Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А болесник шути, гледа у дугмета његова прслука и у себи пребраја његово бројање. Напољу се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
обореном главом слушају Накита ропског звекет жалосни: Ту Ђенадије с сином јединим, До њега пород старог Ђукића Пребраја, можда, дане младости, Па тек уздахне: дани пролазе. А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу.