Костић, Лаза - ПЕСМЕ
БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ ЗВЕЗДАМА (Вилованка) У по ноћи превесељке, са нетренке теревенке, загрејан се дигох дома. На улици нема света, само што по снегу шета једна мома.
Кад снег шкрипи зубма белим, а да шта ћу ја да велим, у по ноћи превесељке, са нетренке теревенке? »Госпођице, добро вече!« Жеља моја цури рече: »На тој зими, леле мени, Тако лако одевени!