Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т' анђела не виде никада, Ал' ако је на
му комада, Узми, побро, на сајам га гони, Све распродај, ништа не поклони, За овчицу сваку без разлике Ишти до две пребеле цванцике, А кад десет за белце растуриш, Ваља једну у тор свој да сјуриш, А за малту што се дегод плати, Све ће
Латим дивит и та пера лака И покидам два до три табака, Та табаке артије пребеле, Одем писат књиге превеселе. Већ испишем два до три комада, Ал' гле мени књиге изненада!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Док не било дану пола, А кад сенка од крстова Била дана тог најмања, Изложе се разна јела, Савијача и гужвача И пребеле погачице, Шеширићи за пекмезом, Лукумићи и мај виши И печења сваке струке, И црвена јаја ту су, Радост деце о
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дјевојка, бијежати м. бјежати), употреба суперлатива место позитива (нпр.: на тебе су побоље хаљине; да умесим пребеле колаче), употреба генитива место акузатива (кад именица у генитиву има један слог више, нпр.