Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ИИИ Опет гоне данци дане, И године годинице, Беле њему косе вране, Бразде њему глатко лице. Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости
и овде Бог је помогао, И овде сам здрав читав устао, Доватио грану и купину, Успузô се стени на висину; Дођо тако превесело ванка, Па угледа опет бела данка, Избави се таме и гудуре, И сунашца дивна из гудуре.