Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он ми руком показа таблу више главе болесникове. На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”. — Еда што осећаш боље?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Та рука у чипкама, била је сва квргава, ружна. Пошто се Шевич био – трудећи се да умањи љубазност ђенералову – у преводу, збунио, и пошто је замуцао, Костјурин запита Павла да ли зна руски?
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ево како се врачарица Кубариха, у преводу Лоле Влатковић, поистовећује са ушатим: Што ли бежи зечић по белом свету, По белом свету и по белом снегу?
Забуну сам изгладио једном новогодишњом разгледницом. Учитељици старијег сина сам се одужио песмицом о маслачку, у преводу Биљане Геладе. Ђаци су је научили напамет...
па у том покушају био изненађен, има и оваква парафраза утука што га је Мајаковски написао на Јесењинову опоруку (у преводу М. М. Пешића, разуме се): Погледајте, моја рука прети да прекрати младости вам чар! ...
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
би вређао верска осећања својих побожних православних читалаца, или из обзира према аустријској цензури, он је у своме преводу изоставио аматемисану XВ главу. Преводио је више са руског превода но из француског оригинала.
Дело у оригиналу има више забаван значај; Рајић му је у свом преводу дао више поучан карактер, додајући еванђелске поуке и велике наводе из Библије.
Ја нисам Славјанин него Србљин..., не пишем за Славјане него за Србље.« У преводу је изостављао ъ; њ и љ писао са л̓ и н̓ и предлагао да се избаце сва непотребна слова.
Стејићеве Эзыкословне примѣтбе о Караџићеву преводу Новога завјета, штампане 1849. у Гласнику Друштва србске словесности за 1849, јесу најтачнија и најбоља критика коју
ИВ књига је у штампи.78) Примену свих својих идеја о језику и правопису Караџић је дао у свом преводу Новог завјета. Он је тај посао покушао још 1815.
Агент кнеза Милоша у Петрограду, Михаило Герман, докопа се немачкога текста и 1825. анонимно га изда у руском преводу. Караџић је протестовао против тога плагијата и у Будиму 1828.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Прво се изговори мантафа на турском, онда се извуче кита, и оној чија је, као у неком преводу, казује се: мантафа. Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан.
Одједном изиђе и моја. Познадоше је по црвеној врпци. Мати је, при преводу, поче извртати. Али узе друга жена и поче је преводити: „Не бој се ти мене!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Фолклор пак, у преводу, нужно је морао изгубити неке од својих најдрагоценијих елемената: разноврсност оригиналног говора и стилских обрта,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
као у калеидоскопу, а са њима и толике прочитане књиге, на немачком, на мађарском, на талијанском, и руске у нашем преводу. Ловчеве записе, од Тургењева, имао сам у возу на свом јастуку. Европа је тада већ четрдесет година била у миру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Велика Синтакса Клаудија Птолемаја“. „Да, тако! Он додаде свом преводу тога дела и свој властити коментар, али се показа да то беше обичан плагијат. Онда га папа посла у изгнанство.
Тај учени немачки кардинал који је умро 1464 и који је као саветодавац папе Николе В имао учешћа у преводу Архимедових дела са грчког оригинала што се налазио у ватиканској библиотеци, учио је да је наша Земља звезда као и
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
у овој земљи не познајем изузев Франклина, Линколна и Хериет Бичер Стоув, чију сам причу “Чича Томина колиба” читао у преводу. Мој наступ направио је велики утисак на једног од чиновника који је био без ноге и ослањао се на штаку.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
је године, у невољи, најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Позната је, међутим, Вукова критика из 1820. год. баш на језик (и правопис) Берићев у његовом преводу Шрекове Историје (в. Вукове Скупљене граматичке и полемичке списе ИИ, Београд, 1894—5, стр.
лирске песме”, вели за њих Поповић, а да би пољски читаоци осетили и дух ове поезије, он у оригиналу и у руско-пољском преводу саопштава две песме, Српкињу и Србина, „које су већ постале народне, те се у песми певају.
Скупио н издао ЦИЂ. Бгд 1854, 5. — М. Ћурчин, стр. 187, свога издања, наводи три строфе ове песме на немачком, у преводу Св. Манојловића: оне се разликују од оригинала, а рађене су према некој загубљеној првобитној верзији Љубопевца.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Настала средином 11. века, словенска легенда о светом Владимиру сачувана је само у латинском преводу проширена причом о љубави заробљеног Владимира и племените царске кћери Косаре, несумњиво узета из усмене поезије.
полемикама о језичким питањима, у описима народног живота у Српском рјечнику, у стилизацији народних приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши је споменик српскога на народној основи
у Српском рјечнику, у стилизацији народних приповедака, у преводу Новог завјета (српска Библија, у Вукову и Даничићеву преводу, најлепши је споменик српскога на народној основи изграђеног књижевног језика).
Нечиста крв је први српски роман који је у преводу на више европских језика добио ласкаве критике. Други роман Газда Младен, готово све приповетке, као и често играна
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Упор., у народној књижевности византијској, πωρικολόγος, Крумбацхер, Геѕцх. д. бyз. Л., 883 ид. У српском преводу: муке блаженог Гроздија, в. Јагић у АСПх, 1, 1876 ‹611 идд›, и П. Поповић, Преглед, § 11; С. Трој.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
класична дела светске литературе: немачке и француске класике у оригиналу, а Хомера, Плутарха и Шекспира у немачком преводу.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Q. б. ф. ф. ф. ѕ. пише у врху докторских диплома. Qуод бонум, феліx, фауѕтум, фортунатумqуе ѕіт!), што у слободноме преводу значи: „У добри час!“ или: „Но, хвала богу једанпут!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Неколико година касније, 1834, изашле су две свеске превода Елизе Војар (који је рађен према немачком преводу Талфијеве). После Е. Војар преводили су наше песме на француски С. Робер, А. д’Аврил, О. Дозон и др.
поезији, други је — такође — држао предавања (1840—1841) о нашим народним песмама, трећи је многе наше песме (у преводу Елизе Војар) унео у своје Путовање на Исток. Први енглески превод наших песама (од Џона Локхарта) објављен је 1826.