Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Чим очи склопим, ја чујем јаук и видим погурене старце и старице како превијају ону нејач око себе као квочка пилиће!... У сну ја гледам она брижна чела што дижу очи к небу, и на оним збораним
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Узму се трести, бацакати и пружати руке преко совре за даире, лупају ногама о земљу, играју и превијају се од љубавног заноса.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Руке своје, које никада није спустила још на његов врат, пуштала је да му се крај врата провлаче, клизе, превијају као змије. Груди своје приносила му је тако близу као што се у љубави приносе образи.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Плаве, велике очи оборила си доле и ногом бираш на који ћеш камен стати. Твоја уска недра и још тањи пас превијају се час на леву, час на десну страну.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чује се јаук... Једноме превијају главу... Посматрамо пешака како гегајући прилази Сави, захвата чутурицом воду и прилази једноме који је лежао.
Махом су рањени у главу, или у груди и болни јауци непрекидно допиру до нас. Војници ваде своје завоје и превијају једне, другима подвезују руке да им не би отицала крв.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Црне и тешке рибарске прилике, којима сад не распознајем више ликове, раде тешко, превијају се, вуку, дрипче. Пошто је мрежа пуна и пошто ће ускоро да свиће, бродови се приближују и мрежа почиње да се извлачи.
Како су овде веселе борбе! Ове вечери, пуне широких вода, мостова, који се превијају преко вечности и пролећа, после киша, доносе мир.
Сва се савила на исток, преломљена од бура. Нигде један миран пут – сви се превијају, крхају, беже. Стене су разбијене и набацане, као степенице, све дубље и дубље.
Гладан и жедан, са дршћућим коленима, идем од зида до зида. Лукови, који се превијају тако далеко и високо, као ни један мост над водама; стубови, који, на танким дршкама, подупиру велике круне кровова, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
не досади те враћају оне људске рушевине тамо у тесан бетонирани подрум где се понова голи стисну као сардине, превијају од бола, усред оне запаре и прашине, и са ноктима у зубима ћуте и питају се само очима: кад су, ето, откад и зашто су
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
продају последњу кравицу за исплату државних дација, да се муче од зоре до мркле ноћи за кору сува хлеба, да смирено превијају главу пред сваким полицијским писарчићем, који, као »господин човек,« као »власт« има »право« да се над њима натреса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Као око... А над нама се разлеже прасак пушака. Мало ниже пуше се казани. Около војска лежи као снопље. Болничари превијају рањенике. Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове.
Громке експлозије сваки час потресају клисуру. Војници ћуте, а један поточић жубори. Иза једне стене њих неколико превијају двојицу рањених. Мало затим сручи нам се на главу читава река од камења, те се сабисмо у гомилу. Однекуда носе мртве.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дивљака (птичарица, Шулек). Лек од пљускавица (д., печене у тихом пепелу, превијају се, ЖСС, 263). ДИВЉА ЛОЗА Wілдребе (цлематіѕ віталба ‹= вітіѕ ѕілвеѕтріѕ›). Дивља лоза, диволоза.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али бадава, било је све то досадно. Војници никако нису могли да схвате зашто их сада терамо да превијају тело напред и назад. Капетан Душан бунио се једнога дана: — Молим те, остави...
— Је ли, богати, где те ранише? — У ногу... — Де, мајку му, толико знам. Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану.