Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ако л’ ткогод упіта, Душо моја, за ме, А ти реци: „Ніје га Вид’ло моје око.” Цувај ѕе. не дај се Ласно преваріті. Невјерно, нестално Јесте вріеме сада. Ако тебе тко зовне Да ти ѕ њіме играш, Рак ти руку заишће, А ти руке не дај!