Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Био б’ монахом, отрекши с’ свјета, али бојим се что млада љета лажљиве сирене, љепотне жене, превариће, превериће. Празно у свјету живит опако, свак скажет лудо за мене тако: ето, учил се, к чему годил се с науком он, с науком он.