачку публику, тек тада је започет разговор о

Почеци Неки аутори су склони да у делу Панчатантра, написаном у ВИ веку пре Христа, виде прву дечју књигу. Упутније ће, ипак, бити да њене прве трагове потражимо у књизи 0рбис пицтус хуманисте

Слобода духа, неспутано мишљење и учење на примерима највиши су идеали којима се тежи. — Данас, као и пре два века, пореци силе и власти одбацују Русоове ставове, и у пракси иду супротним путем.

“1 Дакле, и пре него што су поједини писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се

Змај је као дечји песник био најплоднији на прелазу из XИX у ХХ век; нешто пре њега, у Енглеској су деловали сјајни приповедачи и песници Едвард Лир (Едwард Леар, 1812—1888) и Луис Керол (Леwис

мудрост — и одређена храброст — да би се у појавним облицима трајања откривало оно што је јасно и поуздано, чисто, пре-времено. Сложеност света не може се, због деце, укинути; она се, и у дечјој књижевности, назире.

закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на коме се свет пре свега даје чулима, и где су између предмета и ознаке везе још животворне, чврсте.

Овај се облик тек недавно, пре једног века, осамосталио и издвојио из општег тока песништва. Отада он живи као на каквој врло истакнутој маргини,

Дете се њеном позиву одазвало, што није неважно; али њен живот је почео пре те везе, независно од ње. Постоје, додуше, и оне дечје песме које се изравно и изрично обраћају детету; то обраћање

Дакле, пре и после сазнања, може се живети спокојно, без наде. У том случају нагло порасте вредност сваког тренутка, сваког сусрет

И Андерсен је осетио горчину промашаја пре него што се определио за дечји израз. Од „озбиљног” Едварда Лира ништа није остало, ни од Сент-Егзиперијевих пилотских

Она су ирационална против своје воље. Деца би да се што пре ишчупају из детињства, да се отргну из стања зависности и робовања, да им се ствари и појаве „разјасне”, да надвладају

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: да су могли, они би и увели пре потопа. ГАВРИЛОВИЋ: Верујем. Но, кажите ми, како је то да је ваше име Шандор, овој госпођи Нанчика, њеној кћери

ЛЕПРШИЋ: Не стидите се метнути маџарску кокарду? ЖУТИЛОВ: Метнућете је и ви. СМРДИЋ: Да бог сачува! ЛЕПРШИЋ: Пре би дао руку си одсећи. ЖУТИЛОВ: Знате ли ви да војска сутра долази?

ЛЕПРШИЋ: Богами, право кажете. Да гледимо да и друга села попале, бар ће после лепша бити. ЖУТИЛОВ: Пре тога била је битка на Томашевцима, гди и је врли Книћанин страшно потукао.

ЛЕПРШИЋ: То је лаж, то је измишленије! ГАВРИЛОВИЋ: Да бог да, но бојим се да не буде истина. ЛЕПРШИЋ: Пре ће Коморан пасти него Србобран, српски Гибралтар! И помислити то, срамота је за Србина, а камоли веровати!

ШЕРБУЛИЋ: Е, он ће једва дочекати, како је лаком. СМРДИЋ: Богме, он се добро покрпи. ШЕРБУЛИЋ: Кад га пре три године истераше из службе, малне скапа од глади; жена и деца рђаво одевени. А сад, јесте ли видили како се носе?

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Ова велика Историја нове српске књижевности разликује се од школског издања пре свега тиме што је много обимнија и потпунија.

9 Још 1735. у једном запису вели о себи да је »в старости« Од 1747. губи му се траг. Он је био пре свега вешт и вредан преписач црквених књига и од њега је остао велики број преписа.

ЖИВОТ. — Породица Бранковића била је из Херцеговине, преселила се у Угарску пре Велике сеобе, ту добила угарско племство и из своје средине дала неколико црквених великодостојника.

Руски просветни и књижевни утицај на Србе почиње још пре XВИИИ века. Иако су простором били толико раздвојени, Срби и Руси били су у верској заједници.

Василије Петровић је постао историчар из истих личних побуда из којих је пре њега постао Ђорђе Бранковић. Његова историја је историја само по имену.

и научно, он га пише са намером да се Срби упознају са својом славном прошлошћу и завршује са жељом да се сви Срби што пре ослободе »ига варварскаго«.

Орфелин је човек нових идеја, он је обожавалац Петра Великог, и, пре Доситеја Обрадовића, истиче се као противник калуђера и злоупотреба у цркви.

И то утолико пре што је Јосиф ИИ војевао против Турске у савезу са православном Русијом, којој се код Срба безгранично веровало.

Културни и световни елементи у српском народу и пре Доситеја Обрадовића вршили су критику црквених злоупотреба, водили борбу са црквеним људима и тражили црквене реформе,

У својој верској критици Обрадовић пре свега удара на верску заслепљеност и тражи, заједно са својим добом, да у духове и у нарави уђе модерно начело верске

Главна намера му је да докаже да су Срби у Угарској постојали и играли политичку улогу и пре сеобе на крају XВИИ века, и да су своје привилегије стекли својим заслугама на бојном пољу.

Он је веран ученик Доситеја Обрадовића и примењује идеје свога учитеља на народни живот; на тридесет година пре Вука Караџића он почиње прикупљати народне умотворине; уз Јована Рајића он покушава да дâ слику историјскога живота

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А како се пре тога накострешио и наоружао кад је пошао к њему да му очита онако како он уме, онако његовски; понео и револвер тврдо

наследства, па ће им требати доказа да су му они били ближи) код Ристе пушкара у дућан, и отимају се и надмећу ко ће пре добити »слово«, а Јова има готов шаблон, па пише по њему.

а завршио је своју мало подужу изјаву тим: да ће и он својим слабим силама радити да се идеали Србинови што пре концу приведу, и зато позива сваког слободоумног и поштеног Србина да следује његовом примеру.

Ту би се пошалио мало с Настом кафеџиком, која је била тако широких груди да је трпела најнесланије шале, тим пре што се већ на њих навикла, јер их већ скоро седам година једне исте чује из његових уста.

«, а овај наставља започето, или почиње друго нешто, опет тако важно, да им прича. Ето тако је проводио време Јова пре подне, то јест до осам часова, а то је кад почиње канцеларијско време по свима краљевско-српским надлештвима.

После подне би, чим кашику из уста баци, хитао, да се све батргао, да што пре стигне у кафану, да поигра мало »жандара« до два часа.

Као искусан и предострожан домаћин, он се уједно постарао за све. Већ пре тога заплашио је комшијскога мачора, с којим се Јова ужасно мрзео.

погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту

и једнога дана могао се у званичним новинама читати овакав оглас: »Моја жена Катарина, названа Каја, оставила ме је пре неког времена слушајући совјете наших заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути

И некако, ђаво би га знао како, али код тога света све може да буде. Једнога дана, куд и камо пре постављеног рока, ето му ње. Дошла је предвече, у немачким хаљинама.

ГЛАВА ДРУГА Максим међу децом, пред школом и изван села. Тако је радио и пре и после подне, па тако и данас. Пошто је попио кафу, дигне се и крене у школу, али не истим путем којим је дошао у

Био је повисок, дугуљастих образа, рекао бих мало броћаст; бркове је тек пре три године први пут понео, али су му слабо напредовали: тако су мало завидни да је само, што но кажу, млатио глогиње

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте. Ти јој лице бело Виде и румено, И још вито тело И то око њено.

(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре,

(1844, 5. јул) ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре, Нема сунца миленог, Нема мог.

ДРАГА Ветрић пири, Липа мири Кô и пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре, Нема сунца миленог, Нема мог.

пре, Врело жубори По лисној гори Кô и пре, Ја сам млада Овде сада Кô и пре, Сунце бега, Ал' нема њега Као пре, Нема сунца миленог, Нема мог.

често смо провели, Онда дому сваки, и ја своме, Још се моли Богу истиноме Да што пређе оде ноћна тама, Да што пре се посастанем с вама, Браћо мила, тако с' моли тада, Ал' би тео ја друкчије сада, Сада мени било би милије Да се

ми се кô да плачу јадне, Не прскају т' поносне зидине Као отпре од веље милине, Већ се ето мимо тебе журе Да што пре те јаднога прејуре, Да не гледе твоје луде муке, Твоји јада, твоје веље бруке Ох не бели са мунара вити, Ни с

и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача,

ша туђа леба слади, И прија му — да кљусета товна! Али кљусе оће и да ради, Ради, стење, а све лете .....! ИИ Пре међ стоком беше брада У самога јарца, Али чуда — ево нађо С брадом и магарца.

Јутрос рано пре румене зоре Гојко беле оставио дворе. До оружа и срдашца свога Он не крену друга ниједнога. Да лов лови, у горицу

“ То изусти, оде двору мома, Оста самац, Гојко наш сирома, Оста чудан, у мисли се дао: „Зашто“, вели, „пре то несам знао? Али ништа, шат још доцне није“, Те полако дворима се вије.

Паде Русто, паде Сулејмане, Збунише се Турци на све стране, И пре Срб им пуно удри мука, Ма сад тек им обрте нерука.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Капало је из носила, кроз платно, колико сам крварио! Рана до ране, не знаш којој ћеш пре да притекнеш! Је ли ико верово да ћу преживети?

Хасанагу су исцрпли последњи бојеви. Јављали смо о победама, а и јесу биле победе, али такве, да их што пре заборавиш. Много крви, много мртвих и рањених. Па су ми успут пале на памет и разне сплетке беговске.

Ако несрећа не може да се избегне, барем се одмотава и пролази. Што мора да стигне, нека стигне што пре, за касније ти остаје мање зла. Ајде, сад ће и најгоре проћи...

Хасанага ми ноћас узео дете, а ти би данас да ме удајеш! Кад пре? Те мудрости вам нема ни у лудилу! Кад све то може, што не би могло и сунце у џезву?

На шта ћеш да личиш? Човек треба да једе, пре свега. Да знаш, то ти је наопако: два-три зрна бадема, орах, зрно грожђа! И врапцу треба више!

А има и изглед! Висок, витак, очи челично плаве... ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо!

ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш!

ХАСАНАГИНИЦА: То су моје речи! Тако сам га ја вама описивала пре седам година. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Пре је било пре, а сад је сад. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш!

После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа... ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година! Хоћете ли сад да ја вама на то одговарам онако, оним речима, како сте ви мени одговарали?

ЈУСУФ: Ко би га знао! Ево ти га! ХАСАНАГА: Е, дуго ли га је задржо, свиња једна! Гледа да га се што пре отараси! Ти седи, и не излази! Ако оће у четри ока, нек каже!

ЈУСУФ: Ипак треба да припазиш. ХАСАНАГА: Погледај, молим те, колко је стиго да полоче! Кад пре, побогу брате! Попио би и сирће, кад је џабалук! ЈУСУФ: Мораћеш и ти да се припремиш.

Сви поскачу.) ЈУСУФ: Иду ли? СУЉО: Иду. Биће овде за мање од по сата. ЈУСУФ: Ви знате шта вам је чинити. Пре свега пазите на ред. А ти јави кад наиђу. (Јусуф улази у кућу) СУЉО: А и ово ће једног дана бити чудо за причање!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И свако јутро, пре изласка сунца устао би, умио се, очистио двориште и остале кутове. Онда би набрао цвећа за Тоду, донео јој воде и сео

Мушки иду под вајате, хладњаке и ту пију и веселе се; а женске у кућу код Тоде н попадије, те им помажу да што пре и лепше наспремају дарове.

У чистом, сувом ваздуху осећаше се она свежина и драж што влада у летње дане пре жеге. Кола су ишла полако, Димитрија је за њима трчао да их стигне.

Онда набраја, казује до ситница о свима садашњим газдама „скоротечницима“: шта су пре они били, код ког служили, из ког су села дошли, како су се обогатили...

Јуре они и грабе ко ће што пре и лепше и боље место заузети пред портом гробља. Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као

За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери. А твоја мати као и пре. Увече би дошла са наднице кући, а ујутру, рано, ишла на рад.

Седа спроћу мене и пита ме за школу, за другове из богатих породица. Да ли се и они уче као ја? После, како јој је пре неки дан тај и тај трговац казао: — А, ’аџике, твој унук?!... — Па, шта могу ја? Дете на то пошло. Друго неће ништа..

“ И пошао сам. Знаш ли, кад се спремах да идем у другу варош ради веће школе? Ти пре неколико дана не избиваше од нас. С мајком спремаше ми ствари.

Као да ме је гушило то ваше неговање, Ти ваши мили и пуни страхопоштовања погледи. И одлазио сам пре времена. И тада сам о теби ретко разбирао и чуо.

— Кад ћеш у школу? — упита ме кратко. — Има времена. Рано је. — Па друге године и пре овога времена си иш’о? Ваљда имаш сада мало да учиш. Свршаваш већ. Погледах је зачуђено.

Ујутро, у само свануће, изиђох. Нисам знао где да идем и шта да радим. Једва сам чекао да прође овај дан и да је што пре сахраним, свршим, јер ми је било тако неугодно.

Тамо, у реци, сваки се купа. Јер ко се тада — на Ђурђев-дан, ујутру, пре сунчева изласка — окупа, биће целе године здрав кô дрен, чије лишће, тада набацано, плива на води...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

наручју зефирову кад се сретне на висина' с ваздусима виши сила, те се стану отимати, наваљују, ревене се, ко ће да га пре однесе, да звездану кади Ногу његовом и њином богу: — Тако мене звуци ломе у живоме срцу моме, из недара да га

Задимио чибук страшни нештедимице, на прозору дим се вије, чак до гредице. Буновно се дим за димом вије кô и пре, на прозору слике шара од којих се мре.

не пусти сумње да те салете, у духове пренеси смртну вест, пренес' је пре нег оно што си знао свог родитељског духа заповест у сумњичарску, смртну своју свест!

Ох, слатка воћко танталска рода, што ниси мени сазрела пре? Опрости моје грешне залуте, Ѕанта Маріа делла Ѕалуте. Две се у мени побише циле, мозак и срце, памет и сласт.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

сл. Као што је за уметнички прозни рад сасвим неважна категорија Теорије књижевности, тим пре она не може бити од значаја за народну приповетку стварану редовно у импровизацији, при чему је њен стваралац испредао

И то је један од разлога што је ова Антологија по броју унесених прилога испала мања од многих пре ње. Надамо се да ће и то допринети њеном квалитету. У Београду, 1. априла 1957. М.

Кад дође у град сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ни један чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде.

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ни један није могао.

Она два коњика још су пре од царева сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели. Сад кад цар виде чобана где се

А змај одговори: — Ја не смем нипошто пре рока. Кад Стојша виде да они не смеју да ударе, онда се он сам дигне да тражи цара змајевскога.

Хајде ти да ми ударимо на њих и пре рока. Змајевски цар пристане, и тако пођу њих двојица да ударе на змајеве. Кад она три брата змаја чују да се Стојша

Баба полети, а овај потеци, док пре бабе дође те воду наточи. Таман наточи тестију, а баба долети па га превари те му узме пуну тестију а уклепа у руке

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па се претвори у девојку.

притрчи и привати девојку на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покидаше му сви седам глава пре него што је на земљу пао.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Само му покажи, да штап има два краја, пак ћеш видити, како ће одма ретерирати. СОФИЈА: Моја нарав није за то. Пре би могла какву шалу предузети. ЈЕВРЕМ: Добро; покушај од шале, пак ћеш видити, да је средство добро.

МАГА: Сметнула сам с ума. Не можеш, ето, на сваку страну. Опет онај мој љут, па куд ћу пре. Да ми је ко, да ми помогне, него она једна, ето, девојка, не зна ни она сирота шта ће. Ју, да идем, плаче ми дете!

Што си тражио честиту жену, кад си такве нарави? Мислиш и мене као ону прву? О, вараш се, драги, пре ћемо се раставити. (Одлази с Лепосавом.) МАКСИМ (сам): Сад, она мене јошт псује, и она је честита, само ја не ваљам.

, ВЕЛИМИР: Имам важна посла. ЉУБА: Ала Боже, ти увек мораш да квариш друштво. ВЕЛИМИР: Боље учи, и тако си пре подне пропустила. ЉУБА: Ја већ добро знам и читати и писати, јелте, господине Милане?

ЉУБА: Али да чујеш само како је лепо. СТАНИЈА: Нећу да чујем безобразлук. Куку, Станија, што не умре пре, да се не опоганиш! 4. НЕША, ПРЕЂАШЊЕ СТАНИЈА: Фала ти, синко, баш ти фала, што ме доведе у Београд!

МИЛАН: Томе се врло радујем. Кад мислите да буде весеље? ЉУБА: То је бáбина брига. МИЛАН: Ја би желио што пре. ЉУБА: С моје стране ја сам справна. ПИЈАДА: Сто јост буде нузно, то цемо лако сврсити.

СТАНИЈА: Имала сам пре двадесет и осам година, а сад? НЕША: Е, па нису све помрле, фала Богу, а нису се све ни покондириле, као ови

АНИЦА: Оће ли се једанпут свршити? АДВОКАТ: До три месеца, пређе не може. АНИЦА: До три месеца, тако сте ми пре по године казали, ја не знам шта ви радите. АДВОКАТ: Моја драга, разумете ли, то не може тако лако бити.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Милостива госпођа, ја признајем моју погрешку, али ја се нисам надала да ћете пре девет устати. ПЕЛА: Шта је теби, девојко? ПЕРСИДА: Ах!

ПЕРСИДА: О, милостива госпоја, коњи су у преправности. Заповедате пре подне или после подне? ПЕЛА: Ја би хотела саде. ПЕРСИДА: Сместа ће бити све уређено. (Отрчи.

Од онакове аспиде да се таково јагње претвори, то није ни помислити. (Чује се лупа од каруца.) И то је чудо да пре подне у шетњу иде, ко јошт изјутра у шетњу одлази? СТЕВАН (крстећи се ступи): Да ми је ко казао, не би веровао.

спава) СРЕТА (добро наквашен, ступи) СРЕТА: Моли се ти Богу што ја морам чизме да свршим, а видли би ми ко би пре под астал пао.

Срам те било, ождркељала си се као крмача, па си дошла пре зоре да узнемирујеш људе. СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Боже, кад пре израсте ово дете! Како пролети време! Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте!

Како пролети време! Колко до јуче играла се испод стола, ма сећаш ли се? Боже, кад пре израсте! Види је, види само како гази... Исти бакутин ход! Или је у Струку више на тета Нену?

познајеш ни своју рођену фамилију, и не знаш: да су те гледали кроз прозор све док ниси замакла за ћошак, а да су те пре тога: покривали по ноћи, прали ти гузу и посипали је беби-прашком да те не пече кад се упишкиш, да су прислањали уво

сам сигуран да ме после оговара, а мене је тако лако оговарати — свакога дана пружам милионе повода за оговарање. Пре неки дан видех да моја мала Ана носи ону широку трапезасту хаљину без Струка, и учини ми се да је не носи без разлога!

И уопште, има ли шта горе од осамнаест година? Има — седамнаест! Пре свега, треба да знате да мачки од осамнаест не одговара сваки момак.

— извали она будала из огледала; недоношче једно! —У ствари — рекох —требало би да човек одапне пре него што почне са укопавањем властите личности, на часну реч! Шта има да чека? Да му испадну зуби од старости?

наслову „Живот на брзака“, како би требало да се зову Анини мемоари, и о томе како су три старца делила свет још давно пре њеног рођења. Јалта -Јалта, фифти-фифти и ти фазони. Те луде осамдесете године Анине бакуте.

Трабуњала бих, на пример, за почетак, о политичким приликама пре мог доласка на свет, тако да на известан начин припремим целу ствар, мислим, да цео спектакл не испадне случајан.

Кад ја прионем на описивање нечега, обично се најпре темељно припремим, емиционално и физички. Дакле, пре свега, огребала сам се за две кутије цигарета о свог маторог.

наука није непрекидно будан, вероватно бих већ одавно успела да утурам унутра за члана који се дописује дописницама. Пре свега, треба рећи да су Београђанке праве мученице!

у суморним собетинама градске болнице, заједно са другом нижеразредном дечурлијом од зла оца и од горе мајке. Пре тога, наше маме обично вриште, као луде, па им они орангутани од медицинских сестара опаљују шљаге, док доктори

Новине смо му сносили са тавана, на коме је неким чудом остао сачуван комплет једног годишта „Политике“ — од пре рата. Давали смо му број по број, а када прочита посљедњи, ми му опет уваљамо онај први, па Јово — наново!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Злато ми је сјај у слами, а у пређи жубор-нити, сврачје писмо, дијаграми. Хоћеш ли ми уранити пре него ми сенка приђе, Љубовиђо Љубовиђе? Не гаси се, ланен-цвете, јер је лампа према крају.

и трепере клице јер штедар чин је љубави, зачетка силине родне; а кроз Божје лице зашуме биљу родови и врсте и пре се Крста започну да крсте.

могу да се сруше, скруне, кад гавез проспе латице и муње; у љутој свађи, чувши кỳкуреке, тек храст, кроз шуму, пре но срч му пукне, у свемир може с гнездима да сукне затруби злокоб с руба памтивека.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

У недељу, дакле! БАТИЋ: Како је год ваша воља. МАРКО: Тако, што пре, то боље. Треба ову помодарку забављати послом, док јој нису ти румани сасвим мозак обрнули.

Да је од баронске фамилије, то знате; фамилија је врло стара и пуна заслуга. Јошт пре хиљаду година, кад су српски цареви владали, био је један сирома војник кога су подсмејателно голим сином називали.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Незахвалне госе тако прошле зло и наопако. ХРАСТ И ТРН Живели, тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге

Савет се хитно прима пре него дође зима. ЈАЗАВЧЕВ ОГЛАС Озбиљног друга Јазавац тражи да деле красан стан. Јазбину има топлу и тиху,

Крава, ко крава, сушта је проза, слова јој личе на стадо коза, од њених речи хвата ме гроза. Пре него скочиш, не вичи хоп, магарче драги, грухнȏ те топ, не њачи тамо где пева поп.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— А не, то је њен син који има тамо ловиште. Стари маркиз је умро још пре но што сам се родила. — Они живе стално овде? — Има само неколико година да се враћају свакога лета на језеро.

— Изврсно, господине. Хоћете ли да вам изнесемо сад један сто, да седнете? — Волео бих да видим острво пре вечере. — Наш дечко вам може показати острво. Мало шта има да се види. Замак има велику збирку оружја.

А сад је обећала да ће дати да се спроведе електрика и у селу. — Треба да се вратим да бих видео острво пре но што падне ноћ. — Штета је да не видите замак. Могли бисте ипак да говорите са мајордомом.

Па кад се видело шта је омладина Сарагосе, разуме се, питало се и ко сам ја. — Ви познајете Н-а? — Радио сам с њим пре него што је постао секретар. — Изгледа да је то човек невероватно енергичан. Чула сам да је право чудо.

Је ли, Марија? — О да, мој муж је осећао да нешто ново наилази, ал̓ није умео да изрази. — Ја сам, кад су још они пре почели против отаџбине, викао; ево овде сам баш викао, доле у кафани; има света који се тога сећа.

После кад сам видео, било ме је срамота да приступим; да не кажу: Ето приступа зато што је успело! Тако тек пре две године, кад ми Марија рече: Глупо је да си ти по убеђењу а да ниси уписан! ја сам тражио и да ме приме.

Нашто се онда враћати!“ — Доћи ћу, сигурно ћу доћи. Мислите ли да ће ме дечко пробудити пре пет? — Хоће. Он ће вам сад однети и свеже воде. — Онда бих ја сад пошао на једну кратку шетњу кроз ноћ. Довиђења.

— Слободно, Васкес! Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине. Јесте ли видели замак, господине? — Не овом приликом.

Онај претходни остаје сав болан, празан, отворен небу. Пре но што се врате у кућице, стотине још других пчела мешају се, укрштају, бацају у цветове.

То није ни овај ни онај цвет; то је мед; и особине су толико друкчије да то чак није ни мирис пре свега, већ укус. Доћи једнога дана на једно језеро као ово, приступити свему, свакоме, слушати све и гледати све и

— Ја налазим да је рат страховита ствар. Он је уништио целу генерацију пре нас, у целом свету. — Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот.

Младић му одмах викну, смејући се: — Тата, оди да видиш једног господина који те се сећа. Онај ме познаде и пре но што стиже поче поздрављати. Неколико пута узастопце, не видећи да сам већ приметио и отпоздравио.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Пустите драгуљске одоре да падну о госпе, и перјем застрите наготу пре но што вас на чекињаве сапи ратничке руке заувек баце и у јатима одлетите с балкона у вис!

На тај глас треба у најблажем помирењу подићи завесу друге светлости. Но пре тог суђеног и часног нестанка дај нам да зрелост земаљског живота достигнемо, дај нам да у створеном стварамо не

нашли, рока нам дај за припрему небеског пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није светоме духу на славу.

пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње, ни васкрс није светоме духу на славу.

ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ Нико још није проклео то поље где су нам косидбу косови спремили, ево ја га проклињем пре но што га угледах и нико то не чује, у самоћи зборим.

Цветне беху ливаде под орасима манастирским где ходих са матером својом пре но што ме одведе муж мој зимски. Међу чобанима подземља живим: куле су овде високе и војске многе и драго камење

отворене и траже у занемелом свету зраке светлости које мостом преко неба ил чуном испод мора треба да стигну пре но што сутра отпочне битка.

меке: врховни бог нам уступа своје области и мање се чују његове речи осим из вепрова кад рокћу и код вукова пре но што сазру. Међу нама је лењост од безвлашћа и много голих у врбаку грезну у воду која не даје чистоту.

да сам седео за столом на којем се мало хлеба претворило у многа и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког

Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но што постане шапат и сибилски стих?

ни пут до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена

до олтара ни за Прекобрђа не живе дуже од једне седмице али имају претке који су почели да светле још пре потопа и пре леда треба хвалити то кратко жиће песмом тамном као ноћна вода што у поноре сиђе ујутру се црвена излије преко

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

Више врата лево и десно, а позади велика стаклена. ПОЈАВА И ПОРОДИЦА (пре отварања сцене позорница потпуно празна.

ГИНА (још од уласка сваки час крије очи марамом и плаче): Не могу да се уздржим. Што кажу, ето, пре седам дана био је ту, овде, у кући... а данас?... СИМКА: А данас, ето, одржасмо му седмодневни парастос.

АГАТОН: А зар ја знам? Знам да овде у дворишту има она мала кућа, две собе и кујна, што је покојни Мата зидао пре осам година. Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам.

САРКА: Е, баш си потрефила, прија-Видо, ако је почему другом, а по носу... Пре свега, покојник није ни имао нос. ГИНА: Ју, Сарка, како да није имао нос?

МИЋА: Ни кад би вам наследник то понудио? ДАНИЦА: Ја не знам, то би тетка имала да реши. МИЋА: Зашто тетка, то би пре ви имали да решите. Ако бих ја био наследник – а ја се томе поуздано надам – ја бих, видите, желео да ви то решите.

ТЕТКА: Та је кућа порушена још одмах чим смо се ми иселили. Има томе већ осам година. ДАНИЦА: А пре те кућице где смо становали? ТЕТКА: Зар се не сећаш? ДАНИЦА: Сећам се, али као кроз сан.

ВИДА: А колико ће се тек изнети док прође четрдесет дана. САРКА: Ју, мој будилник! ТРИФУН: Уха, кад пре твој? ТАНАСИЈЕ: Море, има ту вреднијих ствари од будилника.

Познајем ја њега добро. ПРОКА: Право каже човек. ТРИФУН: И неће ме претећи, вала! Уселићу се ја пре њега! Одох ја! (Оде.) ПОЈАВА XИИ ПРЕЂАШЊИ, без ТРИФУНА ГИНА: Па то ће цео свет да се усели?

САРКА: Признајем, де! МИЋА: Одох ја по мој куферчић. Бићу ја овде пре свих осталих. (Оде.) ПОЈАВА XИИИ ПРОКА, ГИНА, САРКА ГИНА: Ју, ју, ју, па то ће цела фамилија да се усели у кућу?

Е, јеси чуо, Агатоне, томе се нисам надала од тебе. Нисам ваљда... не бој се, нисам ја од таквих; пре бих дала да ми се одсеку прсти но што би се туђе ствари дотакла.

МИЋА: Па и ја сам се уселио овде. ДАНИЦА (запрепасти се): И ви? МИЋА: Како „и ја”? Па ја на првом месту, ја пре но сви остали. ДАНИЦА: Ама, шта је то, забога, шта се то дешава овде, као да је пуста кућа?

МИЋА: Не мислите се ваљда селити? ДАНИЦА: И то ћу учинити, али пре тога идем адвокату, да му саопштим шта се све овде дешава. МИЋА: Шта се то њега тиче?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

И нико да ми није изишао из вагона! Почеше нови да улазе; стари се померају, неки седају, да би што пре заузели место. — Ала смо се згуснули — добаци неко.

Не знам да ли да успорим ход, или да прекратим што пре неизвесност, па да се увучем у самога себе и окрећем по вољи и наређењу других...

Строј... па молитва. Око тога нешто беше... Треба командовати „капе скини!“, али да ли пре трубног знака или после? Поборавио сам те ситнице, и запитах Траила да ми објасни. — Ништа немаш ти.

— Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне. Ја сам, напротив, затезао дизгине.

Или их сурово бацају у јаме, као мрцине. Ни име им се не зна. А и ко ће бележити, кад то треба што пре склањати да се живи не би окужили. По шумама има још рањеника. Сносе их у шаторским крилима кроз која капље крв.

Војници се провлаче да виде, не би ли га познали. До пре пола часа био је жив, а сада сви газимо по његовој крви, као да је то обична бара. Однекуд се чуло запомагање.

Инжењерци се жале како им је пре неки дан не знам која дивизија по нечијем на ређењу одузела исправне чамце... Нас се то не тиче.

— зачу се глас Танасија релеја. Војници су чекали целу команду. Онда појурише отвору, да би се што пре искористио кратак интервал.

Али свима пред очима лебди она опуштена глава и све их храбри нада да ће сваки пре убити свога противника и тиме спасти себе. Први напад је одбијен.

Наша батерија штити огроман фронт по ширини и дубини, и не знамо куда пре да притекнемо у помоћ. Кажу да су се стратегија и тактика развиле на степен науке и читаве књиге су написане о вођењу

А можда су и огуглали, тек сви мирно очекују да се обави и овај данашњи крвав текући посао. И то што пре. Одјахао је некуд и командант дивизиона, са свима командирима батерија. Ми се разузурили на сунцу и дремамо.

— Ја не знам... али починем да верујем у судбину... срећан случај, назовите га како хоћете. Па ти знаш шта је било пре три дана. — Онда се Радојко окрете мени. — Нареде да бацим бомбе. Ноћу је то било.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Прво се усуди да је погледа, јер мало пре то није смео учинити. Подиже очи на њу и — прође га пријатна језа свега...

Тада учитељица, која је дошла пре три дана и упознала се са главним околностима, саопшти Гојку да ни он нема стана, него ће морати становати у једном

Соба беше пространа, али рђаво окренута, те не допираше унутра довољно светлости. Скамије старе, рађене још пре двадесет пет година; свака се искривила, раскламитала...

па се свет научио тако... До године ће бити лакше; а сад уписујемо и ону децу, која су пре две године требала бити уписана. Кмет зовну Гојка, а она продужи гледати на прозор.

»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«.

обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја! Ово ми је треће место, него откуд ти овде, кад си био у Подрињу ? Кад се пре ожени и чак стече козу! — Знаш... наша посла ! И мени је ово треће место.

Што је дао Бог... Будите задовољни!... — Гле, молим те, чуда! рече му Велимир, смешећи се. — А кад пре добави ту чашу и шећер из комшилука? За воду те не питам с тога, што знам да је имаш бесплатно.

Тако је то. Гојко развукао уста у широк сладак смех, а главу окренуо у страну. И Љубица се зачуди кад пре нађоше ову згоду за послужење, а на Вељино питање и она се слатко насмеја. — Је л’ ти ово комшијска чаша ?

— Зар нећете да нам видите школу ? запита Љубица као чудећи се. — Био сам у њој и летос о испиту и опет пре месец дана кад смо мерили вашу учионицу и поручивали скамије.

Дакле и то он зна... А каква је то красна девојка и одлична учитељица. Пре две године свршила је школу. Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.

Изиђоше обоје напоље и седоше у хлад. — Опростите, молим вас, поче писар врло учтиво, што сам вас звао мало пре. Заборавио сам да се ваш посао не сме прекидати.

и писар постајаху интимнији, у толико се Гојко све више стаде повлачити, док се сасвим не издвоји из њихова друштва. Пре недељу дана донео им је сам писар обома плату, док други учитељи још нису ни мислили о томе.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

зора, рано јутро пре изласка Сунца; 2. муслиманска молитва сакрушити - скрушити, скрхати, здробити; осетити се жалосним, покајати се

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

) СОФИЈА: „Никад! Пре ћу мртва сићи у гроб, него лећи у твоју родоскврну постељу!” ВАСИЛИЈЕ: „Тако дакле? Нећеш, принцезо, милом?

Ја сам глумац. ДРОБАЦ: Кад неђе пођеш, а знаш да мореш да погинеш, размислићеш бар двапут пре но пођеш! Па, кад размислиш, пођеш или не пођеш!

ВАСИЛИЈЕ: Да га сретнем на улици, мислио бих да је обичан сељак! ГИНА: Тај је пре рата горе у Сињевцу, да извините, силово козе! ВАСИЛИЈЕ: И то је данас постало власт!

Пржену рибу? Или можда гушчетину и пачетину? СИМКА: Где рекосте гушчетину и пачетину... Пре рата се белела река од гуски и патки! Није се могло тренути после ручка од гакања!

Али је зато имао челично здравље! ГИНА: Бог да му душу прости! СИМКА: А где сте играли пре него што сте дошли код нас? ЈЕЛИСАВЕТА: Играла сам у Београду, у „Мањежу”! Спремали смо Пижеове Срећне дане!

ДАРА: Ћути, засад је важно да је жив! А, док је жив, још може да се извуче! ГИНА: Пре би се из пакла извуко! Видела сам како изгледају они који, несрећници, не знају òбогу две!

ЈЕЛИСАВЕТА: Баш зато и кажем што сте у жалости! Обуците нешто бело! Што пре! И то бело нагласите нечим црвеним! И ставите у косу белу раду! СИМКА: Зашто?

Касно поподне. Василије и Софија, слажући костиме у кофере, настављају разговор започет пре дизања завесе.) ВАСИЛИЈЕ: Треба да будемо срећни што имамо и ово позориште! СОФИЈА: Јако позориште!

Драга мајко, пригрли ову жену, онако како је она пригрлила мене на своје расцветале груди! ГИНА: Кад си пре и њега стигла да пригрлиш? СИМКА: Њега? ГИНА: Мужа вараш са Секулом, Секулу с глумцем!

ДРОБАЦ: Не море гуја да се врати у јаје... ни ваш у гњиду из које је измиљела! СОФИЈА: Треба што пре да побегнеш! ДРОБАЦ: Од чега? СОФИЈА: Од свега! Прво од те жиле!

На празној сцени, сасвим лево, види се путоказ: КОСЈЕРИЋ 22 км. ПОЖЕГА 21 км. ВАЉЕВО 69 км. Рано пре подне. Глумци су застали да се одморе. Имају велики пртљаг: сандуке, картонске, платнене и плетене кофере.

СОФИЈА: Било шта да је било, Филип је, пре свега, био глумац! ВАСИЛИЈЕ: Било шта да је био, сада је леш! СОФИЈА: Филип је високо подигао дрвени мач!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И да је у нама пре уранка замирисао багрем бео. Случајно се сетих невесео, јер волим: да склопим очи и ћутим. Кад багрем догодине

И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом,

И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто.

На Крфу, 1925. ЛЕТО У ДУБРОВНИКУ ГОДИНЕ 1927. Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.

Срем то више није. Што сад засја, преда мном, избледелим, од сласти, пре телесних. Не видим више ни знак, жутог, на брегу, дрвета.

Од земље одлазим. И већ слутим, у себи, сва мучења прошлости, пре милине. Скоро ће разнети дим и ово што овде збивах.

Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета.

И зими. На коленима. Била је то велика паћеница целог живота и умрла је пре него што сам могао да стигнем из иностранства.

Имали смо и посету америчког циркуса Барнума. Мој отац је, годину дана пре тога, био отишао на село, у Иланчу. Дотле ме је чекао, пред позориштем, и кад снег пада.

Калинфалви Јурка Ћула, Капдебо Елемер, Ђика. Где су, и да ли су живи, не знам. Први ми се последњи пут јавио пре првог светског рата, са Експортне академије у Келну, а чуо сам да је био негде у Индонезији, после рата, тренер коња.

