Костић, Лаза - ПЕСМЕ
прам по прам; па подиже руковетак, њим ће свој да кити клетак, своје среће мали храм; и већ узе ређат бреме од љубави преголеме по свом телу и оделу, по покућству женску целу, стриз по стризак, низ по низак; сад баш кипа кити мала што казује бога
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Заспао је, да се никад не пробуди. Мало срце, пуно велике, дјетињске љубави, препукло је од преголеме жалости за својим Јабом. И прва се носила кренуше из Рељине куће.