Матавуљ, Симо - УСКОК
— Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет? Сакати Кезун преви се и стаде ударати здравом руком о кољено. Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с
Ако ћеш да се смије од сада до зоре, све овако... А-ну, љубави ти, Стијепо, удри у смијех. Ћоро, као оно прије, преви се, стаде ударати дланом о кољено и вртјети главом, да одоли силноме смијеху, што изазва опћу веселост.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А Јова се полако на прстима врати од врата, па стане иза Кристијана, који га не види, па се тек одједаред преви пред њим. — А ко блатила моја кафа, а, Швабо? — пита га Јова. — Ја платила, — вели Шваба. — А ко пила кафа?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Један од онијех пјешака поврну се па ће га иза леђа, кундаком у сред затиока. Његуш паде као камени стуб, не преви се. „Нијесам рањен, но ме извуци ако Бога знаш!“ викну Имбро. Снажно Туре извуче у час Имбра испод мртва коња.
„Пејо!“ зовну она и другом. Пејо извуче руку испод струке, па је преви под главом. У исти мах уздахну дубоко и затвори очи.
“ рече, наглашујући те потоње ријечи, па као да га неко с висине испушти, сједе одједном на клупу, преви се и покри лице рукама. Стана није већ знала за себе. Те ријечи: „кад ти то желиш“, зујаху и прожижаху јој уши.
“ Сердар плану, па је стиште иза десне шаке и трзну њоме. Жена се преви и паде на кољена, па хукну од муке. „Аман! забога!“ једва изговори. „Чујеш ти бабо!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако, „у народу се нерадо употребљавају преви називи за оне животиње које наносе зла и штету, већ им се еуфемистички промени назив да би тобож на тај начин избегли
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Педесет их потекоше да му донесу камен. Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Да се извуче из тешке ситуације а и да одговори захтеву командантову, он преви један чист табак хартије и на њему исписа десет тачака и петнаест запета, придружи то своме рапорту и врати га
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сажали се Варалица над гордом птицом, извуче је из процепа, рукавом своје кошуље преви јој крило, и крене, храбрећи самога себе: »Једном се живи! Једном умире!