Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
пут о Хајдук-Вељку, о Рајићу, о појединим песмама, после сам је испитивао да ли је запамтила друге песме које сам јој преводио. Одговарала је некако лењо, па ипак све тачно.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Седео сваке боговетне ноћи док не осване и читао и преводио неку велику књижурину. И капао над оном књижурином и сушио се и кашљао па кад је ону књигу превео он умро и није ни
Црњански, Милош - Сеобе 2
Много би бољи били, кад би, мало више, пажње обратили, пиштољу. Шевич је то врло радо и гласно преводио. Чак је понешто и додао. Исакович, рече, каже да није човек, него пиштољ главно. Па се церекао.
Павле није намеравао да Костјурина љути. Шевич је, међутим, преводио, по нешто и додајући. Исакович није ни сањао да му се смеју, и да се направио смешан.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Био је можда најобразованији српски калуђер свога времена, знао је руски и пољски, и преводио је са тих језика. Његов рад пада у доба од 1716.
православних читалаца, или из обзира према аустријској цензури, он је у своме преводу изоставио аматемисану XВ главу. Преводио је више са руског превода но из француског оригинала.
Златоустом«, говорило се »учен као Рајић«, и за собом је оставио цео један низ богословских превода и прерада. Преводио је руског исповедника Гедеона и јеромонаха Платона Левшина, написао Катихисïсъ малый, или сокращенное православное
Он је обично преводио са рускога, каткада просто прештампавао руска издања, давао катихизисе који су у ствари изводи руских катихизиса,
Орфелин је одатле узео главне идеје, негде је просто преводио, одбацивши што је било за руске прилике, и удесио према српским потребама.
Дефоа и његова Робинзона, Ричардсона, али нарочито цени и воли благог и озбиљног Адисона, из чијег Спецтатора је доста преводио и преносио у своје српске књиге. Мање од Енглеза и Немаца утицали су на Доситеја Обрадовића Французи.
у Араду, 1835. у Панчеву. Глумци су били махом одрасли ђаци и »љубитељи уметности из места«, а и сам Вујић, који је преводио комаде, играо је као глумац, »по примеру почившега Г. Волтêра«, како сам вели. Вујић, прешавши у Србију, 1835.
51 У један мах намеравао је да преведе све Хорацијеве песме, и преводио га толико, тако да му је митрополит Стратимировић запретио да ће га искључити из цркве ако и даље преводи једног
И у последњим својим књижевним радовима, педесетих година, он је још преводио Хорација, употребљавао класичну метрику, и сневао да грчку прозодију пренесе у српску поезију.
Када је у младости преводио са руског поједине делове Илијаде и руског народног спева Слово о полку Игорову, он је то чинио у народноме десетерцу.
Вешто подражавајући свога узора, Хаџић је преводио Вергилија, Марцијала, Клопштока, Хердера, Гетеа, Шилера, а нарочито Хорација. 1827.
Иако познаје и цени српску народну поезију, и каткада пише по узору народне песме, иако је Вергилија и Хорација преводио у размеру народних песама, ипак он држи да српска књижевност треба да има за узор класичне књижевности и нове
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Такав му је био и енглески. (Али није било тачно оно што се причало кад сам, 1929, преводио Шекспирове сонете да не знам енглески баш ништа.) Учио сам и сликарство, приватно, код једног професора.
Учествовали смо и у демонстрацијама, али, за музику, Стравинског (Сацре ду Принтемпс) у театру. Ја сам преводио, за нас, не мислећи да то штампам, помоћу студената, Кинеза, и азијског музеја (Мусéе Гуимет), са француских и
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
средње!“ Затијем сердар настави све редом: кад су кренули, докле ће ако Бог да, да не траже Јанка... Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај
Малиша је преводио питање и одговоре, а преводио је управ с досадом, те је застајао и отезао, па одједном обрати се сердару: „Овај господин, он је официр, Шваба, као
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
или једанаести час пред подне и с помоћу и настављенијем његове пречестне супруге читао би[х] изговора ради, а потом преводио би[х] коју Езопову басну с греческога језика на инглески.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житијâ, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: — Душа је неумрла тило. Је умрло јање иђе. Тица лети стол је. Округао а кућа...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Како је растао, све се дуже играо тако што је реченице са једног језика преводио на други, трећи, четврти. Почео је да верује да много зло долази и отуда што људи нису навикли ни да се слушају ни да
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Тако? - А да ли је то баш истина? „Жива истина! - О том сам се уверио када сам преводио дело арапског астронома Алферганија.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
септембра 1855, од колере; писао је песме за омладину, као и родољубиве, а преводио је краће ствари са разних језика. Приликом штампања оваквих адаптација и прерада песме су, наравно, као што је то
у одељку где су биле Змају најмилије књиге и где се, међу осталим, налазио и примерак Боденштета из којега је Змај преводио песме Мирзе Схафија.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У њој је држао своја предавања познати перипатетичар Кремонини, који је из године у годину читао, преводио и тумачио јестаственичке списе Аристотелове.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Писао је родољубиве и сентименталне песме и преводио поучне књиге (Приповетке мојој кћери и Савети мојој кћери француског писца Бујија).
Написао је и спев Краљевић Марко, неколико приповедака и драма, преводио мађарске и француске романтичаре. Збирке: Песме (1874), Пред Васкрс (1877), Светли дани српски (1878), Песме (1884).
Похађао је гимназију у Новом Саду, Сегедину и Пожуну, а студије медицине напустио је због болести. Преводио је поезију немачких романтичара, а као песник јавља се у часописима (Даница, Матица српска, Млада Србадија итд.).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
у целини представио као превод са „илирског“ и тако успео да обмане многе људе (чак и Пушкина, који је Меримеове песме преводио као српске), појавило се више написа у часописима, а истовремено су у „Глобу“ (1827) изишли и преводи неких наших