Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је исто онако рационалистичко као код Доситеја Обрадовића, који је у комедији тражио »у игри и шали прекрасне и превисоке науке«, као код Јоакима Вујића, за кога је позориште било »особито нужна школа«. Тако је и за Јована Ст.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Буди подобан неба, Господару, Дико света, ПРЕСВЕТЛИ ЦЕСАРУ! Излиј на свет превисоке даре, Подај Болгаром њи(х)ове бољаре; ТВО(Ј)ИМ Србљем витезове старе и Грецији њејзине Пиндаре.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Назвали су је дуга. ВРАПЧЕВ ДАР Болешћу прикована за кревет, девојчица је живела у самом корену високе, превисоке, у срце неба заривене бетонске куле.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Око горе престолодржеће четири су горе од алмаза, превисоке, у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја ујутру зјело рано, провозгљанув оком, Скочи нога за ногоју из постељи скоком, Когда сњежне ја увидјех превисоке џаме, Силна бурја душе, сн'јег у очи сипа, У домове завирује, по тавани ђипа, Људе за пешч јури, мише под