Зубранић је после прешао на хрватску страну, али не знам шта је са њим било. Он ме је, пре него што ћу живети у Риму, натерао да читам талијанску литературу.

На крми се лагано окреће точак. Брод пред нама изишао је пре нас и сад савија, оставив за собом узбуркани, пенушави траг таласа.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Крчаг му испаде из руку, лупи о камен и разбије се. У њему плану гнев свом жестином. И он се опет љутио као и пре, док је био у свету, међу људима; псовао је крчаг, као да је крчаг био крив.

Дружећи се с људима, он постаде толико благ, тих, добар и свет да су се сви дивили који су га пре познавали. Негова доброта прочула се надалеко.

У исто време био је епископ Христове цркве у Риму један старац, који је, пре тога, у посту и молитви провео четрдесет и седам година у некој пустињи.

Хумови, горе у даљини, стене— Сав је предео куд поглед окрене Блистао као некад стари Еден Пре негʼ из нега Адам би изведен: Кад свет сијаше невиним осмехом, Још незаражен смрћу нити грехом Вечном лепотом вечитога

И мене самог језа хвата Кад видим очи њене сетне, Дубоке, загонетне. МАРИЈИН ВЕО Пре но што ће је скрити Небеске дубине, сјајни облаци, Као последњи поздрав земљи Она свој вео девичански баци...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Ево како он даље прича. Пре читавог века мој је отац тешко рањен и заробљен у рату, а затим одведен у туђину из своје домовине, где се опет ожени

Несрећна судбина моја не даде ми да ме, пре него очи склопим, огреју зраци слободе у мојој милој постојбини. Али, проста крв моја, јер ће ти зраци слободе

Чамац му уз обалу, а он крпи мреже. Занет слатким осећањем, нисам га пре приметио. Приђем томе човеку и назовем му бога.

Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред. и ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват, овог-оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.

Зину, разрогачи очи, загледа се у мене, па ни речи да проговори. Кад се мало поврну од чуда, нареди млађима да што пре донесу десетак ордена.

— заврши питањем обратив се мени. — Нисам. — Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од

увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне примао сам честитања од најотменијих грађана; а довече ће мог коња провести око девет часова с бакљадама кроз

са једним богатим трговцем, који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтио само како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци и како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина

Министар ме одмах прими љубазно и понуди да седнем, пошто се већ пре тога, разуме се, кажем ко сам и како се зовем.

Не знам, просто, чему човек пре да се диви! — Тхе, могло би и боље бити, али ми се трудимо колико можемо! — рече поношљиво, задовољан мојим

баш нешто и заборавио да врши своју обавезу према закону, то сам ја већ, предвиђајући и тај најгори случај, послао пре три дана поверљив распис свима полицијским властима у земљи и строго им препоручио да народ поводом тог случаја долази

— Сељаци сигурно радо читају? — То је обавезно, као и војна обавеза. два часа пре подне и два часа по подне мора сваки радник сељак провести у читаоници, где чита, или му читају ако није писмен, а сем

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

оквирима, измалане сјајним, живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...

живим, чаробним бојама, какве само природа може дати, па тако занесен, очаран, не знаш куд пре да погледаш, где пре да се окренеш...

Лежиш тако и обрћеш главу, па чисто не знаш, куд ћеш пре да погледаш... или у грозд, што ти над главом виси, или на мирисне, жуте дуње, које се полако љуљушкају на танкој

Гледаш па не знаш куд ћеш и шта ћеш пре... Штрпнеш пуце од чардаклије, па га заложиш са дренком и тамњаником, пипнеш мирисну дуњу, па те жао да је кидаш...

Кола пролазе, а за њима и говеда јуре у потес. Ширга оставио јуницу, па трчи на поток да стигне пре Дивоње, јер после мора чекати док се све краве не изреде и напију које Дивоња ревносно чува...

од које ти се најпре кожа најежи, па затим и само срце задршће и онда се лаћаш трудног рада и хиташ, да се у раду што пре загрејеш...

И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну. Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо?

Васа није смео ни привирити у »директориум«. Први пут у веку изашао је из канцеларије пре свршених школских часова. Упутио се правце насипу. То је значило, да ће ићи најмање два часа... У саму ноћ вратио се.

Сазивање и скупљање мора се вршити у највећој тајности. Кмет с људима нека буде сутра, пре зоре, код великог раста у Грбићевој ливади« — тако је гласила капетанова наредба.

мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре. Пре сванућа бесмо под великим растом.

Кад је дошао из војске, није се могла опазити на њему никаква промена. Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било. Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био.

Исти говор, исти покрети, све — као што је и пре било. Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе, него за државу.

Не могу ја тек волети опозиционог кандидата. СПИРА: Није ни то баш онако строго као што је било некад. Пре, кад си га мрзео, а ти си га мрзео као пса — или ти или он, до истраге. А сад се некако смекшало.

ЈЕВРЕМ (престрављен): Зар ти је говорио, бога ти? СЕКУЛИЋ: Јес', још пре недељу дана. ЈЕВРЕМ: Е, види га, молим те, он отишао од мене па право теби.

Ето, и ви сте мени у вашим новинама изнели како сам, пре једанаест година, кад сам био општински одборник појео једногодишњу порезу. ИВКОВИЋ: Па нисте је платили?

Мир кад вам кажем! (Седне.) ЈЕВРЕМ (као пре): Молим, господине председниче, за реч! (Седне.) СРЕТА (дуго звони): Господо, господин Јеврем Прокић има реч!

(Отвара широм врата.) Извол'те браћо! ГРАЂАНИ (улази гомила разноликих типова, који су помало и ћорнути. Пре уласка се гурају на вратима или застајући нуде један другога да уђе. Међу њима је и Срета.

СРЕТА: Оно јесте, газда-Јевреме, после свадбе и може да се измеша, али не иде то да се измеша још пре свадбе. Па онда, измешало, измешало.

Је ли, бре? МЛАДЕН: Молим те, газда, да ми опростиш ако сам нешто погрешио. Мени је господин Секулић казао да пре подне дођем и да гласам на моје име, а после подне, онако предвече, када буде највећа навала, да дођем и да гласам као

Ама, зар може то да буде да нико ништа не зна? Зар председник није објавио кроз прозор, као пре? СПИРА: Није! ЈЕВРЕМ: Како би било, Спиро брате, кад би тркнуо донде да видиш у чему је ствар?

(Узме га поверљиво.) Разбојниче опозиционарски, добро си ми се осветио; пре ја теби украо говор, а сад ти мени... ИВКОВИЋ (смеје се): Да, да! ЈЕВРЕМ: Што ти је, боже мој, судбина!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

у редакцију да им донесе нове дописе — тако за један пун зембиљ — и да их пита шта је с оним дописима што их је пре послао. Онима у редакцији се смркне кад га виде.

И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пр

велике бркове могао имати, а ћир Ђорђе се опет клео свим на свету, и позивао на многе грчке старе историје, и на оне пре и на ове после Христа, да је баш толике, ако не и веће, бркове имао.

Па га чак и келнер, онај што је био пре Заца, није вермао. И он, кад му овај поручи кафу или ракију, вели му: »Море батали!

Тако се с њим већ увелико шале и два путника који су ту одсели од пре три дана. Једно је Тешман, магазаџијски момак из окружне вароши, који ту купује храну и коже, и купи вересију по селу

Неким чудним удесом пала је пре, биће бога ми тако десетак година, у ово село, као јесењим ветром понет и бачен увео листак.

и бојем, тако да је морала напослетку да бега из очеве куће и да бега у свет, а младог канцелисту наравно да су већ пре тога преместили негде бестрага далеко. Морала је, дакле, да бега, јер се и сам рођени отац повео за маћијом.

Ето, после таких збитија и чудествија дошла је пре десетак година амо у ово село, где се већ увелико обикла. Не можеш да познаш ону стару Гизелу.

А имала је више имена него каква шпанска принцеза. У Србији само променила је неких десет-једанаест. Гизелом се звала пре него што ће доћи у село. То јој је последње име из последњег времена њеног бурног и шареног живота.

« Пре петнаест година дошао је амо и ту и остао. А дошао је трговином, продавао је алву и ратлук, шећерлеме, лимунаду и петли

Читао је, нађавола, тога дана тазе новине, па га две-три ствари, које је у њима нашао, страшно наљутиле још пре но што га је чича Милисав и позвао на гозбу. Мало му је те невоље било, него сад још и то!

Имао је доста живе муке док је расклиматао оно што су у дугом низу година и Милисав и други многи пре њега утврдили и формално укочили у бирократском назадном духу.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Ногу пред ногу, па све преда се.. Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...

): Куда год крену, несрећа их пресреће, Где год стигну, она је пре њих стигла! У Немачкој им смета хладноћа. Дани су на југу врели, У родној кући у зиму топло је ко у штали ...

Сретнем ли га негде, пре подне, Из главе ми оду мисли незгодне: Да, вредело је доћи у свет Да се с њиме доживи сусрет!

” МАМИНА ДУЖНОСТ Мамина дужност је да чарапе пре зиме исплете, Да надгледа траву која расте у дворишту и на њиви.

На појило, ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.

утробу реке пронесе Вагоне санти, грања и глиба: Лед се претапа у сенке, а оне се Згушњавају у тамна леђа риба. Пре него што озелени поља и брда Пролеће у реци рибе размрда: Кад се оне разиђу кроз бистру воду И година исплива у

Ово дрво ту је тек пола века. Раније беше шибљак. Још раније, пустара. Пре тога: камен, прашина, крш и смеће, Дуга столећа...

слише, сјај, ал и мирис, јоште више, који нас, увек изнова, сећа да негде — ван земље — постоји срећа, и да смо, пре но што смо на земљу пали, све већ видели и све знали.

ТАЈАНСТВЕНИ ЖИВОТ СТВАРИ СТОПАРАЦ Стопарац један Ситан и скроман Пре осам година Пао под орман. Тек један глуп Погрешан корак, И живот постаде Празан, горак.

Само им чистачица чисти Уши, пере им зубе, да бели никад не труну. Сутра, сви морају бити примерно уредни и чисти Пре него што у град кô велика војска груну. Трепере сијалице кô тихи поздрави у ноћи.

Једна је пчела на шљунак села, И поскочила, као врела. Јер пре ње на тај исти шљунак Био је присео сунчев зрак. Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А

Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Такве је трагове нарочито Сиреви доцније, 1874 године, добро проучио. Међутим, никад нико није у то време, као ни пре тога, у копненој слаткој води нашао полно зрелу јегуљу, као ни ситне јегуљице које би ту биле расплођене.

и Фезерсен 1903 г. успели су ухватити у мору јегуљине мужјаке у полно потпуно зрелом стању. А Петерсен је пре тога 1894 г.

Та су се питања успела решити тек у последње време и скинута су са дневног реда тек пре неколико година. Онај што их је решио, посветио им је сав свој живот; решио их је невероватном истрајношћу,

Нешто мало пре доласка експедиције чиновник је опет дошао ради наплате пореза, али је том приликом одиста зло прошао: урођеници су га

Брод је нешто пре тога, 1935. године био претрпео бродолом, сударивши се са једним великим и јаким рибарским бродом.

Шмитови радови су довели до могућности да се реконструише роман јегуљиног живота који је пре њега био загонетка за цео свет.

Све дотле она је задржала свој првобитни облик и провидност стакла. И тада се она почне нагло мењати. Пре свега, она мења свој спољни облик: губи своју спљоштеност и изглед листа, постајући цилиндрична и знатно краћа.

Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што ларва, ношена струјама и ветровима, доспе на домак обала.

Зато јегуља нема ни у рекама што утичу у поменута мора, јер би оне, пре но што уђу у те реке, морале проћи кроз мора у којима за њих нема услова за живот.

Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно.

Како сам могао разабрати, Даљани код Струге су пре кратког времена порушени. Они су сматрани као један од главних узрока што се мочвари код Струге (Струшко Блато) нису

Према тој одлуци стари даљани су порушени, а пре кратког времена су довршени радови на новоме даљану, који је већ ове 1938. године пуштен у рад.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне.

присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут свисне, Почуј ове песме узалудно страсне. Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када

Данас, драга моја, пољем пада слана. Осећаш ли, драга, крај општег развића, Клицâ, жудних да се што пре на свет јаве, У хумкама свежим, испод нове траве, Тајно распадање прежаљених бића?...

драга, све ближе и ближе Нечекани дани немоћи и беде, Све се чежње гасе и све страсти бледе, И ко неман старост пре времена стиже.

— Да, драга, старост пре времена стиже, С поворком црном недуга у мана, Не осећамо ни сласти ни гриже, Ни свежи полет из младићких дана.

И тако редом, тако сваког часа, Ми млади старци најновијег доба, Падамо, рано изнурена раса И умрећемо сасвим, јоше пре гроба...

Свршиће се. Али нико неће знати Шта све с нама паде у отменом болу, Ни кол̓ко се чезне, ни колико пати, Пре но гракну вране у пустоме долу.

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те воли, јер зна да си мати, Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше ником свесну љубав дати!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

што већ, онако стар, није више могао ићи по трговини, те, ваљда, не доносећи и не зарађујући више, нема онај углед као пре; или, а то је највише једило старца, сигурно је било кога који је на то сина против њега потпомагао, јачао.

И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не познаје.

Доцније, када је требало да се жени, пошто | већ није било у вароши, као пре, онако богатих девојака из првих кућа, него је остајало: или да са великим миразом узме какву сељанку, јер једино још

Али њега то брзо заситило, те опет наставио свој стари начин живота. Као и пре, када је био нежењен, морало се њему исто тако горе, одвојено, носити, и ручак и вечера.

А опет увек, чим би му се указала прва прилика, гледао је што пре да оде на какав пут, тобож по трговину. Истина, тада већ нису, и то због оскудице у новцу, трајала дуго та његова

она да он бежи из страха од сиротиње, која ће, ако није већ, а оно сигурно доћи, као што је знала да им још одавна, и пре ослобођења, имање а нарочито чивлуци и воденице нису као што треба.

а нарочито ципеле, и намештајући јаку око врата, — Тодора тресући се од бола, јада, срама и несреће, окренула се и, пре | но што је он изашао, она ушла у кућу, и тамо, ко зна где, у какав кут и полумрак срушила се плачући и грцајући.

тобож на исполицу, а у ствари више давали него што од ње добивали, као знак благодарности што им је земља, коју су пре као чивчије држали, сад постала њихова. Тако исто и Магда готово никако се од њих, од куће им, није одвајала.

И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани љутим ракијама и добрим пићем и кафом.

Чак и свирачи дођу и одсвирају. А на питања о њему, ефенди-Мити, мати би одговарала: како јој је баш пре неки дан послао новац; и долазио човек да јој каже како он још не може доћи. У неком је великом послу.

Ишла је тобож да лежи, спава, а у ствари да што пре остане сама са собом, и да онда, сасвим сама у ноћи, покривена јорганом, настави што јаче грлење, миловање, тонући и

као кад је човек уморан, па да не би привукао пажњу пролазника он овлаш само куцне, тек да га овамо у кући чују и што пре му отворе. Одмах за куцњем чу се уморан материн глас: | — Софке, отвори! Софка зарадовавши се пође.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

као смртни греси, Црне су сени пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети.

пратиле ме тако, Брзо и страсно по глувој самоћи; А сетно небо нека нада реси: Пре зоре треба стићи жељеној мети, Пре него новог дана дође варка И живот што ће себи нас узети. О, како жудно страст нас гони жарка Свршетку, крају.

Чуј малих тица безазлени пој... – Оне су исте к’о што беху пре — Ал’ ми се сада чини — боже мој! — Да њихов цвркут, непримећен, мре.

А с вечери, кад се сенке ноћи снаже, И пре пада свога — храст је мртав био. ЗА СТОЛОМ Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све

Само једно уверење ледно К’о да сине, к’о иње: Свеједно, Доцније ил’ пре. БЕЛИ МИР Аветињске буре оргије се чују Крај пећи, у куту моје мале собе; Изгледа да сикћу, бесне, куну, псују,

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Оваки је сјевер уждио ономлани, баш неђе пре Ђурђевдан, па отрунио у нас пупове на чокотима“, рећи ће опет он полако.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Караџић, њихов најзаслужнији скупљач. По њему, кад која пословица хоће да се рекне, у народу се обично пре тога каже или дода: „Штоно (има) ријеч“, „Штоно стари веле“, „Штона бабе кажу“ — итд. — случај и са говорним изразима.

су настале разне дечје песмице, као: ташуњаљке, цупаљке (или љуљанке, као их назива Ђуро Дежелић), успаванке, молитве (пре спавања), ругалице, зарицалице и разбрајалице; а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама

Зидати куле по облаку. Змију у њедрима носити. Извлачити за другог кола из блата. Изувати се пре воде. Ићи с грлом у јагоде. Ићи с решетом на воду. Кратким штапом у дубоку воду подупирати се.

— Зло с добрим сусједује. — Добру коњу сто мана, а рђаву (само) једна. — Што је добро, на око и зло иде. — Пре буде од добра зло, него од зла добро. — Ни злу теци, ни добру остави. — Три је добра тешко саставити.

— Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.

“ а ђаво му онда из зида одговори: „Анатемате тебе и твојијех ђака! јер то ни ја досад нијесам виђео!“ Из (пре-)пуна чанка није греота одсркнути (тј. где има доста, оданде није греота украсти!).

Ова се дјевојка доиста у змију претворила и остала чувајући благо. Пре више година неки пастир из села Врановаче доспије са својим стадом прије сунца пред Мрсињград, и пред градом угледа

је то народу било дозлогрдило, он се договори да том тешком намету једном учини крај, и то на тај начин што је семе пре сетве кришом обарено. Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода.

Наум и свети Климент дошли на Охридско језеро, да на његовој обали, један према другом, саграде своје манастире. Пре но што су отпочели рад, договоре се да онај који први заврши свој манастир другом да знак да престане са зидањем

Ти плетеш мрежу по цијелом свијету, уплети ноћас мога драгога, те ми га бар на сан доведи!“ 5 (Пре спавања да би се сазнао суђеник): „О, Боже, створитељу свијета!

(Слово „н“) 20 — Шта је по сриједи у Београду? (Четвртак, тј. после среде) 21 — Шта је презиме? (Јесен, тј. пре зиме) 22 — Шта се налази између неба и земље? (Слово „и“) 23 — Шиче ко гуска, иде ко гуска, а гуска није?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

а ја полагано ајде, ајде, те се привучем близу, па потегнем лисицу ногом у стражњицу, а она се уллаши, па од страа пре..е, а испр..е тефтер; кад га ја отворим, а то у њему пише: мени погача, а ћоси г....

