Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у 10 сати одем у канцеларију, гди чекам читав сат, а дође г. Булгаков. Сказал јему: „Ваше Превасходство, ми по совету вашему сва прошенија гди које надлежало раздали смо, но что нам тепер повељевајете делат?
Црњански, Милош - Сеобе 2
А кад Исакович и не одговори на то, човек га зачуђено погледа и упита: откуд његово превасходство иде и зар неће ништа да купи?
Не треба, каже, заборавити да је и протектор њиховог пука, његово превасходство Петар Иванович Шувалов велики познавалац оружја и фабрика.
Топове, какве никад није видео – хаубицу, коју је његово превасходство, лично, измислило! Према томе, треба саслушати свакога, а нарочито дошљаке из Аустрије, јер су они дошли да служе,
Лагали су нас, тако, у име императрице, аустријске, па неће ваљда и у име императрице, росијске, да нас лажу, превасходство? Те онај ућута. Аха!“ Као да га је било уморило, и то мало разговора, и Петар је опет ућутао и лежао занемео.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Био сам на вису да посматрам борбу на Тешици. — Па види ли се што? Како стоји ствар? — Како да вам кажем, ваше превасходство!... мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те?
— Тако! А јесте ли ви то добро видели? — Добро, ваше превасходство. — Дакле и ту продиру! А с левога крила немам никаквога извешћа; пуковник Малиновски ништа ми не јавља, а од подне га
— Рђаво је, води ме ђенералу; али брже, брже. У тај мах уђе ђенерал у канцеларију. Димитрије му потече: — Ваше превасходство, долазим с левога крајњег крила од Пруговца. Пруговац је пао. Турци продиру Шуматовцу. Војска мајора Ј.
Хлудов се задовољно смешио: — Ја, ваше превасходство! — Ах, ви сте диван, диван чове...к... Наврнута чаша хладнога напитка не даде ђенералу да лепо доврши последњу реч.
(Којешта, ноћас це смејем тој лудој мисли, али јутрос ми не беше до смеја). — Ваше превасходство, на ономе вису, куда ме ви шаљете, Турци су, и он се не може друкчије узети до борбом.
Комаров уђе у собу. — Но, Т........., шта ви ту радите? — Ништа, ваше високо превасходство, нешто пишем. Комаров се враћао с вечере, био је весео и зајапурен; седе крај мене.
Али шта је то? Ваше су очи заплакане, ви сте плакали! Шта да му одговорим? — Зуб ме боли, високо превасходство, рекоше ми да је добро држати у устима иструган рен, па ми од рена удариле сузе.
Поћи ћете и ви са мном. — Дакле, ваше превасходство држи да ће Турци сасвим очистити српско земљиште? — То је сигурно. — Ако је тако, не знам зашто се већ нису сасвим
— Управо тако! А како ви Т....., јесте ли ви присталица или противник рата? — Како мисли ваше превасходство: рата уопште или овога нашега рата? — Ратова уопште. — Мрзим их из дубине душе. — А зашто?
« Последње речи изговори Комаров са пуно подругљивог нагласка. — Да оставимо овај разговор, ваше превасходство. Мој је положај врло незгодан, да це ја, прост редов с мојим генералом препирем о начелним стварима.
А и нашто тај разговор? Ноуѕ ѕоммеѕ леѕ барбареѕ, као што веле Французи — ми се нећемо разумети. Ваше превасходство одрасло је под сасвим другим утисцима, а ја под сасвим другим.
— Али... али види ли ваше превасходство куд смо забасали, и нашто се окренуо овај наш разговор?! Ваше превасходство види како ја не умем накратко да се