Црњански, Милош - Сеобе 2
очију у ком су очи трептале, као црне звезде, које падају некуд у дубину и вуку и њега у тај звездани сјај, у неком преврнутом свету, куда она гледа.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Упућује на то, поред осталог, и чињеница да Аранђел Исакович, са симболички преврнутом сликом у очима пред удесни час који му се спрема, пропадање кроз воду доживљава као пропадање кроз празнину: „Дубина
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда, што се са неба самих скотрљала.