ево ме ћера Брко. Шта ћу сад? како ћу пријећи пре- | ко ове воде?” А један од онијех људи пружи му лопату говорећи: „Сједи на лопату да те пребацим.

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет у вече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи, али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет па се претвори у девојку.

” А змај одговори: „Ја не смем ни по што пре рока.” Кад Стојша види да они не смеју да ударе, онда се он сам дигне да тражи цара змајевскога.

” А дете му одговори: „Нисам ништа, него сам заборавио и оно што сам пре знао.” Онда се ђаво расрди | па му рече: „Кад ти до сад ниси ништа научио, не ћеш никад ништа ни научити, него иди без

Али ето ти мајстора, опет се створио Турчин као и пре, па пита старца: „По што?” Колико је год старац заценио, толико је Турчии одмах платио, а старац кад прими новце,

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с онога језера. Сутрадан царев син оправи се опет, и пође с овцама управо к језеру.

” Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде.

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане | се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.

Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели.

док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим.” То изрече па га нестане.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

да не буде оних који не разликују неваспитано и непобожно, који, када пију један другом наздрављају наглашавајући пре пића и отпића.

И пијте водени укроп са кимином. Ако ли овај пре речени празник падне на свети Велики четвртак, или иа Велики петак, или у саму Свету и Велику суботу, па макар и на

помени неком од братије догоде у дан недељни или на празник Господњи, то немој остављати због празника, него пој или пре празника или после њега.

А онима чије се панихиде догоде у посне дане, треба им пре месопуста отпојати панихиде за покој. ГЛАВА 16 О поуци братији да имају част према игуману Но молим се, чеда моја у

Домишљам који би одговор био ако, изнашавши га, осуди побећи можете. О, ви, дакле, тешко злом и погибељном, пре суда зло изабрасте, и нанесте толику штету не толико њему, него и сами себи, а са вама и другима, а као оном и самима

на молитвеним окупљањима, поучавамо да се не омалодуше и не очајавају од помисли да су изгубили корист, него нека су пре добродушни и радосни што их је укрепио Господ да послуже својој браћи, по подобију онога који рече: „Не дођох да ми

И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста. А увече на панихиди дати свој братији по свећу да певају док стоје над гробом. О Анастасијиној панихиди.

Ако буде овај празник у велике постове, то заповедамо да се слави пре поста. А увече на панихиди дати свој братији по свећу док стоје над гробом, и свима који су обучени као јереји.

И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка преч

И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим

И пре смрти мртав бивам, и пре суда сâм се осуђујем, пре бесконачне муке сâм себе мучим очајањем. Због тога, припадам ка пречасним ногама твојим клањајући се, не бих ли ја,

На теби, Пречиста, свега узрочник из милосрђа хотећи уселити се у људско суштаство, због непослушности изгнано пре, тобом, Богородице, опет га обновисмо.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

у кафани „Шарган”; тридесетак година, али у лошем стању ЦМИЉА, према потреби: шанкерка, келнерица, куварица, судопера; пре два-три месеца дошла са села; близу двадесет година АНЂЕЛКО, звани „Ћора”, лопов, нешто преко тридесет година МИЛЕ,

ЈАГОДА: Треба да се нађем с вереником, чекаће ме на углу Кондине, излазимо на неку вечеру, са таксијем! А пре тога морам још и на станицу, шаље ми цимерка пакет са гардеробом! А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам?

Па димамо кућицу, слободу, веце, шпаиз, и текућу воду! Да направим туршију, пре зиме, да на врата прикуцам презиме! Снег напољу сипа кано вуна, код нас бојлер, зимница, фуруна!

А сад, захваљујући форсираном маршу, ми смо стигли пре него чудо... Овде ће морати да се покаже! Видо си оног ћопавог? И оног соним чворугама? Разумеш?

Видо си оног ћопавог? И оног соним чворугама? Разумеш? ТАНАСКО: Да кажем да разумем, пре ћемо лећи! МАНОЈЛО: По свим мојим прорачунима, овде треба да се покаже чудо! Од тога зависи образ и част јединице!

Сврши се рат, и тамо доделе једног, из нове војске, заћоре се на први поглед! И тако мама остане пре венчања. Нису знали да пазе, а није ни било ових данашњих срестава. И таман да се венчају...

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

(Клоне на миндерлук). Мораш!... Ако не њега, бар кућу, пријатеље да нађеш... Мораш! Одмах, што пре! Мораш!... ИИ Велика раскошна соба Јовчина, застрта тешким ћилимима.

(Трза се на шушањ који чини Стојмен испевши се полако у чардаклију.) СТОЈМЕН Добро, опет стигох пре. Сад ће ваљда и он оздо. (Стојни): Шта се ту трзаш?... СТОЈНА Де, тако, замислих се. Него...

ЈОВЧА (гледа у Циганку, у очи њене, израз му постаје све блажи, заноси се у успомене о Васки пре греха, шапатом): Све моје, све... Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ја сам га потом всегда у уму мојем пре[д]|стављао не само како оца мога, но савише као једног човека правдољубива, поштена и прељубезна, кога спомињу, љубе и

нови суд најпре напуни, тим се и напоји; од свију, с којима се опходи, младост прима, ма навластито од родитеља које пре него бога познаје.

Млад човек чита једну књигу, коју, за разумети или би ваљало да има више искуства, или да је читао друге књиге пре, да може ту која му је у руци разумети; с вишим вниманијем него се злато мери, на теразијама ума и расужденија

Но, природно морао сам у такову кривопутицу и заблужденије упасти, читајући књиге које нису за мене биле, и хотећи да пре времена сврх девства и женидбе мудрујем, не знајући ни што је једно, ни друго.

Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква закљученија догод не очита и оно што ће следовати.

Студен, врућина, блато, киша, ништа то није могло њега зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове

врућина, блато, киша, ништа то није могло њега зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио попове што закашњавају.

А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био! Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров

Не читајући више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и Вла[х]ињама,

И пре него се вратим на моје прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси дру

Шта је год обичај увео, то ће обичај и истребити.“ Негдер дођемо сад к[а] калуђером; само, пре него почнемо о овој материји беседити) ово назначите. Чловеку, кад се што у ноћи привиди, шта је потреба да чини?

Јања, са своје стране, испричава се и правда, одговарајући да је он почео био пре смејања пити, које није могао предвидити; а добром епископу сузе су текле од тешког смејања.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

ЧАРОЛИЈИ 57 НА ТЛЕ САД ЈАБУКА ПАДЕ 58 СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ 59 КРЛЕТКА 60 НОВИ ПОВРАТАК 61 ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ 62 У СНУ ТЕ НЕМА 63 НЕ ПРОНЕСОШЕ КРОЗ ШПАНИЈУ ФЛОР 64 СЕДИМ НА ТВОМЕ ГРОБУ 65 ТИ СИ МОЈ ЖИВОТ ВИДЕЛА ИЗ

Неко се вратио насмешен, неко луд. Заједно смо, а били смо раздвојени сви. Да л смо ближи или даљи него пре? У оку нам још по мало закаснело зри Затајени прамен лета — то је све. Сунцу крај је.

Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре. Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!) Куда потону Пек И благи брег и клис? Из ране ишчиле лек. Шупље је.

Угаси и ти своју лампу пре но Упале окно светлости небеске: Испружи мало тело уморено. Нек место песме, из твог полумрака Гледа са стола празан

И мисао се ево тањи, А воља чили, срце грчи. И већ сам двапут, трипут мањи. И клечим ко на некој срчи. А до пре само трена два-три Сећам се да сам био цео И с главом чак у некој ватри.

Ево ме где лебдим у ваздуху сад Тренутак један ван земаљске теже. Мој повратак нови биће опет пад. ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ У спомен Бојане Раичковић рођене Лазовић Ти оде пре свих, међу првима, Као да си нас све победила.

Мој повратак нови биће опет пад. ТИ ОДЕ ПРЕ СВИХ У спомен Бојане Раичковић рођене Лазовић Ти оде пре свих, међу првима, Као да си нас све победила. Ниси кроз уста реч процедила Како одлазиш од нас црвима.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Јесам слуга, а радим шта хоћу. Сем Аћима, нико ми не заповеда, а његова вола мој је поводник. Када ме је пре десетак година са залеђеним чакширама ноћу увео у кућу, нешто је ишапутао Ђорђу, а Симки рекао гласно, да ја чујем:

— Јесу ли мушки? — Оба мушка! Тола отрча низ пут. — Еј, ти, трапавко! Сутра пре зоре да си дошао! — мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште.

Највише се обрадовао оне године, недељу дана пре но што су се срели: две заседе су пуцале на њега и убиле коња под њим, њему су само окрзнули лист на левој нози, добро

Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у санке, одвео га је под вајат и рекао му строго: „Ако си мушко, женскоме ни пару не смеш да даш.

лицејац, великошколац... Не, није исто, не, то више није његово, није ни он више онај, није одавно, годинама, још пре Париза, много раније, сећа се, па толико пута је мислио о томе, баш тамо код оног забрана на коси, сада, наравно не

Крупне речи, а сељачки изговор. Политичка хајдучија, да, то су наши политичари. И он. Не, не, и пре Француске је то знао. Само, као родитеља га волим. Његова политика... заседа и галама.

Оче!... Нисам ти више бабо... Стиди се да каже — бабо. А пре сат дошао. Хоћеш на коленима да ти дођем? — Бог ти помогао, Вукашине.

Син сам му. И ја бих такав био према свом сину. Не волим га мање него пре неколико година. Нисам се изменио. — Време је бадњак да се унесе — рече Симка. — Време је, идем.

За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч.

Зато је последњих дана и синоћ... Нека само што пре буде. — Жене напоље! — Милунку и Симку пратио је очима Док за њима не лупише врата, а онда седе на своје место за

— Вукашин се загрцну и умуче. Говорио је да не ћути, да отац заћути и да се што пре заврши ова њихова прва и последња свађа. А добар говорник, пас. Каква би он сила био у Скупштини. Моја је То крв...

на њима, и одсутно се загледа у жеравицу која је испала из фуруне и споро умирала на дасци, на којој су многе пре ње оставиле за собом црне ранице. ...И синоћ је чекао да легну. Знао је да нису ушли у собу.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Кад се распрсне, прогутај његову коштицу, али га пре тога не дотичи и ником ништа не причај! — нагло, као што је и дошао, врабац одлете, а девојчица подиже семенку с

Ко зна! Вечно погнута, у истој одећи, са истом торбом на леђима, одлазила је у шуму још пре но што би роса спала с лишћа.

Будио се од њена мириса. Сав је треперио од њена сјаја. А онда, једнога јутра још пре зоре, крену да је тражи. — Јесте ли видели Сребрну ружу? — питао је и ветрове и птице, и луде и облаке, без успеха.

Блиставе су, далеке, вечне, а њега до зоре може ујести змија, однети ветар, затрпати пустињски песак. »Можда још и пре зоре?« — подсмехну се самоме себи, кад осети како постаје лаган и лети у висину.

То га толико уплаши да целог дана не изусти ни реч, а сутрадан, још пре зоре, отрча на обалу, на исто оно место где је видео Златну крабу. — Крабо, Златна крабо!

Нађи неку другу будалу! Бела жаба се трже и ван себе од туге обрати се Сунцу које се баш рађало: — Пре него што постанеш златна ружа, господару неба, задржи се мало код нас и буди локвин цвет!

Рођаци који су долазили тек у јесен да покупе плодове чувеног старчевог ораха? Тај орах? Таквог у том крају ни пре ни касније није било. Крупнији од тврде селачке шаке били су му плодови, а дебло ни три човека није могло да обухвати.

Никада лепшу нисам видео! — збуњено саже главу, уверен како већ сви знају да није ни могао видети. Та зар се није тек пре неколико тренутака родио? Од стида талас се згрчи, а стена помисли: »Драг је, али неозбиљан овај малецки.

Ако стари чаробњак не зна — нико неће ни знати. Шаранчић пође на пут још пре зоре, али старца није било лако пронаћи. Дубоко у мулу чешљао је зелене бркове.

за пут и цар Ферфелин, с Ферфелинком и принчевима, мада се није знало како је до њих допро глас о златној птици. Пре поласка рече Ферфелин да приреде такмичење у игри стакленаца, како би одредили ко је од поданика достојан да крене с

Не тиче ме се ко ће владати царством! Ово је моје царство и мој дом! — Принц се окрете према кући. Али ту где је пре неколико тренутака била кућа са воћњаком, њихало се узрело житно поље.

Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима. Тренутак пре но што воз улети у тунел, он диже црвену заставицу. Сада се и он тресе од смеха. — Мали воз прича којешта!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Али, пре но што би продрла и почела да хара, увек је правила исту грешку: прво је хтела да промакне, невидљива, преко палисада,

главе биле, као опомена, окренуте путницима који су у град стизали преко утабане теразијске ледине и заустављали се, пре но што уђу, на пустари пред Стамбол-капијом, по којој су се, кроз љигав и смрадан кал, гонили чопори полудивљих паса.

Увек пре подне, док под облацима трају источне светлости. (Кад подне пређе, светлости се распу, одједном крте, по искрзаним фаса

очију, заливао је водом из легена земљу под Јевремом, да буде што влажнија, што хладнија, да му се кости и жиле што пре згрче.

Када га је пре три године, у мају 1839, за време своје прве буне, Вучић домамио у Крагујевац, оптужио пред народом а онда бацио у

О Господар-Јевремовом необичном понашању Јован је вероватно био обавештен и пре Милоша, али није предузимао ништа и није питао ништа, ки једног ки другог. Шта да предузима и зашто да пита?

Кнез је тргао руку, окренуо главу и намрштио се а Јеврем се повукао, блед као крпа. То је било пре три године. Сада, у Жабарима, опет је побеђивао Вучић, и то заувек, али више није било важно.

Усправљена и у старости, лепа, умрла је пре неку годину. Назире је Господар Јован и чики му се да Савка Каљевић гледа, кроз излог, уз Вишњићеву, ка Музеју: чека

Расветљен у себи, Сима је гледао зеленило башта на падини, пре ма Дунаву: извирују чардаци турских кућа и, ту близу, кров Доситејеве Велике школе, издигнут над раскрсницом

нема, на углу Капетан-Мишине и Симине, Сима терџуман увек гледа, и одмахује главом, оног луцкастог терџумана који, пре много деценија, наилази са везаним низамима и мирним грађанима, одједном јак од поверења у моћ речи.

Испне се на сам врх неки часак пре но што почну да се расипају, ка Белом граду, простори источних светлости и онда пушта да га те светлости оплету.

ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре!

Л. Костић XXXИИИ ЈАДНА ДРАГА Ветрић пири, Липа мири, К'о и пре. Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог!

Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог!

Врело жубори По лисној гори, К'о и пре. Ја сам млада Овде сада, К'о и пре. Сунце бега А'л нема њега Као пре! Нема сунца миленог, Нема мог!

Одавна сунце на њих огањ лије, И тичје пјесме над њима се хоре. Некада, давно, пре в'јекова много, На плећима су хитрих дромедара Ту двоје драгих стигли из даљине, Са срцем пуним љубави и жара.

На груди твоје он очаран пође Ал' на мом копљу смрт се из сна трже, И пре нег' пољуб на уснице твоје, Преда те живот пао му је брже...

Добра земљо моја, лажу! Ко те воли Данас, тај те боли. Јер зна да си мати; Јер пре нас ни поља ни кршеви голи Не могоше другом свесну љубав дати.

Све је тамо било као и пре. Али он не беше више онај исти; и сунчане обале веселог и страсног Јонског Мора није могао да позна!

- Ми сви сад знамо: хоћемо слободе, И да смо своји у рођеној кући; И пре но што нам мач срца прободе О вољу нашу он ће крто пући! Ми верујемо!

Ако је твој Бог хтео да будеш Земаљски цветник рајских цветова, Унео ти је небеску прегршт У врело срце пре свих векова! Треба л' да рађаш, зашто се бринеш? Он ће послати Духа с далека, Да цвет потера...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Годинама радио сам на том делу, и када сам пет дана пре бомбардовања био у штампарији отштампан је баш и његов последњи, осамдесетдруги, табак.

Наша знања о Демокритовом учењу су, заиста, доста непотпуна, а то је било још у већој мери пре 170 година, када је Виланд писао своје дело. Од многобројних списа Демокритових није се очувало ниједно једино.

Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог највећег дела нећу целога живота успети да напишем још једно научно дело које би се са

Главне личности овога списа одабирао бих тако да бих њима, као главним станицама, обележио развој природних наука. Пре но што бих се за којега од тих твораца науке определио, запитао бих се да ли би се његова учења могла саопштити на

ПИТАГОРА Године 520. пре нове ере, у коју ћу да се сада пренесем душом и телом, Апенинско полуострво обасјавали су светли зраци јелинскога духа.

Напрегнувши очи видим да се та светлуцава трака креће уз брдо и да пре личи На огромну беличасту змијурину која пуже уз брдо право к мени.

Она узе правац ка југоистоку; то оживе у њему давнашње успомене. „Таквом сам лађицом“, рече он полугласно, „пре тридесет година кренуо у Египат“.

„Преко две хиљаде година!“ узвикнуше Питагорини ученици. „Па када су онда сазидане?“ „У прастаро доба! Давно пре борби наших хероја, можда убрзо иза борби наших богова, био је Египат моћна, уређена држава.

Те његове поплаве најважнија су природна појава египатске земље, жељно ишчекивана из године у годину, јер пре сваке такве поплаве изгледа она осуђена на глад и пропаст.

Но пре но што се приступи сејању потребно је да се замуљене или разлокане границе појединих имања успоставе и онда предаду опо

„Ја ћу вам свима растумачити“, рече Питагора. „Пре но што се отпочне са којом било грађевином, храмом или пирамидом, потребно је да се на земљишту тачно означи основа те

Он се трже из сна и појури за њима, поскакујући на левој нози. ДЕМОКРИТОС Било је то, ако се не варам, године 397 пре нове ере, претпоследњег дана месеца априла.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

тако очајно беспослен тога дана покушавао сам да размишљам о својој нервози и својим чудним послератним расположењима. Пре рата, памтим, није било овако.

Растали смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два дана пре венчања.

смо се по свршеним студијама, а једнога дана пре ратова извести ме да ће да се жени и позва ме да дођем два дана пре венчања. Сећам се лепо кад сам стигао у паланку где је он живео са својим старим родитељима.

