Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А виде да управо човек ка њима иде. У томе пометнуше сву осталу бригу и страх с тога дор пребленуше дрхћући им од преплашена страха и преко мере се препадоше што из њих оним часом да буде!
« И од тога страха сви пребленуше и попадаше к земљи поклањајући се. Не смеше се ничему додирнути, него исто сваки узеше помало праха сас патоса