Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ветар, као да се дотад плашио сунца, брзнуо се по кукурузима. Две су сенке нестале у закланим и прегорелим струковима детелине. Она је стајала осећајући ветар и вече. Ветар је узбуђивао, а вече плашило. Морам вечерас. Сада.