„А сад, драги побратиме, причај ми како се реши да се ожениш и све друго што имаш да ми повериш, али право ми кажи, пре свега, која ти је то љубав по реду?“ Он се насмејао. „Је л' од правих?“ „Па јест од правих, правцатих.

ти по чему знам да сад волим исто онако, како да ти кажем, безумно као што сам волео кад сам био студент и још више... Пре месец дана у Београду очекивао сам је, једно преподне, да изађе из зубног атељеа у оној највећој кући на Теразијама.

А ти знаш, такав сам, да кажем, био и пре пет година кад сам са другога спрата старе Велике школе, опет једног јутра пред час кривичног права, то исто хтео да

Бар мени се тако чини. Само не знам да ли је Ростан замислио Сирана пре него што је Анатол Франс замислио опата Коањара. Шта ти мислиш?

Сви ми само имитирамо, зар не? Говоримо отворено. Али мене ништа више не може да загреје, као некад пре ратова. Нема организације, нема средине у коју човек може да уђе без резерве.

Како ја то никад нисам био, радо сачеках крај овог концерта у Добрим заклонима резерве, а сутра рано, пре сванућа, пошто терен беше откривен и непријатељ близу, упутих се Николи.

— Па, знаш какви смо данас. У оном узбуђењу ја несмотрено пожурих да га обрадујем: — Молим те, пре свега, ево новца, донео сам ти.

Ја ово кажем — а то је био интиман, другарски разговор и ја сам мислио да то могу рећи — ја ово кажем: пре ратова имао сам велики број пријатеља, друго ва, сродника и сећам их се. Највећи број изгинуо је или помро.

Пред мојим очима пролазе један по један... Заглéдам свакога. Сваки посебице имао је пре рата свој циљ. Сваки од њих загревао се својим личним планом.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сасвим спонтано, још пре него сам имао времена да промислим одговор. Размишљајући касније о томе, дошао сам до закључка да то мора да је било

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Мислио је о оној увреди. Знао је он кога се тиче она напомена о јаловици. Његов отац, који умре пре десет месеца, често је лежао »надзор« и био вођен среској кући, све због неких кожа, које су на њихову тавану налажене.

Вујо беше спреман да пође у град, па, кад виде госта, застаде. — Куд си тако поранио, соколе? — ослови га Вујо пре него што му се Ђурица приближи. — Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа!

пропао!... робија... окови... Сад одмах окови... јер он рече »опасна крађа«, а Вујо каже да за то окивају пре суда.... Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли.

— повика Митко, лупајући ножем о пањ. — Дај пречњаке овамо! — викну неко испред каване. — Молим, ја сам се пре абоновао — одговори апотекар. — Дајте пандуре, поклаше се неки око јагњећих ногу — опет се чу глас онога непознатога.

— Знам, али ће и тамо да убију. — Тхе... ја мислим једном се мре. А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив. После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде?

Станку веома изненади овај глас. »Ђурица — хајдук! Како то може бити ?« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу...

— А шта му манишеш? — поче опет Станка. — Ваљад’ ти није право што је хајдук? А мени је баш то по вољи. Пре га никад нисам погледала добро, а сад, Бога ми, волела бих да га видим.

Требало је одмах пресећи ове путеве за предају, и Вујо се даде на посао. Пре свега нареди Ђурици да се никуд не миче из онога ћилерчета, јер га, вели, сад журно траже.

Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари. Гледај да свикнеш тај посао што пре, па после да ти умеш другима заповедати. Само треба срце да ти је одважно, па не бери бриге.

па ко велим... — стаде Коста да отеже. — Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац. — Ти сад гледај да се што пре дохватиш Венчаца, као шта сам ти казао; а ово нај, понеси са собом — рече Ђурици, дајући му новчаник.

Кад је, мало пре, излетео из шибљака, држао је насигурно да ће извршити бар једно убиство ; али га изненади и ублажи ова попустљивост и

Али то неће још, можеш се ти слободно предати... — Доћи ће и та наредба, не бој се. Пожурио сам се и ја, да она што пре дође. — Шта, зар си почео? — викну ћато. — Велиш то истину? — запита и кмет. — Тхе, помало... Јутрос малко почесмо.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Оцу буде то врло мило, и похвали најмлађега сина. Кад буде опет увече, најмлађи царев син опет се намести као и пре да чува јабуку, и сачува је опет онако, и сутрадан опет донесе оцу две златне јабуке.

После дође и најмлађи царев син, те легне као и пре. Кад буде око поноћи али ето ти девет пауница, осам падну на јабуку, а девета њему у кревет, па се претвори у девојку.

Кад дође у град, сав се град слегне као на чудо где он дође а пре ниједан чобан није могао доћи с оног језера. Сутрадан царев син оправи се опет и пође с овцама управо к језеру.

Аждаја се на то одмах отпусти од њега и отиде у језеро. Кад буде пред ноћ, царев син крене овце као и пре, па кући свирајући у гајде.

Кад уђе у град, сав се град усколеба и стане се чудити где чобан долази кући свако вече, што пре ниједан није могао.

Она два коњаника још су пре од царевога сина била дошла у двор и приповедила цару све по реду шта су чули и видели.

Сељак напусти виноград, па постаде опет сиромах какав је био и пре. Испродаје све што је спечалио, па си штурну у свет да печали колико хлебом да се храни.

Све је то смлатио прошлих година. Сад мора да си трпи, кад није умио да си чува. — А откуда добиваше вино? — Пре пет и више година, у неком селу далеко одавде, имаше један сиромах човек неки виноград, који је преко мере рађао

Кад је чуо то сељак, он си рано порани па оде своме дому. Ореже и окопа виноград, па га опет работаше као и пре. Виноград понесе диван род. Све се село чудило роду.

док не подереш гвоздене опанке и не сатреш гвозден штап тражећи ме, нити ћеш се с тим дететом што ти је под срцем пре растати докле руку преко тебе не пребацим. То изрече, па га нестане.

Ловац, кад га опази, потегне из пушке да га убије, а ован се затрчи те њега пре роговима убије. Ловац падне на место мртав, и друштво његово када га после нађе, не знајући ко га је убио, однесе га

Он изиђе иза села, и кад дође на оно исто место где је пре ону девојку нашао, она изиђе опет преда њ па му рече: — Опет си, брате, невесео и плачан.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Па куд идем, да ли идем, је л' опсена? Ко ме рони, кога носим, пре и сада? За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена.

Све ми се чини да пре него вео На мисли, снове и идеје сиђе, У свести она јавиће се тада. Бојим се да ће лица израз цео Одати лик јој

А због греха што учини река иста, Сунце сија, као и пре, топло, благо; Поветарац лако гази преко листа; Овце пасу, и вода се тако блиста.

К'о да све ишчезе неосетно мину! Зар ничега нема? и зар живот преста, У визије своје разли се и плину. У облик пре свега, У постања своја, У пролазност трајну, У вечитост тајну Атавизмом неким 3а старим далеким — Дух човечји бега И

Још ћу чекати, иако сам дуго чек'о. Десет месеци од мене моји су далеко. Пре тол'ко ја сам оставио њу, Завичај, децу и дом свој лепи. Тад зима беше, сад жита зру. А она не пише, а душа стрепи.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

се вратио кући исцрпљен и крвав, али пошто је подигао узбуну, поново је јурнуо назад на место незгоде и стигао тамо пре људи који су пошли у потрагу за оцем и срели га како се освестио и поново узјахао коња, не схватајући да је неколико

Чудно је да не могу да замислим лик у том сивилу све док не стигнем у другу фазу. Сваки пут пре него што заспим слике људи и предмета пролазе ми испред очију. Када их угледам знам да ћу ускоро утонути у сан.

Али, онда се моја воља потврдила и не само што сам престао да пушим већ сам угушио сваку наклоност према пушењу. Пре много година, патио сам од срчаних тегоба све док нисам открио да су оне последица невине шољице кафе коју сам пио

Исто тако озбиљно утиче на артеријску циркулацију и требало би га уживати што ређе, утолико пре што је његово штетно дејство споро и неосетно.

Само у нади да ћу некога преобратити својим поукама и уверењима, подсетићу на једно или два од њих. Пре извесног времена сам се враћао у свој хотел. Била је оштра хладна ноћ, тло клизаво, а у близини није било таксија.

“Зашто?“ “Па”, одвратио је, ”видео сам да то мачка чини, али човек никада.” Месец дана пре него што сам желео да наручим нове наочари, отишао сам очном лекару који ме је као и обично прегледао.

често примете да ми одело стоји као саливено, а не знају да је сва моја одећа направљена по мерама које сам имао још пре 35 година а које се од тада нису промениле. За све то време моја тежина се није променила ни за фунту.

Али, опасност је још увек постојала. Знао сам да ће пре или касније да ме понесе, пошто никаква помоћ није могла да стигне до мене на време, чак и да сам привукао пажњу.

Тако се догодило да је деда изненада прекинуо мој рад на не баш много нежан начин, тако да је прошло тридесет година пре него што сам се поново машио другог сатног механизма.

Штавише, те ћушке нису биле форме ради, већ и те како праве. Све то, па и више од тога, догодило ми се пре него сам напунио шест година и завршио први разред основне школе у селу Смиљану, у коме сам се и родио.

Била је то моја друга пустоловина у цркви. Мало пре тога био сам целе ноћи жив сахрањен у старој капели у непроходној планини, коју је народ посећивао само једном годишње.

После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља. На тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Михајло Пупин И ШТА САМ ДОНЕО АМЕРИЦИ Када сам се искрцао пре четрдесет и осам година у Касл Гардену, имао сам у џепу свега пет центи.

Очигледно ништа. А да су пре четрдесет осам година постојали ови садашњи прописи о усељавању, ја бих вероватно био враћен натраг.

године искрцао у Касл Гардену, донео? Покушаћу да одговорим на ово питање причом о свом животу пре искрцавања у ову земљу.

Остатака тих подземних станова било је још у доба мога детињства док сам, пре педесет година, ишао у школу у Идвору.

У свако такво јутро пре педесет година, чинило се, нама пастирима, да присуствујемо стварању света, најпре света пријатељских звукова и

Осећао је исто усхићење које је Давид осетио и које је кроз своје псалме пренео на мене оних мојих будних ноћи пре педесет година.

Како су у мом младалачком размишљању од пре педесет година, светлост и звук били доведени у везу са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање

нико не зна да су и функционисање и њено име вукли порекло од српског гајдаша кога сам слушао неких двадесетак година пре него што сам дошао до свог изума 1892. године.

Ово гледиште није било у сагласности са често помињаном пословицом у Идвору: ”Бери грожђе пре но се сунце роди, јер ће иначе жедни сунчеви зраци попити са њега росу.

Мој отац је протествовао много пре тог догађаја тако што је избацио цареву слику из куће. Милетићева посета Банату обележава почетак новог политичког

У Бечу си, у престоници његовог величанства цара Аустроугарске. - Да - одговорио сам - али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су

Онај груби кондуктер који ме је мало, пре тога назвао српским свињаром, одвео ме је до воза и учтиво ми показао место у првој класи.

Ћипико, Иво - Приповетке

Најпре искрцала се варошка чељад, а за њом наврвише Загорци. Отимају се ко ће пре, као да неће на свакога доћи ред да изађе. Има их свакојаких: младо и старо, мушко и женско, с лулом у устима и без ње.

Да, за надницу лако ћемо. Тако и они с другим тежацима кренуше на посао. Беше настао леп зимски дан. Пре и мало после изласка сунчева, купећи маслине, штипало је за прсте и зебле су ноге.

А и сунце тај дан на западу није зашло крваво: сакрило се, пре захода, иза тамног дугуљастог облака и није се више показало.

Марко је једва изговарао и мало се поплашио. Није био вичан тим пословима. Пре него ће изићи Цвета упита: —Што ћу му предати за ручак? —Разуми се, јухе и добра црна вина... —Е, да га је!

Летимице упиташе за своје и одмакоше журно, само да што пре стигну кући. Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше.

селу зову, смисли да би било добро на Павлов се рачун напити и проегленисати, па хоће да посредује у њиховој размирици пре него на суд дођу.

Али она би била пошла за њ да је он, по сеоскоме обичају, одмах, пре војништва, својој кући повео. Па и оне вечери кад је Илија дошао, равно у кућу, да је испроси и венчану себи приведе,

—Пусти, Павле, није вајде, пазе нас! У понедељак пре подне, кад је Цвета имала изићи из тамнице, дошао је Илија у варош, чекао је пред вратима, па, док су је пустили, пође

Крчмари, дућанџије и читаве породице поставише столове; удешавају и хоће да чим пре посврше све што је од потребе за данашњу славу.

да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер треба пре свега одати пошту свецу, слушати пред његовим кипом свету мису.

У његовој машти био је то један велики простран град пун тајних гласова и облика; стога он је, пре него би пала ноћ, журио у њ.

Пењући се у мраку уза степенице, јавља се као и пре парох—Кеку, и као пре мајка га љуби и с њиме заједно моли се Пречистој девици.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Мимогред ћу се дотаћи трију области и поменућу три довољно извесна имена. Поменућу, наравно, пре свега Фројда и његово инсистирање на различитим вербалним омашкама и сновима, дакле на оној области у нашем

Ми смо овде пре у природи него у миту и култури; у ствари, ми смо овде у заборављеноме, дубоко запретаноме преклапању једнога и

текстова, и однос према традиционалном и новом, и разликовање оригинала и превода, свога сопственог и туђег, све је то пре супротно него што би било слично. Као да је цела лествица вредности преокренута.

Свакоме је од нас, пре свега, јасно да се почетак нове српске књижевности у суштини подудара с језичком реформом Вука Караџића, па се као

Изгледа да су књижевници највише криви што је „београдски стил“ погрешно схваћен као посебна стилска вештина писања, пре свега у књижевности, али и код научника са особитим стилским даром.

цитирани Мишићев суд да је у језику удес наше поезије, онда су то свакако романтичари, почев од Радичевића и Змаја. Пре свега, језик који им је заједно с усменим стихом наметнут био је, као песнички медијум, крајње нееластичан.

Утолико пре што су Дисове најгрубље погрешке управо синтаксичке. Већ смо имали прилике да истакнемо како је он у изврсној песми

Али га пре тога ипак морамо проверити. Њему у прилог иде поред осталог и то што ни Вук „Анђу капиџију“ није сврстао међу митолошке

месецом се опасала (3) звездама се накитила27 Нисмо цитирали Вуков превод Откривења зато што је он касније дошао. Пре њега је у дугој употреби био црквенословенски, који је Вуку служио као предложак и према коме смо овде дали дословни

или 28. пре н. е. – 41. или 49. н. е.) и александријске школе. Филон је саобразно са својим учењем о односу између логоса и телесни

метричко и језичко, што увећава ритмичкоинтонациону напетост, час да их међусобно поклопи, што напетост смањује, ми пре Дучића нисмо имали, а тешко да му је у томе раван и било који каснији.

Зато мешање чулних утисака није толико значајно као проста синестезија, него пре као разарање онога што наше спољње око види, да би се отворио пут за унутарње.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МОМАК (ласка му то): Па... разуме се!... Знао сам ја још пре три дана да ће ова влада пасти. ЧЕДА: Е? МОМАК: Ама, знам ја то иако не читам новине.

ЧЕДА: Хоћу, ал' кажите и ви мени: господин-министров зете; да чујем, знате, како то звучи! ЖИВКА: Пре свега, зет – то није ништа, а друго, право да ти кажем, ти некако и не личиш. ЧЕДА: Гле, молим те!

ЖИВКА: Само, разуме се, све то морате тако учинити да се не примети да је намерно. И још нешто: потребно је што пре, што је могуће пре. АНКА: Рачунајте на мене, госпођо, што год могу учинићу.

И још нешто: потребно је што пре, што је могуће пре. АНКА: Рачунајте на мене, госпођо, што год могу учинићу. ЖИВКА: Е, 'ајде, 'ајде, бога вам, па ми јавите.

да одскочи, брате, да се чује, да се види и да се прослави. Зар толика фамилија па нико, где би то било! Мислио сам пре да ће одскочити Јова поп-Арсин. Био је бистро дете и имао је онако нечег господског на себи.

ЖИВКА: Њу бриши. Она је рекла за мене да сам алапача. ВАСА: Па немој тако, Живка; то је рекла пре, док ниси била министарка, а сад, ево ја те уверавам, не би тако нешто за жива бога казала.

А после и немој тако да мериш речи у фамилији. Ето, и ти си за мене пре рекла да сам кафански клуподер и лопужа, ал' видиш – ја то нисам примио к срцу.

Д'ин маниер бјен семпл!1 Ви морате уложити сав свој труд код мога министра да ми да класу, да ми што пре да класу. Истина, мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под

Истина, мој министар ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да добије класу.

Идите зовите овамо вашу сестричину, госпођу министарку, да пречистимо већ једном тај рачун. ВАСА: Е, то не може! Пре свега, наредила ми је Живка да ти саопштим да она од овога тренутка тебе не сматра за свога зета; с тобом не жели више

Али морам вам рећи да није ишло баш тако глатко. Бунио се ваш министар, каже: добили сте класу пре три месеца. Али сам ја наваљивала и нисам му никако дала мира, па сам чак натерала и свог мужа те га је он окупио.

ЧЕДА: Извините, госпођо, али је овај увод неопходан пре но што пређем на саму ствар. ЖИВКА: Дакле, молим вас, пређите одмах на саму ствар. ЧЕДА: Ствар је у овоме, госпођо.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Ко није кадар да постигне минималну саобразност, да успостави извесну равнотежу између личног, пре свега чулно-чувственог живота и наметнутих прописа, тај се или распамећује или бива прогнан дуж социокултурне лествице

када је полупијана и од бахатог мужа Томче раздражена па остављена грешила са хотимице одабраним глувонемим слугама, пре је последица него што је узрок , и пре служи за симболичко уоквирење њене жалосне судбине него што је објашњава.

Томче раздражена па остављена грешила са хотимице одабраним глувонемим слугама, пре је последица него што је узрок , и пре служи за симболичко уоквирење њене жалосне судбине него што је објашњава.

5 Овај заустављени замах Марикин пун је динамике, баш зато што је заустављен пре него што је завршен!6 А уз њега иде и израз лица, суза на Марикином лицу чим је препознала пријатеља свог мужа.

у мраку иза куће, док из осветљене собе једнако допире страстан и заносан Пасин глас, па он онда узме цигарету коју је пре тога завио, почне „да је пали, али невешто, гризући је, жваћући, трепћући очима, челом, целим лицем, од песме која

У другој верзији темпорална је схема знатно поједностављена, пре свега зато што се више споља не виде преласци са проспективног на ретроспективни угао гледања.

