Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима... — Ох, бабо, бабо!... Ала си ти добар, бабо!...