Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Но тамо добрје, там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
там' изрјадној свјет, там' жити благо, там' гдје мене њет, куди ж' верну еја, злоб не мину еја ја пребједној, ја пребједној. 1762.
Нешчастије моје До ада мја сведе, Зло, ах, на мја своје Спустив на вјек сједе: Уви мње пребједној, Злополучњеј једној! Гдје сут крјепки моји? Дух мој возмути еја.