Ко његову прозу тумачи, па и Нечисту крв, данас више не може а да се тиме посебно и пажљиво не позабави. Али пре тога ваља рећи шта анализована реченица доиста садржи.

да се „знало и причало”, док се за Софку употребљава већ помињана а толико јака допусна синтаксичка фраза да се њоме пре истиче дубока разлика него што се допушта једнакост, наиме каже се „па чак и о њој(!)”.

Скерлић и Б. Лазаревић, а и песник Ј. Дучић, па до данас40 - с оне стране с које се по нашем мишљењу пре прикрива него што се открива њена чисто књижевна улога у прози.

Пред нама је, кратко речено, писац код кога читалац пре осећа мучно долажење до израза него што му се даје да ужива у хотимичној књижевној стилизацији.

опис поезије која после Дучића и Ракића не наставља артистички напредак, не диже на виши степен песничку вештину, него пре изгледа као опадање: „Најзад узнемиреност, изнуреност, извесна финија и сложенија осећања, иронија, песимизам (уз

значај; а у уметничкоме склопу високо је стављана сразмерност делова, уравнотежена и чврста композиција, која је иначе пре својствена новели него роману.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Кад поворка наиђе у саму сутеску, она погна уморне коње брже да што пре мине ово опасно место. Но чим изби на другу страну, читава чета разно обучених и разно наоружаних пустолова опколи их

То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из

Чиста истина није могла да се утврди, тим пре што се не памти да је кога о Божићу посетио, док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичанина пио ракију до зоре и

ЉУТА ПРАВОСЛАВКА Још пре двадесет дана суседи су јој донели ту црну вест, у коју она никако није могла веровати. Калудрани су били у граду

отишао код кадије, дао пред сведоцима изјаву да се одриче од своје слабе и хоће јаку турску веру, па се у петак пре подне уз бубњеве и зурле, уз велико турско весеље и радовање, потурчио. Томе најпре ни Калудрани нису веровали. Побогу.

Сам себи сам пресудио. Сам себе сам распопио. Хоћу да умрем као човек. А пре сам служио и у крвавим хаљинама. Сад не могу и нећу, јер овако као дервиш, као обичан раб господњи, служим ноћу на

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Врати се драган раздраган, Заборави се све, И луда с лудом лудује Поново, кâ и пре. ЗИМА Слава теби, убаво пролеће! Теби венци, јер је твоје цвеће!

Да си умро пре десетак лета, Само б’ својта твоја сузе лила; Да с’ живео још десетак лета, Црна би ти земља лакша била.

Помолила риба главу и пре позива: „Где си, старче? Реци шта је, да с’ не дангуби.“ Старац вели: „Ето шта је, — мука, невоља: Мојој баби није

Доста ј’ било“, мисли у себи. — Поврати се деда рибар својој старици. Ту сад очи разрогачи: све је кâ и пре. Малена им кровињара лежи крај мора, На прагу је баб’-Анушка тужна, невољна; На руку је наслонила лице плачевно,

Он се клео Насти, Клео јој се живо: Пре ће сунце пасти, Анђô зборит’ криво... То сам прислушкивô. Ту ј’ заклетву јаку Чŷо и чика-Пера, На кукавног Лаку

ИИИ Рибља се судба По течности врти. Риба мора пливати Пре и после смрти. Риба мора пливат’ Трпећи судбину: До смрти у води, По смрти у вину.

јубилеј (јевр.), свечаност у спомен некога догађаја који се збио пре десет, двадесет и пет, педесет итд. година. кавити, откавити, издржати, подносити. каматник (тур.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

РУЖИЧИЋ: Безумне и нечестиве, что сам заповједил да никтомуже не откријеш! ЈОВАН: Але пре пана боха, не виђиће же ме бије. МИТАР: Но, моја лепа сестро, дед сад! ФЕМА: Ја сам њему сат поклонила.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

(И) 121 БОЛ И СУНЦЕ 123 НОЋ ЈАЧА ОД СВЕТА 125 СВЕСТ О ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС (ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ

ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ И На уклетој обали од дана дужој, где су славуји сви мртви, где је пре мене црвени челик био, горки сам укус твога одсуства осетио у устима.

Чистом ватром гоњен о шта ћу са оним Што сам видео и чуо када ненађен роним У простор пре речи где труне моја глава Када летим и не мичем се ко човек који спава Ружо без страха, сузо, одбегли ждрале, Жалбо

Сенко, где се та земља скрива Где материја сва од заборава открива Ватру у себи и дан без јутра у гори. Како се зове пре него се родимо Спремни у туђој нади и безболном огњу све то?

Дивно празноверје што измишљаш крила Ослепљеном ваздуху у тој сажетости, Твоја је младост пре свих младости била И остала на зиду ко слика милости. О сретна младост која проћи неће!

Моје лице тоне у чудну безличност Која мермером своје очи уми. Ах, надо коју врисак зна изрећи, Тескоба и грижа, пре но мир у срећи, Слаби смо и ломни као лист лискуна И не усуђујемо се да будемо друкчији.

Оговарају воде одражено И дан пропаћен пре него што сине; Почетак света виде поражено Име светлости која светом мине.

наде У калемљеном плоду речи слутим, Понор у руци анђела што стаде С ватром на уласку у завичај мутни, Да дан пронађе пре него што сине, У оку и воћу тамни обрис раја, Нестварност пуну воље и жестине Која у нама коб и случај спаја.

Гле, биљу клањаш се опет. Трагом пјаног југа и ишчезлог лета Пожури, опевај пре празника свет. Понови дан због незахвалног тела Што сунцу узвраћа сенком и песму квари.

у њима заиста има прилагођене светлости (Тамо где не посредују између нас и нашега сунца пустиња је) Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога дана Цветају птице на гранама људи од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично

светлости (Тамо где не посредују између нас и нашега сунца пустиња је) Оне стварају свет пре његове очигледности пре првога дана Цветају птице на гранама људи од глине отварају стабла и узимају отуд срце слично ружи Оне су најмање

Много смо патили. И, ево, сад пева Припитомљени пакао. Нек срце не оклева. Исто је певати и умирати. МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ Свет нестаје полако. Загледани сви су у лажљиво време на зиду: о хајдемо!

Краков, Станислав - КРИЛА

У менажи је млеко покипело. Ипак је све било као и пре. Људи су носили страх у себи, па се ипак нечем радовали. Радост је била на површини, и до ње се увек долазило.

Безбројни волови вукли су шарене топове уз страшну дреку гонилаца. — Топови су звона за побуне... а пре њих убијају мале.. Снага човечанства је у братству потлачених.

Како су изгинула деца била турска, а оџу су Грци још пре четири године заклали, то су их закопали у воћњаку иза куће. Искиданог коморџију опевао је прота са напрсним крстом.

Потом би се чуо који пуцањ пушке. На небу је мирно светлео млечни пут као и пре. Свици су летели и светлели у мраку. Зрикавци су помамно врискали. ИВ Све је било у покрету.

Тада мајор Милорад гологлав, рашчупане косе, сав модар у лицу рече ордонансу Бранку: — Пре него што би пали у ропство, убићеш мене и ађутанта. — Не, не, ја ћу сам, — муцао је преплашени Душко.

— Гле, Мије... а шта? рањен... код Битоља?... шта?.. није, код Попадије... Одмах му је саопштио да је Бранко пре неколико дана погинуо над Могленом, а Синиша сломио ногу, и иначе се угрувао под сломљеним апаратом.

Био је рањен негде крај Црне Реке. Њих двојица су били сами у соби, јер су пуковника пре два дана послали у депо. Једна сирена је пиштала негде далеко у ноћи.

Одједном би залупале празне конзерве на жицама, припуцале пушке, н онда би се све пре нуло. у грмљави је студент дрхтао јако и дуго, заклоњен слабим грудобраном од џакова и тако остајао све до зоре.

Било је и много жена. За сто је понекад прилазио и поручник Анђелоти, и стискао обојици руке са осмехом, а пре тога љубио руку Иветину. Одилазили су у ”Одеон”.

Петровић, Растко - АФРИКА

Колико је за мене срећа да путујем са њиме! Сат-два његова разговора за мене су као јединствени семинари. Он је пре тридесет година водио једну од најважнијих мисија по Судану, он је основао по Високој Волти читаве градове, дао многим

„Не, ово није још ваш први додир са Африком. Дакар није Африка, земља око Дакара није земља Африке. Још пре тридесет година ту је било само две–три куће.

“ Појављује се испред нас, пре уласка у пристаниште, диван гребен: пуст, неприступачан, обрастао ретким биљем. Вуије да су на њему нађене читаве

Ко их је научио да се дописују? Сматрају за природно да белац чим стигне буде услужен пре њих. Казати црнац увреда је, треба рећи Црни; то мање показује разлику у раси.

зна напамет често и епопеје суседних племена, реч по реч, без погрешке, целе, иако ниједну њину реч не разуме, утолико пре што су те епопеје на архаичним језицима.

Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг

исушивати, писаљке жижице, све што бисмо нашли у џепу, а што би они после ређали по својим пирогама, одакле би, и пре но што се сва вода слије са њих, почињали нову песму у хору.

Њени покрети су покрети застиђене црне Венере. Насред трга врло млада девојка прска своје голе груди, голе и чврсте, пре но што ће дићи суд са водом.

Петнаестог вечера од оног када сам се укрцао у Марсељу посетио ме је Вуије, да ми каже да је гром који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном,

Све то богатство припада младим људима велике Монге, који су се пре четири године одвојили од свога родног села, поженили се и основали ово ново насеље.

да би ме „одрали“ (двеста педесет франака за црног сељанина је огромна свота), враћам им их, решен у себи да им ујутру пре поласка дам баш и своту коју желе. Толико ме нека глупа страст за цењкањем одједном заслепила.

Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

И он, сиромах, нешто говори, Ал’ бог ће знати шта. ВУК: Не знам ни ја. И пре бих, веруј, знао, Станоје, Шта зборе чавке, мачке, мишеви, Нег’ овај овде што је од глади, Можда, сиромах умљем

Голим рукама змију хватајућ, Ал’ пре ће наћи жаок шкорпијин, Него што с груди сина дивијег Румену ружу зорно укине. (Гласно.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

или од Тимока, или моравском долином, јер да продиру на обадве стране, немају засад толику силу и не могу је прикупити пре позне јесени.

— то је велико питање — а одговор на њега скрива будућност! ИВ Делиград 7 августа у суботу, 1876 год. Још пре зоре узрујао це цео штаб.

граници на путу од Грамаде Алексинцу) и да су се нишке страже на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису показивале из својих шанчева) — онда се готово са сигурношћу може узети, да се Ејубова војска повлачи

чија се судба сада решава, и док ми овде толико зебемо за тобом, у турском стану сигурно, баш сад смишљају како би ти пре дошли главе. Петли огласише зору, кад ме измученога бдењем и мислима савлада сан.

Он је у своме песнатом дугачком гуњу ишао од једнога до другога и журио их да се што пре облаче. Познавао сам се с Иљом, те притерам коња да се упитамо за здравље.

Ако су то Турци и ако имају ту какво појаче одељење, они би се пре могли спустити с косе на друм, но што би ми доспели да се повучемо друмом од Тешице Житковцу, и тако би сва наша

У томе ограну сунце. Сад сам требао да погледам на оне предмете на коси, што мало пре привукоше моју пажњу; сад ће се зацело јасније видети шта је. Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам.

Око Светог Стевана је било већ упорне борбе и пре, али пред ноћ Турци се почеше указивати пред самим фронтом алексиначких положаја.

Пошто је главна цељ промашена, рат је изгубио сваки смисао; нашто га продужавати? Ако је до часнога мира пре би се могао закључити сад, док Турци још нису продрли дубоко у Србију.

— Тако сам и учинио, али ви сте били отишли пре 7 часова и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова —

били отишли пре 7 часова и ја сам пошао за вама, као што гласи наредба, и ма да сам терао брзо, нисам вас могао наћи пре 9 часова — одговори мајор. — Где вам је војска? — Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је...

Знајући да војска има обичај, кад је сузбијена, да се повлачи на место где је пре логоровала, одаслао сам у зору коњанике у Велики Шиљеговац, да виде није ли се војска тамо скупила, и ако јесте, да је

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

А за песму не брини се, Та не умире; Та ја умем јоште певат’, Боље него пре. Ето нама мала света, Ето нама стан, Све милина, месечина, — Не треба нам дан.

Ако није засијало, Оно синут’ мора, Пре слободе мора бити Крвавих покора. Добро дошло, чедо моје, Ако ти се пише, Да ти живот своме роду За слободу дише.

У зрелости на оствару жеља Кад се стаза бољој срећи прти, Имао сам добрих пријатеља, — Није свако умро пре самрти.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Спустила се ноћ. На положајима су припуцале пушке као по команди. Време је споро одмицало. Хтели бисмо да смо што пре горе, у својим заклонима. Ово мучно стање ишчекивања не долази од страха. Сви су они решени да умру.

сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе. Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред.

Да вас мука спопадне. Било је лешева од пре десет дана. Повремено дуне ветар са врха и нанесе кужан задах. Тек сада, из рова, могао сам да погледам лево и десно.

Хтео бих да се извучем, али један паде преко мене. Једну мисао имам само: Измаћи што пре из овога пакла. Пузим, одупирући се здравом ногом. Знао сам да смо пропали.

Питао сам га тада како га тако несрећно ранише. И он поче да ми прича: — Заузели смо Старков Гроб. А пре неки дан слушао си кад је причао Светислав да се Старков Гроб налази на крајњем левом крилу оне хоризонталне пречаге

Осећао сам лаку језу, иако је сунце пекло. Војници се разилазили да сврше нужду. Бојовић их не жури да се врате што пре. Изгледа ми као да је и њему стало до тога да се који тренутак дуже задржимо. Војници се враћају... Место ме не држи.

седамнаесто брдо одавде... дес-десно од јаруге, чет-врта земуница слева. Тамо... дођи, мајчин сине, д-а ми се пре’ставиш — и капетан „Фикус“ се свом тежином навали на дежурног. Овај само слеже раменима и изиђе из павиљона. — Деде...

— Како?... Зар ниси видео господина капетана, пре неколико вечери? — вели Пера. — Наравно! — добацује озбиљно капетан „Фикус“. — „Сами себе и друг друга“...

Логор се налазио на једноме брежуљку и састојао се из читаве серије зиданих и привремених павиљона. Кажу да је пре балканског рата у њима била смештена турска војска, потом је дошла грчка.

Остали су убијали тигрове, „Фикус“ као капетан потпоручнике, „Махер“ слонове, а потпоручник Сима „Јаребица“, пре него попије чашицу коњака, „налетео“ је седам пута на Францускињу Ирену, болничарку у реконвалесцентном логору.

старајући се да им запамти физиономије и одмереним, али строгим гласом додаје: — Молим вас, гледајте да се што пре удаљите! А када он оде, отпоче песма. Певају и Срби и Руси, певају сви у исто време.

Застао сам да предахнем и тада сам га погледао. Лице му је преплануло од ветра. У очима му се огледа наиван израз. Пре је личио на неког марљивог чувара, који савесно обавља своју дужност, него на ратника. — Имаш ли извештаја од куће?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

и опсегу, такође и завршни уметнички резултат свега онога што се код нас у поезији дешавало читаво једно столеће пре њега; као да би било могуће замислити Бранка који би у старо карловачко вино поезије из времена свога ђаковања насуо

Баш због свега тога, састављање Антологије старије српске поезије — а то значи антологије српске поезије пре Бранка па, неминовно, и без Бранка — може на први поглед изгледати посао прилично узалудан и непотребан: час као

са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради њих самих (света их је неколико које то одиста

које то одиста заслужују), колико општи дух којим су се оплођавале њихове ма и чедне уметничке егзистенције; трагајући пре за њиховим обично до краја неоствареним намерама него испитујући њихово неретко само чемерно а редовно фрагментарно

него апстрактно белило пасторалне поезије XВИИИ века), и што је Шулце за српску поезију био откривен већ добрим пре њега: нека дубља узрочна повезаност и уметничка намера стоји иза свега тога.

нашим замислима непрестано он, бесмртни карловачки ђак, лиричар изнад свега чист и светао, заувек издвојен између свих пре и после њега.

За свестрано и потпуно разумевање свега онога што се у нашој поезији дешавало пре Бранка Радичевића а са особитим обзиром на њега она, неизбежно и потпуно природно, није и не може бити довољна па чак

онај Приказ плеткашу из године 1839: Откако те, брате, знам, тво:риш једнако дела добра Ја; злочинства никад не пре:чињаваш ником; мирни о Стају; од тебе сви људи; бе:генише те све живо дру Же; к'о да знају да си ти све:тло огледало

Зато, ко би само по њој хтео судити о узроцима многих појава у нашој књижевности од пре стотину и двеста година, као и о несумњивој кризи у којој се та књижевност налазила непосредно уочи појаве Бранкових

То је имало неколико крупних, трајних и одлучујућих последица. Та поезија се развијала, пре свега, без чврстога свога културнога средишта и свега онога што са тим појмом нужно заједно иде; сред трајне

Мислим да је то песништво тачно оно што је о њему већ једном речено: пре ферментација поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и чистог стила, —

ферментација поетичних стања и расположења, сирових и примитивних, него права поезија, оригиналног и чистог стила, — пре импулс за лирско усредсређење него лирика.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

ЈЕЛИСАВЕТА: „Беше?“ Зар није сад?... КНЕ3 ЂУРЂЕ: И пре и сад, и док не умрем! Ох жељо, жељо! Сунце! Данице! Твојих зеница пламен вечити Мојом је душом свакад вољковô —

Какво нам добро доносиш? ВУЈО: Вјере ми, господару, није ни вријеме да би ни добра донијело... Жље, господару, жље! Пре неђе соко ти сломи десно крило, а послије ти липса најваљастији хат — за којега још покојни Иван-бег кажеваше да је од

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'. Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали

Лепешине су стизале, они су учили, а ја сам износио из подрума ардовић по ардовић. Једног дана пребаци Симеун штуц пре'о рамена, па ће покојном Партенији: — Свети мој оче, ти чувај ову нашу свету ћабу, а ја одо' у ешкију.

На десно раме метнô свој штуц, а на лијево Партенину острагушу, па пребацио пре'о себе вишикелију. За припашајем се испријечиле двије зеке и 'анџар, има у њему аршин.

острагуша ― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и овци)“ палиграп — параграф пасјалук — пакост, злоба паче — чак, штавише паша — титула

се дању стока попасно доба — време кад се музе стока после попаса — кратког јутарњег или вечерњег напасања стоке пре муже поримити — покатоличити прáва — правда пратар — фратар, католички свештеник који припада реду св.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Кидајмо их! Али низ је њихов вечит. Ређају се боје пресветле, претамне И игре мириса слатке и помамне Кидајмо их пре но издахнути хтедну.

мраком једно друго, И рекосмо реч, што не рекосмо ником На сусрету првом, мада нисмо хтели Ми смо се волели, пре но смо се срели.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш. Ето, човек је хоће, није да неће. Баш пре неки дан опет ми је рекао: „Кад би се ми ородили, господине капетане, где би нам био крај!

Не можете се хранити проминцлама, нити се облачити у фачле. МАРИЦА: То је наша брига, а ваша је да размислите што пре, да не буде после доцкан кад већ пукне брука. Чула си шта у писму пише и тако ће и бити.

ВИЋА: То је онај кројач женског одела? ЈЕРОТИЈЕ: Јесте, он! Пре једном, кад је долазио да му платим неки рачун, па га ја учтиво избацио из канцеларије, дигао је такву дреку против

) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун? ВИЋА: Он каже, пре, док је крио, није могао ништа да дозна, а сад му сви казују један против другог. ЈЕРОТИЈЕ (Јоси). Где је он?

Може бити више, ал' више од шест није било. Пробудим се тако и осетим нешто као да ми не ваља стомак. Јео сам пре неки дан неки спанаћ са овчетином, па од то доба као нешто не ваља ми стомак.

ТАСА: Ја те молим, господин-Жико, да ми опростиш, али ово се више не може издржати. Пре три дана су ми мет'ли иглу у столицу, па сам рипнуо три аршина увис; прекјуче су ми намазали шешир мастилом изнутра,

ТАСА: Па не марим ја, кад се ти нашалиш са мном, господин-Жико! Ето, пре, кад си ми регистром разбио главу, ја сам се искидо од смеја. Ал не трпим оне, млађи су од мене.

(Хоће да шчепа писмо.) КАПЕТАН: Де! (Побегне иза Милисављевог стола. И сви остали поскоче преплашено.) ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу дозволити! КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.

Он је пре био поштар, па је тамо нешто забрљао те су га најурили из службе, па је доцније прешао у полицију”... КАПЕТАН (најпре

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Наместо далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није

далеке и слабо познате Русије улогу узора све више је преузимала Европа, пре свега земље немачког језика, утолико пре што је то био доминантан језик у Хабсбуршкој монархији, без којег се није могло напредовати ни у војној ни у

столећа код Хрвата, захвативши и пре тога босанскохерцеговачке муслимане и Србе у западним крајевима, укључујући ту и Црну Гору, смештену на југозападу, а

С друге стране, код Срба у западним крајевима, пре свега оних у Републици Српској (на територији бивше Босне и Херцеговине), на делу је јака тенденција да се учврсти

Стога је по њему историја важнија од појединца, чак кад је он, као његов Сава, дат од Бога. Сава је још пре рођења предодређен за подвиг служења отаџбини.

Тако у дворској средини, као и пре, настају списи који кроз лик једног јунака објашњавају положај и идејне основе Лазаревића.

Српске народне песме (и приповетке) превођене су на немачки језик готово упоред ос њиховим објављивањем, понекад и пре тога, непосредно из Вукових рукописа или казивања.

српских држава у епоху робовања под Турцима, преломни тренутак од кога почиње и другачије рачунање времена - на оно пре и после битке.

Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима опстајала под нашим поднебљем.

путује највећма по земљама православног југоистока, упознајући тако све народне и све културне језике тог простора. Пре одласка на Запад он се развио у књижевника и хуманисту источноевропског типа с доминантним грчким утицајем (а не

Његови антички узори нису били римски, него хеленски, а пре свега Хомер, Пиндар, трагичари. У последњој фази приближио се сувременом романтизму (Пушкин, Иго, Ламартин).

томе на традиције европске поезије од Хомера до романтизма, као и на песничка искуства савремених српских песника, а пре свега на свог учитеља Милутиновића.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

тако, уздахнô сам јако, А сузе су текле низ образ полако; Од груди се мојих вечан огањ створи, Да у њима душа пре рока изгори! По големом свету млађан се потуцам — Што громовник нисам, да на судбу пуцам?...

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Па Исаије ликуј, чемером кад нежељени род родитеља прострели. ВИИИ Двојих пре сунца укрштај. Сабласно ноћи у ноћ је тај бат. Да преспава се, да претегли у Бога дан.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

прекрсти, прво она окуси од јела, јео би брзо, халапљиво, журећи се као да једва чека да то сврши, наједе се и да што пре легне, преспава, одмори се од дугог тамо у дућану стајања, продавања.

Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар

Споља, све што је било везано за кућу, за име, било је исто као и пре. Гробови увек су као пре били чисти и са запаљеним кандилом, у цркви једнако је горело оно златно кандило, поклон, дар њихове куће.

На слави, имендану и даље била вечера, гозба. Али не као пре. Тај потрес, посрнуће, које се тако јако крило, баш на тим гозбама, вечерама, међу најужим кругом родбине, баш се тад

Тако и по самим собама, одајама. Истина да су као и пре биле отворене, осветљене, намештене као што треба, али не онако топло јако угрејане, утуткане.

ни комшинице или ма ко који би дошао да шта код њих поиште, обично какав суд да се послужи и врати, па не нашав бабу, пре би се њему, Младену, обраћао него матери: — Младене, треба ми (то и то). Ако ли да узмем? Чак ни то њу није вређало.

Да као пре, у исто време, рано се отвара. Да чим се из њихове улице изађе, наниже, после неколико дућана, одмах се њихов распознај

И онда, ако Младен, преко дана, или пред вече, у невреме, пре но што се чаршија затвори, сасвим случајно послом каквим кући дође, оно материно усплахирено, преплашено истрчавање

Целог дана га је било у дућану. Рано, пре свих, њихов дућан био отворен, спремљен. Сваку ситницу, вересију, тачно, пажљиво је записивао, увек дневни пазар

главе, озбиљније пролазећи, називао би бога, на што би му отуда, из дућана, сам хаџија увек гласно одговарао. Пре то није чинио. Нарочито у почетку.

Тако, већ није као пре, долазећи овамо к њему, још са угла улице, почев од те хаџи-Зафирове магазе, пролазећи поред комшијских дућана

И долазећи к њему, не би као пре право улазила, ишла тезги, чекмеџету, већ би још са прага, улаза, почела да чисти, распрема, нешто диже, да би само

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Нарочиту моћ има б. л. који је проникао из главе прве змије коју у пролеће видимо (или: из змије коју убијемо пре Благовести, или у Међудневице). Ко такав струк б. л.

Б. л. се баје око болесног места (ЖСС, 329). Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«, па

, 18). Сматра се, међутим, да је грехота китити се (свежим) босиљком пре Крстова дана (ГЕМ, 5, 1930, 40). Апотропајски циљ свакако има и обичај да се кладенац кити б.

лек је од слепоће (ГЗМ, 4, 140). Нарочито је добар лек од сваке ране б. сок који се нацеди на Ивањдан пре сунца (ЗНЖОЈС, 10, 53). »Које цвеће најхубаво расте?

буковом граном (ако нема лескове), и ките буковим гранама тор и кућу (СЕЗ, 17, 181; у околини Ниша на Ђурђевдан пре сванућа доноси се у кућу б. гранчица, СЕЗ, 14, 134).

Нека ми изађе на сан!« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В., пре но што се метне под јастук, треба три пута обнети око куће).

Ћоровић, Свети Сава у нар. пр., 187, упор. и БВ, 16, 1901, 212). Свети Андрија на крају свог првог живота (пре своје палингенесије) спалио је сам себе на л. (СЕЗ, 41, № 166). В. л. има у бајањима и народној медицини важну улогу.

). ВИЊАГА Wеін (wілдер) <рагтхеносіѕѕуѕ>. Вињага. Болесника од великог кашља треба пре сунца провући кроз в. (Караџић, 3, 1901, 128; СЕЗ, 13, 1909, 342). ВИСИБАБА Сцхнееглöцкцхен (галантхуѕ ніваліѕ).

Исто тако практикује наш народ и магично опасивање врбом, и то нарочито чине жене; оно се врши, обично пре сунца и у вези са ритуалним купањем, на Ђурђевдан (ЖСС, 121; СЕЗ, 7, 106; ГЗМ, 6, 1894, 371; 374; Караџић, 3, 1901,

Према усменом саопштењу, које се односи на околину Руме, врбове гранчице не треба уносити у кућу пре Цвети, а тога дана донесу се из цркве и њима окити кућа, »да је чувају од грома: јер у в.

То је општи биљни празник, Биљани петак (цф. нпр. Караџић, 3, 1901, 121) и Ђурђевдан; то је Спасовдан; и то је, пре свега, Лазарева субота, односно Цвети, када се в. освећује у цркви, и који се дан и назива Врбицом.

С помоћу в., по сили аналогне магије, може учинити девојка да јој порасте коса. На Ђурђевдан пре сунца девојке се чешљају на в. гранчицама, »да би им коса расла као в.

Ћипико, Иво - Пауци

— Што треба да ради? — настави Иво. — Пре свега треба да има осјећаја прама невољи, а друго да разумијева. — Параграф је параграф!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Било је спарно већ пре подне и изгледало је да ће по подне падати киша. Тога се сећам јер сам се дуго двоумио да ли уопште да идем на Мораву

Жмиркао сам, зраци су ми ровали по зеницама, требало је да прође неко време пре него што се навикнем на такав блесак.

Овај нема више од двадесет и пет година. Макарије Почео сам пре два дана да пијем напитке које ми справља наш нови брат Доротеј. Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо.

Нико од нас ништа не зна о ранама. Ова је особито опасна, а чинило се, још само пре три дана, да се замирује. Прохор Чим сам видео Доротеја како улази на капију, знао сам да ће се нешто променити у

Молитве су му постале збркане. Ја мислим да је тада молио Свевишњег да што пре падне дубока ноћ и да нас остале ухвати тврд и дубок сан, да би могао кришом изаћи напоље да се ратосиља беде па да се

Прохор Игуман се узврпољио. Цело пре подне је тумарао по дворишту и сваки час погледао према истоку одакле је требало да се појави његов љубимац.

Овај који је к нама дошао врло је млад, верујем мој вршњак. Уопште, тако је необичан. Има снажан стас, што ја пре никад нисам видела у једног монаха. Не бих рекла да овај млади стасити човек претерано мучи своје тело дугим постовима.

Небо се отворило и на жедну земљу пао је плах дажд. Морава се замутила. Проћи ће најмање десетак дана пре него што се разбистри. Дани су чисти и прозрачни после провале облака, која се са олујом сручила на Вратимље.

Има ли људског срца које може да отрпи? Димитрије Пре две године у Вратимље је доскитао неки Јевђеније, пробисвет и варалица.

са халабуком и грајом, опијени злобом и пакошћу, смехом грленим и распусним, гледам их како се гурају ко ће од њих пре уставу да дигне и дивљу воду у бадањ да пусти, да се камење покрене, издроби ми месо и кости, у кашу да ме претворе, а

Отишли смо у Скопље неколико дана пре почетка свечаности. Са свих страна пристизале су поворке, долазио је цвет племства да увелича краљеву свадбу.

Јелена Знам да сам последњих година постала трома и аљкава. Некада сам, не тако давно, можда само пре коју годину, по читав дан проводила негујући своју лепоту.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света.

„Пријане, - рекох му најзад, - и ја ћу с изјавом прићи: За вас ће најбоље бити одавде што пре отићи, И то је најпреча дужност, од које користи има, Што ће у своје време користи донети свима: Јер цела галама ова

1884. ГРАЂАНСКА ВРЛИНА Строг и узвишен преда ме је стао, Оружан мачем и гранчицом крина... Ах, познајем га, и пре сам га знао, Са светла ума, правде и врлина.

А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети. Ја га познајем пре много столећа, Од како служи правди и врлини, У дворанама државничких већа, У древној Троји, Риму и Атини.

Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме? Бићу твоја.

Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји... Но, пре нег олуј дође, Кметица лепо се спреми и онда у забран пође.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Преписка није разговор; њој ће, пре свега, недостајати оно душевно расположење које је нашим разговорима на обалама плавога алпијског језера, давало ток и

Још пре сто година, када су наша знања о свету била само малени део данашњих требало је богоданим вештацима Хумболту и Арагоу

Као што видите, драга пријатељице, кроз временско просторни континуум може се у мислима дивно путовати, тамо-амо, у пре и после. Та путовања која сам до сада предузимао из моје наслоњаче била су само излети полетарца из свог гнезда.

плодан, те је на бедном културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде година, тај крај изгледао је друкчије него сада.

културном степену покрајина бивше Турске царевине, но у давној прошлости, која је текла од пре шест хиљада па до пре две хиљаде година, тај крај изгледао је друкчије него сада.

А и чему? Није било више човека који би био у стању да те списе прочита и разуме. Тек пре 120 година пробудио се интерес за те историске документе, а данас, пошто је научницима пошло за руком да њихова

Слично је и са свима осталим јаснијим звезданим скуповима неба. Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.

Зато су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.

АТЕНА, АРИСТОТЕЛ И ЊЕГОВА СЛИКА СВЕТА Атина Лепе поштанске марке са Акрополом и Тезејевим храмом известиле су Вас, пре но што сте ово писмо отворили, да се налазим у Атини. - Створих се напрасно овде.

Право блаженство су само они лепи часови који нам неочекивано дођу. Ако их сагледамо како долазе, ми их проживимо пре но што стигну, а тим стварни доживљај губи своју непосредност.

- Учинићемо то, ми обоје, заједно! Ја Вас, дакле, драга пријатељице, очекујем у предворју Никиног храма. Пет минута пре но што звоно дадне знак за полазак, сакрићемо се у цели Ерехтејона; онде ћемо сачекати док сви љубопитљивци не оставе

Хватам казаљку сата света, померам је унатраг, и заустављам је на години 323 пре Христа. Сат шкрипи и режи, али слуша. - Изненађени, гледамо око себе.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

је информативан: пошто се Јован Јовановић Змај (1833–1904) сматра оснивачем српске књижевности за децу, дела објављена пре Змајевих збирки песама или упоредо са њима (најшире гледано, закључно са годином Змајеве смрти) можемо уврстити у

почиње се са прилагођавањем књижевних дела за потребе школске лектире, издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1757.

век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској.

, век пре Ерићевог Вашара у Тополи. Међутим, део песме у коме трговац убеђује купца да купи већ похабани капут, шаљиво представља

Поезија српских просветитеља и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу

и романтичара (овде, пре свега, мислимо на ауторе који наменски пишу или преводе текстове за децу) показује, пре свега, потребу писаца да децу васпитају и подуче моралним вредностима, а затим и да их забаве.

Ваљда моју милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте. Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

ТАШАНА Остави то, Стано! Него хајде што пре са тим облачењем. СТАНА (настави облачење, исправља, намешта јој боре на шалварама, антерији). Чује се бат ногу.

овамо код мене кад дођете, ништа не знате, ништа не видите, него се само грчите, склањате, гледате да испред мене што пре побегнете. И онда ја све морам да знам, да бих за све ја била крива.

не излази, да никога више не видим, не чујем, па ни саму тебе, ни оца, да би бар онда овде сама, пуста, затворена што пре умрла, излудела и свршила. (Разјарено, унезверено иде по соби.) Ох! Ово је страшно!

Он, само да му се не пребаци како је недостојан и недорастао за таста оваке и оволике хаџијске куће, пре би ме мртву гледао него што би дао да се у што покојниково дира! А за хаџије: хаџи-Ристу и друге?...

И мени сад мило да живим. Пре: идем чаршијом и нико да ме ослови, нико са мном реч да проговори. А сада: сваки, поред ма ког дућана да прођем, зове:

Седи! Сад ће Стана донети. (Да скрене разговор): Ето баш пре неки дан била је код мене Лена (седне), твоја сестра. И не знаш колико ми се хвалила тобом.

Е, гле ти ње! Ах, само док ми дође! Изгрдићу је више него за оно пре што сам је изгрдила. МИРОН (љубопитљиво): За шта, за шта си је грдила? ТАШАНА (црвенећи): Та за оно, дедо...

Знаш, кад ти не можеш у рукама вруће бубреге да држиш, а ја трчећи да што пре донесем тањирић, док ти бубреге не бациш, ударим га о врата кућна и начнем.

(Хоће да скрене разговор, сети се): Баш добро! Знаш, пре два, три дана био сам на преслави у вашем селу, где је ваш чивлук.

Па, ако, не дај Боже, умреш пре, да онда због те твоје задужбине никоме не може падати у очи: зашто сам једнако на твоме гробу, и зашто теби највише

Може ко ући и видети те такву. ТАШАНА (у пркос): Нећу. Пред тобом нећу да се кријем. Нисам се крила ни пре, кад си с покојником долазио, па нећу ни сада. САРОШ (прекида је): Пре си била друга, а сада си друга...

Нисам се крила ни пре, кад си с покојником долазио, па нећу ни сада. САРОШ (прекида је): Пре си била друга, а сада си друга... ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Није ни лепа девојка. „Мираз ће имати, то јој је све” — говори шор. — „Ако и то не поједу доктори.” Пре две године Сека се била разболела од отока у колену једне ноге. Оздравила је, али је нога остала са смањеном моћи.

„Ко да је води!” — бризнуо је у плач мајстор Коста. Риста је могао бити помилован још пре два месеца, али није хтео да пише молбу.

Суво семе стави на длан и мирише га. Увече седи у баштици „док се мириси не затворе”. Напослетку уђе у собицу, и пре но што ће лећи, окваси очи богојављенском водицом. То му је Ристана оставила некако у аманет.

Једног дана заборави све, леже у постељу, и позва адвоката. После сахране — не пре — да адвокат пише Ристи, а ако Риста не може доћи, онда Секи. Адресе деце своје само је отприлике могао дати.

Старински, изупотребљаван, тесан, слабо негован, блатав и прашљив, зазврји пре пет сата ујутро, данас-сутра, као амин у молитви. Госпа Нола се вози на њиве, у кукуруз, у млин, на салаш, у неко село.

Станојла Перчинова видела је Тошу Лазарића, старог момка, свега једаред пре него што ће се за њега удати. Кад је по неком трговачком послу наишао, неочекивано и за њега, у малу варошицу на

За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена. Бошко се после смрти детиње променио према жени и кући.

