Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Обреновићу ГОЈКО Гусле моје, овамоте мало, Амо и ти, танано гудало, Да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одлане у грудим', Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Једва се досетим, те преправим сам креде у џепу, па кад се напијем, а ја превучем преко уста, да не би приметила. МАКСИМ: Добар си домишљан, куме. КУМ: Добар, као наопако!
КУМ: Добар, као наопако! Једанпут уместо кредом, она ми само прстом превуче преко уста, а ја сирома искрен, превучем као што ваља. Шта га видим, кад изиђем из подрума, уста бела, а она као рис на мене.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А када Александар замаче, ја се вратих, те баби затрпам буре и онда изиђем на пут. Био сам лак и весео, а када руком превучем преко лица, чини ми се као да неког другог милујем. Нешто се необично догађа у мени.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без знака, дозивам голу драгу из меког, тосканског мрака. А прах, све је прах, кад дигнем увис руку и превучем, над провидним брдима, и реком. И, неизмерно слабе, све те трешње, што се вуку са мном, по свету, са земљаним лелеком.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ј. Дучић ПРВО ДОБА (После 1840) ИИ ИЗ „ГОЈКА“ Гусле моје, овамо'те мало! Амо и ти, танано гудало! да превучем, да мало загудим, Да ми срцу одла'не у грудим': Та пуно је и препуно среће, Чудо дивно што не пукне веће!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
с небеским сводом, одева се и у његове боје, обвија се плавом линијом хоризонта: „Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
нас Њега прели ко блажен дах за дом: Из очајања осмех превезе Нас у тугу, Од чела до паса, и преко груди, превучем Линију Ону дугу.