Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Хромо шчастије моје бивало и чисто в свјетје оно згибало; кто мене љубил, но в том не пребил, измјењајас, измјењајас, Ашче ли кому ја приклоњу еја, злобној трудит еја да разлучу еја: нес он завистљив, да би ја