Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
чибук попријеко, посред сриједе, не марећи што би му пролазници могли поломити зубе, ако запну о крај, па тако, пребира нешто за коланом.
Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се свега, али не види ни трага каквој сумњи. Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што би Стану одало. А-ја! ни томе трага!
Ћипико, Иво - Пауци
Газда Јово сагнуо се над сто, пребира некакове старе биљеге, чисти их и с помњом полаже у једну кутијицу. — Дошао си, — вели му.
— Добро је, учинићу како желите! — вели писар уозбиљивши се. И пребира биљешке по остришцима хартије. Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра.
Отац погледа сина испод себе и наново, не рекавши ни ри јечи, пребира по списима. — Ево и позив од суда за удовицу и сина јој: платиће ори је! — задовољан, као собом рече главар.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Могло би да се разговара, а може и овако: да се ћути и пребира по успоменама. Димитрије се истегао на постељи. Непомичан је. Гледа у мрљу на своду.