За Бошка је одбегла била, родила му сина пре времена, па је и сахранила то дете љубави пре времена. Бошко се после смрти детиње променио према жени и кући.

За своје младе године, много је знала, бринула, и самовала. Бошко, још више него пре, или по трговачком послу на путу, или по личним стварима у вароши. Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати.

Барем да се једаред види ко су Лазарићи и Лазарићке... Раскрстио сам за срећу пре две године с оном Мађаричетином; овај, више волем сам да кажем... И тако је Нола расмејала још последњи пут свог оца.

— Мој отац је говорио: Богу божје, цару царево, а све друго у касу и под кључ. А ја велим: Шта сам пре подне зарадио, с тога ћу после подне ја, Тоша, да скинем кајмак. — Волео је став и господство.

И ту сам наказност први пут видела у овој благословеној земљи... Које чудо онда што је Срба пре времена почео да гледа ноге циркуским играчицама...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Но питање је (управо ја сам сам себи пре два месеца ово предложио) шта ћу да пишем, да опет колико-толико зевање не проузрокујем?

Говоре о стварма и језику који се само у књигама находи, и свађају се је л’ царствовало дебело јер пре тисућу година у славенској литератури, или не, а воспитаније своје деце слушкињама остављају. Но шта је то инвокација?

Ово добро за руком испадне. Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата избије, ниједан се у постељи не нађе. Сад им служитељи беду представе и особито сушчество.

Најбоље је дело оставити на неколико дана. Обично списатељи, под изговором мненија о своји дели добити, обичествују пре времена фалити се и сочиненија своја, док су јошт у рукопису, прочитавати, тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се

као на пример Љубомир, као што је — (не знам како му је име у Пољској љубичици), сљедователно и Роман ће без сумње пре ил’ после над непријатељем тријумфирати.

том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

том сумња, алегорическе књиге за сведоџбу дајем да човек са својом судбином незадовољан понајвише о оном сања о чем је пре тога будан мислио.

који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не недостаје.

« — Кад ћемо је просити? — »Зар нећете ићи да ју најпре видимо?« — О, она ће ми се допасти; дају ли новце пре венчања? — »Новци су у свако време готови.« — Право! Дакле, до осам дана.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Али ја бих био нескроман кад бих рекао да су горњи разлози једини који су ме руководили да напишем аутобиографију. Пре свега, нису ни стога што ја себе не сматрам великим човеком, те сам са те стране безбедан и миран, уверен да ће моја

Напротив, осврћем се да се насмејем смехом, за који се овде, пре но ма кад иначе, може рећи: „Ко се напослетку смеје, најслађе се смеје!

Још једна узгредна напомена. У доба када ћу се ја родити и нешто пре зачела се међу народима Балканскога полуострва идеја о зближењу и заједници, те да удружени прегну на заједничко дело

То оцу нисам могао да опростим утолико пре што је имао доста деце, па није међу њима морао баш мене изабрати да направи тако пакосну шалу.

Ја не знам по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну трагедију.

сам опет пао у фрас, и то без икаквог нарочитог разлога, већ више из пакости према доктору који ме је на по сата пре тога прегледао и рекао да сам здрав као тресак.

Ох, то вам је била читава комендија, тако да смо сви попуцали од смеха. Ја лично нисам био толико претенциозан да што пре добијем први зуб, али ми је отац досадио завлачећи ми непрестано кажипрст у уста и пипајући ме по деснима.

То је онај лепи наш обичај да се детету кад прохода ломи погача над главом. Али, пре но што ће се погача преломити, на њу се стављају разни предмети и ставља пред дете, те се пусти да се само маши, и оно

после оваквих мојих, иначе врло искрених изјава одмах задигли сукњу, било отац или мајка, често чак отимајући се ко ће пре то учинити. То често задизање сукње компромитовало је у мојим очима њен углед, што уосталом и иначе у животу бива.

Ја сам се слагао са већином у комисији, да је боље истући ме сутра ујутру, рачунајући разуме се на то да се ујутру пре зоре извучем из кревета.

“ пре но што је човек могао н завршити мисао. Трећа парка, она што скраћује човеку век, била је зато да ја будем професор.

То је био чин који је означио да сам од тог часа гимназијалац. Пре него што ћу поћи у гимназију, отац ми је одржао једну дужу реч, убеђујући ме да сад већ морам бити озбиљан и мислити

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А они из цркве нешто износе. Јест. Немци су, виде им се калпаци. Опет задрхтах и обузе ме луд страх да што пре умакнем одавде. Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир.

За нама припуцаше. Поднаредник Жика дојаха једнога коња и рече ми да се попнем. Какво узјахивање! — Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас. Онда потрчах. Митраљез са брега поче да клокоће.

Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем. Иако су војници наваљивали да јашем, да бих што пре умакао из овог убиственог простора, одбио сам то одлучно. Нисам хтео да се одвајам од њих, ма шта ме снашло.

— упаде подругљиво Лука. — Не верујем! — Вала, ако будемо морали на граници да положимо оружје, ја одох... — Пре свега, пита ли вас ко, те сада вадите очи... А ако желите да чујете моје мишљење...

Причају војници, причају коморџије и сви они који не увиђају да данашње ратовање није исто што и ратовање пре пет стотина година.

Сада не могу. А не знам ни сам да му одговорим на питање. Говоримо... уверавамо, само они нека решавају што пре. На пољани потпуковник Петар сакупио војнике и држи говор: —...

— Ништа нам, попе, не би шкодило. Ти би навукао епитрахиљ, очитао молитву, и шума би израсла! — дира га Лука. — Пре бих ја очитао молитву да се теби јед ном завеже језик. — А-ха... Кипислцауф, попе!

По разбацаним стварима и мртвим коњима видимо да се пре нас нека јединица ломила преко ових кршева. На једноме усеку угледасмо мртвог надувеног коња.

Бомбе из аероплана почеше да праште по вароши. Црногорци пуцају из топова разорним гранатама те не знамо од чега пре да се чувамо. Гладни војници лутају улицама. Један сео на праг куће, ставио пушку покрај себе и притајио се.

— Чуо сам данас да дивизија броји свега две хи-љаде сто тридесет и шест људи. А на дан мобилизације, пре годину и по дана, било нас је двадесет и осам хиљада... Људи иду туробни и ћутљиви.

Нови живот. А пред морем огромна пешчана равница, по којој јуре аутомобили. Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини. Команданти одјахаше напред.

Кувају кромпир. Показао сам кувару на казан и рекао „Сербо“, а он климнуо главом. Лука се насмеја. — Ови би требало пре нас да воде, него ми њих. Неки пешаци били су у „живом разговору“ са морнарима. Нису нас видели.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ожалошћени ... до гроба. И на гробу ће бити написано да је био Таленат велики, и да је умро врло млад. Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу.

Над главом руке те: шта дотичу, шта придржавају? Ил један рефлекс миловања и стварности Помиловати знале су Још пре но што се родише!

ће ти заувек остати заражене Ужасним збиљама које си негде живео, И којима ћеш опет пошумити Све провалије сна, Још пре рођења - залуд за спас твој - од бескраја обнажене.

Има! Има оних што, из спавања, пробуде се па виде Недоглед, Очију плавих како седи крај прозора, И пре но што упију је у поглед Налочу се опет сна и умора.

Ја пак немам ништа против морала, као што немам ништа ни против академија наука, већ знам да живот постоји пре и после друштвеног морала, изван, испод и изнад њега, да и оно што друштвени морал сматра наказним улази тако нужно у

? Узнемирава ме све то колико И очекивани одговор за после мог последњег даха. Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора. Данас је то Француска Револуција а јуче Римска Империја.

Да, избор је слободан, што се тиче историје и прошлости пре рођења; али у тренутку рођења! Од сад је покрет тела почео да образује нарочити значај по живот, и значај тај:

Постоји ли Случајност: онда она улази у трагични материјал природе; док Хармонија пре ступа као осмех на лице победиочево: Човек је непрегледности животиња, тј.

Ал још је љубим и дахом тим свој дах нисам мешао, Са радошћу сам је гледао пред тицама што пасу, Пре него онај небески крик и једном сам прешао.

Заборави! Заборави! Ил погледај још једном то дивно вече што пада: Пре но што пођеш смрти, да не живиш ваше никада, никада.

сам у тој оштрој светлости Безнадежно ван човечанства први тренутак када мораш живети сам од своје крви и дисања пре првог крика и зрака апсолутно пре прве жеље да не живиш.

ван човечанства први тренутак када мораш живети сам од своје крви и дисања пре првог крика и зрака апсолутно пре прве жеље да не живиш.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле? У нестрпљењу да што пре крене у чуда Горњег света, Седефној ружи постаде мрзак свет морског дна. Одвратним јој се учини чак и слатки шум мора.

3атим се једнога јутра диже још пре зоре и пође у свет да нађе лека невољи. — Шта да радим? — питала је и дрво, и поток, и звезду, и жабу.

Али, не уплаши се жена, не обрати пажњу на жар који јој је скидао кожу са табана и стиже до врха Сунчевог Брега још пре него што је сунце из мора изашло. — Откуда ти овде, жено? — зграну се Сунчева мајка. — Ко те је пренео? Шта хоћеш?

Како су само запињали! Како журили! Али, успело им је да пре зиме подзидају мравињак и обезбеде храну и себи и својим будућим потомцима.

Како јурила ка мравињаку. Али, јурио је и Белко, напрегао сву своју снагу и стигао до мравињака пре реке. — Све остављајте и бежите! Река се излила из корита!

— Није могуће! — прође му кроз главу. — Лудо би било поверовати да је ово оно исто девојче које је још пре пола века видео како из мреже вади рибу и баца је у реку? Сумануто! Угледао ју је само једном, и никад више.

— У реду! — уздахну Варалица, узе врећицу, а трговац одјури ка назначеној бачији да што пре овце отера, да не би момак на бољег платишу налетео. А Варалица? Насмеја се на сав глас и наручи буре вина.

Али, на западном видику Месец изађе. Убрза Варалица корак да стигне до вештичјег лога пре него што се Месец до врха неба попне.

Можда варате... — убрза Варалица корак, глув за клетве, свестан да мора стићи до извора пре него што зрак сунца падне на њега.

Завара ли је и украде ли кошуљицу — моћи ће и гутљај воде да заграби и побегне, али не пре него што кошуљицу назад баци. Која је ту хитрина потребна? Која присебност?

— А, то си ти решила да се прошеташ? — насмеја се, угледавши једну заборављену метлицу којом је пре него што су купили усисивач, помагао мајци у чишћењу. Умирен, дечак се врати прозору.

— Мој сусед је болестан и ја ћу почистити и испред његових врата, па и трг на углу наше улице ћу почистити. Зар се, пре него је ова невоља наишла, нисмо ту сакупљали свако јутро? Како да га не почистим?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Поводом тога, мислећи пре свега на старогрчку епску поезију, Маркс каже: „Што се тиче уметности, познато је да одређени периоди њеног лроцвата

друкчије то није ни могло бити, кад се има на уму да је епска поезија бујала у народним дубинама много векова пре појаве властеле, да је у тим дубинама створена и да је отуда дошла и у властелинске дворове.

о њима имамо тек од XВИ века, али је природно претпоставити да су оне — као и код других народа — певане много раније, пре појаве феудалаца, у вези са другим личностима и догађајима. Вук Караџић тако нешто и претпоставља.

Али овде можемо да укажемо само на неколико значајних чињеница које је истакао Бранислав Ђурђев. Пре свега, треба имати у виду да је турска владавина од почетка стално била праћена бунама.

Како то да се разуме? Пре доласка Турака, па и у прво време турске владавине, однос народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је

народа, однос кмета према домаћој држави, свакако, морао је бити много друкчији него после — у току турске владавине. Пре доласка Турака кмет је имао према себи као експлоататора домаћег феудалца, кмет је државу домаћег феудалца осећао као

По једној другој подели, која потиче од Вука Караџића, нашу епику чине песме старијих времена (тј. о догађајима пре хајдучког и ускочког војевања), песме средњих времена (тј. о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј.

2 Преткосовске песме У преткосовски циклус спадају, пре свега, песме о Немањићима (Немањи, Сави, душану, Урошу) и Мрњавчевићима (Вукашину, Угљеши и Гојку).

И шта је било потом? Блажени се оконча сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт очима не гледају“.

сечењем главе, а његови мили другови примише смрт истим начином пре њега, молећи му се што су могли лепше да они сврше пре њега, те да његову смрт очима не гледају“. Та српска прича стављена на Хартију око 1431.

Овакво схватање небеског и земаљског царства настало је у свом првобитном облику још у родовском друштву, пре много хиљада година, кад је рат био један од основних видова привреде.

али та је одлука остала мртво слово све до последњег (двадесет четвртог) певања, јер су и даље и после одлуке, као и пре ње једни богови помагали Ахејцима а други Тројанцима; у таквој ситуацији, разуме се, борба Тројанаца није била

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

— слонира СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој збрци Нестали су лаву брци Док је мало дремао Док се за лов спремао Пре но што је ђипио Неко му их здипио Како бруку да сакрије Ћосаво му лице Свима прича да се брије Код шашавог брице

мазе татине Пију батине ОДАНОСТ ЈЕ ПСЕЋА Оданост је псећа Од љубави већа Кад режи и лаје Не питај га шта је Пре ће у гроб лећи Него ли ти рећи Њему је у свести Како ће ујести УЗЕО САМ ХАРТИЈУ И ОЛОВКУ Узео сам хартију и

лоз Рекоше ми ЧОВЕЧЕ СВРАТИ ОПЕТ ДОВЕЧЕ АКО БУДЕШ ДОБАР ГОСТ НАЋИ ЋЕ СЕ НЕКА КОСТ ЈЕДНОГА ДАНА Једнога дана Пре седам дана Срело се седам Готована Први готован Наочит млад Седе па рече ПРЕЗИРЕМ РАД Други готован Немаде

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ОГЛЕДАЛО 399 БОГ СТРАХА 401 ПАХОРСКИ БОГ СЕ СРДИ 403 ПРОРОК ГОВОРИ 404 У ВОЋЊАКУ ОБРАТОМ ЧАРДАК 405 БОГ ПРОСЈАК 406 ПРЕ ВРЕМЕНА БИ И ПОД ВРЕМЕ ДОЂЕ 408 МОЈСЕОВ ПОКРОВАЦ 410 ПРИТЧА 411 АЛЕГОРИЈА ОБЈАШЊЕНА ДВОСТРУКОШЋУ ЧОВЕЧИЈЕ

Просим те, поником не почини опет доле преклонито ка венуто сушено цвеће с крвоточењем од себе! Пре си точила црвен грех, а данас изнова си пак процветала и повратила си се ка увенут цвет угледно, јер дотакла си се

Зато пак хоћу учинити да ти се хјерувими по господски лепо поклањају и служе ти. Кано гост стидљив испред Бога од пре си се крио; а сад, ето у себи Бога кријеш нага!

Кано гост стидљив испред Бога од пре си се крио; а сад, ето у себи Бога кријеш нага! Обукао си се пре у рђаву, сирову кожушину, тако сад и сâм сам се, рад оне твоје срамоте, преоденуо с твојом кожном хаљином кано Бог с

Вечити домови тамо, и селишта многа, магазе пуне с благом, отворене стоје: небесно царство пре века и света приготовљено је — такво големо добро, што га никад нико нит га је чуо ни видео!

А ту ћу и остати код твога гроба да моје надање, а твоје ускрснуће скоро видим. И пре свега тога, зактевала бих бољма уједно сад с тобом одрешити ми се с телесне свезе и сићи и мени у Ад за тобом!

МУДРОСТ Господ ме је саздао на започетак путова му својих; пре века ме је основао, пређе свију брда родио је мене.

Дшти Иродијадина је сулудо просила дар за своју играчину, — главу Јоана Предтече. О ТИРАНИМА Били су и од пре на свету многи зли и опаки му читељи, тирени, што су људе злом педепсали и мучили морећи.

Верни језици божаставни цветак себи ускидоше... СОЛОМОНОВ ГРЕХ Не стоји поштење у узрасту Пре би се море пресушило него ли се којој лажи пронаћи може у његови пророчаски псалми!

А друго пак, и жељаше хитро се, пре осталих апостола, код њега наћи... Те то тога рад господ знајући му његову жустру ћуд и распаљено к њему срдце и рече

Пак нам и то забрањујеш, и дошао си овамо пређе времена и пре суда да нас на муке мећеш. Пређе твога грознога суда да тако плахо паднемо у твоје руке, бојимо се од тога.

Видех сутрадан пре зоре где туштени људи врве у цркву; идох и ја шњиме и уђох у цркву женску припрату, стадох онде.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

А после, баш да је све заборавио калфа Коте, није требало да заборави онај шамар што га је пре недељу дана добио и он сам од мајстор-Мана кад је ту исту песму пред њим запевао.

Било му је тако двадесет две или три године. Врло је рано отпочео радњу на своју руку. Отворио је дућан пре неколико година, али га је затворио, јер је морао у војску.

А пре тога би сâм почистио метлом испред дућанчића, задиркивајући девојке које се с чесме са стовнама враћале, или би с оним

Кад је ово по други пут, после војске, отворио дућан, и муштерија је према дућану многобројнија била него пре. И он сад није имао нужде да ускаче на ћепенак, него је улазио на врата достојанствено; застане увек мало на вратима и

Свачему манише, ништа му се не допада као пре: ни јело му није зготовљено као што треба, ни постеља му није намештена по вољи, ни кошуља му није опрана и упеглана

Ударија баксуз у кућу и дућан; а пазар мисечни стаде кол’ко пре недељни пазар беше!... У собу си никога не пушта, а кад си искочи, а он си тури катанац на врата — ем кол’ки катанац!

Јер тих дана баш ухваћена је једна чорбаџијска ћерчица, која је пре две године свршила школу, како је, на листу од Писанке бр.

безбрижна, не иде сокаком па да је се ништа не тиче, не скакуће више с ноге на ногу; а кад улази на капију, она увек, пре но што уђе, окрене и лево и десно у сокак и гледа... Па и укућани приметише на дериштету неку промену.

То је пан Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и мањим партитурама.

Сада је веран и сталан члан те компаније циганске. Пре је свирао у ћемане, али сада више не може: дршћу му мало руке, што је, уосталом, — како он тврди — фамилијарна болест

Дође мало после и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца долазиле, само што Зону сада прати измећарка њихова, Васка.

Али ипак замоли измећарку Васку да не каже ништа код куће. Васка се обећа да ће пре пристати да је убију него да каже то, а заклела се и у очи Гмитраћа, грнчара, вереника свога!...